Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А ту били већ дошли и они храбри ̓ајдуци: Дамјан и Григорије браћа Недићи из Осјечне, Ђорђе из Остружња и из Кутишице Дамјан. (Они су сви после на Чокешини изгинули.) Фебруара 25.
Хтео је Јаков око манастира бусије правити, па онда с Турцима бој заметнути и онде и̓ дочекати, но Недићи нису хтели, него изађу даље к Лешници и бој заметну, а Ћурчија Ђорђе узме своје друштво и оде у Цер а не у бој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То рекоше, па се послушаше, сви шарене пушке потпрашише, па Недићи напријед пођоше, а за њима Дамњан Кутишанац, за Дамњаном Дамњановић Панто, а за Пантом дружина остала.
Ђе је срећа, ту је и несрећа: кад се седам навршило сата, ев’ Недићи рана допадоше, — пребише им Турци обојици из пушака ноге до кољена; обја сјела један до другога, они вичу, рекô б’
потока, на високу брду голетноме; та знаће се њино разбојиште док је Цера и Видојевице и на небу сунца и мјесеца, ђе Недићи јесу погинули у суботу на Светог Лазара пред Ристово пред Цвјетоносије.
Јадар и Рађевину, но зато што је при томе радио против интереса Јакова Ненадовића — био је убијен од његових људи. Недићи Дамњан и Глигорије били су родом из Осечине (у околини Ваљева). „Истакли су се као хајдуци против турског зулума.