Црњански, Милош - Сеобе 1
А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
Киша је падала, у тишини, пред кућом, у мраку, на утрини, под дудовима, код обора, на другом крају пољане. Осети опет недогледну влагу ритина, баруштина и трске.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и као да не гледају у онај вез него у бескрајну, недогледну дубину, ја сам је и упамтио.
Тада ми се учини да летим над земљом и да с вртоглаве висине, доле испод мојих ногу, осећам бескрајну, недогледну даљину. Из трена у трен витло лети све брже, ветар витла све луђе.
Ћипико, Иво - Приповетке
—'Ајдемо прво ноћи! Антица се не миче с мјеста: гледа у простор у правцу вјетра, али не види но запушицу и празну недогледну пучину. — 'Ајдемо! — понови стари и ухвати је за руку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у недогледну равну површину. А море је шумело. Повремено би налетели на обалу пенушави кратки таласи, као да се море надима.