Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
стинемо и све нам се чини да оно за нама се говори, те сећамо се свога зла: на другога се указује а приличан му и недознан сотога се пронеразује у себи те се боји и шеврда да се скрије гдегод...
Воли зло теглити, него свога брата у добру гледати. На другога се указује, а приличан му и недознан со тога се пронеразује у себи. Ко науке нејма, у многа зла упада.
Како је то? Тко је страшан хјерувимом и недознан серафимом, што је ангелским силама небесним неможно поднети, то он обећава једној неснажној девојки сносити!