Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Какво ли је то страшно чудо, несносно мојим очима за поглед о, владико, види се! Сваку мисао и саму сунчану зраку недознано тамни, сине мој! Не могу се доумити томе послу, слатки Исусе!
Да видите матер, која је без бриге и без иједне муке на свијет дете недознано породила, а сад ето, од муке стреле ме пронузују! О, јарко сунце, и ти обуци се у црно, те са мном уједно протужи!
Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас. А то недознано је По чему се они светом блистају: Или к првоме свету са својим дотицањем, Ил' му што на близу им стојећи
Вазмуштеније же влн јего, ти укроштаеши.« Ето, тако доходећи Христу к учеником, а они недознано с привиђањем што је то, што то ноћу ходећи по води приближује се к њима, — мнедијаху да није која ноћна зла авет, и
си натуре девојко, ал' ја ево теби лажљивих мазлица не доносим, него праву ти радост исказујем што је за те боље, недознано ти рођење без девојачког померена квара. С добром ти указујем доходак к теби вишњега цара недомишљен.
Више кадрости сносне? Ти младићу јуначе, доказивање такво мени у уши недознано уносиш. Све ми се чини да не узбудеш ти дошао к мени на коју превару. Гаврил О девојко, девојко, чудна ли си ти!
Ама пронеразена у свези љутој и забезекнута од оне велике страхоте плахе мотрећи јој удиљ с очима пред собом оне недознано страховите грозљиве образе ђаволске, а у тешкојзи муки борављећи, горућем пламену катраном и сумпорноме!
на вами, ни да имате што завијати ни знате чим што извидати, ни се досетити што вам је, споља ли је, изнутра ли је зло недознано... Та што ћемо за то безашта не можемо живи бити, што ћемо кад хлеба нејма ни кога смока, а ни поврћа, нит руна?
А кад се што недознано загонетком приговара, тадар се заустаљају и с одласка повраћају се слушати, разбирајући и пропитујући.
Те писмо којено је прилично к телу, достапут је недознано, и ка мртво свиди се без бистроумља и размишљавања. Много и много има у писму загонетки, штоно се притча нариче.
бољу мајсторију, повештију, много се бринути, трећи о томе своју главу, снебивати се и много штошта муке и зла теглећи недознано?
Него увек; зими, лети недознано скитамо се лутајући забављано куд камо. Удиљ, по зли времени, по зими, мразу и љутој печи, у тузи, у невољи, беди,