Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије. Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој траву, ваља сијено, ваља репино