Употреба речи недостојно у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

један од другога просветили и научили; а глупи варвари и своје од себе очуждавају презирући их, пренебрегавајући их и недостојно с њима опходећи се.

хоће без невоље да живи у ђубрету и смраду, зашто ово је не само здрављу вредовито, него и самој души словесној худо и недостојно. И како се ко види да без нужде у ђубрету и непоретку живи, правично се о њему и худо мњеније зачиње и има.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Живот тај само је једно сањарско ленствовање, недостојно човека који мора да воли онај други, пун трагичних, великих страсти, један бујан ти буран, победнички живот.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је решен да оде росијском посолу, јавно, видно. Па нек буде шта буде. Сматрао је да је то, где чека, и како чека, недостојно. Кир Анастас му се смејао.

И он, и њен отац, отац девојчета невиног и бајног, треба да се пробуде. Недостојно је, обојице, што слушају женско брбљање. Божич му се смешкао, а гледао га је упорно, зрикаво.

Исакович онда рече постмајстеру да је приметио, али да све то није достојно – да је то недостојно – официра. Тек кад се сместио у своју кућу – изнајмљену будзашта – Исакович је видео, колико је та кућа, општинска,

При смрти Петровог синчића, тако, Исаковичу се, први пут, причинило да је удовиштво недостојно човека, велика несрећа, беда.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

), испуни ме једна врста згађености. Нећу рећи да је Мали Принц дело недостојно сваке пажње. Али, истицати толику приврженост том и подобним делцима, значи, мимо остало, бежати од сложених питања и

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

са висине Све те жалосне земне истине Пуне презира, убеђене сто посто Да је све што је испод њих — просто И недостојно нежне божице Која их је обула на ножице! Уображене дамске ципеле Нит су ког слушале, нити виделе.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К’о жалосни оци немогуће деце. Све то неће дати оно што је прошло; Ал’ походиће нас дах

Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да треба рећи: не кличи, не прети! Сва искуства само јадну душу руже.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Пс. 72, 27) Хтели бисмо, дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор.

Када ви овакви постанете, да неко недостојно ускачући игуманује или економује, позивајући се на године, или на број гласова, или приношење села, или имања, него да

братија игумане, нити речју којом да траже рачун о томе шта уноси или издаје потребе ради манастирске, јер то је недостојно и штетно, и не мање рађа неповерење, поделу и изопаченост, а и друге саблазни чини.

Боље је један који чини вољу Господњу, него мноштво безаконика. ГЛАВА 26 О томе да братија нема работника Недостојно вам је да имате служитеље. Треба да буде по двојица у ћелијама, и сасвим доста!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нек' њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар уживајмо с њима, К'о жалосни оци немогуће деце. Све то неће дати оно што је прошло; Ал' походиће нас дах среће

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Не може ли се то његово недостојно владање објаснити завидљивошћу коју сам и ја често опазио међу научницима исте струке и гране науке?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Нисте ли какву бурмутицу добили? РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, Недостојно тоже бурмутице. ЕВИЦА: Молим вас, нисте ли какав плаветни папир нашли?

ЕВИЦА: Није ли вам моја мати дала с бурмутицом? РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, недостојно тоже бурмутице. ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада! ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.

Несрећни човек, у потреби чешања, развалио је сам на себи ужасну рану, увлачио песницу, и каљао се недостојно и пунио кућу смрадом. У Јулици се одједаред појави снажна жена и поштен човек. Перчинова крв.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности