Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава. Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње.
тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.