Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
пуне наде, зреле, пуне рада, пројурише трком преда мном: све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем недохватљивом, високом, савршеном, вечном, нечем што се може само наслућивати, а не да речима описати.