Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
10. На њеном недру бија заденут Што јутрос дадо, мали дарак мој, И ако је већ био увенут, Он опет бија јоште мио њој.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те
га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај!
Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô бокор
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вара ји каткад дивна Поезија, Да твој у недру светиње своје лик Носи; — поврви к њој све живо, — Зраке ти нађу, — не тебе самог. 1842.
Сигра кивна на недра, а копче недру неверне, Победу руке мушке каже згужвана чипка. Нема ту мира за крв, ни благе за главу ведрине Кад те од куће тера
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа
'' XXИ Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем.
Но, авај, данас туђе сте и стране. Далеко моје одбегло је јуче Јер никад више зрак згашене луче У вашем недру не може да плане. Туђи смо, туђи, моје ноћи миле.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог