Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Касно, нажалост! Актом Конвента којим ми је то решење саопшено, а у којем ме назваше удовицом недужно осуђеног грађанина Лавоазијеа, враћен ми је сав његов посед и имање, али он оста за увек изгубљен“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Једно мало, драшкаво осјећање физичке угоде, веома сродно осјећању на љуљашки, само по себи недужно — безазлена дјечја забавица. А колико ли зла знаде нанијети људима!
Ћипико, Иво - Пауци
— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Има ли наде за мене? Питам те, јер не знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи?
Нема на њему ни трунке сјаја и гизделинске кићености. Његово лице је благо, меких црта, делује чедно и недужно. То лице нема у себи ратничке суровости која се Брзану свиђа, али ни грчке притворности и лукавости коју он не подноси.