Јакшић, Ђура - ПРОЗА
шешир дубље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...
те би и њему нестало — па куд ће онда?...“ Кад је видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити...
И старац љубљаше њену збуњену главу тако нежно и умиљато, милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. И он пољуби Турчина у руку. Турчин направи нежно лице. Загледа се у Лазара, па рече: — Лазо, Лазо!... Ти ћеш ме начинити дјететом. У теби гледам своју младост!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена.
И стопе у песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.
Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио зрачак месеца у шуми. СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” Ох, боже, шта то све вреди? Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно! И напослетку свршило се тим да је Шаца био послужен дудом, оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко није било, а
— А нашто ти то? — пита је Пера. — Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија, па га удари лако и нежно по прстима. — А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је бог створио?! — вели Пера.
«, али то тако меко и нежно да му још и сад звоне у глави те речи. И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од
— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно. — А, није... него баш његове; баш исти он, исти отац! — вели Јула, и стаде љубити те црте очеве...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И пошто га, испод иконе, на белом чаршаву полако, нежно наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.
Још никако неузнемирена варош је долазила к себи. Јуришић баци поглед тамо преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.
— Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико времена, цео један сноп радосних зракова расуо
Африка
Он је пролазио лагано кроз село окружен друговима који су нежно прапорцима зазвоњавали. Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је
Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства. За црнца је његов друг једино нежно биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће приметити ма
Покоје усамљено, у огромном пространству, нежно дрвце капоке покривено црвеним цветовима. Црни пролазе. И то је сва Африка!
Црњански, Милош - Сеобе 2
баруштина, у шашарик кровова кућерака, испод багрења, а иза Махале, у зеленило врбака, које је, ујутру, имало боју нежно зелених, младих, врбових грана. Дан је био топао. Чуо је, у плаветнилу, над собом, шеве.
Је ли шашава, покварена, или ради оно што је, да раде старији, слушала, или видела? Она му, међутим, узе и руку, нежно, па поче да га привлачи ближе. А рука јој је била, у трави, хладна, као змија.
Међутим, кад је слуга, прошавши у корак пред капијом сенатора, предао узде Павлу, а Ђурђе, нежно, убацио у кола младу, она, као дете, узе мужу бич и швићну ајгире. Коњи побеснеше, а слуга Рашковичев испаде из кола.
Трже се и виде, крај постеље, малу собарицу домаћина, па нехотице узвикну, нежно: Францл! Она, међутим, није била иста, као дан пре, него бледа, исплаканих очију, надувених усана – као изуједаних – а
Госпожица Текла се заплака при растанку. Пољубила је капетана, наочиглед родитеља, нежно. Она му је шапутала да јој је јазик завезан, али да хоће казати му да је разумети изволела да није изабрао њу, него
Док је малопре хтео да је изгура на врата, сад је подиже, поче да јој тепа и загрли је нежно. Луда је, каже – не треба да га слуша.
Она онда устаде са његове постеље, са које је устајала и на коју је опет седала, па му приђе. Узе га, нежно, под руку. Зашто, каже, лаже?
Видев да је она устала и пришла вратима, Исакович се обрадова, па хтеде да јој каже нешто, на растанку, добро, нежно. Био се сажалио на њу, а занео младошћу њеном.
Па је и у кућу доводи. Честњејши Исакович, онда поче госпожу Кумрију да теши. Седе поред ње, па је нежно привуче к себи.
Пољубила га је, сузно. Била је бледа. Осећао је само како га њене руке, нежно, милују. „Павле, серце, ето, стигли смо. Уморни смо! Не знајеш како нам је било! Нађе ли Ђурђа и Ану?
крупне, црне, очи Анине, него очи Варваре, за које је тврдио да боју мењају, и да прелазе из небесног плаветнила у нежно зеленило, врба. Никад такве очи, каже, није видео.
Само, ни Варвару није покушавао да добије, грубо, силовито, него нежно. Као што и треба, каже – бојарку! Кад год би успео да удаљи, некуд, Петра, и Павла, Вишњевски би долазио, код Варваре,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у некој мешавини готике и барока, са читавим чудом кулица на крову, изгледала је као картонска макета утиснута у нежно плаву свилу неба.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била! Изроди се међу њима нежно пријатељство. Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње.
Црњански, Милош - Сеобе 1
После пригушеног вриска и лома, нестајали су у помрчини, а растајали су се после нежно, у љубави, испод плотова обраслих трњем, под којима је, низ брдо, жуборила вода.
их венчали сасвим изненада и без љубави, он се, скоро две године, понашао према њој као туђ човек, учтиво, љубећи је нежно и пажљиво као да ће да је разбије и скрха, онако високу, лепу и слабу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Када му је било хладно, тамо на левој обали Сене, отварао је по ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао јој нежно сукњу и завлачио се дубоко у нежно свиласти азил, грејући дланове на њеним топлим бедрима, док им се дах ледио, а
обали Сене, отварао је по ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао јој нежно сукњу и завлачио се дубоко у нежно свиласти азил, грејући дланове на њеним топлим бедрима, док им се дах ледио, а негде дубоко у лагумима клокотала
— Нећу капу, нећу капу! — вришти дете. — Ићи ћемо татиним аутом. Тата има ауто, знаш? —Такси, срце... — исправља је нежно мајка. —Шта је то такси? —Аутомобил који стоји пред железничком станицом...
стаклена врата у строгом тамном костиму, без икаквог украса сем слапа златне косе која је пратила њено лице попут нежно свиленкастог ореола. »С тим још није, значи, готово!« помисли, не без осећања пораза. — Азра, Азра, Азра!
од туге као кучка за изгубљеним господаром, она што је живела хранећи се само патњом; натерана његовим лукавством и нежно хитрим прстима који су је служили са префињеношћу познаваоца — она је јела!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С дететом он разговара још од колевке, нежно, матерински: Таши, таши, танана, Ево једна грана, А на грани јабука Као молована.
Петлићи воле Миру нежно и пријатељски, момак-и-по у љубави према Косари наслућује разрешење загонетке света, а Коча мора Да заштити
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српкињи, »српској деви« и »родољубици« онога времена, са њом уздише и сузе пролива, хоће да јој негује у исти мах и нежно осећање и српску националну свест.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А беше лепа Тода! Не беше то бујно, крупно чељаде, као што су већином код нас, већ средње, нежно, мало и вито. Беше округла и светла лица са сниским, мало испупченим челом.
А снашка Паса се баш највише око њега вије, игра му: час као роб, погнуте главе, благодарно, до црне земље; час мило, нежно, гануто, сестрински. Томча се диже: — Да идем! — И, упињући се да стоји добро, чврсто, наслони се леђима о зид.
у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала... Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.
Плаче. Пуна јој се рамена тресу. Лице јој сакривено у шамији и угрејано, окупано крупним, сочним сузама, јасно нежно одударало би од црнине шамијине. Очи јој влажне, тамне.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пет пута су је вадили и спуштали на „бис“. Најзад, стиже и та природа! На нежно зеленој ливади, посутој првим пролећним цвећем, жвакаћим гумама, старим новинама и зарђалим кутијама сардина, удишемо
У истом тренутку један милозвучни женски гласић процвркута нежно, као што само он уме: Сада је тачно двадесет три часа, осамнаест минута, тридесет секунди“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком. Нежно те грли медена лица и поздрав шаље твоја Лисица.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
не знају да земља није женског рода она је све за сваког полазно место даха земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа
земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дохватих је немо за руку. Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина... Промисао Божја... — Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно. — Ти најбоље знаш, дете моје. А по теби гледајући, рекла бих да је много добро. Само то треба сачувати...
Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некако невино, чисто детиње задовољство... И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби. Сенка је њина као паучина
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало још, па се просуше по небу први млазеви сунчаних зракова, од чега се обоји цела околина, и по небу засја чисто, нежно, бескрајно плаветнило. Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе. — Стан'те сви у ред, један до другог.
сунчаној припеци, зашао у хладовито осоје, где ти мирис бучја и жубор поточића душу разгаљује и улева у њу бескрајно, нежно задовољство.
Па ипак, у тој његовој вечитој озбиљности ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство.
његових зеленкастих очију напомињаше ми тих и ведар јесењи дан, кад не можеш очекивати ни грома ни олује, већ само нежно и благо сунчано грејање.
Хоће девојка да буде капетаница, па шта јој можете сад ви, друге, које скромно и нежно изгледате: кад ће овај или онај калфица да отвори за себе радњу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У врту, грана грану од снега, нежно, брише. А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако...
растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.
Све је ту чисто, нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се
— Збори, а у очима јој гори фосфор. „Било је то врло, врло давно — Ах, век проведох са прошлошћу! — Почело је нежно и увиђавно, А завршило се гадошћу и подлошћу...” „И сад хајд, поверуј ниској сорти: Гледајте га, мушку сотону!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод коре ледне Прену се и живну и закликта гласно.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима. Софка се због тога осети тако потресена.
Знала је да јој се сигурно сада снага зато | јаче испољава, види. Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.
Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу. Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова. Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.
И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само му шубара паде. Опанчар под стечајем извуче се испод стола, подиже шубару и, држећи је прстима, нежно му је стави на главу, шапћући му у уво: — Дај ми банку! Ђорђе га не чу од пијане дреке која зали кафану.
Тола без речи, као да се ништа није догодило, нежно подвлачи дечаку пешкир под леђа. Ђорђе само види плаво лице, не верује очима, не може да пита јер се боји да ће се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али старица не обрати пажњу на речи доконих. Упорно и нежно засипала је лековитим травама дететове красте, хранила га и одевала како је најбоље умела, али дете није расло, ни
Са сваком од њих, уткана у цвет или облак, долазила је до ње порука о његовој љубави и тузи. Златопрста их је нежно и с бескрајном пажњом преносила на свилу. Али, уз златни прах свила је сада била посута бисерима.
Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни мору. Била је небеска река. Назвали су је дуга.
— Тражићу је и наћи! — Мали чистач се намршти. — Макар под земљом! — Опоменуо сам те! — Облак се нежно осмехну, али дечак није био у стању да послуша његов савет. Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу.
— Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.
— Пољуби ме! — одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно сребрећи врхове таласа и уснула зрнца песка. — Ја тебе? — стена презриво набра уста.
— плахо се подиже и загрли је, а стена се трже, обрадована. »Гле маленог!« прође јој кроз главу док јој је талас нежно дотицао стопала. Нежан је био додир његових руку и усана, и стена само што не рече »да« кад гордост у њој скочи.
— Ух, што је шарен свет! — отвори јаје очи и осмехну се блистајући од радости, док је ветар нежно дотицао његово чело, а птице у лету застајале да му се диве. — Таквог јајета није било, нити ће бити!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
издвајала: све ће бити добро ако сад, свом силином, замахне песницом у то стакло па онда, кад га разбије, благо и нежно, само врховима јагодица, дахом са длана, додирне ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која,
Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао. Остала је без покрета а пуна слабости: у јасном јулском јутру она је, у себи и око себе,
Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао. Остала је без покрета а пуна слабости: у јасном јулском јутру она је, у себи и око себе, угледала сенке
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.
Час љубави праве, жељене и чедне. И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно испод коре ледне, Прену се, и живну, и закликта гласно!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
седи за својим столом са гушчим пером у руци, поред својих хемиских апарата, госпођа стоји поред њега, наслањајући се нежно и са пуно грације на његово раме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас. Узех карту и познадох рукопис његове жене.
се није говорило: како је на фронту имао везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала. Можда ће на њеним равним грудима наћи онај мир што га је, овде, на облим, узалуд тражио.
тресе се и цвокоће зубима у наслоњачи први хугиста, кога је опет спопао патриотски грч, и мала сестра Роунд умирује га нежно.
алапљиво онај, усред јулске припеке, свеж и сладак ваздух и гледао оно небо, што је исто било као некад, благо и нежно, пуно наде и милости некако и гледао га задуго све док су они други, што нису били оковани, радили неке војничке
А око мене било је пуно цвећа и нада мном су певале тице. Лежећи на леђима, ја сам погледао у небо; гле, мирно ли је, нежно ли је: никад дотле нисам видео тако милостиво, тако благо, тако, веселих, тако добрих очију небо!
Ја сам бежао од витла. Ја сам трчао кроз траву, и горе су цвркутале тице. Преда мном далеко, поливена златом сунца, нежно и лако лелујала се поља, плавила се брда. А горе, горе се смешило небо, моје небо, мило моје добро небо.
Он јој не даде да говори даље и нежно затвори шаком њена врела уста: — Убијаш ме тако... — Ти, ти, ти, — шапутала је она кроз уздрхтале прсте — да знаш
— Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим. Ти мораш, ето кажем ти просто, ти се мораш мало отрести, размрдати, ослободити оне грозне,
Али, без обзира на одело, његово лице нежно и с финим цртама, његово лепо држање, и све, почев од гласа па до најмањег покрета, одавало је једно господско дете,
И опет је доктор нежно Митра под руку узео, па га у операциону салу увео и ту га је до самога стола привео. А Митар је бесвесно пришао овом
Загледај добро. Гле како нежно зрачи племенитост његове топле душе, као најлепши израз вечне ведрине природине! У моје доба кад доспеш ниједног више
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће... Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном слетлошћу сунчевом.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
са мислима новим, Пољупцем, сузом, твоје лице снежно Ја бих покрив'о: ту крај моје неге, О драго моје, трунула би нежно. И ја бих тада... Мој љиљане бели, Што су ми тебе пакосно однели? Што ти бар сама?... Зар те није жао?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Скот је нежно погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то велика гомила старог гвожђа“, рекао
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
грчког језика на Колумбија колеџу; обојица су имали исти љубазан израз, лице које је одавало велику интелигенцију и нежно светлуцање два умна ока.
грчког језика на Колумбија колеџу; обојица су имали исти љубазан израз, лице које је одавало велику интелигенцију и нежно светлуцање два умна ока.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ: Какву дужност? ЖИВКА: Па... то... као љубавник. НИНКОВИЋ: Молим (Љуби јој нежно руку.) Уверевам вас да ћете бити задовољни. ЖИВКА: Па сад већ како му бог да. Кад је отмено, нек је отмено!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 48 КОСОВСКЕ ПРИЧЕ СУЉ-КАПЕТАН У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују гочеви и зурне, и то не циганске но праве горанске, направљене по неком из
Натраг, умукните једном од Косова!.. И кад се све ућута, она клече крај сина и поче да га глади по образима. Дуго, нежно, болно за околину. Бледа као смрт а пркосна. Материнске усне њене нешто су проговарале али се ништа не чујаше.
— Здраво–живо сте, синко? Никад ништа топлије и својскије не чух дотле. Он ме по упиту нежно погледа, обазре се по соби, окрену главу к северу, очи му добише неки нарочити и поносни огањ. И ја се сетих и задивих.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.
Мртва она је изгубила све моје доказе против ветра, смрти, зиме. Љубио сам срамно, нежно, часно, то тело које осветљава себи пут ка својој смрти. Зар песма? Завера против срца то је!
Петровић, Растко - АФРИКА
Он је пролазио лагано кроз село окружен друговима који су нежно прапорцима зазвоњавали. Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је
Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства. За црнца је његов друг једино нежно биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће приметити ма
Покоје усамљено, у огромном пространству, нежно дрвце капоке покривено црвеним цветовима. Црни пролазе. И то је сва Африка!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.
Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он га нежно тапше по врату и ласкаво га умирује: »не бој се, не бој це, није ништа!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ове људе из јуришних чета замишљао сам као нека чудовишта, обрасла у браде. А наредник, међутим, има нежно, потпуно избријано лице, и косу зачешљану „а л'ембуѕqуé“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око мајке нежно вије, Танка к’о вињага око стабла.
) ове тајне њене. Ишти руку да целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће
Стегни себе око прста, да т’ други не збаце, Та је рука близу срца, чућеш јој ударце. Ако нежно, кад т’ осети, на тебе погледи, Распусти се, да ју круг твој мали не увреди, Јер је она нежна, саме од нежности
1857. Јован Суботић XВ БАДЕН Бело к’о зора, и свеже к’о зора, и нежно к’о зора Пође у Баден јутрос младо девојче са мном.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Севте, али, севдалче, Ђурашко! Кô танка жица гласне тамбуре, Додиром сетним срца боланог — Час меко, нежно, а часом бурно, Дрктајуће си вио гласове... БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч. Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно. Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело? И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Крваве крпетине, окореле од дугог стајања на ранама, скида тако брижљиво и нежно као да додирује латице најлепшег цвета. Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса.
Име је дакле првобитно садржавало у себи погрдно значење, али без оног н звучало је некако присно, скоро нежно. Била је то нека врста излива љубави.
Почео сам да је милујем, у почетку, бојажљиво и нежно, али време је пролазило, страх у мени је нестајао. Моја шака је склизнула кроз оковратник њеног хаљетка и у округлини
Додиривала је уснама, лако и нежно, моје бразготине на леђима. Поново је дуго и неутешно плакала, овога пута због мене. Све се поновило. Мемљиви подрум.
Он је гвирио у њихове ране без гађења, нежно пипао њихове увеле удове, огледао се мио и саосећајан у њиховим потамнелим беоњачама, показивао им како ипак у томе
Тамо крај слапа, с оне стране Белог потока, окупано сунцем и поспано, лежи Вилинско гумно. О Димитрије, кажем себи нежно, и ово рајско парче земље, сада је твоје, без хрисовуље си га добио, на срце си га извојштио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А по обали цветној ми сами блудимо двоје, Нежно ти стежем руку, и слушам у ноћи тој Испрекидани уздах, и бурно дисање твоје, И стидљив шапат твој... 1886.
Пред гордом царицом цвећа Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа. Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове лила
У вечноме ходу шар огњеног сунца Нежно вас облачи у пурпурну ризу; Ил' појили росом висове Ливанске, Ил' шумно падали у Кедронску низу Вама је свеједно.
Његове трубе само успех звоне Под заставама Марса и Белоне! Он младост пази. И дарове неба Очински нежно у душу јој сади, Одважност лава и чистоћу Феба, Украсе сјајне у грађана млади', Речју и делом он увек предњачи У
И на дану и у ноћи, Он о њојзи само снива; Он је зове тако нежно, Ал' она се не одзива. Већ две ноћи како пева Дон Нунец од Алкантара, Ал' кад паде треће вече Смилова се дона Клара.
И на дану и у ноћи, Он о њојзи само снива, Он је зове тако нежно, Ал' она се не одзива! Већ две ноћи како пева Дон Нунец од Алкантара, А кад паде треће вече, Смилова се дона Клара.
оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима: Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато ми нису ни бранили да спавам коликогод хоћу, та био сам нежно, слабо дете. Кад сврших десету годину, морадох поћи у Осек, у средњу школу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (пошто виде да је Ташана готово заспала, пушта јој руку, и, да је не пробуди, полако, нежно оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је главу наслањала, и бришући њоме чело, косу, лице,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује. На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране.
— Па онда, осетивши да је то у ствари заповедање, свирепо, она загрли Јулицу нежно, и стаде јој нешто дуго шаптати. Јесу ли то биле само нежности? јесу ли били предлози условни?
— Павле одједаред осети неки понос што му је мати тако јака жена, загрли је нежно и стаде је у шали хвалити. — И паметна си, мајкице, и много си добра за мене.
— Не знам. Питао сам и ја Радована. А он каже: „Не питај, и прекрсти се.” — Јана се крсти; сви се смеју, али нежно. — Отсели се Мијо, што пре, молим те; и немој да слушаш шта у касарни говоре; и немој да идеш код тих у касарни,
Наравно да су се све три другарице стрпале под шатру. Кода у средини, а воде је, нежно, као неку слепу старицу, Јана и Сока.
После дечакове смрти, Јелена Харисијадес се просто скаменила. Осушила се, ситно нежно њено лице се некуда строшило, једва је с профила било могућно разабрати лепе, племените црте.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем? Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући. Читаву ноћ, затим, држао ју је прислоњену уз ухо.
Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец. Нежно, све нежније шумела је шкољка.
Али, како да се оцу и мајци као наказа врати, као патуљак век векује? Белим и стрмим путем пође дечак. Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови!
Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате! Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост.
Ко веселије? Цуп, цуп! Заборави Капљица и на обећање и на повратак, и на Цвет. Кад, наједном, иза стене, ту где нежно сијају очи морског крина, виде Капљица двојника свог Цвета. Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде.
Врисак друге до седмог неба дође. Младић се и не помаче. Само му се рука спусти на псећу главу и нежно пређе преко ње. Људи сопственим очима нису могли да поверују. Догађа ли се све ово или је о ружном сну реч?
Како је слатка била тишина! Како је нежно падала на људе и на поља! Људи су ћутали као да се плаше да је не поремете својим гласовима.
— Па, добро! — рече човек. — Имаћеш је! Дрвосећа однесе орахово дебло у скровиште и нежно га поглади руком. — Биће од тебе чудо! — шапну, а ораховим деблом заструја радост.
Уместо Царичиних руку пуних прстења на платну је блистало нежно зеленило лишћа, а у наслоњачи пузавица с капима росе.
Затим закључа небеску башту. — Шта ли је са Звездом? — питао се Чобанин и свирао тако нежно да је лишће с врба капало, а месечина се као суза низ образ неба сливала. Али, његова Звезда не дође.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
оде Свих бола тама, И ти га ватром Запали сама — Јер искре саме Из тебе бију, Лепше од свију Анђела раја, Што нежно шуште, Кô бехар бели, У топлој речи Молитве твоје.
Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно. На концу у дечјој радости и сјају Ми се ''сакриваче'' играсмо по гају; И скривања наша тако вешта
По туђини лутô и све кера гањô. Мојој драгој беше досадно зацело, Па ти она скроји венчано одело, И кô мужа нежно загрли цвет мио — Момка што је глупљи од свих глупих био. Како ли је мила, лепа, моја драга!
''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да пођем својој драгој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
браћу Јакшиће, јунаке српске с краја XВ века, који су заједно с Бранковићима војевали против Турака, и представљају их нежно као идеалну браћу чију љубав њихове жене или виле кваре; „историјског карактера ове су песме потпуно лишене“.