Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У нешто каснији сат, у први руј сутона, разљуљала би се клатна са фратарског самостана, обилато, бујно, незажално, испуњујући брујањем читав сутон. И море у приобалним шкрапама као да би застало слушајући га и подносећи његов чар.