Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мислио сам: ако човјек није довољно јак да не гријеши, мора и може да буде бар толико јак да своју кривицу незамућено уочава и да је без сустезања признаје. У томе лежи она крајња граница на којој човјек још може да се назове човјек.