Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дан-ноћ у страху... Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...
— Имам. — Шта желиш? — Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. — Е, то ти је већ нешто паметно. То ћемо учинити сад, одмах!