Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
најлакше могу да се урекну лепа девојка или леп момак, мало, нејако дете, млада животиња, односно све оно што је незаштићено, младо, осетљиво и лепо. („Урећи се море најлакше мало дијете, с тога му се не ваља чудити кад добро напредује.
У нашем народном митско-магијском схватању дете се појављује као мало, слабо, незаштићено и злим силама угрожено биће, којем су неопходне магијска брига, заштита и помоћ да би преживело и одрасло (о томе
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ископчао протезу, кад се с наших лица сапере њихов заштитни израз — како ли тек тада биједна изгледа људска машина! Незаштићено, беспомоћно, као презава окрвављена ткива корњаче ишупане из њена оклопа.