Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гола тела лебдећи у води лагано тону, док морске немани незајажљиво витлају, и онда растржу. Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред.
Солунско пристаниште подсећало је на огромну чељуст, која незајажљиво гута предмете убациване из свих крајева света. Виделе се и бараке, читаве насеобине дрвених кућа, а зидале се и нове