Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена мужа, исти зелен, бледи вап!