Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама. „Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке. У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није.