Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Идеја у неми камен увајана; Вера сва у сузи што неће да кâпи; Та заклетва што је у незнан час дана; И највиши закон бола који вапи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека је с божјим благословом! Иконија се врати у собу. — Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек, а незнан му је час смрти. Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и штала Исаковичевих, гучући и тепајући милим речима, које је изговарао кроз нос, коњима, преко ораница, невидљив и незнан, провидан и лак, као дим после битака.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И опет не: та дела твојих крас пренашô је и сваког тамо нас; за тебе мора боли бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан. А није ли божанствен судијо у подземаљски пакô послô те, земаљски што се роб усудио у надземаљске дират послове?
И с паклом би се волан борио толику ко је страст покорио: ал' жешћи за те мора бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан: тај стан ти је у твојим делима; у томе царству владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних својих
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да крочи уз помоћ капе невидљивице. У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази.
У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене! За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
из камена шака урезана у стену једва је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим прстима остајеш у већини
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она магла, и дим, што стреса, луком сребрним, кад раздире ноћ, на светли, незнан, Млечни Пут, што се губи у звезданим пустињама црним?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, Сјај морем скривене, скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о благо успомена чедних, Нежност жутих ружа и кринова
Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће ли бити у гробу ил’ ван? Где црви миле, ил’ где цвета мај? Јер све је, ипак, само шарен сан!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је добро што се отвара баш ту, незнан, између тих лица која су му, сва, била страна, као и те радње, и те сукње на женама, и тај њихов ход.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
таквом, преломноме тренутку наше поезије, кад је систем поступака помоћу кога су били склопљени нови текстови био незнан и неразумљив чак и посвећенима, Зоран Мишић је писао са страшћу човека који осећа и зна да је још једном дошло време
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском. Доле на реци у општинској судници застао је гомилу уморних и изнемоглих Бавараца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њему незнан добар јунак: „Нека има, незнана делијо; ако бог да и срећа јуначка, совра ће му у крв огрезнути, бога ми ћу њега
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А син му рођени Јоанатан није био дочуо ту царску заповест, него у незнан нађе нешто меда, започе јести га. То потпазише други и казаше му оцу.
Они кад видеше ону грдобу, и сабље своје побацаше од страха. Сваки о себи у незнан се разбегоше. А трговац пак се обуче, узе све своје добро и њихово што нађе покупи и натовари на коње, што ли је имао.
Не стоји поштење у узрасту, него у срамежу и вољи... Тако и Давид својевољан и силовит у томе и попузе матор већ ка у незнан згреши. А већ после није ни марио за то је ли, а није ли скривио.
Јерно ваша је ћуд слична новоме вину испод бадњице, црпану пијући у незнан, докле који и овртоглави. А тко ли је наличан стародавњашњем тиху вину, тај многу издаје за снагу требујућим хвајду.
се молити, слушати књижне песме и учити се о закону, дознањивати се вања што Бог иште од нас, да не гинемо с душама у незнан. А у нас црква ничим разна није од пазаришта и саравске догање хесапне.
с беседом и смејући се с грохотом; ништа није досадно ждерући до поноћи, одлазећи и пак долазећи сви у глас и у незнан блебећући, ни један их књижник да што о Богу се и о души сети и из писма што проговори.
« »Ја куда се цар подеде и она му зла и опака господа зулумћари и прождрлице?« »А камо их, рекоше, брате! Одоше у незнан, један за другим; теке их неста!« »Ја камо куд се сдурњаше?