Дучић, Јован - ПЕСМЕ
те живот болно разочара, И када престану и жеље, и снови: Оно што нам врати једна суза стара, Вреди један живот незнани и нови.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је довикивања, упознавања, а поздрављали су се и знани и незнани. Млађи парови путника почеше да играју, на трави. Неко је опалио, из пушке, на веверицу.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим именима, а трећи назове „незнани“. „Увече, кад се смркне, засади сва три чешња у башти, па сутрадан гледа које је изникло.
Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за непознатог момка.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани и незнани анђели милосрђа осигурани.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако јунак, а девојка заче: „Богом брате, незнани јуначе, Ни сам, брате, ове горе вила, Ни ме вила младу одојила.
Би утекла од големе страве, — Цвета једва да се с места маче, Чула речцу, па овако заче: „Здраво, брате, јуначе незнани, Здраво био каконо и знани! Што ме питаш, казаћу ти право, Право, брате, тако била здраво!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
сад овамо сад онамо у помоћ дозивати, па му тако једном дође и позив од његова оца цара који му поручује: — Чули смо, незнани јуначе, за тебе и за славу твоју, па те молимо да нам, бога ради, поможеш, јер је дошао огњевити змај па тражи да му
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био? — питају оба, од чуда неми, а затим у глас рекоше сложно: Да му се ноћас заседа спреми!
у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће најзад, мокар и бос, незнани рибар показат нос.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Па то их ви познајете? АДВОКАТ: Да, упознао сам их. Раније их нисам никад ни видео. То су обично људи незнани и скривени, али кад тако падне какав тестамент богатога покојника, они се појаве и зађу од адвоката до адвоката и по
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Често бива — од љубави чисте И незнани да се окористе; Пошто толико воли теле, крава Белом кафом планету чашћава! НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ Та
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?” А он муч'! Она га опет запита: „Који си? што си дошао?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН? 292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после
израза очију ове душе која је све то преживела, знај, никад лепше слике видети нећеш, мила, никад видети нећеш. НЕЗНАНИ (Посвећено Патријарху и онима који ће ускоро посетити Крф) Пре свију трупа наше војске, пошто се у Драчу први
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Слуга не даде омести, но поново потеже ножем, а краљева се кћи од страха баилдиса, па у тој незнани избљује змију што јој је прве људе давила.
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе? А он муч̓! Она га опет запита: „Који си? Што си дошао?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Плету се венци за јунаке многе, Дижу се ситни, устају незвани; Али ви, дивни, без руке и ноге, Бићете наши јунаци незнани.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мали, каљави пешаци умирали су незнани, затрпавани блатом, које е скакало у црвеним стубовима. На земљи су људи копали нове јаме: ровове и гробља.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја бих му саопштио више наших песама, тим би се он упознао са гласовима који су красни и њему незнани. После би ове дао штампати, Немци би куповали ради реткости а ја бих се трудио да и код нас купују.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Речи су твоје од псалма гордије, Очи су твоје од славе гордије. Како си велик, ти незнани сине, Пред чијом руком падају ордије!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј. Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана.
Кад умрем, чекај ме на води међу врбама и оне тако сане од сете на веки чекају неке жуборе из незнани. Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. СУТОН Крила ли то? Ненадно махну на таму.
Ил’ се од бола посветила, по кап нам уља за лек из незнани, миљем да светли кандило, бол твој где жив још остао, сејо, где бела промину.
ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани. И замукнув ли, зраком то незнани заведри дан. ИВ И знам, Велико, муком једно, ту куца срце.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но наша лепотица не задржавајући га дуго у недоумјенију, овако, искашљавши се најпре, започне перорирати: »Незнани јуначе, твоја је судбина већ целој вароши позната. ОД 20.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А пред суђеним часом сви су равни: и знани, и незнани. Пред Драчом сретосмо неку италијанску војску. Ухрањени и одевени, гледали су охоло гладну риту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ханџија му право казиваше: „Ој, бога ми, незнани јуначе, Арапин је шћерецу испросио на срамоту у цара нашега, вечерас ће доћи по ђевојку; од његова страха великога ми
Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера? Или си луд и ништа не знадеш?
Је ли Марко код бијела двора? Има л’ Марко доста узавница?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Ој, бога ми, незнани јуначе, ја сам јутрос од Прилипа била, код двора је Краљевићу Марко, слави Марко свога светитеља; има Марко доста
“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа ђевојко, кљусина је моја
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ми на путу нигде не згревамо свога срдца. Ходећи, путујући по туђи вилајети, у туђој земљи, међ незнани људи, кад имамо што јести, кад и не имамо; цркви наших по путови нејма да у њих долазимо и да се молимо Богу, а на