Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али бојим се да, у умјетности, ако човјек није и одвише плитак, на концу сваки пут неизбјежно води ван граница ње. По вашем схватању, то се збива тако да, с унутрашњим сазријевањем и надрастањем, умјетност најзад
У особито надахнутим данима, обогаћиван је новим, сретно импровизираним појединостима. Ипак, било је неизбјежно да се прије или касније сретнемо. Једне вечери, излазећи из мог боха, сударим се с њим. Није било кудкамо: предамо се.