Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и занимљивог егзотичног света, свога родног места Врања, у коме је детињство провео, из којега је изнео најјаче и неизгладиве успомене, и из кога, у своме приповедачком раду, не може да се макне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У салону, где смо прешли, потом, она ме је молила за опроштај њихове неизгладиве срамоте преда мном. Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
грижу, У звездама их видим кад се роде; Челичне, оне до кости ми стижу И сижу Разорне, мутне кô пролетње воде. Неизгладиве као вечно клете Пољане, које мртве усе згрћу, За туђи ујед на мени се свете И прете Те очи које не тамне ни смрћу.