Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
жућкасту ракију гледа у себе, у ватру што ничим не може да се загаси, у којој горе и распадају се речи без смисла, неизговорене и туђе. Речи имају укус зарђалог бакра, а на лицу му се ужлебио презир пун гађења. — Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе?