Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти си својом истином само ограничио нешто што је неограничено; и говорио што је неизрециво. Али си својим ранама показао оно што је божанско у човеку. и зато, иако ниси открио Бога, ти си га посведочио.
Теодосије - ЖИТИЈА
нашега ради цпацења у утроби пресвете и свенепорочне деве Марије безмужно, од Светога Духа и пресвете њене крви неизрециво оваплотивши се и родивши се сугубо на земљи — као Бог и као човек са нама поживео јеси; ти и по људској природи
Црњански, Милош - Сеобе 1
талира, на продаји сребра, једном своме пријатељу, Грку, Димитрију Копши, није био баш незадовољан, али му је било неизрециво досадно.
изненада, из кола, поробљену, бедну, осиромашену Баварску, села, сиротињу, болести, њему би на свету постало неизрециво досадно.
празним пољанама, до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину у којој се нашао.
Па ипак је осећао да није рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину, у којој се нашао, и која га је терала на исте мисли, као у оној чамотињи под Штрасбургом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
несагледиво човеку суштим и телесним обличјем изображено а нетелесно и неодразиво И свем мисленом недомисливо и неизрециво Слову сваком суштаство прасушаствено Од белог камена до царског дрена све је притиснула сила плача У кругу од
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Њине речи су, каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје; али овај је немачки језик неизрециво нов, гибак и сјајан, као, некад, шина позајмљена готика.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али оно чиме је особито био тронут, то су били неизрециво болни звуци посмртног марша, који је јецајући одјекивао и некако нарочито дирљиво цвилио варошким сокацима, извођен од
И наједном, нешто неизрециво свето, као да се нов, дубок, дотле скривен живот муњевито пробуди, ја осетих како све у мени процвета, проклија и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
празним пољанама, до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину у којој се нашао”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство позајмљених догађаја, Неизрециво а научено ко време, Варко, у теби удес и случај спаја, Где прерасте слику и сјај успомене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских лешева, падајући и опет се дижући — ка једном једином и неизрециво драгом и огромном циљу: животу слободних људи.