Теодосије - ЖИТИЈА
пошаљи Духа твога светога и обнови створење твоје, сабери разнесене уде његове и завежи жилама тела његова твојом неизрецивом влашћу и силом невидљивом!
И тако у умиљењу многом молитве Богу много упражњаваше и исповедаше се. После тога светлост велика у неизрецивом виђењу у пештери заблиста, и сан од њега оде по дану и по ноћи, и мишљаше као да је на небесима а не на земљи у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
дана младости, па им се блазираност топила кап по кап, а страх да ће овај чудесни монолог ускоро престати испуњавао их неизрецивом тугом. О лаку, лаку ноћ! Нек мир и спокој стеку се у теби Онакви какве носим ја у себи...