Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости! Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Лалић ПИСМО Садржај И 2 ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ 17 ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 19 1
Мрак је био већи, А звезде ближе за меру горчине. (Х 1966 — Х 1968) ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР Зима је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне
Ако недовршено сведочи савршенство, Онда несавршено има довршен облик; Зато је онај мудри неимар Пантеона Пробио куполу кружно, на самом врху, да би Кроз отвор сишло небо у светлости, у пљуску, По својој осовини, да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
руци, па кад вода дође и понесе кладе и јеле и борове, да удари у нешто сјекиром, и тако да ће му се ћуприја одржати. Неимар учини, и кад удари сјекиром у оно што му је речено, а нешто из мрака повиче: „Оста! како данас тако и до вијека“.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
арамија — разбојник аратос — проклет аренда — закуп, најам архимандрит — први свештеник у манастиру архитектон — неимар, зидар аспида — змија Астреја — грчка богиња правде благовољење — пријатељско расположење благовон — мирисан
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости! Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
нађавасати се — наситити се назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида наиде — нађе наимар (неимар) — градитељ наједанак — наједанпут накладен — изнесен, постављен налет је било — далеко од нас (нека буде отерана)
Ћипико, Иво - Приповетке
пак Митар по погледима и кретањима браће досјећа се да се о њему води ријеч, па не губећи времена, стругне некамо. Неимар потражи га да га с браћом суочи, а не нашавши га, увјери се да је онако како му они испричаше. —Не бојте се!
Кад су домало у службеној дужности наљегли жандари, неимар приђе к њима и исприповједи им потанко оно што су браћа исказала. Вођа жандарски до краја га саслуша, па се и замисли.
„Злочин је учињен, убојице су пред њим, а за убиство нико није поднио казну: није друге, ваља га предати закону” . Неимар их поведе к браћи. Они, у послу пригнути, нису видјели жандара, док вођа Спасоју не стави руку на раме.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У причу улазе да би обавили неки задатак, а из ње излазе кад су тај задатак обавили. Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су у причи сваки са по једним делом свога замисливог реалног
Везир, неимар, Циганин Селим и писац хронограма такође су ликови, али новелистички: њихове су улоге строго одређене композицијом
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У скаски Дедаловог типа, о подизању Ферхадове џамије у Бањалуци, начинио је Раде неимар себи и друговима крила од л. грађе (Хангі, о. с., 23; упор. и ЗНЖОЈС, 19, 372). У народној медицини има л.
Најзад, неимар удари брадвом, наопако насађеном, у оморику, из ње потече крв, и проговори глас да ће ћуприја остати и тога дана и до
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не можеш (мож је стари облик). Стоја и Стојан треба да се узидају у град да би он био постојан. Раде неимар, градитељ манастира Љубостиње (где се потписао: протомајстор Боровић Рад), живео је у доба кнеза Лазара и стојао на
власти (кадилука) невјера — (значи и:) неверан, непоуздан човек, издајник него — (значи и:) само неђе — негде неимар — градитељ, мајстор који гради куће, цркве, градове нејак — дете, млад, недорастао нејачак — мали, неодрастао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер већ нестало му је трошка и нејма их с чим довршити ни покрити, те се неимар за то стара. И каде тај глас зачу цар, он мнеде да је то права истина како су му казали и порадова се о тому, те на