Употреба речи нека у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ноћ је тамна, просторија пуста... па нека је та светлост и воштаница у рукама онога који већ умире, опет му ведри мрачну стазу, путнику усамљеноме... . . . . .

И Маџарима се сажалило, те из чистог саучешћа запалише хиљаду томашевачких кућа. Ни цркву нису поштедели: нека и она светли синовима православне вере!...

Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте. На бледим цртама њеним простирала се нека необична мирноћа; изгледаше као да је смрт својом хладном руком помиловала. — А шта је теби тешко, чедо моје?

Наши су Дишкрећани тражили неке рачуне и нека још пређашњим царевима потврђена права. Царски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио, удараше на то

И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га

И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!

Ја и Алекса гледасмо је забринуто. У целом говору и погледу њезином беше нека необична тишина, нешто што је налик на умор, на ону малаксалости која се у последњим часовима јавља.

кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као пружају руке да ми на силу поотимају храну коју сам, као понуду, мајци носила...

То није добра коб!... — А што, Миладине? — рекох му ја. — Та ова планина, пуна је свакојаких животиња, па нам је нека морала пут прећи, а, после, свакако је боље корњачу сукобити него медведа или вука... — Јест, брате, тако је...

И Миладин се наново удубио у мисли: изгледао је тако као да му се већ десила нека несрећа; а корак му беше тром, лен, као у човека који иде некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже

Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити... Онака поган никада није добра коб...

Пре три године, баш на саме Духове, дође ми побратим у госте. Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Блажено и богом благословљено чистосердечије. Но опет, нека с памећу и разумом бива, а навластито с онима које не познајемо.

(Нека ми|ко не прими за голу сујету што јелински гдигди мешам: ови ми је језик од младости мио, и рад бих да се многима од на

Ако се у помрчини боје да о што главом не лупе, и да у какву јаму не упадну, имаду разлог: нека се боје и чувају. Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види?

Простосрдечно и бедно магаре увјештава нас да се с силним не дружимо. Чему нас лисица учи, то остављам нека свак погоди. 7 Лав и медвед Лав и медвед пођу по једној дубрави од глади лекарство тражећи.

Ако ли нам се пак што противно случи, нико паметан неће нам се ругати. Предострожност и разум нека свачим управљају. Ти учини све што надлежи, пак се уздај.

Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели? Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде.

Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде. Што је за све народе боље него за само један народ, то је роду чловеческому воопште и полезније и правије:

Коме није благодарност довољно награжденије за учињено благодјејаније, нека га нигда не чини, боље. А неблагодаран ... уви! је ли могуће да је човек неблагодаран? Не дај, боже, такога у роду!

” нека виче. О злом сажаљеније имати, то је на погибел мирним и добрим људма. Зато право веле наши стари: да је гори јатак од

Онда је то у Жидова општи обичај био, како год и данас. А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не

Ако ли ко хоће да до подне спава, а до поноћи којекакве бездјелице и бешчинија да твори, он нека зна да се је на срамоту својих благородних родитеља родио.

По обичају даваће му се титул „благородни”, но он, кад га год чује, нека га слободно прима себи на обличеније, ако његове нарави и дела нису благородна. „Еυγένεια εστί αρετή βροτοίς.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

) Ко то толико, ногама, песницама, удара ноћас по овом поклопцу? Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе! Која ли је хајка њему за петама, кад у ову склања главу?

А мени се спава! Бацио сам пушку и капу! Нека победи снег! На сто се спушта, као на дно, моја глава! Мени се спава, угасите, мени се спава!

ЗЕЛЕМБАЋ Одакле је тај зелембаћ овде дошао? Да тај зелембаћ није нека вест? Ако је та вест морала бити зелена, зашто ми није послата као кукурек?

СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ Боже, ала веје! Нека веје! Сир без црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена

Да се овим именом не изражава нека сиња суштина, сињавина? Шта ја видим кад чујем Сињајевина? Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом?

Је ли то нешто што гори? Нешто што цвета? Да л се то цвеће бере машицама? Ил је то нека ветрина, која везује и развезује ђавоље репове?

ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, нека наше чамце у благе луке из густих олуја с пучине доведу птице, излетеле из Твоје треће руке!

Тројеручице, катанце, браве и врата, браћу у казану олова које кључа, све што су безбројне руке закључале, нека нам Твоја трећа рука откључа!

проткива суснежица, и вук, риба и врана крећу на нас, у лов, бескућнима у вејавици, Тројеручице, Твој трећи длан нека нам буде кров!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

у Ракаре, Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да је час избављења приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду спремни на први мој позив да идемо да ударимо на Ваљево.

и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да је час избављења приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду спремни на први мој позив да идемо да ударимо на Ваљево.

Говорим ја једнако Мијушку: ,Пиши нека ћесар шаље што пре своју војску, пак ћемо лакше и наше војнике у скупу држати.

’ И ја се тек сада уверим о ономе, о чем сам често сумњао, тј. да је то лажа нека; а ја сам мислио да је он најпре с царем вечерао, па онда међ нас прешао: тако је умео лепо лагати.

сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и који нема мура (печата), нека прст притисне.

за кнеза Јоку из Рабаса, онда ето вам узмите заједно с њиме и село Рабас од моје кнежине, а и тако је на међи; то село нека буде одсад под вашом кнежином”. — И тако Подгорци буду задовољни. Док 1792.

вели, „Хаџи-Муста-паша, да ми из уста каже, да је везир рекао: да ако он кнеза Ранка не покаје, онда, вели, Алекса нека иде куда хоће себи селамет тражити.

„Него да нам дадеш хатишериф — рекну кнезови — да однесемо нека види везир, и по хатишерифу нека удара порезу како је цар одредио.

„Него да нам дадеш хатишериф — рекну кнезови — да однесемо нека види везир, и по хатишерифу нека удара порезу како је цар одредио.” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије.

како кнезови хоће да узму од њега хатишериф, и да њему (везиру) донесу, да по хатишерифу порез удара а не више, зато нека се приправи шта ће им одговорити и прочаја.

Ко је Србин а нема дуге пушке, два пиштоља и велики нож, нека прода једину краву и пусат себи купи. Тако је од честитога везира заповест.

Везир рекне: „Остани ти овде, Алекса, а Бирчанин и Грбовић нека иду и нека војску у лађама доведу.” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у лађе и ноћу дођу

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама?

Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији. Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки! Него што се онако матор помамио, те не да никаком чељадету с миром проћи?

— Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. — Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. — Ако је кмет!

— Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. — Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. Утом се отворише врата и уђе газда Рака.

— Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. — Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти. Утом се отворише врата и уђе газда Рака.

— Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. — Нека, нека, газда-Рако!... Могу ја још толико платити. Немој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радишић!...

— Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. — Нека, нека, газда-Рако!... Могу ја још толико платити. Немој мислити што сам ја сиромах, а ти — газда Радован Радишић!...

— Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!... Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази!

— рече Стеван мало тише да не чује газда Рака ко ће га носити. — Нек се зајази! Само нека то легне једанпут. — Право кажеш, Стеване — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом!

— Нек се зајази! Само нека то легне једанпут. — Право кажеш, Стеване — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече.

Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!... Али нека! Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! — Нећу да чујем! То је по атеру!

Него одсад ћу и ја друкчије... Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у

Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.

славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!... Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!... И ДЕО: ОДМЕТНИК 1.

Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!... И ДЕО: ОДМЕТНИК 1. ЦРНА БАРА Нема веће равнице у Србији од

И... ејвала његовом „Требнику”!... Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...

Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: — Хвала нека је богу па теби!... И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!...

Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст. Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати. Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.

Маринку се та одаја учини ла сјајна као царска... Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: — Сједи овдје, крај мене, добри човјече!

Кад урадим, видећеш. Ја не радим за паре. Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!... И нека је са срећом! Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. Врљао је вас дуги дан. Рој мисли обујмио му памет...

Али... ђаво га знао!... Као да је нека премаглавица!... Оба се побратима загледаше у једну девојку!... Била је то Јелица Севића. Гром девојка!

Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!... Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... И пун задовољства оде низ дубраву... 4.

Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... Наскоро дође к себи.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева.

Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена.

МИР Хтео бих да знадем љубим ли и сада — И да добра нека светлост продре сени, И тишину овог умиреног јада, И падне на тамне путеве у мени.

СТВАРАЊЕ Нису те гласници огласили мени, Нити чух кораке твоје из далека; И не знам кад беше већ минута нека Кад се мој дух напи твоје светле сени.

Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде хуче.

Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша. А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у

Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага. Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру.

Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам. Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно.

Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио зрачак месеца у шуми.

За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије... Куда су прошли сви трофеји С војскама

Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Јесте, али ако ја узмем сироту? Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа: — Бог с тобом! Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?

— Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога! Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам

— Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога! Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч

— Спава ли ти се, дијете? — Богами ми се спава, мамо. Купао сам се! — Па хајде да лежемо! Легосмо. — Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. Знала је да ја то волим.

Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.

Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука. Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање.

Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. Али и Јоцино чело беше чудновато. Да ли то са Ђорђеве судбине?

Али, о чуда! Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је! Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!

Али, о чуда! Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је! Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!

мени се... допада ова девојка! — Красно дете! Разиђе се дим у соби. Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. Ваљало је хитати.

Отпуштен је кући из болнице да се поправи, па после у име бога опет!... И треба.. Треба гонити пексијана!... Само нека нам је бог у помоћи!... — А шта вам је син? — рече капетан, почињући учествовати у историји казанџијиној. — Мој син?

Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а

форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог,

не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука,

Каква благодарност?! Нема ту ништа од тога! С народом сам, вели, стекао па нека сад тај народ и једе! Ваљда ћу, вели, понети дудове на онај свет?! То ти је све што на земљи учиниш!

По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата. Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу па да се овако домаћинство

Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове. ’Ајд’, иди сад. Стој! Ти ћеш то заборавити к’о и

— Ето, шта ја кажем! Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила да ће то бити нека њи’ова хунцутарија. Удесили они то све још раније.

! Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име! Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна! — Па каз’о је још и то шта воле да једе — наставља Ержа свој рапорт.

У кући се риба и чисти. Дечурлија је комотнија суботом; може се играти и каљати до миле воља. »Нека, и тако је сутра недеља, пресвуће се«, веле старији прљавој деци.

И у вароши, па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада тако као у селу. Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник. Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину.

А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.

старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

како је где нашла и стигла. Била је вредна. Сви су се просјаци ње бојали. Нарочито на гробљу. Тамо им је била као нека домаћица. Уређивала их је, пазила да ко чије место не заузме.

Он скупио новац, задржао га код себе и рекао јој: — Е сад добро. Паре нека стоје код мене. А ја ћу да пишем владици и чим он одобри, венчаћу вас.

Она радосно, збуњено као свака испрошеница, пришла да му целива руку, али он је, грозећи се, одбио. — Нека, жива била. Иди сад. Она пошла. Али се опет вратила. — А ако ли да се спремам? — Шта? — Па не ли дâр?

Све их по имену зове. Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу.

Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом.

И тад би беснео. Долазила би му тада на ум она давнашња нека оговарања, шапутања о покојној им матери, о њеном ашиковању у младости с неким агом чији су чивлуци и сад њихови.

Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу. А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало.

Свака је од њих по нешто носила. Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро? Бог да га прости!

Свака је од њих по нешто носила. Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро? Бог да га прости!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.

Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави.

Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити. Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши. — Верујте, није вредно трошити! Доктори само своје терају. Боље би било кућевни лек употребљавати.

— Верујте, није вредно трошити! Доктори само своје терају. Боље би било кућевни лек употребљавати. — Та кад се има, нека се троши. На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, капут му је до пете, а висок шешир.

Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора набрзо ићи, јер ја оклевање не трпим. — Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку. — Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама. Је л’ добро? — Јесте.

година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала. Поред свог покојног јако се испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.

Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.

Чекмеџијић види нека писма, све сам фини и лепо изрецкан папир, па се приближи и узме у руке једно. — Шта је то, фрајлице?

Видиш, онај други трговац опет мене проси. — И то је масивер керл. Је л’те, мутер, неће више доћи? — Па нека дођу. Како су дошли, тако ће и отићи! — Ја идем на лустрајз, ако они дођу.

— Не браним. Дакле, хајд’мо! Али да идемо једним путем на оба места. — Наравно. — И то нека ми буде последњи пут. Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма

Дакле, спремимо се. Оставимо их нека путују. Фрајла Варвара размеће карте, хоће л’ какав младожења доћи. Гледа у карте.

На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је. Као да га овде нека особита судба чека. Уђу у кућу. Никога нема. Куцну на собна врата, нико се не одзива.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

брбљањем или сво брбљање слушала с таквом пажњом (јер је све оно требало упамтити ради препричавања) да је нека, нарочита блесава, тупост све више и више преовлађавала и постала њен једини израз.

пуп вређај и после.... Па јел' то нека политика? Јел политика да вршља ко xоће и како xоће, мимо владе? А сад је све касно и сад треба примити све, испунити

Из тих очију била је нека чудна свежина и гледајући у њих Јуришић је наједном имао осећање неког свежег простора са дивним језером усред шуме.

— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић.

Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора бити.

И све ће ићи по старом. А нико нас ни о чему неће питати, као што нас ни до сад није питао. Само нека све дође брзо, што пре, јер живота више нема то је јасно, а и овај мозговни, седећи живот постао је већ неиздржљива

Јуришић опет застаде и у тренутку обујми га нека необична, зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у

— Пази, на радњу, пази на радњу! Збогом! — Ура! Ура! Урааа! — Пфиу, пфиу, пфиуууу... Онда се ова рика, као нека грмљавина, неизмерно ужасније проломи кад воз хукћући наиђе поред савског моста.

видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као немогућа нека снага што се тренутно дубоко и лажљиво била притајила и подала утицају оне ужасне сумње да је можда нејака и слаба,

Ја не знам, право да ти кажем. Ја се упињем, напрежем, трудим... и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја... Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти.

А они људи, чију јасноћу духа ја обожавам можда то и не заслужују, јер куцкасти дух и то није ништа. Нека, дакле, Христић ради како зна, његова је ствар и он има своју лопту на трупини.

дао сам колико сам дуговао, сад ме остави да живим.” Али ах! Тамо с друге стране, као авет нека, стоји она дужност и стоји она част и опомиње; и то је нешто страшно важно, крупно и значајно, та част, и увек раније

Африка

Вуије ми се смеје. Онај цвет који доносе таласи са острва у ствари је нека, врста чврстог сунђера. Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и

прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена. Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње.

Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе. Док је утоваривао ствари нека кашичица, или нож, упала је у воду, и он се, уплашен од казне, одмах свукао и бацио за њом.

Прво сасвим мали, па онда, охрабрени, и они већи, прилазе да сркну. Црнчићима, разуме се, није нека нарочита посластица тај сок од кокоса, кога имају кад хоће, колико их занима та моја игра.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Показивали су ми маске њамуа под чијим отвором за уста постоји као нека врста кларинета од избушенога метеорита. Метеорит је уопште камен необично цењен од урођеника и служи у лову и мађији

Ја једну задржавам за себе сасвим близу обале да бих се лакше умио и обријао. Нека црна жена сасвим нага, тешких чврстих груди које као да је вуку води и земљи, прилази и гледа задовољно како

имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још мужу у

Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у

За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Но овде нека нико не помисли да је моје намјереније хвалити се (премда су гдикоји баш овим поводом то исто напомињали), но из тога

Овом приликом нужно је и нека грчка израженија, која се у дјелу овом находе, растолковати, као нпр. παν μετрον αρεξτον значи: умереност је полезна;

Милостиво госпођа! Кир Јања! Шешир? ЈАЊА: Ја сам и код моје матере шешир носила. ЈАЊА: Иди код твоју мати, нека ти купи. ЈУЦА: Ја мислим да сте ми ви муж. ЈАЊА: Немаш доста аљину? Оћиш широко, високо? Ох, женско дугачко коса!

Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори. Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас. Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво. ЈАЊА: (Проклето посла!

Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро! Ви нисте такав човек да ћете се затезати. Нека млађи најпре, па ћете ви, као стар, полагано за њима. ЈАЊА: Ја сум човек убиин. Сваку беду на моју главу.

МИШИЋ (устане): Како се ви тешкате, а има стотину који би желили у вашем положенију бити. ЈАЊА: Ево ј нека носи. (Показује Јуцу.) И тако оћи шешир. МИШИЋ (насмеје се): Слуга понизни, кир Јања! ЈАЊА: Слуга понизну!

Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација?

КАТИЦА: Ви добро кажете како ћу говорити, а не кажете ми шта ћу говорити. ЈУЦА: Што ћеш говорити? Почетак разговора нека ти је увек о балу, музики, театру; ако нема тога, а ти почни о времену, о аљини, како су ти тесне ципеле, пак ето ти

Зато се сад обз³³ Рђав последак. нањује, ако кој има такове масти, нека се јави, може имати за центу хиљаду форината сребра.

ЈАЊА: Проклету твоју језику! Ама, море, примиш сваку годину рачун. ПЕТАР: Шта ће ми сапун! Који оће, нека дере и без сапуна, ја му не браним, али Петар неће. ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене? ПЕТАР: Шта велиш?

Ја сум господар од моје слово. Само да не идим у проклето мађистрат. Пропао сум. Ајде нека иди све. Ја видим да је моју планету од гар. Господин нотариус, ви сте моју зет!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њихову земљу, веле, затварају, као венци, високе планине, али се и те планине, према Истоку, отварају као нека врата. А после опет настају бескрајне равни.

и око Темишвара, који је био главни град на југу краљевства и који је био обновљен по нацрту францеских официра, као нека звезда, од камена.

Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне куће од блата покрио као нека бела, мирисна киша од цветова.

Шта би они хтели, вели, зар се може и замислити да буду као нека држава у држави. Статус ин стато? „У Бечу се зна, сигурно, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити.

„У Бечу се зна, сигурно, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.

Док је Грк брбљао као чегртаљка, стари Шваба помисли, у себи: „Оберкригскомисар, ето, није ништа бољи, него нека камерална газиблата. Тај човек мора да је имао гладног оца, па је сав саздан у зависти.

Гарсули је, међутим, почео да хода испред Исаковича као нека шеталица на сату и почео да им чита буквицу. Вели, он је желео, засада, само да их види.

завршио провизор дворски, Јосиф Јоанович, који је имао некакије преписки са, из Росије дошавшим, књазем Кантакузеном. Нека се дакле узму у памет.

Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка. Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга.

“ И машући својим перушкама и сам се дерао, самом себи, одавајући почаст, као да је нека краљица. Срби су то разумели као знак да је вољно, за тренутак, изићи из редова, као кад се, пред улазак у битку, врши

Њему је било стало да се легално питање у реду реши, а шта ће бити после, о томе нека Енгелсхофен лупа главу. Гарсули је имао наређење да се рескрипт из Беча има да прочита људима, и, на српском,

Руку је био подигао и ухватио се за главу, као да га је спопала нека, тешка, главобоља, гледајући пут параде, која се, у даљини, сад опет видела, као нека црвена, права линија.

Теодосије - ЖИТИЈА

А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете Горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо могли побећи од оца твојега.

Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена. А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут твој.

А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут твој. И мати, као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише с миром, али

Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш све нас

и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао ипарху, — раче: — Воља Господња нека буде! и развеселивши се загрли војводу, уверавајући га да ће са њиме поћи.

А он це покори игуману, рекавши: — Воља Господња нека буде кроз тебе на нама, часни оче! и могли су га видети где вредно жури да послуша братију, и свима помаже у

Још једно треба ти да извршиш, реч у јеванђељу Сина његова: ,Ако ко хоће за мном да иде, свега нека се одрекне и узевши крст свој, смирењем за мном нека иде̒. Прими овај мој савет као добар.

реч у јеванђељу Сина његова: ,Ако ко хоће за мном да иде, свега нека се одрекне и узевши крст свој, смирењем за мном нека иде̒. Прими овај мој савет као добар.

А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога код куће од свега да се ослободи. Молим те, господине мој, нека те због славе царства и због многога богатства не ожалосте моје речи, као у јеванђељу младића речи мојега Исуса којима

Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва мене грешнога, у Христу Исусу нека је са свима вама, амин. И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца.

Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети. Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и

А када ово рече (држали су да то бива по вишем наређењу), и сви њему рекоше: — Нека буде воља господња! и одмах дозва својега сина Стефана.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ова пресељавања и премештања су као нека врста антропогеографских експеримената, који нас тачно могу обавестити о преиначавању психичких особина.

испитивања у ствари немају никакве везе са студијама којима је циљ да се утврде психичке особине, изузевши што нека факта, која нарочито падају у очи, могу да побуде пажњу испитивачеву.

Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге

— Старовлашани се иначе одликују неким нарочитим психичким цртама. На први поглед пада у очи нека спорост у говору и у покретима. Старовлашани се дозивају и разговарају на даљини, чак с једног брда на друго.

За време турске владавине су се нека племена нарочито умножила и била моћна. Одржала су се после оснивања црногорске државе, која је у почетку била савез

Њихова историја за последњих пет векова је историја највећег јунаштва које се може замислити. Нека њихова дела превазилазе машту. Човек се развијао само у духу јунаштва, кадшто, изгледа, до себичности и окорелости.

Али нека карсна поља, као нпр. Госпићко, покривена су кварцевитим песком и шљунком, који су непогодни за културу или дају само

Предања и нека историјска факта показују да нису била ретка насилна превођења на нову веру. Могао сам посматрати за време балканских

То је била нека врста карсне тврђаве коју су чували динарски досељеници, у чијем је менталитету, који је био у основи исти, ипак било

Показују више осећајности, која је раније била махом ограничена на домаћи живот. Такође се код њих запажа нека нарочита срдачност, топла и дирљива, која изгледа увек као збуњена и неука.

Међутим, њихово национално осећање остаје неодређено или без дубине; њега не води, као што то иначе бива, нека врста националног инстинкта.

Само код оних који су се одали кириџијању, опажа се нека спорост, нека врста тромости, док су остали покретљивији и живљи, па чак и кад се упореде са динарским пастирима.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— И мени мирише вино! — узвикну чича Тришо — сигурно је близу нека крчма. — А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац.

Како рекосмо: на небу су већ трепериле прве звијезде, трепериле су да не би заспале у тихој љетној ноћи. А кад би нека од њих задријемала, она би се омакла и разрогачених очију клизнула низ глатко небо.

Најприје сам, то већ погађате, опрезно и лагано покушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се сланине, али све је било узалуд. Моје орахове ципеле клизиле су низ дрво као по леду.

У саму зору миш домаћин разасла своју породицу по читавој околини да објаве свима мишима нека дођу на велику мишју скупштину код напуштене пастирске колибе. Бираће се, каже, мишји војвода.

У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља. То буволовац Жућо заобилази далеко око Тошине куће. Каткад мачка и Шарова поваздан код куће нема.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да лајеш ВИ.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ (за сточићем, заривен у једну књигу): А, да, нека уђе! МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента). ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево).

МАРИЈА (долази): Надзорник грађевине. ПАВЛЕ: Аљоша? Нека уђе. МАРИЈА (пропушта Аљошу, а сама оде). ВИ АЉОША, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: шта је, Аљоша? Је ли тамо све у реду?

Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде. ПАВЛЕ: Па како ви то мислите учинити је срећном? АЛОША: Ја тек морам мислити на њу.

Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде. ПАВЛЕ: Па како ви то мислите учинити је срећном? АЛОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу.

ПАВЛЕ (тргне се и узруја): Он? МАРИЈА: Ја сам рекла да ви... ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га! МАРИЈА (повлачи се).

ПАВЛЕ: Част! НОВАКОВИЋ: Самољубље! ПАВЛЕ: Нека је, дакле, и самољубље, али откуд ти; откуд теби право да ми га разараш?

Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.

Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.

Драга моја голубице, остао сам сасвим без трошка, мршав сам као зимски комарац. Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара.

ЉУБОМИР (нервозан, узбуђен још увек): Не можемо сада о томе говорити. СПАСОЈЕ: То мора да је нека позамашна сума? ЉУБОМИР: Да, тако нешто!

СПАСОЈЕ (збуњен, али као прибра се): Па... нека дође... НОВАКОВИЋ: Да, али питање је како ћемо се понашати према њему? СПАСОЈЕ: Како? То је тако проста ствар.

СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде). СПАСОЈЕ (једва се одважи): За мене не постоји. СВИ: Ни за нас. (Заузимају разнолике ставове.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију, а ја кажем да није. Нека мирно задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како мама одмахује главом, а оне две, пољубивши

- Потребно је да претходно средим неке своје ствари овде! - рече, а ја се насмејах. - До тих острва путује се нека два месеца, отприлике. Ја ћу се пријавити као морнар. Шта би ти могла да будеш, Рашида? - Ништа.

Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе! - рекла је, а једна јој се бора уцртала између обрва. Упитах је шта је са јежом, али се она намршти још јаче.

Махнули смо и неколико нам је руку отпоздравило. Била је то нека екскурзија за Минхен. Помислих на све оне километре брдовите и равничарске земље преко које ће проћи тај воз.

„Боже, кад бих само могла да научим све ове проклете тангенсе и котангенсе!” - жалила се нека Љиљана шездесет и другој страници тригонометрије, а ја сам је разумео савршено добро, боље но ико, јер сам још ратовао

Или нека десета, нека сто десета Љиљана? Рашида ми се свом тежином ослањала о раме и осећао сам како ми њене тврде, најежене

Или нека десета, нека сто десета Љиљана? Рашида ми се свом тежином ослањала о раме и осећао сам како ми њене тврде, најежене бресквице пеку

Можда их је ове вечери пребројао? Или му је нека од снаха рекла да се она скита с неким риђокосим клипаном по насипу. С неким који има ноге од два метра!

- рекао је Атаман и отпљунуо кроза зубе. Имао је растављене зубе и успевао је да пљувачку одбаци нека три метра од себе због чега смо му сви завидели. Хеј! - повукао ме је за рукав. Тек тада сам га приметио.

Грлено мађарско: „Иштенем!” и нека псовка на циганском. „Иштенем!” Иза самих наших леђа чу се неко мигољење и један глас, зрео и дубок,

- Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим. Иза споменика чуло се брундање мога оца помешано с цијукањем оног парчета од жене, али им се није видео ни

- Онда си се преварио. Четири! - Није неопходно. Енглеска граматика и није нека граматика. Има двадесет страна. - У том случају остаје ми да набавим још две корњаче.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Размишља. — Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити. Добро, нека буде фишкал. Ту је већ судба Шамикина решена. Њега ће отсада звати „мали фишкал“.

— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш. Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино.

Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. — Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти

— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. — Е добро, дакле како мислите са том Краковом? — Нека Чамча каже.

а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”. Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.

— А како је са оружјем? — Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је. Сад је све у реду. Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли.

Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу. Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.

Но сада треба Кречар да се мало опорави. Бар осам дана. Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана.

Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила. Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.

И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! Нека га нека путује. Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још

И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! Нека га нека путује. Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог

Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији. И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и нека хука. Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати.

Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.

Рекао им је: нека иду и нека се туже Богу. Што се пак тиче оног једног случаја силовања, није хтео да га поверује, пошто је таквих

Рекао им је: нека иду и нека се туже Богу. Што се пак тиче оног једног случаја силовања, није хтео да га поверује, пошто је таквих случајева

Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња. Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе.

Уморан од вина и тешке перике, био је опустио доњу усну, избледео, као нека баба којој се смучило. У себи, он је већ састављао извештај о свом неуспеху, истим оштрим, чистим словима.

Било му је досадно да мисли, и Исакович, сав помодрео, полако постаде за њега као нека слика. Комесар је постао скоро непомичан. Под периком, жмиркао је на оба ока. Код куће је сад вече. Спавају обе мачке.

Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.

беше скинут са једне велике житарице, набијена земљом, надвисила је била све стаје и оборе у околини, па се чињаше као нека препотопска лађа.

Нико то неће сазнати. Био је уверен да ће и она ћутати. Опојна нека радост се јави у њему. Вода, тршчак, песак, небо, све је то било далеко.

Под вратима је продирала светлост, а прозор у мрачној соби светлео се већ као нека отворена, а застрта врата, под решеткама.

И по изгледу, и по годинама, могао је да јој буде не муж, него отац. Па ипак, и тада још, трајала је међу њима нека веза тајанствене сласти, што беше невидљива и недокучива.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Кад то двоје узме у руку, нека се окрене спрам мјесеца и рече три пута: ’о мјесече! тако ти твоје младине, ти путујеш по цијеломе свијету, па у твоме

Ову цијев зачепи хљебом са обје стране. Увече кад леже спавати, нека се моли Богу, а најпосље нека рече: ’О ти, мало пауче!

Ову цијев зачепи хљебом са обје стране. Увече кад леже спавати, нека се моли Богу, а најпосље нека рече: ’О ти, мало пауче! Ти плетеш мрежу по цијелом свјету, уплети ноћас мога драгога, те ми га бар на сан доведи.

кога она воли)’, ту јабуку закопа под стреју и говори: ’Као што ће ова јабука трунути тако нека труне његово срце за мном; као што ова стреја капље, тако нека његово срце за мном јада!

стреју и говори: ’Као што ће ова јабука трунути тако нека труне његово срце за мном; као што ова стреја капље, тако нека његово срце за мном јада!

за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.“²⁵ Није, иначе, увек лако извршити оно што стоји у рецепту за љубавне чини.

) јер као што мртви не могу ни да виде нити да чују, тако исто се нека особа може учинити „слепом“ и „глувом“. „Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају

) чини све оно што је „свето“ или „опасно“, „нечисто“. Циљ табуа је да се избегне нека несрећа, уздржавањем од обављања какве магијски опасне активности.

²² За плодност се користи И ритуално купање. У Хомољу се нероткињама саветује: „Нека рано ујутру заите воде с баре или реке, где се напио жути бик, метну у њу копитњак, по три зрна од глога и од шипка,

Делотворан је, верује се у околини Пожеге, и овај поступак: кад се нека жена порађа, нероткиња треба прва да прихвати новорођенче и да га затим протури кроз своја недра.

У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде трудна, или — метне толико новаца у џеп.

(Не сме се заборавити да се при ритуалном просипању воде каже: „Нека иде чисто и бистро као вода.“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

које од оцева наследих и мачем освојих, које повезах крвним судовима својих војника, дајем законик, и нека нема других законика осим мојих.

На којој реци коњи царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и слана, нека себар чека још

На којој реци коњи царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и слана, нека себар чека још годину дана док потеку реком нови таласи.

царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и слана, нека себар чека још годину дана док потеку реком нови таласи.

У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту преноћи човек мали тек кад поново оду на

У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту преноћи човек мали тек кад поново оду на југ ждрали и на мед поново замиришу

цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту преноћи човек мали тек кад поново оду на југ ждрали и на мед поново замиришу сванућа.

О ЖЕНИДБИ СИНА Кад господин цар има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека

СИНА Кад господин цар има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и што не може дати, нека му

има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и што не може дати, нека му помогну дочекати свате.

зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и што не може дати, нека му помогну дочекати свате.

нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и што не може дати, нека му помогну дочекати свате.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На њему се лежало, волело, у њему се киснуло. У Врсару га је закрпила нека љубазна старица, јер се поцепао на трњу. Шта је све чуо, шта је све упијао као сунђер. кога све није додиривао.

Вратих се раније него што сам намеравао. Поотварах све ормаре — није га нигде било! Однела га нека Циганка, са осталим старим стварима, у замену за ћурку. Да нисте случајно негде видели мој џемпер?

Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија. Инжењер у белом мантилу хвата ме за руку и намешта испред камере.

што је некада било кућа — подрум и партер — кућа пуна срећних станара изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може

Враћају се касно пијани станари, из отпадака излећу преплашене мачке, кћери ноћних пролаза, нека будала увек је палила светло или псовала одозго са степеништа у тами.

Познаници који су ме виђали како гурам аутомобил у најразличитијим градовима по Обали, мислили су да је у питању нека нова друштвена игра или опклада типа »гурајући кола кроз Југославију«!

« Рекох да сам добро. Како је он? И он је добро. Хвала богу, нека! Нешто од три »Крваве Мери«, нешто од тога што обично поблесавим кад сретнем неког старог другара, изненада се нађох

Млади бармен тада није био ни за шта. Није умео чак ни да краде бостан, а када би нека крава пребегла у Мађарску, ко зна из каквих политичких мотива, морали смо ми да је враћамо за њега.

Лежао је на кукурузовини, на изгорелом паркету своје нове куће, пушио и привијао траву »против танета« што му је даде нека стара вештица-видарица из Гацка, мислећи непрестано на зрно у свом стомаку. Прве недеље, грејао се клавиром.

Баш се згодно наместио! Ударим га још једанпут и тако ме нека срећа обузме кад се у ваздуху зачује оно »клак«! — судар два дрвета, и кад клис прелети теткину ограду и падне на

каменом зиду преко пута опасне кривине, свакога дана окупља се петнаестак стараца и стрпљиво, попут корњача, чека да нека кола слете у рибњак.

ПРОВИНЦИЈАЛКА Стигла си у Београд олупаним аутобусом »Ауто-транса«, изгужвана, са мирисом сељачке крџе у коси. Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу. Неко је вукао велики погребни венац. Пробдела си ту ноћ у хотелу »Пошта«.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Заповједите им, у име моје, нека се одмах одмакну, иначе ћу наредити да се пуца, сакррр! Пијеро, цептећи сав и дишући као мијех, рече Ивановићу: —

томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја оженим!“ Тај први дио поворке завршаваше кнез на своме Путаљу.

Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко! Кâ што си се научио, Перјаницо! Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!... — Нека, Јоке! — рече он још блаже. А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци! Ђе остави удовицу, жалосницу!

Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару.

Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман! Хвала нека је милостивом богу, што учини да ме ти удесиш на моме тешком путу!

Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ! Нека те јаки бог сачува здрава и весела међу нама и нека учини да се обикнеш међу нама, и да будеш стиман и празан међу

Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ! Нека те јаки бог сачува здрава и весела међу нама и нека учини да се обикнеш међу нама, и да будеш стиман и празан међу својом новом браћом, као што је прилика, те да што мање

Не би нико рекао оно, што је сувише далеко од истине! — А колико је далеко, грдове? Ево да све испричам укратко, па нека суди овај учевни ђетић!... Ја сам, млади господине, вршњак с оцем владичиним.

Син га прекиде: — Владици је сад шездесет и пет година, почем је вршњак са Стевом Бајовијем. дакле, нека си старији од њега највише двадесет и пет година, то би сад имао око деведесет.

— Реци, стрико! — повлади кнез. — Нека опрости ови ђетић, али ако је од веље куће, он је у Црној Гори прогнаник, празнов, нејачица, сирак, без одбране и

Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат! Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица.

Она од прве рече Јанку: — Ево вас као два бијеса, али до другога Божића да се оба ожените! Овај мој јутрос ми рече: „Нека, нано, имам ја сада друга, при коме ми је све остало ништа! Ако ће се он женити и ја ћу!“ Чујеш ти те работе!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

То је нужно, то јест, јер девојке више гледе на аљине него на самог момка. МЛАДОЖЕЊА: Одма нека буде. ПРОВОДАЏИЈА: друго, треба узајмити што више прстења, леп саат, златан ланац, а и дуката, то јест, колико више

Мало се ваља налицкати, косу, то јест, угладити, бркове намазати, мирисавке поред себе носити. Кад те види девојка нека јој срце, то јест, заигра. МЛАДОЖЕЊА: Што чини искуство! ПРОВОДАЏИЈА: Ха, ха, ха! Допада л’ вам се?

Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си! Пружи само иљаде, па нека је и ћорава и без носа. МАТИ: Ја кажем, немамо пријатеља, па то!

ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе. МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!

(Мати одлази.) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе. МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!) ПРОВОДАЏИЈА: Као што ја момка познајем, није лепо да га у очи фалим, а чућете,

(Промеша.) Изволте извући једну. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви тако млого држите на карте? Али кад је ваша воља, нека буде. (Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем.

(Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем. МЛАДОЖЕЊА: Засад нека остане овако пак ћете после ви. ДЕВОЈКА: Ајде, кад сам погрешила. (Вуче.) МЛАДОЖЕЊА: Дакле: „Перете ли зубе?

ДЕВОЈКА: Е, па нека остане овај. Само да има друго име! Лазар, мамо, то не могу никако да трпим. МАТИ: Па зови га Лазицом, Лаком, или

ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро. МАТИ: Та лако је за то, само нека је у другом добро. ДЕВОЈКА (подскакује): Баш имам једно лепо име за њега!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Покушаћу да изложим нека запажања која нас могу приближити одговору на ово питање. У расправама о дечјој књижевности, онима које су доступне

и кад су духовито и смишљено остварене, не могу задовољити озбиљнија мерила књижевне уметности: оне су, просто, нека врста потрошних добара, елементарних учила, предмета за забаву...

Јасно се испоставља да ограничавање домета и висине поруке може имати повољан естетски учинак. Изнећу нека запажања до којих сам дошао размишљајући о овом предмету, и упоређујући их са оним што је другде о њему написано.

Веза између дечје песме и хумора дубока је и суштинска: оно чиме се нека ситуација издваја, по чему је и чудна и смешна, управо је чинилац изворне песничке слике.

Такву поруку нису могли наћи у песми о зецу. Нису знали где је. Због тога молимо све писце: ако имају какву поруку, нека нам је остављају код настојника или убаце у поштанско сандуче.

Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав! Или: Кад дорастеш, кад размислиш, каз' ће ти се само!

Змајев весели бестијаријум сачињен је као нека врста увода у познавање живе природе која нас окружује. Песник је сабрао упечатљиве лирске анегдоте, сачинио суму

Змај је један од последњих наших песника који је, посрбљујуђи, створио нека лепа, занимљива лирска делца. Приватносвојинска мерила ауторства и смешна тежња ка апсолутној оригиналности приморала

Вучо у њу уноси нов садржај, даје јој посебан правац: кроз игру се врши насртај на друштвени поредак, изводи се нека врста пробе за друштвени преврат. Игра против крутог и бесмисленог система одраслих добија превратнички призвук.

Тек онда кад нека ствар или догађај побуде у њему прилично једноставан емотивни изазов, Лукићеви стихови добију лирску топлину и

Овако почиње причица Зашто деца чачкају нос: Деца, извините, чачкају нос, као да у том малом носу постоји нека важна ствар.

Речи којима изражавамо нека за нас судбоносна стања одавно су избледеле, удаљиле се од нас; исмејемо ли их, може се десити да нешто од првобитног

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Позорије дакле ово нека буде као приватна повесница српскога покрета. Све што је било добро, описаће историја; овде се само представљају

На Ракошу, ако бог да, поделићемо с Маџарима колаче. ШЕРБУЛИЋ: Живио! ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство

ШЕРБУЛИЋ: Живио! ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!

Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати. ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи.

ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи. ЛЕПРШИЋ: То је издајство против народности! ШЕРБУЛИЋ: Нека је макар шта, тек ја један нећу. ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га?

ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе? НАЂ: Говорило се да ће доћи нека комисија; но ја то не би никад чинио. Будалаштина је на сваки начин била: и уводити, и цепати.

МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити! НАНЧИКА: И она ми оће да је нека родољубица, као да људи не знају њене трагове. МИЛЧИКА: Али је баш фад.

НАНЧИКА: Па шта ћемо радити? ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити. НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сâм. (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти!

Овај ово, онај оно, аратос ти и службе! Ено, ни Чивути јошт нису протерани. СМРДИЋ: Што се Чивута тиче, нека јошт мало постоји. ЖУТИЛОВ: Знате ли ви да војводина мора бити чиста; знате ли?

Добро дошли! ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро. Наместили сте се лепо у одбору, па пуните кесу, а други нека чачкају зубе. СМРДИЋ: Е, шта се ви, опет, љутите? ШЕРБУЛИЋ: Шта се љутим?

ШЕРБУЛИЋ: Та бом’, лако је правити цркве кад му се пресипа. ЖУТИЛОВ: Нека и пет цркава сазида, како се зна да је маџарон, — ки! Али Србин је кукавица. СМРДИЋ: И ја кажем.

ШЕРБУЛИЋ: На оружје, макар сви изгинули! СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати? ЛЕПРШИЋ: Гди су ти Маџари, нека дођу само! СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави. ШЕРБУЛИЋ: Право, дајте га!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и као саставни делови једне књижевно-историјске целине, — овде је изнето, на основу разлога, са уверењем и искреношћу. Нека ова књига задовољи потребу овога времена, и ја ћу бити задовољан.

Срби су прешли у Угарску под водством свога патријарха, који им је био као нека врста и световног поглавара, царске привилегије издате су им више као конфесији но као народу, и у новој отаџбини

Тек истраживања научне историје доказала су да он није био потомак Бранковића, да је био »самозванац«, нека врста Димитрија Лажног, цара Јована и Шћепана Малог, и да су његове повеље чист фалсификат.

То је нека врста катихизиса, који је написао за свога сина, са родитељском нежношћу и искреном побожношћу, са нечим топлим и интим

Живео је неко време у Трсту и Падови, у Италији. 1816. постао је нека врста секретара лорду Гилфорду, бившем гувернеру Цејлона и енглеском перу, и са њим је путовао по Италији и Аустрији.

године већ је 213 школа са 6.201 ђаком. 1831. оснива се у Београду нека врста ниже средње школе, која се 1835. претвара у класичну гимназију. 1836. оснива се богословија, а 1838.

Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом желатељу или се у развалинама показују, или им се само име у садашњега онде

чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом желатељу или се у развалинама показују, или им се само име у садашњега онде потомства задржало.

Зато што је нејасна, дуго време мислило се да је дубока, као нека књига »са седам печата«. Данас Сербианка, увек много хваљена а мало читана, остаје као дело хладно, слабо, промашен

он је, како сам прича, добио »глад к читању«, читао и дању и ноћу све што му је до руку дошло и сам почео писати »нека поетична покушенија«. Као ђак у Темишвару штампао је 1825. спев Слезы, ими же Болгарія, нещацтие лѣта 1374.

Милутиновића он је певао: Ја сам теби много дужан — дужности су ове свете, Ка олтару признаности64 нека вјечно оне лете. Ти м̓ уведе поглед први у зрачнијем просторима, у којим се зв̓језде тиће и шетају хоровима...

списе као Свештенство и ратарство, и у старости написао цео један низ поучних прича за народ (као Први лонац, Зле очи, Нека је срећа ма и луда била).

Милићевић, Вук - Беспуће

Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети

Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом. Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.

касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.

Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући

— А ти? Она се весело насмија и побјеже. Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека. Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.

Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.

испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно

и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.

И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око њега је била густа помрчина.

И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.

! — То није истина! — брани је Јова. — Кад је то било? — Море, зар је једаред? Да је једаред, па да човек рекне: Нека га носи ђаво! И после, да је само то... — Е, па оно треба само један да викне: Уа! — Није то, брате Јоване, »Уа!

Братско поздравље!« А њему је толико и требало. Тек нека се зна »да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински«. Један му је допис био и штампан цео, а други у изводу.

Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично. И није то сад више ни очајање, него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.

И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу. Обузе га као нека меланхолија, која тако често, некако увек упоредно с вином, обузима сваког смртног.

Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши... А да је бар нека велика сума! — Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика.

И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, само тај нека узме камен и нека се баци за господин-Пајом. Тако је стајала та група неколико тренутака.

И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, само тај нека узме камен и нека се баци за господин-Пајом. Тако је стајала та група неколико тренутака.

сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.

Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе. Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! У том селу, на брдашцу лежи школа.

Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде. Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише: Геотрупеѕ ѕтерницораріуѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је

А веле да је то и образложио врло лепо. Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

13 ТУЂИН 15 АЈДУК 18 ПУТУ КРАЈ 21 ВРАГОЛИЈЕ 24 СРЕТАН ПАСТИР 28 ДРАГИ 30 МОЛИТВА 37 ЖЕЉА 39 ЈАДНА ДРАГА 41 НЕКА СУНЦА 43 РАНЕ 44 СЛАТКА МИСЛИ! 49 ЈАДИ ИЗНЕНАДА 51 КЛЕТВА 54 ?

“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па

“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се

“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.

Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама! (1844, 14. окт.) НЕКА СУНЦА Јарко сунце седа, Травка њега гледа Оборена лица А пуна сузица.

Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да дā. (1844, 16. окт.

Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да дā. (1844, 16. окт.

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

о невољо моја! Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али

Ао свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио, Само, само, да још мрети није, Ал' већ нека, кад инако није. Данас-сутра час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут, Моје тело

Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко.

да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола сам им још и утећ могâ, Ал' са града охронуће ђога.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези, која им је претходница, и још мало, чини се, па ће закуцати на врата. Нека, Зијо...

— Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека. А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића? — Продадосмо, браћи Јованићима.

— Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека. А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића? — Продадосмо, браћи Јованићима. — Је л му било жао оставити матер?

Ово је управо нешто за мене. Ја у помрчини толико звјерам и зазирем да би ми требало најмање два коња, и то нека онако — да умију и говорити.

— Па сједиш поред њега и нека те твоја туга подузме, а он те гледа и само што не каже: остави, болан, Петраче, дај ти да ми по једну запалимо. Их!

— Хоће да докучи мјесец. Самарџија уздахну и погледа ме преко чаше. — Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба.

Самарџија ме чврсто пригрли, не да ми да се растужим и каже соколећи ме: — Утеко лопов, па да. Нека, нека. Хајде ти мени нађи доље у селу дјечака од кога је мјесец клиснуо тако брзо. Нема га.

Самарџија ме чврсто пригрли, не да ми да се растужим и каже соколећи ме: — Утеко лопов, па да. Нека, нека. Хајде ти мени нађи доље у селу дјечака од кога је мјесец клиснуо тако брзо. Нема га.

Зу-зу-зуц, да зађем одовуд, од потока, па уз кукурузе, а? Па куд све, туд и то: од сваке куће има нека стаза или путељак право према млину.

Дуго је стајала у старчевој соби, објешена поред прозорчића, у сјенци, да се случајно не би посумњало да је нека икона. Ипак је брат Сава на њој упорно видио насликану само цркву и узалудно је било доказивати да је то млин.

— Зашто баш Богоносац? Нема одговора, канда нема ни излаза, а онда се, уз опрезну шкрипу, ипак отварају нека врата.

пипка јесам ли добро покривен и гунђа удобровољено, са злурадим пркосом: — Баш је нас брига и за Јовом и за Гњатијем, нека мељу како им драго. Главно је да ти свом ђеду гријеш леђа.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ЈУСУФ: Смири се, госпо. Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”? То си можда због овог часа учила.

Ако несрећа не може да се избегне, барем се одмотава и пролази. Што мора да стигне, нека стигне што пре, за касније ти остаје мање зла. Ајде, сад ће и најгоре проћи...

Закити се! Кад је већ неће, што да јој стаје на пут? Нека се удаје, ако хоће. И то ти је све! Квит! Чиста посла! Штета само опаке жене! Ко да се на месечини сунчала...

Међ њима никад нису чиста посла, то ти ја кажем, а ти, ако хоћеш, провери! И то са Хасанагиницом канда је нека политика! ХУСО: Ти све пребацујеш на политички терен! Олиста буква — политика! Процвета багрем — политика!

ХУСО: И таквог ти агу! Пушка убија кад је пуна, а казан кад је празан убија! И то боље него мерзер, да знаш! Нека он припази, То може и у његов трбу да опали! (Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом.

Време је највећи лекар. Данас ми изгледаш мирнија. ХАСАНАГИНИЦА: У ово доба дана, светлост ми изгледа као нека милост... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Добро је и то. И то је неко побољшање.

Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда! А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве...

Измисли нешто! Кажи: ага прилего, причекај д устане! (Хусо излази) ХАСАНАГА: Шта саветујеш? ЈУСУФ: Сачекај га нека каже шта има. Онда ћемо видети. Ти се држи резервисано.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Скоро ништа... ХАСАНАГА: „Скоро ништа” — то је већ нешто друго... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма, нека ситница у вези са том свадбом. Ама не вреди ни да се помене! Ипак да ти кажем, кад сам већ ту.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Тако сам о теби увек и мислио. ХАСАНАГА: И, ето, решио сам да дозволим! Нек дође, нека се опрости с дететом! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш ти фала! Ово ти нећу заборавити! ЈУСУФ: А кад долазе сватови?

Имаћемо посла са папучићем, видећеш! Онај коњ за санџакбега, и оне сабље и дукати, нека то засад причека! Није заоглаву! Да ми је знати како то они замишљају... Има весеље да им се пресече...

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Погледај како се одједном стамнило! ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Једино што му беше као нека страст, то је: песма и кићење цвећем. Кад пукне пролеће, замирише зеленило, њега нестане.

— А? — промуцао би он. Али то а не беше чисто, већ нека средина између а и и. — Зар истина, да ти волиш Тоду? Димитрија би га погледао забленуто, па би брзо оборио главу и

— промуца он. Па готово бежећи, натрашке изиђе из собе и завуче се под амбар у башту. Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада. Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно.

Била је поносна, повучена. У целом њеном тихом, одмереном понашању истицаше се нека скривена и осетљива достојанственост. Никад њу није могао ко да види, да она ради какве тешке послове.

А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. — На, однеси им. Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало. И тако ми бесмо сви скупа, заједно.

— Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш? Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се... Седи, дома нема нико да те чека.

— Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш? Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се... Седи, дома нема нико да те чека.

Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се... Седи, дома нема нико да те чека.

— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.

— Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. — Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! — Хајде, хајде! ...

— Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. — Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! — Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.

Они је дариваше, па чак и Стојанов отац, на изненађење свију, пољуби је у чело и извади велики дукат — дублу. — Нека ти је срећно, ћерко, и дуговечно. У мојој кући јела си дрвеном кашиком, а у твојој сребрном, да Бог дâ. И изведоше је.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити. Нека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем веку сви се народи силе свој дијалект у

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

, а срце ми силно бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека.

, а срце ми силно бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека.

Одлази таки, одлази мигом, наложи младим искушеником сместа нек један паши одјезди, нека му носи понизне вести да се грешница није могла спасти, да ј' у нашем дому, у његовој власти!

Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија! и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде.

„Шта, не чујеш га? Не чујеш га зар? па нека дође, да га чујеш бар!” „Окани ме се, махни ме се сад, веселе да нам туђ не квари јад!” „Весеље зар?

Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати.

— па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи,

— па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да

Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће

— па ђевојку за руку, говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком.

Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар

путника да питају, није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.

Еда је бог дао да сте нашли воду? А старији синови одмах прихвате: — Хвала богу, нашли смо. Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју.

Како га је лако ударила, одмах су му два зуба испала, па га оправи оцу и рече му: — Иди, кажи своме оцу, нека пошаље човека који је воду однео. Кад он отиде кући и каже оцу шта би, отац брже пошље другога сина.

А Стојша им одговори: — Шта ја марим за вашега змаја, нека дође нек се наједе зеца. Кад мало час, ето ти змаја; како дође одмах опази да зеца нема па повиче на дворане: — Ко

Онда им змај рече: — Идите и кажите му нека ми иде из двора, јер ако му дођем, неће му ни кост с кошћу остати. Дворани изићу на чардак к Стојши па му кажу шта

на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: — Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе на мејдан.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ено се и даске оглођале од тешка трвења. СОФИЈА: Не можемо седити у свињцу. МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао.

Јошт је стари Макса. Снао, он је џандрљив, а са џандрљивим човеком не можеш другојаче, него пустити га нека бомбардира, али не излазити из своји шанчева. СОФИЈА: Жао ми је само што се љути, кад ја свашта чиним.

МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све. МАКСИМ: Ти си несрећа! Седиш ту, да те виде официри, а напољу нека се размеће и развлачи. (Јеврем намигује Софији.) СОФИЈА: Ја мислим да знам шта се по кући чини.

МАКСИМ: Ко не чува пару, неће умети ни иљаде сачувати. СОФИЈА: А већ ти опет — свакога да учиш. Нека ради како који оће. СВЕТОЗАР (Устане): Дакле, ми ћемо вас очекивати на бал. СОФИЈА: Ми ћемо узети слободу.

СОФИЈА: Ко има деце, треба да и држи честито, ако није рад, да му се покваре. МАКСИМ: Јест, нека и диже на високо, да и ни враг запросити не сме. Доста, аљину јој нећу купити. СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја.

Каква је ова моја, јошт би ми помагала, кад би почео певати. КУМ: Ко се не узда у песму, нека звижди. На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.

СОФИЈА: Ја сам тврдо закључила, и то мора бити. МАКСИМ: Мора? Кучко од жене, та ти си наумила мене да сараниш! Само нека то буде, па нећеш ни по сата бити са мном. СОФИЈА: Већ зато ћемо лако.

КУМ: Ја мислим да ће пробу издржати. МАКСИМ: Ако одржи, онда ћу је пустити, нека чини што год хоће, а ја ћу само добовати, да се нашла једна добра жена. Али ако не одржи пробу, држ’те се од мене.

МАКСИМ: Слушајте, слушајте, како јој иде језик! СОФИЈА: Нека слушају. Жена је у кући млађа, то свака паметна треба да призна, и као таква дужна је уважавати и почитовати свог

Ја, прост, запитам је, одкуд има двојаке боје косу. МАКСИМ: Та само нека су споља углађене, само нека је горња аљина чиста, а за даље не питај.

Ја, прост, запитам је, одкуд има двојаке боје косу. МАКСИМ: Та само нека су споља углађене, само нека је горња аљина чиста, а за даље не питај.

МАКСИМ: Но, то је лепо. СВЕТОЗАР: Заиста, одбор у свему мудро поступа. МАКСИМ (за себе): Рад сто дуката нека и то буде. (Јасно.) Дакле напишите. (Светозар узме хартију и почне писати.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Што год рекнем, све им је неправо; што урадим, то код њи не ваља. Али нека, или ћу ја све на моју руку довести, или сама морам свиснути. Персида, ти! (Звони.

СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу. СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао. СУЛТАНА: Одговараш?

СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана! СУЛТАНА: Зашто нисам нека зла жена да пустим нокте и сваком, који ме год дирне, очи ископам. ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си.

Боже мој, да нешто прођем обучена сокаком. Како би сваки погледао, како би се чудили и дивили! „Ко је то? То је нека страна.“ О, луда Пело! Токорсе милостива госпођа, а нисам се ни на каруца возала.

Али, забога, гди ми је милостива госпоја, ево већ дан увелико. Што му драго, ја ћу да се возам, а она кад дође, нека обуче друге аљине; знам да није спала само на ове. Ево опет некога. (Навуче вал.) ПОЗОРИЈЕ 3.

Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа? ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном?

Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може бити, милостивом господину. Данас први пут чу и ја од ње лепу реч.

На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену.

Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати.

Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ ТРИФИЋ.

Ја је молим за опроштење што сам на дужност моју заборавила, а она ми каже: Нека, Персо душо, ја могу и сама. ТРИФИЋ: Пређе јој нису могли троје угодити. СТЕВАН: Ни сви служитељи.

ТРИФИЋ: Зашто ви мени нисте јавили кад је полазила? СТЕВАН: Ја сам хотео, али милостива ми госпоја каже: нека, драги Стево, може бити да је милостиви господин у послу, њега не треба узнемиривати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Баш је лепо од вас што сте ме извели на вечеру у овај клубијановић! Све сâм отмен свет! Где год се окренеш — нека величина, на часну реч! Молим? Осећам се некако свечано, како да вам кажем... Као да сам и ја једна од ваших!

Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе. Једноставно, осећам да из мене тече нешто као нека поплава, а и ова винчуга... Ох, опростите — наш породични израз за вино! Баш се осећам некако луцкасто.

Хоћете ли да знате шта се даље дешава? Обично вас одводе на нека места близу краја света, па онда пола сата улево, и ту на ваше очи почну да се укокавају од претеране патње, шта ли?

Како га нападам? Баш сте радознали! Али, нека вам буде! Покажите ми, на пример, особу коју желите да оцрним и нећете ме зауставити све до јутра. Коју? Ону тамо?

вас упозоравам да ме подсетите на то шта сам данас рекла и да ми кажете, као бога вас молим, да то више нисам ја, већ нека веома сигурна и однегована дама којој не треба веровати, јер се сувише виђа по концертима, отварањима изложби,

До сада се појављивала на свим значајнијим и важнијим колективним наступима на часовима цртања у својој школи, док се нека од њених дела, рађених кредом и зграфитом, изведених техником гребања, још увек налазе на неколико зграда у

гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и досаде, јер вам је нека будала казала да се муж хвата на клопијановић — ђавола се хвата на то бућкало!

Не откривајте им систем, нека се муче — ионако ћете све после платити по хиљаду пута. Терајте их да иду на рукама, да шене, да се туку са дрипцима

Терајте их да иду на рукама, да шене, да се туку са дрипцима због вас, нека им пропадају картони за премијере јер вам се баш тада, као, не иде у позориште.

Будите хировити: нека липшу, нека изгубе посао, нека пропадну на свим испитима, нека их ђаво носи, јер све ћете ви то после платити, и те

Будите хировити: нека липшу, нека изгубе посао, нека пропадну на свим испитима, нека их ђаво носи, јер све ћете ви то после платити, и те како платити!

Будите хировити: нека липшу, нека изгубе посао, нека пропадну на свим испитима, нека их ђаво носи, јер све ћете ви то после платити, и те како платити!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

„ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА 180 ШЉИВА СРПСКА 186 ИМА НЕКА ВАСИОНА 189 СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА 190 І 191 ИИ 192 ИИИ 193 ИВ 194 В 195 *** 196 ГРОМ О СВЕТОМ

Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље. Сребрнастим перима мраз голица прозоре. Купајте се, смрàдићи, нека прште капљице! (Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње!

У сјенци липе поје братија. Подржи, Боже, бруј над животом! (Нека ми свирне црна хартија музиком рала што шкрипи чотом!) Љетују бачве - жути ракија. Преписном књигом руменак трне.

Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу! Брујницом борје нека забруји кад чактар клепне у алилуји. Помози, Добри, убогу, кљасту сиротом дјелцу о посној храни!

А рука моја нека злопати се кад дршће стило док руменим списе. У часном строју блистај, правописе, са чедних речи што те обасуле.

о прозор вида разапне се сукно, те с душе вивци као да запиште: „У једно све је вукла нека жудба“, а то је била катастрофе журба у слепих пчела мрачно кошничиште. НЕДЕЉА Прво певање Годи ми умор.

- Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је сточен у минерале.

Где млин је прео, разроко светле вампир-коприве у пређи сивој. А ко је млео, нека дослуша, када почине, свирку брашнену, макар пазвуке млива, радосне као рад чунка, потком што пева кад покрет руке

куд вија коња сват полудео, тобож утварин сен да сустигне - а Господ с трона као да каже: Јесен, рузмарин... Нека се Речник сажме, скамени у Реч уротну, којом пламени звоне облици, где се трезније напаст Језика боком прелама у

Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда. - Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска.

- Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен.

ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро! Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало. Ја сам једанпут чуо да девојка није човек, и то ми је доста.

АЛЕКСА: О, заиста, она није била у Бечу всује. МАРКО: Нека псује,... знам да га неће више видити. АЛЕКСА: Зашто, љубезни господине?

О, бози, помозите ми да моја чувства изразим. (Пољуби је у руку.) Аморова стрела нека ме ујазви, нека ми сердце ишчупа и на поруганије всјех истинољубјашчих преда, ако заклетву порушим!

О, бози, помозите ми да моја чувства изразим. (Пољуби је у руку.) Аморова стрела нека ме ујазви, нека ми сердце ишчупа и на поруганије всјех истинољубјашчих преда, ако заклетву порушим!

Цјелу Европу морате обићи, да се сви диве вашој љепоти и преизрјадним дарованијама. Водићу вас најпосле и у Месец, нека види краљица да је вредно било њену руку одбацити оваковог ангела ради. ЈЕЛИЦА: Зар није умрла?

ЈЕЛИЦА: О, молим, нека иде доле код нас у кујну, може поштено ручати. АЛЕКСА: А зашто? Нек се мало напати. ЈЕЛИЦА: Зашто би се патио, кад

чудо заиста! (Јелици, која долази.) Како ти се допада тај барон, Јелице? ЈЕЛИЦА: Ах, татице, канда га је нека цауберин родила! Усред Беча нема њему равна! МАРКО: Он ми се види мудра глава бити.

МИТА: Господична су били љубопитни. ЈЕЛИЦА: Опростите му, господин барон, ја сам крива. АЛЕКСА: Вами за љубов нека му је опроштено; али више да не буде, разумеш ли? МИТА: Неће, ваше сијателство. АЛЕКСА: Но, ја губим време. (Марку.

МИТА: Охо! АЛЕКСА: Богатства има доста; кад се венчамо, онда нека дува у прсте за кога је пошла. А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или девојка преварила?

Но опет се надам да ћу задовољства наћи. МАРКО (пољуби га у чело): Сине мој, господине, бог нека вас благослови, а ја ћу вам све чинити. МИТА (за себе): То је леп роман, само да не изиђе каква комедија...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ој, ко-ко-ко, еј, како то!“ Под прозором у том, корака мека, допузи Лисац, нечујна сјен, на њему шешир, и торба нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле,

Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати. Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека.

“ „Због твога срца, добра и мека, док обноћ идеш небеским путом. Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.

И како брашно земље се тиче, из њега биље чаробно ниче. Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче пшеница бујна или се шири ливада мека. Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути.

плави, блистају крај њих маслачци жути, док бијела рада у сјени ћути, насред пољанка, у сивој боји, џиновска нека печурка стоји.

Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом грана, пред малом кућом она се нађе.

На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.

“ ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре ко дивља река, одједном — ево — каљуга нека. Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања.

Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак? Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.

„Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале!

„О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у гнездо брк. Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!

“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају, савезник ти си мој. Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца. По шуму, изгледа да су то нека ужад и балони. Питам се да ли ме виде. Онда одлазе тако натоварени. Сви; једно по једно.

Испред једног дела слободног неба видим два-три оштра, чаробна девојачка лика. Иза осталих је у позадини нека зграда тако да их не разазнајем. — Добро вече. Могу ли овуда изићи на врх села? — Туда.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Када стегну зимске студи, И завеје први снег, Школа нама заклон нуди, Школа наша — наш је збег, Нека лете тице лепе, Куда љупко сунце сја, Нас просвете зраци крепе, Гониоци сваког зла.

Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет!

Ал' кога ће небо чути, То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас! Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад.

пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили. И закон трајног срца нека влада крај срушенога града.

под поноћним звоњавама бистрим и тешким као да ти звезде падају на шлем, у шуми великих ружа поседи с мајсторима нека ти нежним длетом промене лик. Онда у планине! До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле.

Овцама нема чобана! Бешчинија! Присносушни, хваљеније твоје нека зацари, преузми свељудски сабор! КАВГЕ Не питајте ме зашто сам на коњу лутам међу стењем, свакога дана заборавим

Ту и тамо је падала пред нас, без треска, нека црква. При томе се није разбијала, нити се распадала или растурала, остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена,

Његова плот, више пута препорођена, почиње да живи у својој драгоцености. Слово нек остане у словљењу или нека се врати у сам простор Слова. Но шта је његово тамо?

И нека њихова молитва све нас подржи путевима тешким провидности опште провидности засноване на својствима Духа тешко је бити

квргавих повија остаје само још овај наум да се пође по киши ка старом словенском богу богу Балкана богу олуја нека се покаже јавно у целини нек сиђе и нек осуди лагарије што са Запада стижу нека препречи пут науци и машини зашто

богу богу Балкана богу олуја нека се покаже јавно у целини нек сиђе и нек осуди лагарије што са Запада стижу нека препречи пут науци и машини зашто је иначе моћан и древан мора да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док

ти снови што се јављају у боји и трају дуго као допуна давних дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека заборављена жица излишно је мислим што у сну бежим у неке дубље таме кад се и на тим небесима доњег спрата јављају

да жене ништа не може да замени ни лахори ни језера ни срне сваки муж сад има астму и евнуси чак ојађени греду о нека нас заједно са женама погребу!

уопште није тужна боја) и много пута ми подвалише уговарачи док сам зането читао забрањене књиге ко хоће са мном нека дигне руку пређите овамо још није касно!

војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се пењу до дванаест мојих звезда и нек се не боје ноћас по девети пут да погину!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш? ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце.

А нека и не буде то, нека не добијеш кеца, нека и не узмеш карте у руке, па опет, брате, признаћеш и сам, што не бива, не бива

А нека и не буде то, нека не добијеш кеца, нека и не узмеш карте у руке, па опет, брате, признаћеш и сам, што не бива, не бива.

А нека и не буде то, нека не добијеш кеца, нека и не узмеш карте у руке, па опет, брате, признаћеш и сам, што не бива, не бива. ТРИФУН: Не знам зашто?

АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости! ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се).

САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости! МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући пуној туге и жалости један

АГАТОН: Па јест, ти волиш да густираш. ТРИФУН: Па да густирам, дабоме! ПРОКА: Остави, бога ти, Трифуна, нека густира; него реци ти нама, Агатоне, распитивао си се, велиш? АГАТОН: Јесам! ПРОКА: Па јеси ли шта сазнао?

Кô вели: чекај да ја то некако удесим бар док се не охладим. Нека Агатон извуче из сандука стари, црни капут, нека истресе нафталин и нека га испегла; нека Танасије обуче своје црно

Кô вели: чекај да ја то некако удесим бар док се не охладим. Нека Агатон извуче из сандука стари, црни капут, нека истресе нафталин и нека га испегла; нека Танасије обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање и што га

Нека Агатон извуче из сандука стари, црни капут, нека истресе нафталин и нека га испегла; нека Танасије обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање и што га облачи о погребима и о

Нека Агатон извуче из сандука стари, црни капут, нека истресе нафталин и нека га испегла; нека Танасије обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање и што га облачи о погребима и о народним празницима;

обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање и што га облачи о погребима и о народним празницима; па нека Прока позајми од кога општинског одборника црну машну, а од погребног предузећа црни капут; па нека Трифун направи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души.

Буди веран заклетви... и извршуј све што ти се нареди... — Онда застаде, као да се загрцну: Нека ти је Бог на помоћи! Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ.

— капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава. Затим се окрете онима који су стајали напољу: — Нека уђу још двадесет... И нико да ми није изишао из вагона!

Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине. Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез...

— Е, бато, ту бих поред митраљеза поставио оне ћораве у једно око, али са здравим ногама, па нека они спасавају митраљез. А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта.

Униформа, онај челик... параграфи... дисциплина... смрт, нека осећања тешка као олово падала су на душе, залазила у најскривеније куте и потискивала нежне мисли о породици, љубавне

Само онда када су одвучене каре за попуну муниције, у ово свечано расположење се увлачила нека слутња. Мало после вратиле су се каре и као да стењу под теретом шрапнела и разорних зрна.

— Благословеније Господње на вас... и во вјеки вјеков. Амин. Као да ишчезну оно колебљиво стање... Нека тако буде. И биће. А после овога као да настаде неки прелом у душама; људима овлада ново расположење И решеност...

Већ навикнути на овај нови живот, почели су да сређују утиске. У почетку је и сећање на жене и породицу било као нека болна рана, а потом као чежњива и слатка мисао. Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи.

Пред зору наиђе нека магла и захладне. Сељанке и деца истрчавају на пут. — Пожурите, децо, пожурите — виче једна стара жена.

Док је говорио, ја сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели.

Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест. А тамо напред се нешто одиграва.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дахћу.

Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу. — Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.

Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима. Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.

— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш. Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.

Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.

Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.

Ова лепа вечерња шетња освежила их и упила нову снагу у груди им, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за

разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...

Све да вам спремим. — Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу. Кога ли сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите ! Нека, молим вас : тако млади, па да идете на робију... — За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.

Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли. Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.

Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком. Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.

Долази ноћ... Кад већ уђоше у село. Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана. — Нека, молим вас, немојте... Близу је, сама ћу, одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!“ “Нека и’, сејо, не могу; Вештице су ме изеле; Мајка ми срце вадила, Стрина јој лучем светлила.“ 4.

— Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79. Посади се, домаћине, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

79. Посади се, домаћине, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посади се, првијенче, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

Посади се, првијенче, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посади се, стари свате, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

Посади се, стари свате, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посади се, кум’ вјенчани, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

Посади се, кум’ вјенчани, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посад’те се, два ђевера, нека вам је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

Посад’те се, два ђевера, нека вам је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посад’те се, сви сватови, нека вам је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! 80.

Што у њима златни столи И у њима паунови, То су свекар и свекрва; Што по двору паунице, То су моје заовице; Нека ми их, с Богом биле! Шњима ће ми боље бити. 85.

ти пошљем малену парицу: Сакуј мени в’јенце и обоце, А што теби од тога остане — Поткуј твога добра коња вранца, Нека ти је међу браћом фала!“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома.

у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је горко.

у зелену башчу, Сву би ружу по башчи побрала, Из руже би воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад млад љуби, нека му мирише.“ 155.

Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ПРВИ ДЕО И СЛИКА ХАПШЕЊЕ ГЛУМАЦА НА РАКИЈСКОЈ ПИЈАЦИ У УЖИЦУ (Ракијска пијаца, на којој се, уокруг, налази нека од следећих радњи: КАФАНА „КОД ПЕВЦА”, СОДА-ВОДА САЈЏИЈА ПЕТРОВИЋ, ПЕКАРА, РАКИЈСКИ ПОДРУМ.

А кад се науживам твога тела, бацићу те пијаној војничкој руљи, нека се крвави војници наслађују остацима твог девичанства! Могла си да будеш краљица, а бићеш дроља!

ЈЕЛИСАВЕТА: Тога сам се и плашила! МАЈЦЕН: Значи, ни дозволу немате? ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је нека административна и бирократска хартијица са некаквим љубичастим штамбиљима и парафима важнија од нашег уметничког

ДРОБАЦ: Возиш мотор у бурету? ВАСИЛИЈЕ: Ја сам у позоришту, а не у циркусу! ДРОБАЦ: Ниси случајно нека скитница? Или коцкар? ВАСИЛИЈЕ: Зар вам ја личим на коцкара? ДРОБАЦ: Питам. Због Уредбе о телесној казни.

СИМКА: Како ти мушкарци уопште немају критеријум! ГИНА: Само нека је ново, и нек је туђе! БЛАГОЈЕ: Питам се чему ли служи толика лепота! То није само зато да се грли...

На пијаци, у ковачници, у апотеци? Онда и плетење корпи може да буде представа! СОФИЈА: Па нека буде! ВАСИЛИЈЕ: „Па нека буде!” То је најлакше казати!

Онда и плетење корпи може да буде представа! СОФИЈА: Па нека буде! ВАСИЛИЈЕ: „Па нека буде!” То је најлакше казати! А ко ће то плетење корпи да гледа, и да га плаћа, као представу?

БЛАГОЈЕ: Да се опрасе? СИМКА: Немој се мени ругати, сасвим сам сметена! Нека вам објасне глумци, ја не умем! БЛАГОЈЕ: Шта да објасне? (Гини) И зашто је казо да се одричеш сина?

СИМКА: Гино, преклињем те! БЛАГОЈЕ: Зашта је преклињеш? ГИНА: Остави мало ту флашу, нека се одмори! БЛАГОЈЕ: Не пијем ја што ми се пије! ГИНА: Него пијеш зато што бринеш за Секулу!

ГИНА: И ти си сигурно отац, разумећеш! Благоје, послужи човека ракијом! Колико ти помогнеш нама, нека теби и твојима толико Бог помогне! МИЛУН: Гордољива ти ова ракија! ГИНА: А ни ми ти нећемо остати дужни!

МИЛУН: Јесте ли ви видели да ми је овај дао неку дозволу? ГИНА: Нисмо! Милун: Да ли се овде уопште појавила нека дозвола? ГИНА: Није! МИЛУН (Благоју): Јеси ти видео да сам ја овде поцепо неку дозволу? ГИНА: Није видео!

ГИНА (Благоју): Погледај како се високо попела! ДАРА: Ово мора да је била нека велика љубав! Види колко су траве и цвећа поваљали! БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја га се сетих! Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост. Предосећано, у Београду, 1920.

И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба. И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз

Тај пролог је био нека врста литерарног, па и политичког програма песниковог. Он се у то доба надао да ће, код нас, бити нека врста нашег

Он се у то доба надао да ће, код нас, бити нека врста нашег Фрајлиграта. Те наде се одрекао, као што ће читалац видети, већ у епилогу Лирике Итаке.

Пошто је њен отац био и нека врста цензора Панчева, она је, у младости, имала своју столицу првог реда, приликом гостовања новосадског позоришта, у

А ренегата је било само међу имућнима. Уби бене, иби патриа! Мој Темишвар био је нека врста Елзаса и Лорена, лудила, као у књигама помпијера Бареса.

О празнику Ускрса, Темишваром је обилазила, о поноћи, литија. Као нека ноћна стража Рембранта, Темишварци су носили црквено небо, са свећама, на рукама сенатора, фишкала, зеленаша,

Гроф Хојос је био нека врста дечака, са косом као слама, који је долазио у моју собу и молио да му се веже машна. Био је мешавина лепо

Циљ наше политичке акције, обично, била је нека покрајинска аутономија. Из тог пријатног, аустријског, дремежа тек су нас атентатори пробудили својим бомбама и

Мој задатак у Галицији био је да истрчим напред, испред 11 људи, да урличем команде, са пушком у руци. Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе.

Дочекала ме је једна старица, калуђерица, са белим платном око главе, као нека холандска рибарка. Имала је бело куче ка крилу, које је лајало на мене, а око паса имала је бројанице од црних зрна.

песме ове врсте уреднику тога часописа, Јулију Бенешићу, кога нисам знао и који је мислио, у почетку, да је моје име нека врста псеудонима.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их.

Види на једном углу ћепенак с хлебовима и заиште од пекара хлеба. Пекар је био нека мрзовоља и човек љут. — Гле сад! — мишљаше он — иште од мене хлеба!...

Онда му се у сну јави анђео и рече му да више не оклева него нека одмах пође онамо куда га зове глас народа. Старац се покори вољи Божјој, с тугом се растане од своје пустиње и дође у

Онда му се учини да ту мора да има нека недокучива тајна у коју он не може да проникне. Сутрадан позове старца. — Но, пријатељу, јеси ли се предомислио?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ — Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели: „То је земља коју толико тражиш!“ Наједаред, трже ме неки шум.

Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроз зубе: — Јест, то је заиста нека земља. — Како се зове? — упитам. — То не знам. Видим да има тамо нека земља, ал' нисам питао како се зове.

— Како се зове? — упитам. — То не знам. Видим да има тамо нека земља, ал' нисам питао како се зове. — А одакле си ти? — питам. — Па, ето, ту ми је за једно пола часа кућа.

— Нека важна ствар, ако смем питати! — Врло важна. Управо неодложна; и ја сам учинио потребне кораке. Ево, видите рече и пруж

” — Па то је, како изгледа, нека историјска распра? — Историјска — рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем, и погледа ме преко својих

Ја ћу то питање изнети и пред само Народно представништво, па нека оно донесе своју одлуку, која има да важи за сваког грађанина ове земље.

— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и

— Зваћу их малочас, нека причекају — рече момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три

за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја; просто да се смрзне човек! — Ето, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест!

Молитву ће за тај случај, ону коју треба, одредити војни свештеник; али, на крају молитве, да дође и ово: ‘Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута, милостиви Бог да рајско

То је, бар за данас, главни њен задатак. Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари; али, главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба; а већ

То је већ објављено народу и цео народ припрема весела и очекује свакога часа важан догађај. — То ће бити нека срећа по вашу земљу? — Ретка срећа. Цео народ се радује и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа

Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. — 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. — Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште.

— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. — Е, ал' ми нећемо за Гаја. — Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. — Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он

— Е, ал' ми нећемо за Гаја. — Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. — Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не

Не даду им ђаволи баш ни да'нути. Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.

— Е, па, јес', тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. — Па 'ајде, баш, да ви кажем. Име јој Милица. — Нека баш. — Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. — Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име.

Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...

Вамо дер, Пајо, с том чашом! — Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. — Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. — Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича.

Вамо дер, Пајо, с том чашом! — Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. — Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. — Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича.

Он се наже и пољуби је. — Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. — Нека до Божића, да се спремим... Немо' тако, славе ти! — Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу...

Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране освојити њихова срца и тиме добити право, да уђе у светињу њихова уређеног кутића, који се за тренут

Мало помало дознаде за све то и Зорка. Отпочеше неки преговори, нека проводаџијска посла и одреди се дан, кад је требало Зорка да дође у варош ради личног састанка и дефинитивног решења...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Уселио би се, јест, ал' је могла да се усели каква фамилија. Овако... Јеси ли чула, нека попадају све саксије, нећу више да ми излазиш тамо!

Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико! И да је зашто, него ни за што! Реци му: долазио Сима Сокић, онај што га гониш због жене...

ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. (Натежући чита.

ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. (Натежући чита.) „Господин Секулић, писар, моли две банке зајма, вратиће сутра”. (Сам себи.

ко: шта мислиш, ко да буде посланик, а ти да му кажеш: шта се то мене тиче, ја гледам своја посла а ког народ хоће тај нека иде! Је л' тако? ЈОВИЦА: Тако је! ЈЕВРЕМ: И тако ћеш да радиш?

ЈЕВРЕМ: Па нека дође. ПАВКА: Ама, хтела сам баш да ти кажем: не знам да ли си ти намирисао зашто она у последње време долази тако

ЈЕВРЕМ: То да ми не кажеш други пут. Где ја завлачим нос, нека га завлачим. Ја знам шта радим! ПАВКА: Ето, не може с тобом ни да се разговара о породичним стварима, кад ти одмах...

Чу ли ти, бога ти, што ти рекох, шта ми је жена прекјуче говорила? ЈЕВРЕМ (расејано): Јест, јест, чуо сам... али нека говори ко шта хоће, шта се то нас тиче! ПАВКА (крсти се): Ју, како да нас се не тиче, побогу, човече!

ЈЕВРЕМ: Шта ћете, у свакој вароши има и таквих индивидуа! МАРИНА: И бар да је нека персона, та секретарица, па и да ми није криво, али... ПАВКА: Каквих ти нас нема!

ПАВКА: Бар да знам шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ: Откуд ја знам шта да јој кажеш? Напослетку, реци јој нека се стрпи док не нпођy избори... ПАВКА (згране се): Шта је теби, побогу, човече!

ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра. СРЕТА: И када га нађеш, реци му, бога ти, од своје стране, нека ме се окане. Петља ме тамо за некакву бајаги двапут наплату.

Молим те, сад кад се бацимо на овај озбиљан посао, немамо кад за никакве истраге. Нека баци акта у фиоку! А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.) И немој да стегнеш руку.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. — Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?! Ко си ти! — Је л’ ја? — Ти, ти, да!

Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.

марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља. Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.

својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!

— Ама, па зато сам и дош’о. Ако је за то, нека те брига није! Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис.

— рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.

разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.

— Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим! Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем!

« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.

Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.

И Срету обузме нека милина и неки понос. Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича

Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ. А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?! У неко црно доба, на крају улице, Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!

” „Ништа”, каже наш Цига Из Сврљига, ил Љига. „Још од пада Бастиље Не подносим насиље.” Радојица жмирка: „Нека нова свирка?” Па ће, гласом преболним: „Ни ја тучу не волим, Али шта ћу ако ме Нападну у Гацкоме?

У миомирису Цветнога грмља Хиљаду пчела Исту реч мрмља. МИРИС ЗÓВЕ Куда нас зове Мирис зóве? — У нека јутра, Неке вртове: Сунце је пасло Мирне волове, Светлост буктала Уз долове; На гранчици је Зујкала пчела, Управо

Увек ме спопадне нека туга: Где ли је, шта ради она друга: На чивилуку сузе лије, Јер сама, без ове, ни за шта није.

ЗЕМЉА У ПОНОЋ Поноћ каткад зашуми, ко да земља отвара Нека шаптава уста; зашуште крила ноћи... То се ветар с дрвећем и лишћем договара На коју ће страну света сутра да крочи.

ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ Шта човек треба да учини Кад се изгуби на пучини? Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје.

ДЕДА НА ПРОДАЈУ ДЕДА НА ПРОДАЈУ Узмите да је то паланка нека —Љиг, Рожај, Звечан, Даљ, Кнић ил Рас — И да три старице нуде човека На продају, узвикујућ на сав алас Цену — што

Који воле књижевност узорнију Нека не читају лудорију... ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ Деда се зове Пантић Авакум, А бабе Јоша, Вука и Магда.

” „Судбино, пуна си гада и злоће! Срећо, спорија си од три пужа! Нека говори ко шта хоће: Од дивота што их живот пружа Једини лек од самоће Жени доноси близина мужа.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Шмитови ученици и следбеници обављају оцеанографска испитивања по Атлантском Океану и морима што су са њиме у вези. Нека је, напослетку, поменуто и то да је за успехе у научним истраживањима, у која је уложио сав свој живот, Шмит био

Експедиције разних поморских држава у то време биле су толико честе, да их је немогућно овде све навести. Нека су поменуте само добро опремљене и врло успешно изведене америчке експедиције које су са бродовима »Блаке« и

потхват само у пројекту; будућност ће показати у колико се све то може остварити и допринети решењу проблема јегуље. Нека је још поменуто и то да постоји један најновији и врло озбиљан пројекат за ствар о којој је реч. Др.

Све оне имају своје миграције и метаморфозе потпуно сличне онима које су напред описане за европску јегуљу. Нека је наведено и то да су још пре Шмитових истраживања амерички биолози знали да се у Саргаском мору и његовој

Али је тада путовање имало један нарочити и тачно одређен циљ: да се на лицу места покушају расветлити нека нерешена питања романа јегуље.

Имали смо на месту које носи назив »колевка и гроб јегуља« обављати дубински риболов и проверити нека тврђења ихтиолога теоретичара, који понешто виде онако како би по њиховом нахођењу и можда по здравој људској логици

Вероватно је да је изнад тога дна, на које ћете ви сад сићи, прелазио пре нека четири века и Колумбо тражећи нове путеве«. »Изволите са мном и не бојте се ничега. Треба нам још дубље сићи.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни. Сруши, ко од шале, њихове олтаре И идоле многе којима се диве! Разбиј предрасуде и калупе старе!

За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља. Ал̓ не волим те, не волим те, драга!

И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.

звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.

рече: ''Ево, Ја ти сада дајем силу и моћ, створи Свет нови и бољи о коме си пев̓о, И отвори широм врата новој зори. Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном.

стрчи зарђала џида, А њему, сваког часа, нога клеца, И зато што смо старинскога вида Ругају нам се раскалашна деца. Нека их, Госпо. Нама није криво. Нека им и то задовољство дамо. И ћутаћемо. Што бих доказив̓о?

Нека их, Госпо. Нама није криво. Нека им и то задовољство дамо. И ћутаћемо. Што бих доказив̓о? Када дорасту, кашће име се само.

Ах, драга Госпо, каква су створења, Прекрасна телом, духом људи прави, Као небесна нека привиђења Нестала с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега. Бијесна се братства истурчила; Тек домаће нападнемо Турке, свој

ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Је ли инстинкт ал' духовни вођа? Овде људско запире познање.

Дивне жертве видим на гомиле пред олтаром цркве и племена; чујем лелек ђе горе пролама. Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана!

Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење.

(подиже капу) Лијепу ни ишчита предику: што тражили, оно смо и нашли! ВУК МИЋУНОВИЋ Крст и топуз нека се ударе, коме прсне чело, куку њему! Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли!

СКЕНДЕР-АГА А ја воли да надјача виши. Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.

ВОЈВОДА БАТРИЋ Дану, Вуче из Љешева Ступа, узми гусле да нас разговориш; кад је добро, нека је и боље. ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ (поје) Чево равно, гњијездо јуначко, а крваво људско разбојиште, многе ли си војске

Они кажу: „Жена је човјеку слатко воће ал' печено јагње. Док је таква, нека је у кућу; није л' таква, са њом на улицу!“ КНЕЗ РОГАН Хвала Богу, пасјега милета, кâ је опит са злом и неправдом!

Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал' Лимова. ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ

И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ СВАТОВСКЕ ПЈЕСНЕ, И ОН САМ ПОЧИЊЕ ПОЈАТИ.

ДРУГИ ОД ВОЈНИКАХ Попе цуцки, да' им оно писмо те си писâ међу свима нама, па се с њиме нека разговоре, е ћемо их грајом заглушити. ПОП МИЋО ДАВА ПИСМО ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ, ВЛАДИКА ГА ГЛЕДА И НЕ ГОВОРИ НИШТА.

Турци, мало кога од њих посјекосмо, ма њихове куће попалисмо; од мечета и турске џамије направисмо проклету гомилу, нека стоји за уклин народу. ВЛАДИКА ДАНИЛО Благо мени, моји соколови, благо мени, јуначка свободо!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте. И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.

Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака. И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.

Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу. Грдан је новац морао да дâ док се венчали.

Они га призивали к себи, дружили се с њиме. Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он, као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.

никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица. Она то никад није радила.

Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боле виде или се томе боље покажу, да су ту, на

и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред

Но ипак, уверена је била да то не може никада бити. Допуштала је да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом

Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?

њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа. Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.

— Па колико можеш, Тоне. А за више даће Господ! — Дај Боже, дај Боже, снашке! И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита? Чујете ли што за њ? — Јутрос ми долазио трговац. Здрав је. Не | може још да дође.

причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети.

Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека! Ко ће још пеп’о срца сад да жари? Најбољи одмор још нас чека. Треба нам лећи, снови моји стари.

Радости, туге спомени се роје Везани за та места и за моје Биће. У тесном, загушном вагону Дремају... Нека одвратност се буди, Уз нове туге симфонију бôну, Спрам сапутника мојих...

Мрак вечери влажне заборав нам носи; — Заборав што иде к’о утеха нека, Што стабљике среће и болова коси, Што нас све једнако, равнодушно чека.

Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис’о и нашег столећа!

где знам Да ћу само тешки, поцрнели кâм Видети, да тужан, заборављен, сâм, Чува и сад њезин трошни пеп’о, вај! Нека топла суза и задњи пут кане На то мирно место заборава трајна, Где је могла, скромно, једанпут да стане Цела једна

И онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.

Сад се сплеће Све то у ништа у минуту. Осећам да се нека кора На срцу моме тврдо хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна к’о дани кише, блата; Да сам већ данас миран и

ЗА ПРИЈАТЕЉЕ Није то, мислим, будућност далека Када ће проћи сав немир, ругоба Живота земног, а ми рећи: нека! Пред сенком смрти и дверима гроба.

И онда, поглед равнодушан бáци На зло што режи као пас на алци; Нека те не љуте надмени глупаци, Нит вређају икад ниски неваљалци.

Зато нека тама, дубока и верна, Заштитница ових остатака буде Што чекају да се наше душе врате Са мрачнога пута времена безмер

Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сердар пошто цијелива дијете и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима нека прекину, кад неко закуца на вратима.

„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.

„Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!

“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише. Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!

Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи.

“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.“ Господару се показа на лицу нека сјета кад поче читати писмо; могло се примјетити да му се и обрве мало набраше.

под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено одјевена. Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху.

Сад би збора некаква, све стојећке. Затијем наклонише се мало, као да му кажу нека полази. Он се упути к вратима, па се обазрје пут дјевојке. Она цикну, те потрча к њему, и он нагло потече к њој...

Већ бјеше малаксао; заљуља се да падне... Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе.

„Пусти, га, види да га је грозница ухватила; нека почива!“ рече један. Крцун га спушта полако на ледину, наподметну му пређашни поглавач и покри га струком.

Тако га је држао за неколико. Мишан, прекрштених ногу, а под снажним мишицама Крцуновим, не могаше копорнути. „Нека, љуђи, некате! Прекините, па да заложимо што!“ рече Оташ, понајстари међу њима, висок, коштуњав човјек.

Причекај док се накљукам и ја!“ Доста би шале, нека буде и мало збиље, па да се лијепо поразговарамо!“ рече Оташ, измакнувши се мало и почевши пунити лулу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

говорништву — здравицама — захвалан елеменат и ритмована, чак и стихована израза и квалитет праве дитирампске лепоте (Нека се преливају бачве с вином, домови животом и здрављем, а поља родом и берићетом, да бог да!).

Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да сакрити итд.).

„Бајање је нека врста примитивне, тајанствене радње, која се врши уз примитивну молитву или претњу да се зла бића, која пакосте и

казивања јављају се у неколико основних видова: као творевине одраслих, у првом реду за децу; затим као нека врста дечјих стационираних остварења, — наслеђених од претходних дечјих генерација и, најзад, као говорне творевине

— У рђаву читлуку вазда рђава година. — Злим зло, без зла још горе. — Тко се туђем злу весели, нека се своме нада. — Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља. — Учини рђи добро, да ти чини зло.

пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до јесени, док утије, па онда нека дође и нека је изједе.

а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до јесени, док утије, па онда нека дође и нека је изједе.

Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ нека је с ђаком начини.

— Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит. Нека кадгођ и женски дан дође! — Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила.

Што се ти пољуби с њим? — Секин во код њега на изору био. — Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се љуби с туђим човеком, па јој она одговорила: да је секин во

намјерну, па тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном рече: „Ма, комшинице, немој да сам вазда ваш, него кадикад нека будем и туђин!“ Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за унапредак).

ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА Сунце кад помркне сељаци држе да нека хаждаја, по имену Врколак, хоће да га прогута. Зато истрчи и мало и велико напоље, и, што јаче могу, лупају у котлове,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

године дана ћео да издам малу књижицу народни Српски приповијетки и загонетки, и био сам им овај предговор написао: Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с

и загонетки, и био сам им овај предговор написао: Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко замишљени Соларић истражује и

Мушицки лети за Пиндаром и за Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко замишљени Соларић истражује и доказује, каким су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину

истражује и доказује, каким су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а ја ћу само готово да скупљам оно,

говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а ја ћу само готово да скупљам оно, што је народ Српски већ измислио.

И кад би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка; али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити, него ли што из нова почети и начинити.

Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке! У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет година, поправио своју једну погрјешку, па

што је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ ајде да лажемо, па који кога надлаже, онај нека носи сву погачу.“ дијете помисли у себи: Већ се сад нема куда, па рече: „Ајде де! почни ти.

Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу, што је два дни дуга, а до подне широка, а по леђима јој врбе порасле; нека начини лад по њиви. Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу и жетеоци лијепо стану жети по ладу.

Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа: држи море коња, па вичи Влаињу, нека мијеси погачу и кува цицвару и пече кокош; па онда отидем у кућу. У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа!

хтио да издам малу књижицу народнијех Српскијех приповиједака и загонетака, и био сам им овај предговор написао:” „Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Хорацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с

и загонетака, и био сам им овај предговор написао:” „Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Хорацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко замишљени Соларић истражује и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто. А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како установисмо.

Тада колико крепост може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, тада нека се наруши пост — осим среде и петка.

живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног.

небопарни орлови, показавши пут нама који хоћемо да их следимо и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн. 7, 37) „са источника живота мога“ (Откр.

показавши пут нама који хоћемо да их следимо и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн. 7, 37) „са источника живота мога“ (Откр.

имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара трпљење, а трпљење нека окончава дело.“ (Јак.

„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.

Него, ти Боже и Господе свега, и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама вашег угодника, нашег оца

“ А ви одговарате: „Бог нека те спасе, часни оче!“ И затим ви њему са умиљењем кажете: „Моли се и ти за нас, оче свети, да се избавимо од страсти и

“ Затим се игуман моли и говори: „Бог молитвама светих отаца наших нека вас спасе!“ И тако уставши, у ћелије ваше пођите, оставивши свако састајање и сујетан одговор, празнословља и смех

А они који упадоше у речене страсти, исповедањем и покајањем нека се пожуре како би се из њих избавили, и једанпут или двапут недељно да се причесте, или ни једанпут по игумановој

заједничко коленопоклоњење, да дају опроштај, а потом са благонаклоношћу треба се причешћивати животворним светињама. Нека вам буде и овај образац.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим!

Дајте ми нешто да попијем! ЦМИЉА: Шта ћеш? ГОСПАВА: Шта било, само нека је дупло! Вечерас мало гостију! ИКОНИЈА: Сви на митингу! ГОСПАВА: Зар онај тамо још говори?

СТАВРА: Како да не знам Кремна, лепо село! Видо сам из воза, кад сам ишо за Вишеград. Чини ми се има и нека стругара. ЦМИЉА: Има. СТАВРА: Било би лепо живети у Кремнима!

ЦМИЉА: Оћете мало да се помакнете, извинте, добришем... СКИТНИЦА: Радила она ту ко куварица. А нека родна година, родило КО пред неку несрећу! јесен, брање шљива, кување пекмеза!

А шта ако држи квартир за официре? А шта ако је у вези с нашом командом? ТАНАСКО: Можда је нека из Кола српских сестара. Можда је жена баш нека патриоткиња... МАНОЈЛО: Патриоти су нас и удесили!

А шта ако је у вези с нашом командом? ТАНАСКО: Можда је нека из Кола српских сестара. Можда је жена баш нека патриоткиња... МАНОЈЛО: Патриоти су нас и удесили! Више се чувај патриота, него шпијуна!

А и гибаница! Није јој била ко гибаница, него нека беда од гибанице, спљескана! ИКОНИЈА: Не знам шта да мислим! СКИТНИЦА: Нема ту шта много да се мисли.

И не знам зашто одма примитивац! Човек ми изгледа пристојно васпитан! МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер! А свака лепа и згодна жена курва!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила. Нека спава, нека се одмара. Ама, да није она боловала, била болесна, а ти ме сад лажеш, кријеш?

МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила. Нека спава, нека се одмара. Ама, да није она боловала, била болесна, а ти ме сад лажеш, кријеш?

Требао си свима у кући по нешто да донесеш а не само њој, па овима да је жао. ЈОВЧА Ако је коме жао нека иде одавде. МАРИЈА Сви су твоји. Па немој тако. Деца су ти како они тако и Васка.

МИТА А, тако! Тако ти! Баш ми је мило. Тако. Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си. ЈОВЧА Ама шта је, говорите. МИТА Па ето то, бато. Знаш оног њеног.

А она, као да сам јој крвник а не брат, као да јој зло мислим, чак се и обрецне на мене: И моја кућа нека је весела! одговара и гледа ме попреко. И поред њега, и деца нам се искварише.

Нећу после да сам ја крив, да ја нисам говорио, казао... А сад, ето она, и сад сама нека, како зна, говори, брани се... (Повлаче се у кујну.) ЈОВЧА (Анђи, после паузе): Па? АНЂА (поникнута, ћути).

И тамо имам имања и своје куће. ВЛАДИКА Па и своје жене, Јовчо? ЈОВЧА Ех, било то. ВЛАДИКА Ако је било. И нека је било. За тебе је, Јовчо, све, и алал ти вера! Не да кажеш да ти сад ово у очи ласкам, или ма шта...

И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим. И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром,

ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе... ВЛАДИКА А Васка ти је, нека је, хвала Богу, жива и здрава, што нико нема. Гледам: израсла је, развила се и под небом мучно да је такве има.

то је све моје, и ништа више. ВЛАДИКА Ако, ако, Јовчо. Нека ти је жива, здрава! Па, како је, дао Бог, већ израсла, ушла у године, нека се са срећом нађе и каква прилика, муж...

ВЛАДИКА Ако, ако, Јовчо. Нека ти је жива, здрава! Па, како је, дао Бог, већ израсла, ушла у године, нека се са срећом нађе и каква прилика, муж... ЈОВЧА (плане): Каква »прилика«? Какав »муж«? Ко за њу муж?!

МЛАДЕН (ућуткује га): Још, још. Ћути, да те не чује. ЈОВАН Е, нека ме чује! (Прилази ближе и ако га Младен спречава, подиже се и провирује): А бре, Младене, може ли што да се види?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

просвештавајући њи[х]ов ум и облагорођавајући њихово срце истиним благородством добродетељи и просвештенија разума. Нека се поташте и по[х]ите довести у свој род златно и благополучно време кад ће српске кћери и супруге читати Памелу,

Зато, молим, нека ми се не прими за осужденије народа, чина и лица, осужденије зли[х] обичаја и злоупотребљенија. Мени су људи свакога

Но, за не изоставити ниједно опстојатељство које може имати какав год сојуз с воспитанијем, нека ми се опрости да се мало натраг вратим.

Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија догод не очита и оно што ће следовати.

Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија догод не очита и оно што ће следовати.

И тада, ако што позна да је добро учињено, нека следује; ако ли погрешено, нек се уклања. Ја, како сам мало повише казао, био сам сасвим наумио и навалио да се

Зато, дакле, ако су свети оци у чем год против науке апостола Павла поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том погрешити, против јавне духа светога науке, чрез апостола Павла предате,

Покор и срамота српском имену! Барем нек се одрече овог поштеног имена, нек се како другојачије зове и нека не срамоти род свој.

Маленица, пошто се умије, отаре и од кавге и вике утоли, предузме реч, говорећи: „С моје стране нека би било јошт толико калуђера колико и[х] је, само да не ишту и не просјаче; али нас с тим срамоте и лепо су већ

Ваља да од њи[х] пасапорат узме ако мисли пред бога изићи; пак да се [х]оће један, нека би и то, но није доста ни стотина.

којекаква имена, измишљена за глобити живе и мртве, то су ти твоји Јерусалимци и Светогорци; будак њима ваља и мотика, нека раде ка и други људи.

видити мало дете при сиси, да у исто време не размислим неисказано благодејаније, милост и промисал преблагога бога. Нека свак расуди, ко буде читати ове врсте, каква чувствованија благодарности и припознанства к богу и родитељем могу се

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години. Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело

Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста.

А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво

Дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, кâ ти вра-Брне, кâ и они наши сви прошли дуовници! Дакле: алвундандара, живија

А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном. Таа-ко! А ти ме, мали, изуј! Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу. За њом приступи Кушмељ.

— Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... — А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци!

— Ја... онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.

како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.

— вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.

Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му да слуша стрица Брну, да запази како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри. Стипан и Бакоња пођоше.

па потону као олово. — А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво. — Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином!

— Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Глупи те уморио лов По пољу и по добу. И све док живи у дубу Безгласни тихи црв Нека се и твоја крв Повуче у мук. А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати.

Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку. Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде!

У ове груди, ко у плен голи, Канџу ми зариј бронзани лаве: Кад је већ плач ту — нека и боли. КЊИГЕ Опколиле ме ноћас књиге — Зуре у мене из свог праха. Ћутљиве — ко од страшне бриге.

ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу. И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе мрзовољно отпоздрави, нареди да се рабаџијама угреје бакрач ракије, нека се налочу, нека сви поцркају! Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом

Ђорђе мрзовољно отпоздрави, нареди да се рабаџијама угреје бакрач ракије, нека се налочу, нека сви поцркају! Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и

Стално је по свету, одвојен од ње и куће. Ако. Она је овде газдарица, а он нека плаћа где заноћи. Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и

Тако је. Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова. На снегу да се црне и стрче у небо.

Није спреман за пут. Гледа по столу и миндерлуку. Да је Симка ту, грдио би је. — Нека чека! — рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине.

— Може депеша сад да стигне — рече не гледајући га. — Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице. Аћим склони главу са прозора.

Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци. Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга.

— мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!...

О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене. После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу?

Мање ћемо да изгубимо. — Па да моји непријатељи пишу у плакатама и новинама да сам лажов? Нека изгубимо хиљаду дуката, реч Катића не сме да се погази. — Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи.

Кокошке су јој из крила кљуцале жито. У оној њиви породила се она сељанка. На мотици поред ње расекло се сунце, и нека крвава гомилица... звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао.

Касније. док се средим. Касније. Морам тише да говорим.) Ја сам уморан, идем одмах у собу. Нека, немој да га зовеш. Поздравићу се с њим касније, кад оставим ствари. (Са слугама? И с њима да се гњавим.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

НЕБЕСКА РЕКА Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би?

НЕБЕСКА РЕКА Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би?

НЕБЕСКА РЕКА Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би?

Где сам? — зачуди се, али је цврчак упозори да ништа не пита. Није ни имала времена да пита — пред њом су се отварала нека прозирна, блистава врата.

више ни мајка ђаволица није могла да издржи враголије најмлађег сина, решено би да га пошаље у Горњи свет, међу луде. Нека мало њима загорчава живот док се не уозбиљи. Зар је мало у паклу ђаволисао?

Шта ће он међу људима? Препознаће га по репићу и роговима, одраће му кожу с леђа и вратити га у пакао. Нека неко други иде! Подвуче Ђаволак репић и сакри се у најудаљенији кутак. Али ко је још од Поглавице побегао?

Једва да је у болницама било места за рањенике, а туче нису престајале. — Ово мора да је нека зараза! — рече шапатом нека старица, али се њена изјава прочу. Је ли чудо што сусед од суседа поче бежати?

Једва да је у болницама било места за рањенике, а туче нису престајале. — Ово мора да је нека зараза! — рече шапатом нека старица, али се њена изјава прочу. Је ли чудо што сусед од суседа поче бежати? Али број унесрећених је растао.

— старчева туга као ледена вода прели дечака, али се, ипак, осмехну и рече чувару нека не брине: жена ће се вратити...

— Не може! — Нека ти буде! — Златоусти саже главу и осети како му се тел о смањује, како постаје прозрачан и лаган.

Дечаци су уверени да је то Звездан. Али, ко је у праву нико не зна. А и што би? То је била, па и нека остане, Звезданова тајна.

Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка. Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

опажање ових рад ника остане незапажено: они цy имали утисак да се линијом шанца, и кад га више није било, протеже нека танана светлосна граница.

Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд ишчепркане.

у Доситејеву Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад, неразумљив, тром и стар.

„Уосталом, ако ни та двојица неће заједно, нека дођу сваки за себе“, погађа се он и даље ни ца ким, без успеха. На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста

Одједном је из те шуме ка њему допрла нека ведрина, Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних блескова и осетио да није, још, све пропало, и да

Само је имао да буде спреман на све. Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима неба, све неухватљивије док траје јунско предвечерје које ће це

Први пут, почео је да се погађа са оном тајном у небесима: нека смрт дође и раније, али да он крочи на палисаде иза београдских зидина. Погађао се, а небо је остало бело и немо.

Као да је пред њим нека препрека-невидимка. Није то ни сећање, његово, на зидине Стамбол-капије које су биле ту а којих сада нема; није то ви

од до гађаја који су му, ваљда, испуњавали простор у оном времену што је за њега протицало, догађаје који су такође нека врста прашине. Ако га има, то је простор омеђен са две стране: претпролећем 1805. и касном јесени 1806. године.

Андрије, требало је да осване са њиховом победом. Васа је, однекуд, био сигуран да ће и бити тако, и нека страховита радост грчила му је сваки дамар. Као кад је био млад, тако је био нестрпљив да полети, али је чекао.

Сам је знао да је такво подударање ретко и да ће га, једном, платити. Али, није марио. Нека животворни конац тка ту маглу, па шта буде. Чудио се својој слави која је, све више, постајала шум ван њега.

Први пут није био сигуран да зна за шта се то тукао, после оног 30. новембра. Нека је победа сигурно била ту, свуд унаоколо, али чудно окрњена.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ао, свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио! Само, само, да још мрети није! Ал' већ нека кад инако није! данас, сутра, час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут', Моје тело

Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој пелен пеленче!“ Ј.

Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа. Дижите школе, Деца вас моле! Ил' нека зине то наше гробље; А народ наш ће остати робље, Слепо ће поћи у тај свет бели, И молит' мрве да му удели, А кад се

„Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не

- и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо сам: „Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам“. В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја!

За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља! Ал' не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: Ћути!

Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека К'о друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче, и у болу грца.

Све се свијетле!... Све у бл'јеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје

Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева.

Са покиданих жица, Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге.

Па кад дође час Страшнога Суда, и кад мртви почну устајати, Нека тада све гробље оживи, Камен нек’ ми притисне гробницу, Само да се ја дићи не могу.

Зар све да згази?... И на се мисли... Слатка је нека језа подухвата; Мисли - и шапну: „Опрости ми, Боже!“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Око њега колах небеснијех милиони воображам да су (нека число и умножим колах у највећи степен счисленија што бесмртно твоје твореније вообразит својим умом може),

За наказу њихова немира немирни се њихови духови у окове блатне тјелесине један вијек осуђују кратки; нека они чрез јудол плачевну ланце тешке с бурама немира у стењању пренесу горкоме; нека своју непостојност грдну са

један вијек осуђују кратки; нека они чрез јудол плачевну ланце тешке с бурама немира у стењању пренесу горкоме; нека своју непостојност грдну са проклетством тамо оплакују у сузама и у риданију; нек тијела своја препитају са

Смрт ћу извест из мрачне тавнице, на земљу је пуштит међу њима, преодјету у разним видима: нека стравом између њих трчи, чинећ страшна опустошенија.

Попа, Васко - КОРА

претварам И одјекујем одјекујем Одјекујем ОДЛАЗАК Нисам више ту С места се нисам померио Али ту више нисам Нека уђу Нека прегледају нека претраже Воденица у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се

претварам И одјекујем одјекујем Одјекујем ОДЛАЗАК Нисам више ту С места се нисам померио Али ту више нисам Нека уђу Нека прегледају нека претраже Воденица у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се диме Нисам

одјекујем Одјекујем ОДЛАЗАК Нисам више ту С места се нисам померио Али ту више нисам Нека уђу Нека прегледају нека претраже Воденица у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се диме Нисам више ту Привезан

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Успомена на њих као да ме подмлађује, па зато нека буде као што желите“. Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули.

Он устаде да би ученици правилно одмерили његов џиновски стас. Тада им испружи стопало своје десне ноге. „Нека тај зид буде толико дебео колико је моје стопало дуго!

„Сад одмерите“, рече Питагора, „овом мером као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а трећа од пет оваквих јединица, па означите почетак, раздељке и крај тих трију

“ „Могао бих заложити своју главу!“ „Да видимо! - Узмимо сада у разматрање још један, трећи, број који нека буде тачно половина нашег већег броја. Да ли је он цео број или разломак?

„Нека ти, високи заштитниче закона, та гозба не прави никакве бриге! Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак!

Но препредени Милон све је већ знао, јер су његови рибари полазили сваке ноћи у риболов, па су, као нека врста тајне полиције, знали све шта се ноћу дешава.

Грилус прими вешто у своје руке рибу, која се жестоко копрцала. Беше то нека особита врста морског гргеча, сребрнасто-сиве боје која је на леђима прелазила у плаветнило, а на трбуху у беличасто;

„Е, па нека је хвала боговима! - Твоји суграђани су, у сваку руку, чудновате зверке“. „И још како! Тек кад их боље упознаш, увидећ

Вечни богови нека вам буду вазда у помоћи!“ Рекавши то, Хипократес се поклони дубоко пред абдерићанском господом и оде својим путем.

Но све кад бих те списе имао овде, не бисмо са њима дошли далеко, јер моји су дани избројани. Нека је хвала боговима што ме очуваше још толико свежа да могу уживати у лепотама природе и посматрати њене разнолике

На главном његовом улазу стоје исписане ове речи: Нека не улази ко није упућен у геометрију!“ При овим речима Никијиним Аристотелес пребледе као крпа.

Ту доби од Филипа, који се у међувремену попео на краљевски престо Македоније, писмо у којем му овај поручиваше: „Нека ти је знано да ми се син родио.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Је л' те, просто невероватно? Зато и кажем: чудна и можда само за мене необјашњива нека нервна појава по којој моја расположења зависе, рецимо, од тога, на коју ствар заустављам свој поглед или какве

А за то време и док смо ми унапред замишљали како ћемо у пријатном разговору провести на путу, ја приметих: како нека мршава прилика, као утвара, повири на врата нашег купеа, па се повуче, да мало доцније са још две прилике, једном

— Тај опат Коањар — рече онај први — То је нека фамилија Сирану од Бержерака. Или боље: Сирано и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а

Срећом не мисле сви тако. Треба се, брајко, очајно напрегнути, треба размислити шта да се ради. Нека нас је у почетку шака људи. Доста. Боље ишта него ништа. Јер данас и нема праве опозиције. А зашто нема опозиције?

— Шта хоће ова напаст од жене? Ја њој ништа нисам казала, она нека ћути. — Јест — дода њен муж. — Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса...

То се тебе тиче и ти расправљај како знаш, брани се. Пронађи клеветника: па, или нека докаже да си поткупљен, и онда није клеветник, или — у апс. Како доста, брате, молим те? Казао си ти, па да кажем ја.

развод кошта, да се жениш понова не иде, нема говора — и онда слегнеш раменима, зажмуриш, помислиш што је ко добио нека носи и идеш сваки дан на ракију, само идућег дана пијеш по једну чашицу више. А овде је добра ракија, нема говора.

сам осећао: као да се купам у нечему што је мирисало на мрве; дуван и чаршав умочен у вино, И чуо како неко каже: „Нека га, док се одмори.“ А кад ми нека течност уђе у рукав неко је опет казао: „Пустите му руку, нек' исцури.

“ А кад ми нека течност уђе у рукав неко је опет казао: „Пустите му руку, нек' исцури.“ Уплашио сам се да није крв, јер знам да сам

А одмах затим као нека борба, очајно задржавање као рвање неко и нешто се сурва и откотрља низ високе дрвене степенице.

међу вама има лапарала, а кугла Земљина није више оно што је била, пространа и непроходна, те да бар од вас, кад вас нека комисија случајно нанесе тамо где је он, сазна права наша осећања и да овамо не долази јер нема где.

Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би се... Зато нека прође што треба да прође... Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не јави ли се у нама нека носталгија за самим собом: као да сами себи умиремо? Нимало необичан осјећај, познат и сасвим припростим,

У ствари, то није била мржња, већ више као неко удивљење, с трунчицом зависти, можда. И још, као нека носталгија. И то не носталгија за рођеним оцем, већ баш за том непредстављивом и невиђеном полубраћом.

И као што увијек бива да нека банална асоцијација надође да нам поквари и на свој неукусни начин уобличи неку нашу непосредну и свјежу импресију,

се, услијед напорнијег дисања од погнутог положаја, узастопно шириле и сужавале; и у том ширењу и сужавању била је као нека пријетња и једна мала језа.

и најмањи шум вјетра који још није наишао на њ — али је слијепо); стојим, дакле, тако у ноћи, раширио гране-руке као нека тицала, као неке антене, и слутим промјену времена која се завргла тамо негдје далеко, далеко, над сухим пјешчаницима

И то га је навело на пажњу према старом умјетнику-пробисвјету, па је удесио тако да му у соби друге класе пружи нека преимућства прве. Баш му хвала. Јер доиста не могу више да гледам лица спавајућих.

Чинило ми се да запажам како би му се најприје, прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе.

избиле грашке зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.

И тај је порив растварања, раздвајања личности био тако снажан и тако стваран, да сам осјећао потребу да ме нека груба и слијепа физичка сила споља са свих страна притисне, да ме згруне, да ме сузбије натраг у границе тијела.

У томе је њихов идеализам: створили су најприје нека бестјелесна божанства, да би затим од њих направили материјалне фетише и идоле, читав један свијет табу-предмета.

Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко стакло — ма што, ма што, али само да то сунчано поподне затаљених уста добије свој жив глас!

Мртва тишина. Као да се све иселило или позаспало. Ла је откуда дашак вјетра па да залупи нека врата ! Да нешто падне, да се нешто стропошта!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез. Међу момцима наста гуркање и шаптање.

Само Ђурица необично изгледа. Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од

Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.

А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара. Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.

некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње...

Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина. Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.

Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише. Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен. Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара,

« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.

зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта. Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу.

Полако, тресући руком, одговори на куцање. Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен. Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.

Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом брзином и, као неко

— Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. — Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. — Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! — Па видиш, ваљад’, да пристајем...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Најпосле ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

Кад дође унутра, пита га господ бог што је дошао, а он рече: — Ево пита смрт што би радила. А бог рече: — Нека мори малу дјецу.

Он рече: — Ево смрт пита шта ће сад радити. А бог рече: — Нека мори средовјечне људе и жене. Кад он то чује, изиђе ван, а смрт га пита: — Шта је сад рекао бог?

Бог рече: — Нека сад мори старе људе. Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав

Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу

Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад

онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље, нека је онда оциједи.

ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље, нека је онда оциједи. Кад то свети Илија чује, закала па дође тамо.

А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата.

Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата. Кад ти је даде, а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.

Одмани руком и затвори око, Црвљиво доба нека нагло тиска Спомене, славу, у блато дубоко, Где порок цвета и развратност ниска. За лице твоје огледала није.

да је да се спава. И само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа далеких обала.

Г. Ходи. Остави све што је за нама. Нека наш сусрет покрије минуте, Велике мисли по којима ћуте, Где живот иде к'о јесен гранама.

Нек лепоти путе Покаже младост док је још са нама. Осмехом душу и ране заклони. Запали чула. Нека срце тако Пређе у усне к'о ветар у звуке.

Дотле нек струји и нека ме сише Крв моја и жеђ за животом грубим, Кад ничег нема достојног да љубим: Ја сам те вол'о, ал' не умем више.

Једва се сећам да сам бољи био, Једва осећам зло како ме стеже; Изгледа да се пут живота скрио, И нека рука да злокобно веже Мој дух за земљу и за свет немио.

Све ми се чини немам воље своје; Ствари и људи сад постоје за ме. Изгледа да су мисли, жеље моје, Постале сенке, нека врста таме. Моји су дани данас једне боје.

Видех како народ историју даје Крај незнаног села, долине и крша: Пободе заставу, нека се лепрша У име његово и за васкрс раје, За сузе Косова и за све вапаје.

И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!

Одвугло од влаге мутних, горких дана... Нек престане живот и сви моји дани! Ил' не, нека трају док их смрт не склони — Док се мрак не спусти и дух ми сарани. Све што је у мени — самог мене гони...

и дан к'о дим бео, Кад из сваког кутка ноћ црна потече И притисне очи, небо, видик цео, Знам да чујем свуда, да ми нека струја Носи мртве речи и песме славуја. Носи мртве речи.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље.

Пре четрнаест година изнео сам своје мишљење о овоме, када се удружило неколико водећих влада — нека врста Свете алијансе — коју је заступао покојни Ендрју Карнеги (Андреw Царнегие), који може са правом да се сматра

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ко види тај и верује; нека говори онај који има шта да каже. Михајло Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и осам

За време рецитовања његово сухо и наборано лице би озарила нека нарочита светлост; то је било лице пророка по мом сећању.

руку на моју главу и, окренувши се к њој, рекао: “Кћери Дијада, школа у Идвору ускоро ће бити тесна за твога сина. Нека онда пође у свет, где ће наћи више духовне хране за своју душу жељну знања”.

појављивао би се у нашој свести када је рана зора најављивала, како би се то нама дечацима чинило, божанску заповест: ”Нека буде светлост” и када би сунце најављено дугим белим зрацима почело да се појављује на истоку, а земља се поступно

света, најпре света пријатељских звукова и светлосних порука, што је у нама изазивало осећање да нас и наше крдо чува нека божанска сила, а затим реалног, земаљског света, када би излазеће сунце раздвојило непријатељске тајанствене силе ноћи

На крају сам се некако смирио и престао плакати. Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана!

Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.

Осећао сам се као нека друга особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао

То после подне ”вила” ија смо шетали кроз воћњак и тоје била нека врста награде што сам био у цркви. Ко није видео делаверске брескве у пуном цвету, када је у мају земља застрта

посао вам је много боље успео него онај са пекаревим колима, - рекао је и додао: то је зато што сте овде употребили нека средства за брже сушење боје.

Тада ми је то изгледало као нека шала, скоро ругање. Чинило ми се скоро немогуће да се једно обично српско сељаче сврста у исти ред са студентима који

сувише брзо, младићу, у вртлог америчке демократије па за собом вучеш и мене” - рече ми једне вечери, када сам побијао нека његова схватања о измирењу америчког поимања слободе са начелима немачког социјализма.

Ћипико, Иво - Приповетке

Кажи! —Која вајда казивати? Отуд нема помоћи. —Приповедај! — умешаше се и девојке. —Кад хоћете нека! Гради се у нас нова црква. И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге.

Хтела би да зове, запомаже, али је глас издаде. Хтела би да пароброд заустави. Унутарња нека сила подиже јој руку. И та рука, за неко време, остаде испружена у ваздуху.

Па ако власти нађу да су право радили, у одбрани образа и живота, нека их приме међу осталу браћу, као своје поданике.

—Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно ш

—Видјећеш како је код мене, — рече он смијући се. — Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она. — Бога ми, биће ти љепше но у граду, гдје је увијек мрачно као у шпиљи...

—Видјећеш како је код мене, — рече он смијући се. — Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она. — Бога ми, биће ти љепше но у граду, гдје је увијек мрачно као у шпиљи...

Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се.

стиже од Спасоја упутница на пет златних лира; пише му да му их на његово име дарује Цвијети, а она, како их прими, нека крене на пут. Тако у кући буде одлучено да она отпутује првим паробродом што креће за Трст.

—Пусти ме! — брани се Антица. —Баш нећеш ме, док се год не вјенчамо... Ти хоћеш по закону; нека, ма ето, брзо ћеш ми бити жена! — и погледа је упорито својим разроким десним оком.

Чак тих дана не допушта јој ни оне двије козе извести у пашу, што јој служе за лијепу излику да се по шкољу прође: нека гладују, само да му је она на очима!

се к мору да боље види и опет се одмиче; најпослије пожури шкрапавом путањом крајем мора прама доњему дијелу шкоља, нека је ближе чамцу.

а стари Андрија, одложивши врч, погледа је као преко воље, па, споразумјевши се очима са старом, рече: —Пусти га нека говори!... Проћи ће му....

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

језик народне књижевности, који се деценијама, па и вековима уобличавао и у усменој је култури имао извесну улогу и нека својства по којима га можемо приближно поредити с књижевним језиком у писменој култури.

О митолошким песмама Видо Латковић између осталог каже: „Небеска тела схваћена су у овим песмама као нека велика породица“.24 Она се међусобно орођују, жене се и удају, имају брата или сестру.

где се виде сами темељи његове поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља.“ Доцније, у коментару уз песму „Посланица из Париза“, описује Миличића како 1921.

једнак скуп формалних обележја која читаоцу сигнализују да је у питању сонет, тако исто се од самог сигнала да је нека песма сонет очекује различит степен и различита врста строгог, складног и звучног уређења језичкога материјала.

Оно што би, међутим, могла да буде нека врста константе јесте: очекивање строжег уређења уопште, осетније уравнотежености између самосталне вредности и тежине

појавила прва Куленовићева књига Сонети. Стога овај текст представља својеврсни одговор на нека прећутана питања у ранијој критици (в. Н. Петковић, Артикулације песме ИИ, Сарајево, 1972).

језика: његова улога примарнога моделативног система у људској култури, што му омогућује да кондензује и очува нека човекова духовна искуства и вредности из, каткад, врло далеких епоха.

Не би се, међутим, таквом анализом могло ваљало да одговори на нека општија питања: чак би се донекле и могло да одговори на питање зашто се управо у поезији готово систематски крше

доживљај: у њима се, напротив, целом структуром песме активирају, међусобно пореде и прожимају најновија и нека врло древна значења; најновије и неке врло древне слике, симболичке и митске; најновија и нека врло древна човекова

и прожимају најновија и нека врло древна значења; најновије и неке врло древне слике, симболичке и митске; најновија и нека врло древна човекова искуства.

се да се глас Зорана Мишића о томе уверењу и о борбености (не наводи он случајно на различитим местима Његошев стих „нека буде што бити не може“) лако препознаје и издваја између гласова других наших поратних критичара.

Али је све што сам о њему написао стало између корица омање књиге. Нисам обухватио сва, него само нека његова дела, а нисам дао ни праву синтезу.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа. ЖИВКА: Ју, није да цепа, тетка, него дере као вук јагњећу кожу.

САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа. ЖИВКА: Ју, није да цепа, тетка, него дере као вук јагњећу кожу.

ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.

С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом! ДАРА: Па кажи, забога! ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да! ЖИВКА: Шта?

ЧЕДА: Ја не продајем жену за једну класу. ЖИВКА: Па добро, де, кад си баш запео, нека буде две класе. ЧЕДА: Ама, како ви то, као да смо на вашару?

ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!

'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна!

” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна! Зар је за тебе васпитање!

) ВИИИ ЖИВКА, АНКА, ПЕРА АНКА (на вратима): Моли вас господин Пера писар да га примите. ЖИВКА: Нека уђе! АНКА (повлачи се и пропушта г. Перу). ПЕРА ПИСАР (на вратима): Дозвољавате ли? ЖИВКА: Изволите!

Па зашто си постала министарка, ако нећеш своју фамилију да збринеш? Није да кажем да је то нека велика брига и да се не може.

ЖИВКА: Је л' она што је положила матуру? ВАСА: Јесте. ЖИВКА: Па шта она хоће? Положила је испит, па нека јој је на здравље. ВАСА (чита): Јова поп-Арсин. ЖИВКА: То је онај с робије? ВАСА: јесте. (Чита.) Пера Каленић.

Окупили ме као да сам ја министарка. Одох, ево из ових стопа, да их обиђем и да им уречем састанак. Дакле, тако нека буде, за сутра? ЖИВКА: Јесте!... ВАСА: То је најбоље.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и сложенија теорија прозе провела доста танана разграничења у унутарњем саставу приповедног текста, међу којима нам нека омогућавају да са друге стране приђемо улози језика и његовоме понашању особито у роману.

(то су њени конструкти), а Станковић их, разуме се, уопште није обављао ни у истом броју и облику, нити свесно. Нека прва супституција буде стављање личних имена наместо заменица, где је то могуће.

ретко ког српског романа глас ауторов - како би рекао Михаил Бахтин - готово непрестано смењује с гласовима ликова. Нека као најпростији пример послуже Тодорине речи с краја ИИИ главе.

Примера има, са неједнаком учесталошћу, готово свуда у Нечистој крви, али нека буде изабран следећи опис Тодориног понашања у тренутку када се појавио први ефенди-Митин гласник: „[. . .

сопствене смрти: „Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шишмира и великих белих ружа, којим је била окићена капија, -

на Софкин болан и драматичан одлазак, и опраштање; што потом долази, то је само низ мање-више предвидљивих последица, нека врста епилога. Стога се догађаји и могу скраћено приказивати, са све убрзанијим временом.

као проклетство преноси се даље чак на чукунунуке, како је то наговештено у размишљању главне јунакиње: „И ко зна, нека њена.

жудњи, чак у сну, „други” може толико докинути да постане део сопственога удвојеног „ја”, онда је јасно да делује нека врло јака забрана.

Болест чини загонетном још и мајчино, женино (Марикино), па и очево понашање: као да сви они нешто скривају, и као да нека нејасна кривица лебди у ваздуху.

А да су ограничења оштра и велика, и важна за разумевање Станковићевих ликова, нека то илуструје један хотимично изабран поступак из Покојникове жене баш зато што на први поглед изгледа недовољно

„Не сме ништа да се помакне”, жали се она свештенику Мирону, па додаје: „И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

„Не сме ништа да се помакне”, жали се она свештенику Мирону, па додаје: „И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Напротив, постао је хајдук да сам шале рабоше за глобе и да покаже како се отимље. Нека му се смеју колико год хоће што му је стрина Божана још Божана, и то баш у Броду покрај преклада, и што су му братанци

Каурска главо неразбрана!... Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека... — Која не упали — — — Понекоја и упали! — дрско одговори трговац, као човек који види да је све свршено.

Сиромав човек сам, па опет во мој ћемер ће се нађе некој алтан... Само земи мој прстен. До Сењаник има још лоши људи: нека ти бидне он дерудеџија — зашто па један је Суљ-капетан од Гора, иако је потур, иако јоште међу зубе, може бити, ће му

— Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан; нека се веселе, не дирајте никога. То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку.

Кула му је имала две велике одаје, једну градски намештену, а другу арнаутски: нека су вазда готове како за кога. Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога у каву код

Досадило ми И дојадило све то. Све је то силом узбрдо. Сва та надања и чекања. Нека пуста остану, а ја нијесам будала; хоћу да царујем а не робујем, изабрао сам царску, јаку вјеру.

за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био он добар као праведник. Нека ни за урок не остане од тога проклетога накота, који би се опет помамљивао и бриге им задавао!..

Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!.. А разуме те што не кукаш. Нека ти је просто материнство!.. О, о, да није урока, Боже!.. Нека је просто, где се чује и где се не чује: нека је просто!.

А разуме те што не кукаш. Нека ти је просто материнство!.. О, о, да није урока, Боже!.. Нека је просто, где се чује и где се не чује: нека је просто!.. Вујана нареди да жалосна поворка крене.

Нека ти је просто материнство!.. О, о, да није урока, Боже!.. Нека је просто, где се чује и где се не чује: нека је просто!.. Вујана нареди да жалосна поворка крене.

Ја сам дошаја код вас не да жалимо моје синове и да кукамо овде, но да тражимо нека врата, неки дерман... Ја сам моју бабовину уватија зубима, ете овако, и жив од ње не се одвајам. И сад... и сад...

— То су лире и дукати. Још пет пута толико ће донесем... и... за друге народске работе... А за мојега сина нека је арам, ако отиде иједна народна пара!... Крштен је Мојсил, џанум!... Запањисмо се.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Реците ми право туди, Је л’ истина што о вама Пишу књиге, зборе људи: Да ви нисте тако ситне Већ огромна нека тела, И од једне па до друге Простире се вечност цела?

Чежња и љубав, која На голом платну дивне Слике развија, И мртвом кршу мраморном Живота дâ. Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој! На груд’ма твојим никад Нека не почине Веран ти друг!

Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој! На груд’ма твојим никад Нека не почине Веран ти друг! Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш ка’но и твоје.

Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш ка’но и твоје. Једина песма моја Потомству нека прича Лепоте твоје страшну, Ледену чар. У место мирте нек’ ти Цвати, баш кâ и мени, Лавор, тај грки дар.

И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја бих чисто хтео соколит’ сокола. Јест’, има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује И Српству уши глуши

Зато, Срби, чујте: чврсто стојте сада На бранику где је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго.

Ево двеста форината — Више немам. Куцкао сам по камену Целог свога трудног века... Тика-така, тика-така — Нека, нека. Увек погнут, ја не виђах Како горе сунце сија. Грбио сам, клечао сам — Калдрмџија.

Куцкао сам по камену Целог свога трудног века... Тика-така, тика-така — Нека, нека. Увек погнут, ја не виђах Како горе сунце сија. Грбио сам, клечао сам — Калдрмџија.

Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме! Али такви нека буду Крила вам таласи, Кандиоце нашег храма Да се не угаси.

С гране нека виси шикосана шара, А између шáрâ и помало дара; Сад пустимо мајку нек’ врата отвара, Дочекајмо децу с певањем

Примимо је и ми, та пуна је зрака, Нека нам се Божић не снужди са мрака, Та у нас и тако већ нема бадњака. »Стармали« 1883.

Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Како се онај и онај грубо показао, у комплименту два прста фалио од мере; како је нека другарица на балу намештала локне, у игри изгубила такт, и овакове ствари тисућама.

А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени мајстори били као и ја? Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге. ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо! МИТАР: Но, шта ти је? ЕВИЦА: Ах, мој Василије!

ЈОВАН Ја то не могу, макар ме убили. ФЕМА: Види се да ниси створен на господство. Нека, ја ћу. ЈОВАН: Оћу ли га донети? ФЕМА: Апорт! (Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер.

(Отиде.) РУЖИЧИЋ (сам): Нек се наше лепотице беле, Картаџије нека карте деле; Нек ћир Јања коти своје новце, Заљубљене нек окрећу лонце.

Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече.

ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом,... али нека... шта су се господин филозоф склонили?

ФЕМА: Нитков, заопуцао ме с његовим приповеткама, те сам сасвим на то заборавила. Вуци се код Анче, нека скува две шноле црне кафе! ЈОВАН: А неће бити добро три? ФЕМА: Нитков, чујеш моју заповест? ЈОВАН: Ајде, видићемо.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд

О нек се ветар с биљкама измотава Нека се камење пред невидљивим раскршћем успава Само да л ће на скелету осмех мој препознати?

где се скаменила мора Лице свих доба у очекивању ватре да л ће моћи да сачува успомену на њу од заборава и простора Нека Велико Сазвежђе у смрти твојој заноћи о пусти жали и жалосна мора Који су предели у твоме срцу сада?

расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него

Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у свим

испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ Уместо звезде славуј из неког зида што се од ње разликује тек

Предео коме сам се приволео, плаштом чува своју провидност за оне који виде. Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предмете у простору и стаје кад запљусне тајна мраморја сред морја: дозивано

Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе. Нека ми чело буде начето у лесу губом и каменом испод летње траве, ако изгубим твоје дивно лице на овој горкој обали од

камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил сунце пало, да је једно име узрок томе сну.

УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами. Просторе где невидљива снага сања

Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами. Кристална језера сањај у тами ТРАГИЧНИ СОНЕТИ И ПОЧЕТАК СНА Нека ме недостојног ветар обавије Куло с врхом ван времена на коју дишем Тесно је небу у птици птици још више Моје

Кад ослепим све појаве воде куда воде? Деца дужна да порасту нека се роде За смисао тајне која у Привиду спије. Фруло неспокојна у своме ваздуху Кад сунце измишљене ватре поклањам

Краков, Станислав - КРИЛА

Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело.

Осети додир једне мале женске руке на својим плећима, и уздрхта лако целим измученим телом. Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену.

По небу се поклизали зраци рефлектора, севали су љутито шрапнели, и грмели топови са лађа. Чула се нека хука, брујање. Сирене су плашљиво пиштале. — Цепелини, будили се рањеници. — Аероплани, тврдили су други.

То су били наши. Шуме су биле збијене и црниле се. Беле стене мешале се са белим рововима. Све је изгледало као нека огромна разастрта карта. Изгубили се већ ровови, и пушиле се нове батерије. Сада, ове су биле туђе.

— Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком. Искупљали се ордонанси, посилни и телефонисте. Нека нарочита радост је све оживела. Није било само Казимира.

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије ми се смеје. Онај цвет који доносе таласи са острва у ствари је нека, врста чврстог сунђера. Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и

прождирана врелином и електрицитетом, као каквом страшћу, изгледају само у ноћи фантастично провидна и зажарена. Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње.

Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе. Док је утоваривао ствари нека кашичица, или нож, упала је у воду, и он се, уплашен од казне, одмах свукао и бацио за њом.

Прво сасвим мали, па онда, охрабрени, и они већи, прилазе да сркну. Црнчићима, разуме се, није нека нарочита посластица тај сок од кокоса, кога имају кад хоће, колико их занима та моја игра.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Показивали су ми маске њамуа под чијим отвором за уста постоји као нека врста кларинета од избушенога метеорита. Метеорит је уопште камен необично цењен од урођеника и служи у лову и мађији

Ја једну задржавам за себе сасвим близу обале да бих се лакше умио и обријао. Нека црна жена сасвим нага, тешких чврстих груди које као да је вуку води и земљи, прилази и гледа задовољно како

имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још мужу у

Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у

За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!

“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!...

Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа! Десет је дана како путујем Кô сенка нека горе зелене. Обилазећи царске друмове, Расматрам села, гледам трагове Куда су бесни Турци јурили, Па свугде крв...

ГЛАВАШ: Јест, ја сам! Ја сам и онда био са тобом, Са модрих уста кад је лебдео Последње речи свети благослов: „Нека сте срећни, децо, обоје!...“ СПАСЕНИЈА (пада му на груди): Станоје!... Ох!... СТАНА: Проклети, бог дао!

“ А тако се не звао именом светога Порфирија, ако те уочи саме месопусне недеље не бацим у мутно Дунаво, па нека онда раци твојим поганим месом покладују!... ЈАЊА: ’Ма, ћути, бедо!... Што си се, врага, тако напсио?...

А трунић наде једва остаде Да ћу те икад више видети. ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!...

За леђа зађ’те псима поганим, А после вашег трећег пламена Ја ћу с Проданом од’вуд напасти; Па нека их је равно стотина, У мрак ће прнут слепи мишеви... (Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера!

) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку. Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо!

Победу даруј!... Не нама, оче! Но сјајна рука правде вечите Нека понесе венец победе! (Вук долази сасвим поремећен, цев од пушке у рукама, кундак навише, вес запао, гуњче раздрљено

Сад ће ти доћи син!... Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!... Нека оглуви Од гласа мога страшне кукњаве: Сина ми дајте, Турци свирепи, Сина, о, сина мог!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’!

СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној? На чекрк ћу те бацит, матору, Па нека палац точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу

СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

одношаји одмах постану некако ближи, искренији, изгуби се она свакидања укочена уздржљивост и етикеција, а наступи нека срдачност: с човеком, с којим никад речи у животу ниси проговорио, говориш тада као са старим познаником.

Дан је био диван и свеж. Јутрења магла тек се уздигла, а ваздухом се разлила нека прозрачна светлост, нека блага тишина, неисказано свежа, величанствена и заношљива, а кроз ову тишину проламала се

Дан је био диван и свеж. Јутрења магла тек се уздигла, а ваздухом се разлила нека прозрачна светлост, нека блага тишина, неисказано свежа, величанствена и заношљива, а кроз ову тишину проламала се тутњава топова, као звуци

Ту разазнасмо да не горе само села преко наше границе, већ и нека испод малог Јастрепца на нашем земљишту. Дакле, Турци су већ продрли преко границе.

С наших предстража спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола, жагор људских

— Затим ме гурну лактом и рече ми поверљиво и полако: — Не ругам се ја вери, већ њему. Мрзим попове. Сви су ти нека пренемагала и шерети.

Сва војска која ће це сутра борити да се вечерас скине са свију стража и измени од ноћних дужности, да се пусти нека се испава до 3 часа у јутру, тада да се полако без ларме избуди, и брзо опре ми; комесари тада већ да су свуда код

да се полако без ларме избуди, и брзо опре ми; комесари тада већ да су свуда код својих батаљона са храном; и одмах нека је разделе војсци.

ђенерала; он јој рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки!

у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

Па војује ли се с таквом памећу, с таквим знањем и с таквом спремом?! Нека нам добра цпећа буде на помоћи, али ово не слути на добро. Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац.

Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност. Чаршија је била већином затворена; само су још радиле каване, механе, фурунџинице и прчварнице.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути. Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!

ХИХ Ја ти морам и то рећи, Нека и то знаш, — Српкиња си, треба да ме Српски погледаш. Наш је живот бокор дрво И славујев стан, Под дрветом

Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди. Овако нам лепе Среће и не слуте. — Нека срца стрепе! Нека срца ћуте!

Овако нам лепе Среће и не слуте. — Нека срца стрепе! Нека срца ћуте! — XЛВИИ Песмо моја, закити се цветом, Песмо моја замириши светом; Још сва срца охладнила нису, —

Буји, паји, мој соколе лепи, Нека ти се мишица окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца већ на бој отпрема, Да с’ вратите, -— ил’ да

Какво царство!? Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина. Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне

Какво царство!? Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина. Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби.

Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби. Нек погине За слободу — Лепше смрти нема! — Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема.

Ти си мртва, мој животе, Отишла си с овог света, Тој даљини нема мере — Па зар и то да нам смета! Нека пада над и вера, То ми љубав, не савлада — Ја те љубим, празна сенко, И без вере и без нада!

оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза кану, Као нека тужна слутња. Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја.

XИX Ево њена марамица, Ево књига драга, Ево њена подножница, Гле ноге јој трага! Све остало као нека Увреда голема, Пак ми виче: Ту смо, ту смо — Ал’ ње нема, нема. „Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!

ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија. Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али једна наша батерија испред које смо стајали, искида нам нерве. Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо. Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места.

Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо. Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места. Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или

Не знам. — Сигурно је у мраку налетела на њих нека наша група војника, па су они измакли — додаје Светислав. — Могуће.

На то смо већ навикли. Онда наново легнем. Сан ме хвата... Наједном се нада мном створи нека гужва. Отворих очи. И тада угледах како у ваздуху лебди вијугаво тело неке змије. — Откуд ова змија?

— Јеси ли чуо за змију наочарку? — Чуо сам... То је нека отровна змија. — Врло опасна. А знаш ли како је хватају? — Не знам — вели онај. — Она живи у топлим пределима.

Један дохвати шаку земље и затисну му рану. Обузела ме је нека језа, вилице су ми се тресле као у грозници... Али Каменита Коса била је освојена. — Био си се сигурно уплашио.

Тада се десно од нас направи нека гужва. Извио сам се да видим... Згрануо сам се... Пети пук бежи у паничном страху. Психолошки разумљиво.

Облаци се спуштају све ниже, видик се губио и наједном утонусмо у таму. Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси. Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш.

Чим смо изишли на врх, наређено је да се наш одред окрене на леву страну, према Сивој Стени. Тада баш распали нека бугарска хаубица. Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене. Управо, ми ту Сиву Стену нисмо ни видели тада.

Али ја као да још не схватам ужасно стање. Као хтео бих да идем, и то напред. Али ме нека сила прикива за земљу и као да ми вуче ноге наниже. Окретох се уназад... Наступао је други стрељачки строј.

— Е, добро... Не знате шта је даље било. Дакле, наљутио се Бог на земљу, повукао сву небеску полицију и рекао: нека се туку, не би ли им најзад дошла памет!... Уграбе ту прилику Срби, и кидну са Крфа.

Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се. Зричак је цичао. Мало после нека тичурина прхну изнад наших глава и ми претрнусмо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна повезаност и уметничка намера стоји иза свега тога. А то је оно што је данас још потпуно нејасно.

непотпуно изражених или и неостварених уметничких тежња: о тим слабостима, заблудама и разноврсности антологије ћуте. Нека специјална хрестоматија састављена са нарочитим обзиром на Бранка не би могла не донети у целини ону папрену песмицу

О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо. Нека на Морави Довека борави, Као жубор класа, Звиждитељ твог гласа, И росом окива Злато њених њива.

Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како Србљи По мађарски знаду. Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке:

Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука. — — — — — — — — Нека Српство буде славно Ма се хвала од вас крила, — Та наша је гордост била Само рода глас узнети. Ј. Ст. Поповић, 1854.

' — Само нека засвирају Молчани јунаци, Пак ће нам се напунити сви молски сокаци Девојчица и снашица, кићених момака, Посрнуће у

В'јенац плете, убира се, или се к сну спрема, Све уз припјев дал'ко нечиј, страха близу нема. Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце

да ме дуже гледи, Ја ћу проћи, као невјешт, шта се њојзи бреди; Док внезапу једном зазрим и нога к њој ступи, Па нека ју од то доба ко може искупи. Ако буде од потребе — тако т' твоје младе!

Ми друг друга магновења старамо се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год буде, живити довјека.

ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње како му је било Прикривену под

Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса! Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки

Кол’ко дана у години осване, Толико је тешких мука за мене Што не могу с тобом бити, Чарне твоје и љубити Очице. Нека дува хладни ветар северни, Ја ћу опет свагда бити твој верни, Ти си мене баш до гроба Учинила сужног роба Твог лица.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!...

те на те важдан ишчекује? ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчекује ме? Ал’ нека, иди, мож’ и чекати! Гондола на ме знам да не чека, Нит’ море прска сјајном радошћу С весала бритких бисер сићани,

А сад?... Ал’ нека, ево, девере! Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља

ВЛ. ВАВИЛА: Добро нам дошао, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Боље нашао! Благослови, оче! ВЛ. ВАВИЛА: Бог нека те благослови, кнеже! И што небо на недрима сјајним Среће крије у даљној висини, Желим тебе њоме да крунише!

књига — то сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге штампамо, Да их шаљемо браћи несрећној, Нека се уче бога славити... РАДОШ: И то зар дадоше? КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо...

КАТУНОВИЋ: Па зар их ниси за то родио Да на мегдану бојном изгину?... РАДОШ: Нека изгину — Ал’ у подножју овог престола, Бранећи груд’ма камен студени, Што тамом својих црних гудура Светињу чува

Црн женик да те нигде не види. — Тек хајде, нека и он говори, Знамо га ко је, — а то је дост’! КАТУНОВИЋ: Хоћемо, господару! ПРВИ СЕРДАР: Хоћемо, круно наша!

Не вређај и не опадај!...“ РАДОШ: Е подла глумца, попа лажљива? Ал’ нека, иди, лажи вечито! Него кад умреш, попе матори, Размрскаћу ти овим прсима Христове вере тврди споменик...

А ено војводе Шуловић, Мићић, а и капетан Вуксан дођоше лијепо те молити да ни га поклониш, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино! ВУЈО: Одавна и стојим, свијетла госпођо, па сам ти и додијâ... Хајд’!

Нећу штампару! Нећу дуждеве! Венецијанске нећу дарове!...“ Нека, нек виче, па да промукне, Овде му нико не мож’ чути глас... Само Станиша — Још он остаде?...

Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље — брат је доноси, Да

) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Од драгости стаде љубити и грлити бака. — Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји!

и Реља је као растао, ширио се. Прса му се напињаху да пукну, а срце му обузимаше и облијеваше нека слатка, чудесна врелина. Све му је напредовало, расло, бујало, множило се и ширило унедоглед.

гори барјаке и оставио разапет чадор, нек виде Мајданци да баш иде за мном војска, а ја кô гереналина напријед измакô. Нека кô мисле: пошô Швабо од Бање Луке, ударио на Кадину Воду, па ће сад преко Бронзаног Мајдана тамо у дубоку Крајину...

Шта ћу му ја? Ништа му ја не знам, да простите, кô нека ствар кантару. — Да нијеси ти, Симеуне, почем вјешт овим швапским лумерами? — Бјежи, чоче, какве лумере, каква ли...

— Вјерујемо, вјерујемо, Симеуне! Што не би вјеровали? Ули-де му, Мићане, једну чашу. — Нека! Нећу! — одгурну Симеун осорно руком чашу, јер је био пао у онај непојмљиви, ватрени занос кад сви живци дрхћу и

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И то сунце моћно чини му се као Нека измождена и продана жена, Увела блудница, с које сјај је слао, А она раскошно открива рамена.

На врућој обали у раскошно вече, Кад жути одблесак крије магла нека, Трза се. Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека?

Ти ћутиш. Ветар кости развејава. (1912) ВЕРА Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери Вашој нека вам буде. — И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст.

О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем испечени

А Поколење Сунца с гора слази. 5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну!

А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер! Цепте трске многе; Ми у белом руху кô афрички жреци Грехом новом Јуди опраћемо ноге.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Да читају ваљда из „Кувара” како се праве пуслице и мушкацоне. Ту је муж, па ако му се једу пуслице, а он нека прочита жени како се праве. АНЂА: Право кажеш! ЈЕРОТРИЈЕ: А ниси ни погледала одакле је писмо?

АНЂА (загледа): „Прокупље”. ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки, али ти: нека, нека се дете проведе мало. Е, ето ти сад, она се провела, а сад можеш ти да се проводиш.

АНЂА (загледа): „Прокупље”. ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки, али ти: нека, нека се дете проведе мало. Е, ето ти сад, она се провела, а сад можеш ти да се проводиш.

АНЂА: Па и нисам. Отежем ствар због оне његове кривице. Рекох, нек се то сврши па онда нека проси. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, каква кривица, по богу брате!

Неће да се прља за ситницу; не воли чак ни да прими на рад продаје, процене, лицитације и такве ствари; вели: „Нека то господин Жика”. Он само на крупно хвата. Његова је струка политика и на њој, боме, добро зарађује.

) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно? ВИЋА: Не знам!

Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”! Добро, нека му буде „плава риба”, али „кљукана династија”? Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо!

ВИЋА: Па треба, дабоме! ЈЕРОТИЈЕ: Кажи пандуру Јоси — у њега је добар расол — нека му однесе једну тестију, па кад се растрезни, нека дође овамо. А остали? ВИЋА: Остали су овде.

ЈЕРОТИЈЕ: Кажи пандуру Јоси — у њега је добар расол — нека му однесе једну тестију, па кад се растрезни, нека дође овамо. А остали? ВИЋА: Остали су овде. ЈЕРОТИЈЕ: Чим дође господин Жика, нека дођу сви овамо.

А остали? ВИЋА: Остали су овде. ЈЕРОТИЈЕ: Чим дође господин Жика, нека дођу сви овамо. Не могу тамо у канцеларији ни да разговарам поверљиво.

ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама.

ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

молим Господа да хришћанима буде помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату". Отуд су могли настати и мотиви у песмама како Марко укида порез који су

Близак комедији је и његов Роман без романа, нека врста српског Дон Кихота, у којем је пародирао Видаковића и старији роман уопште.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Збогом, крчмо, занавека! 1856. ПУТ У ГОРЊАК Од Великог Села до самога Ждрела Кô да ј’ вила нека ћилим разастрела Од зелене траве и свакаке шаре, Да себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира,

„Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?

„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ п

„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника Задрхтати

„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника Задрхтати никад неће!...

“ Народ ћути, Рајна ћути, А учитељ новог знања Од судија строгих, крути’, И не тражи поравнања: — Нека Рајна носи пепô! У Рајни је тако лепо!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Пеците, жеге — пламена не спекосте плам; ледите, циче — леда не следисте лед. 2 И нека схоре се све злости — смешак им одоли блед.

ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА Грдно ли је неко наказање, Зло сколило на крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни куд проклета прође, Нема кога да благује

Јехова је то! (Девојке:) Силноме Богу појмо сад, Заиграјмо уз свирке звук На нови глас, на нови глас. Нека море и земља стрепе, Реке нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему светлост дах је и бит, Он крилима

Нека море и земља стрепе, Реке нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему светлост дах је и бит, Он крилима ваздушним лети, Одело му бездне мир.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже. Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.

И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.

да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.

Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив...

Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив...

сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров. У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.

Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене! Хоћемо ли мало у чаршију? — Нека, после ћу ја — одговорио би Младен. Није хтео.

Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. До њих брат им.

Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. До њих брат им.

за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не

— Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када.

Траже Јованку за њега. А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. — А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. Он, погађајући њене мисли, настави: — Па нека му је даду. Он јединац.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Горки б. са шећером лек су за оне који пљују крв (о. с., 67). »Ко хоће да се не опије, нека наште срце поједе пет горких бадема« (из србуља, Софрић, 12. Још римско веровање! в. Софрић, 1. с. ).

лук, и то се закопа испод дирека којим се подупире плот (»Овде закопавам Н. Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224. О преношењу грознице на б. л. упор. и СЕЗ, 17, 542). При бајању од пришта употребљује се б. л.

Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В.

Девојка треба да нађе д. од четири листа, и да је сакрије под часну трпезу у цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око себе три пута, и метне под прстен: кога момка тим прстеном дотакне, он ће се за њом

Заручница Лазе Радановића, на самрти, даје заручнику кошуљу у којој је под грлом дугме од ј‹адике› — »куд год одиш, нека јадикујеш« (Вук, Пјесме, 3, 79, 136; упор. и 3, 75, 222).

Овну разблуднику (у алегоријској песми) купује се звоно од ј‹адике›: »Куд год иде, нека јадикује« (ЗНЖОЈС, 20, 38). Ж. в. чини саставни део теја којим се пари од покостице (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 164).

или младе недеље, метну девојке зановет себи под главу и реку јој: »Зановети, ти не зановетај, Него реци суђенику моме Нека ми се ноћас у сну јави« (ЖСС, 207).

Клен има веома велику моћ у одбрани од чини и у њиховом разбијању. Нека була помоћу три лескове младице и басме зауставила је на једној њиви три плуга, само четврти није могла: кад су је

Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225). Коме јазавац једе кукуруз, нека у онај (недељни) дан у који је кукуруз посејан пободе у земљу ј.

жетва (СЕЗ, 19, 396). Кад породиља шаље воду свештенику за молитву, колико година жели да не рађа, нека у њу метне толико зрна к. (СЕЗ, 14, 100). КУКУТА Сцхіерлинг (цоніум мацулатум).

машћу по лицу и рукама (ГЗМ, 6, 370; Софрић, 146). Које жене немају млека, нека пију теј од л., липиног и врбовог корена (ЗНЖОЈС, 15, 128). Л.

Под том истом л. родила је нека девојка дете. Деси се чудо: л. се одмакне три метра у страну, а на месту где се дете родило избије извор бистре воде,

Ћипико, Иво - Пауци

— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде

— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а комшински

Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући ... Пусти попа нека гони свој закон! ... Има изашто, а и докон је! ...Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије

Раде први вели: —Има будала, па још неће да се увјере о користи сеоске благајне; ето им оца, па нека он каже! — Таман си, Раде, погодио! — вели Војкан. — Што ти се отац не уписа? —Неће ме поп, отјерао ме!

У њиховој кући дотада није се знало за кревет, па ипак отац им није замјерио: нека је Ради лепше! ...Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши.

Платиће на јесен, пошто газда зацијени. — 'Вала ти, господару! — вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас?

Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном оклијева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе.

И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.

Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице. Може он сам саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника да потврди.

” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ... Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!

— опази писар... — Дакле, погодили сте се, а? —Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш!

—Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не знам како је нањушио за несрећу нашег властелина. То ваљда и није била никад нека нарочита тајна, како смо ми понекад склони да верујемо. Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем.

Ивањдан се примицао. Дадара је доводио једну по једну, али је Јевђеније сваку одбијао, налазећи јој неку ману. Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава. И тако редом.

Уместо урнебесног весеља, које сам очекивала, свадбом је владала нека усиљеност, крута и непријатна. Млади витезови, дворјани, достојанствени државни чиновници, заповедници градова, страна

После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све. Обузела ме је нека чудна слутња.

Ако ко мисли да је нешто иако није ништа, сам себе вара. Нека свако испита своје властито дело, па ће тада једино у самом себи наћи разлог славе а не у другоме.

Да, свако ће носити своје властито бреме. А поучавани у науци нека дели сва своја добра са својим учитељем! Не варајте се: Бог се не да исмејавати.

Шта ко сеје то ће и жети: ко сеје у своје тело из тела ће жети пропаст, а ко сеје у дух, из духа ће жети живот вечни. Нека нам не додија чинити добро, јер ћемо у своје време жети ако сада не малакшемо.

људи су посао обавили брзо и спретно, па смо се упутили преко глибавог поља, ми пешице, они пребачени преко коња. Нека ми нико не каже да сам оскрнавио божији храм. Богдан О мени овде влада уверење да сам глуп.

У реду, нека је и тако, али зашто онда Јелена лично улази у одају код тога калуђера? Вида га? Откуда то она одједном зна да вида?

Рекао бих неколико речи о Кирчи и Пипцу, не да бих их оговарао, него тако, да и сам утврдим нека своја мишљења о њима. Кирчу је Лауш узео у службу кад му је било двадесет година.

Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена госпођица коју је брижни отац чувао за мужа иза дебелих зидова па је од

Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена госпођица коју је брижни отац чувао за мужа иза дебелих зидова па је од Дадаре није могао сачувати, јер је

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880.

и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо сам: Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам. 1883.

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.

Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге.

Остави играчке своје. Лутке и лýтка нека, Не забављај се тиме. Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека... Но, ти му знаш већ име. 1888.

Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост Душу ми прожме сву. 1890.

Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе. Нека муња небо пали, Олуј шуми по долини С олујом смо друговали На Дервену и на Дрини.

Надежде вараху мене, Обманули ме друзи, Као блуднице - жене. Садашњост моја је пуста, кô пуста пећина нека, И у њој суморно звони мој слаби и празан глас; Прошлост је протекла моја кô бурна планинска река, А с њоме радости

Рата бог С мутног се губи вида, И анђô мира, с миља свог, Сребрну харфу скида. О, звони, харфо! Мили глас Утеху нека буди, Да њезин мелем крепи нас, Рањене наше груди.

А твоје песме бајки сан, Док туга дух нам мрачи, На лепше време, лепши дан, Надежду нека значи! Кô после буре ветар млад Што вртом тихо креће, И тужно гледа цветни сâд, Сломљено гледа цвеће, И ђени Српства

имам - и чујте назоре моје: Дужност је Србина сваког да своме народу служи, Па живот устреба л' само - и живот нека му пружи!

Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу. Ето то је програм, нека свако види: Пишите нам Срби, како вам се свиди? Црни домино 22. јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Атине и Александрије, правим прибелешке, јер хоћу да Вам на нашем путу покажем само оно што је научно утврђено. Нека уобразиља покреће наша крила, а буктиња, науке нека нам светли кроз таму.

Нека уобразиља покреће наша крила, а буктиња, науке нека нам светли кроз таму. Ја је већ држим, упаљену, у руци да бих, чим стигнете овамо, оставио ову моју радну собу, која

- Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило. То је била као нека муња, неко електрично испражњење, које је потресло сва моја осећања и сећања, узбудило целу моју унутрашњост,

Заиста се нешто десило као да је гром ударио из ведра неба. Људи јуре ка Ареопагу и Пниксу. Цела варош је поустајала, нека вест се шапуће од ува до ува, ко је чује, застане, запањен. Приближили смо се Пниксу.

Приближили смо се Пниксу. Један непознат човек попео се на говорницу, па виче окупљеној светини: „Нека се одмах пошаље једна лађа на Аигину да доведе Демостена из изгнанства; он ће нам одавде рећи шта да чинимо и шта нам

карташки војвода Ханибал почео да осваја по Хиспанији, може сваког часа букнути рат између Рима и Картаге, а од тога нека нас Зевс сачува.

„Велеучени господине професоре, чедо у Господу љубљено Наше Смерности, благодат нека је с Вашом Великоучености и мир од Бога.

„Шаљући пак уз то и наше очинске поздраве и благослове, молимо се за ове што је најбоље Богу, чија благодат нека буде са Вашом дубоком Великоучености.

Исајловићеви портрети Тодора и његових синова и још друге слике њихових супруга, синова и снаја, остадоше усамљени, нека врста породичног музеја.

малочас смањили отстојања чланова нашег планетског система, и допунимо наш модел овом белом билијарском куглом, која нека нам претставља ту звезду. Шта мислите, драга пријатељице, где бисмо морали ставити ову куглу?

Приложена фотографија Гундулићевог споменика у Дубровнику нека Вам послужи као упутство за Вашу одећу. Наћи ћемо се у Прагу на зиданом мосту Карла ИВ.

„Путања Марсова“, узвикну Кеплер, „није круг, него овална нека линија, слична елипси!“ Први зраци јутарњег сунца продреше у његову, собу, зачађену од зејтиновог дима његове

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

век) преводе и приповедају широм Европе. Крајем 18. века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској.

Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! Не плаши се труда, муке, Нека с чела цури зној, Богато ће наплатити Увек честит пос'о твој. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (равнодушно): Нека их. Је ли долазио ко? СТАНА Нико, снашке. ТАШАНА Ни отац? СТАНА А, он? Био је, али са хаџи-Ристом.

Немој да си таква, и да те такву сад ко затекне. ТАШАНА (одбија руком): А, нека то. СТАНА (с наваљивањем, чуђењем): Како, снашке? Ред је.

ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа! Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава. А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге? Слушају ли? ТАШАНА Слушају!

ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што?

Па колико пута јој говорим: нека и из саме куће изађе, нека се прошета, разоноди. Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље.

Па колико пута јој говорим: нека и из саме куће изађе, нека се прошета, разоноди. Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље. И не мора тамо ићи.

Па колико пута јој говорим: нека и из саме куће изађе, нека се прошета, разоноди. Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље. И не мора тамо ићи.

Ако морате због деце, што треба они кадгод да ме виде, онда отворите два отвора, оставите две рупе, па нека ме кроз њих гледају.

То све мора тако да је, као када је он био жив. Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

То све мора тако да је, као када је он био жив. Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

Ко је тај који то хоће? (Виче): Стано! Улази Стана. МИРОН (заповедајући): Иди, али не ти, него пошаљи момка и он нека иде и нађе хаџије, и да им каже да ме сутра овде чекају. Јеси чула? Сви овде мора да су!

А ја имам да видим ко су ти што хоће да си мртва, да ниси жива! Ко је умро — умро, ко живи — нека живи! И да видим ко ће смети: ни саме хаџије, хаџи Риста, ни нико... Не бој се ти само. Ништа није.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мајсторица се понекад ипак потужи на урнебес и тутањ. А мајстор Коста брани децу и своје уживање: „Нека их, није ово саборна црква?” Мајстор Коста се у последње време некако све више и више у сликама изражавао.

” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће, нека иде куд хоће.

” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће, нека иде куд хоће.” Одведе Срећка једног дана на наук код свирача, уговори колико ће плаћати и купи ћемане.

И деси се чудо. Нога ојача, Сека оживе и пролепша се, и врати се кући у сељачком оделу оног краја, као нека фина лутка. Али се и мајстор Коста вратио преображен.

„Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте. Носи то, учо, и нека дечко спреми за после, јер ће Србима још требати сјајно оружје.

Љуба, сведок несреће на салашу, и, говорило се, можда и учесник у злочину, али доцније, чудним путевима живота, нека врста зета госпа Нолиног.

Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља. Кад се поворка спустила с гробља, разговор пређе на обичан летопис.

Хаљина, једно те једно, сећате ли се? Сива сукња, нека блуза, од истог сивог штофа капут до колена, натраг с прекачком, а кроз ту прекачку, ако је ветар, продевена марама од

Виче Мађара, који је водио радњу: „Да примиш, мериш, и одмах записујеш. После ћеш ме и тако варати — шали се — нека се бар сад зна шта је моје а шта твоје. — Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу.

Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш. Од сутра већ, и плата ти је већа, и део у брашну.

А ја, фала Богу, и одрасла сам, и прерасла сам, и за севдах не знам, али нека ме што мало такне у срце, око плаче. Изгрдим момка, оног пустог коцкара Милана, кога би требало и да избијем, али ми

Расплаче се и Милица, заплаче и мала Станојла, као да зна за тугу родитеља, и по кући се разлије нека благодат. Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети. Уза сав свој много лични живот, није био себичан.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

»То ће бити нека епопеја?« — Управо. Већ је пропозиција совршена, сад јошт инвокација, пак таки да се сече и пуца. — Али таки при

Ево, дакле, како стари рукопис нашу повест почиње: У једном селу била је нека девојка, именом Рокса или Роксанда, тако лепа и умиљата да се дивотом целога предела праведно називала.

Ви се тешите само што сте добро воспитани и што децу вашу дојкињама препоручујете, а паорке оставите нека паорски раде.

Но Роман и није био дете као што су обична деца. У првој години показао је он свима да особита нека благодат на њему почива. Да није волшебница каква њега под заштиту узела? — мишљаше мати.

Тешко, тешко но ја мислим да ћу моју погрешку поправити ако вам загонетку разрешим, само нека код вас заостане. Изволте да вам на уво кажем; том приликом моћи ћу вас, ако ме удостојите, једанпут и пољубити.

наш циникер само једно јапунџе преко тела има, зато мислим да би против доброг тона било њега у друштво наше уводити. Нека диогенизира он колико му је драго, каже Г.

« Ја знам да се ниједан читатељ неће на ово чудити коме је позната Док Кишотова борба с воденицама. Но нека сами кажу није ли боље и ово него да им представљам како се хиљадама може бити де лана цапріна, или де умбра аѕіні,

Ја сам срећан био, те јој се ово дело допало, и моја уста почела су ме већ сврбити мислећи да ћу (нека Венус зна) бар један пољубац као награду за мој труд добити.

Но и овде, љубезне моје читатељке, нека вас извини нежни вашег тела состав; због чега се тако плашите да при највећој другога нужди на чувство и

Ка којој су класи принадлежале сузе агине кћери, нека моје читатељке определе. Доста да би свака њојзи подобно, а може бити јошт већма плакала кад би таквим начином

Манда, дакле, нека се по моди каже Мендин; — Сара, Сирен; — Наста, Нерина; — Перса, Исидора или Сида; — Макра, Мигрен; — Пела, Бианка; —

— Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда? Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде главе; гди ми је онда ова памет.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Све што је добило свраб за писање узело је да се чеше о мене, тако да сам постао био нека врста писменог задатка за све оне који су — то се већ разуме — почињали критиком своја литерарна вежбања.

се погледу тако далеко ишло да сам, слушајући свакодневно то па то, почео најзад стицати уверење да сам ја у ствари нека наказа, скрпљена из разних делова тела целе моје многобројне породице. У то доба пада и моје добијање првих зуба.

се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из њих не можеш сазнати која је од тих именица мушко а која женско.

А по моме мишљењу, од свих трговина је најбоља апотека. Ето, нека буде апотекар! — Ах, апотекар! — узвикну Атропа. — То је одиста дивно! Живи међу самим парфемима!

Како би било кад бих ја то свео на једну штету. Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем и дукат!

Како би било кад бих ја то свео на једну штету. Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем и дукат!

Још горе би било када би нам објашњавао планетни систем. — Нека изађу оне планете од прошлога часа — рекао би. Те планете били смо Живко, Сретен и ја.

Другоме би опет рекао: — Ја ћу теби, орангутану мој, забележити јединицу; нека ти буде мало дужи реп, да можеш њиме покрити револуционарну задњицу!

Тако сам је ја једанпут и применио и због те примене имао тешких неприлика у породици. Дошла нам је била у госте нека стрина, једна зрела девојка од четрдесет година, која се није удала јер „није смела да се одважи на то“.

— Квадрат од хипотенузе раван је збиру квадрата од оба катета! — Ето, ето, кажем ја да је то нека стонога! — пишти и даље стрина, која због те тешке увреде све до своје смрти није говорила са мном, живећи у дубокоме

стрина, која због те тешке увреде све до своје смрти није говорила са мном, живећи у дубокоме уверењу да је хипотенуза нека одвратна животиња.

Замислите, на пример, нека такав октопод пружи само један од својих пипака и кљуцне вас у главу. Јаукнућете, верујте, као да вам се у мозак

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру!

Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене. Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох дизгине мога коња.

Нашао сам командира. Изложих му ситуацију и рекох да одмах одступи. — Брже, нека дођу запреге! — нареди командир нервозно.

А ево га и село. Добих вољу да се разговарам са командиром. — Господине капет... Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу. У месту, окретох коња, готов да полетим као без главе у ноћ. — Станите, станите!

Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари? — Деце ми... — Добро. Водници нека су код својих водова. Нико од војника да се није макао с места. Ја ћу са ордонансом поћи да се уверим.

Звецне понека алка, застење кара, или топ, тек колико да прхне преко наших глава нека застрашена птица. После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош.

— Чекајте... Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура! Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове.

не треба нам. Пратићемо ми чету војника у извиђање, па ће нам они поднети извештај.“ Е, ето им, нека прате сад чету... Из земунице изиђе стари лекар, и обрати се мени: — Је ли, тобџија, гађају ли ову осматрачницу?

Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане. Нека истрају још мало у борби, па ће нам ускоро стићи и савезничка помоћ... Збогом!

Али са друма допирали су гласови: — Кад пропада држава, нека пропадне и приватна својина! Седимо поред ватре занемели и тужни.

— чујем где Лука говори иза мојих леђа. Пред једним мостићем застадосмо... Испречила се нека кола, па нити ми можемо тамо, нити они овамо. — Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“.

“ — одговара лаконски командант... Пешадија вапије за помоћ, а батерије ћуте, јер више команде веле: нека се зна да ми нисмо дали повода за рат... Ето... то ти је оно: „Ил не да ђаво, ил не да Бог.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад

Авај овако, топографски, нека сте само здраво, Прилазећи женама увече да их љубите. Бацивши поглед на икону и на карту света Вама се чини, кад

Одшетаћу се у поље жуто Тамо где је трећа четврт месечева: Закликтаћу му песму младачку, Глас нека широко затрепти. Кад ја певам као да други ћуте, Да удаљено чезне за мном малена дева, Малена дева као да скида

Они су били тамо, Ти дивни храбри авијатичари Под кожним капутима. Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји, Само слободно, нека је мој дух са вама. Шта мари!

Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји, Само слободно, нека је мој дух са вама. Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад

Тамо артиљерци пуне своје гигантске луле, Њихове су луле огромни топови. Тамо нека је моја снага са вама Да испунимо целу једну фабрику нитро-глицерина. Ко каже да пушење шкоди младости?

Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км. Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше

Хоћемо да обновимо врло мелодичне концерте Талијанских анђела из петнаестог века: Нека је музика бескрајно проста и игра простија још Успаванке кад су мало смешне.

Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за путовањем Нека смрви ме.

На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за путовањем Нека смрви ме. Друмови су наши бескрајни, Горе су тако тихе, пландишта тако широка, Свих путева за мене љубав је

Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.

Та он је умео да буде и лопужа; Да л' знаш брате, оне тамо са Гружа? Нека им је од мене завештана прва мајска ружа, Док попови поје - то је још једино моје - упокој.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Корална грана нестрпљиво одмахну главом. За онога ко има своју стену није размишљање о одласку у непознато. Нека се смири Седефна ружа. Од превеликог размишљања шкољке и корали губе боју, а ништа се њиме не постиже.

У Горњем свету угор је цењен, али бити цењен тамо горе није нарочита срећа за рибе. Нека га више ништа не пита! Љутито машући репом риба се изгуби иза стене, а Седефна ружа се обрати медузама.

Био је то мали, тако мали сунцокрет да у почетку нико и не обрати пажњу на њега. — Нека га, приучиће се! — рече један од суседа, а сунцокретова мама од стида саже главу.

Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет! — Као патуљак-сунцокрет! — исправи га један од браће, а мама се трже.

Ко је још видео сунцокрет тако патуљаст и неозбиљан? Шта има он с месецом? Шта га се тичу звезде на небу? Нека пожури и порасте као и остали! Ускоро почињу летње жеге. Не порасте ли на време, остаће заувек мален.

Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга. Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар.

Месец се спуштао све ниже да би маслачак лакше стигао к њему. Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео?

Месец се спуштао све ниже да би маслачак лакше стигао к њему. Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео?

Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода, само нека се вода повуче. И повуче се вода, отпоче Ведранова служба. Али, узалуд Ведран из изворâ вади лишће и труње!

Цвет се пркосно усправи и рече Капљици нека иде. На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди!

У исто ово доба, на истом месту — чекаће је кроз сто година. Нека путује, зар није то сама хтела? Путовала је Капљица, путовала, ко зна колико је путовала!

А и што да је слуша? Нема кућицу, ништа нема, прави просјак! Дебели богатун сави рогове и увуче се у кућицу. Нека га остави и крене својим путем! Пужић залупи врата и утону у сан. Али, Капљица не крете својим путем.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Како ништа, кад ено и пушке бацају! ВАСКА Е, какве пушке! Само нека им она, Коштана, запева, па не само пушке, већ ће и главе побацати. А нарочито он, наш брат, красан наш брат!

СТАНА (уплашено, да ко не чује): Ћути, Васка, ћути! Знаш добро какав је отац, па још нека и за то чује... ВАСКА Е, није он до сада већ све чуо.

Ништа. Ни »зелен лист«. СТАНА (замишљено, за себе): А, поклон, дар!... Нека је он само овде, код куће, а то!... ВАСКА Јест. А Коштану може да кити. СТАНА Опет ти, Васка... Ама није!

Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи... Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи. Слуге га јашу, да не ослепи од силине. А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше?

А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува... (Трза се, Арси): А што ти стојиш? Седи! (Виче): Свећу!

А оном Стаменку кажи: жив да ме не чека, ако и он сада оде од куће и запије се. Ту да је! Код куће! Стоку нека гледа и чува. ВАСКА Хоћу, оцо. (Одлази.) ТОМА (за себе): »Гости... кућа... стока«... А моје? Све оде.

(Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси! (Магди): А, је ли, тетка... (Показује на гору.) Шта је тамо? Гора? МАГДА Гора, кћери!

« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо! ТОМА (не слушајући је): ...Жену? Немам. Никад је нисам ни имао.

МАРКО (враћа се и доноси му низе од дуката). ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери. Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај!

Болан од како се родија. — Тој сам ја!... Па од т’ј бол, јад дерт ли је, проклетија ли нека — еве на ногу гинем. Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије.

Пој »Жал за младост«... За моју слатку младост, што ми тако у ништо отиде, и брго остави. Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах!

) Бојиш се да не бежим? (Пркосно.) Нећу! Ево, нећу! (Седа.) Ето, чувај ме. Нећу ја ништа. Све хоћу! Где су? Нека ме воде! Ево (показује на себе): и тел, и антерија, и либаде, и китајка... све је готово!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека Кô друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче и у болу грца.

Све се свијетле!... Све у блијеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, кô да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје.

Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад скочиш, селе лака, Нека чини, цика, цака, Цика, цака! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!

Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека.

У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.

9 На крил'ма песме ове На далек хајдемо пут, На жале Гангесове, Где дивни ја знадем кут. Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну сестрицу чека Цвет лотов у загрљај.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Понека личност добила је горостасну фигуру, нека крила, нека оца и мајку у змају и вили, нека изузетну издржљивост на мукама, нека изузетну хитрину и окретност, нека

Понека личност добила је горостасну фигуру, нека крила, нека оца и мајку у змају и вили, нека изузетну издржљивост на мукама, нека изузетну хитрину и окретност, нека изванредну

Понека личност добила је горостасну фигуру, нека крила, нека оца и мајку у змају и вили, нека изузетну издржљивост на мукама, нека изузетну хитрину и окретност, нека изванредну сналажљивост у свакој ситуацији итд.

личност добила је горостасну фигуру, нека крила, нека оца и мајку у змају и вили, нека изузетну издржљивост на мукама, нека изузетну хитрину и окретност, нека изванредну сналажљивост у свакој ситуацији итд.

нека крила, нека оца и мајку у змају и вили, нека изузетну издржљивост на мукама, нека изузетну хитрину и окретност, нека изванредну сналажљивост у свакој ситуацији итд.

генитив место акузатива, вокатив место номинатива, номинатив место других падежа, деминутив и удвојени предлог, или се нека реч из претходног стиха понавља у наредном.

покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу. Тај неуморни усталац кроз векове је загревао рају и звао је на подвиге.

Константину Филозофу, Марко је пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“. Све што историја зна о Марку своди се на то да је он био незнатан владар.

Тако, у једној македонској песми прича се како је нека чудновата девојка забранила женидбе и удадбе док се сама не уда. Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене.

То су неустрашиви људи, који више воле да умру стојећи него да живе клечећи. Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре.

То су неустрашиви људи, који више воле да умру стојећи него да живе клечећи. Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре.

доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору галије. Хајдучка песма помиње као борце не само мушкарце него и жене, па чак и децу.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И

МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ. АЛИ, ОНО ШТО ОСТАНЕ У ТЕБИ ПОСЛЕ ЧИТАЊА (НЕКА СЛИКА, НЕКА ИГРА, НЕКА МУ ЗИКА), ТО ЈЕ ЊИХОВА ВРЕД НОСТ. АКО НЕ ОСТАНЕ НИШТА — ОПЕТ НИШТА И3ВИНИ НА СМЕТЊИ.

МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ. АЛИ, ОНО ШТО ОСТАНЕ У ТЕБИ ПОСЛЕ ЧИТАЊА (НЕКА СЛИКА, НЕКА ИГРА, НЕКА МУ ЗИКА), ТО ЈЕ ЊИХОВА ВРЕД НОСТ. АКО НЕ ОСТАНЕ НИШТА — ОПЕТ НИШТА И3ВИНИ НА СМЕТЊИ.

МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ. АЛИ, ОНО ШТО ОСТАНЕ У ТЕБИ ПОСЛЕ ЧИТАЊА (НЕКА СЛИКА, НЕКА ИГРА, НЕКА МУ ЗИКА), ТО ЈЕ ЊИХОВА ВРЕД НОСТ. АКО НЕ ОСТАНЕ НИШТА — ОПЕТ НИШТА И3ВИНИ НА СМЕТЊИ.

ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном путу Па иза

ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном путу Па иза кривине Чека нека брига Да човека брине Тамо где у трави Цвета

човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном путу Па иза кривине Чека нека брига Да човека брине Тамо где у трави Цвета љутић жути Чека нека љутња Да човека љути Кад би човек знао За

мори На животном путу Па иза кривине Чека нека брига Да човека брине Тамо где у трави Цвета љутић жути Чека нека љутња Да човека љути Кад би човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или

главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА БЕЛО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА СЛУЖИМ ГОСТЕ Рече конобар НЕКА ОПРОСТЕ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ПУТАР УРЕДИЋЕМО ТО КО ОД ШАЛЕ Рече му главни шеф сале ДОБИЋЕШ ОДМАХ

без димњака је као шатор И само онај ко је матор Као пензионисани навигатор Греје се уз радијатор И то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као

принцезу КАЛИМЕРА САС КИРИА Прекјуче у животу У свом селу На плоту Нађох протестну ноту СТИГО ЈЕ ПРОБИСВЕТ НЕКА СТИСКА У околини Скопља Баве се бацањем копља Та љубав жарка Можда им је остала од Краљевића Марка А можда им је

У околини Сиска Баве се бацањем диска Та љубав претерана Можда им је остала од Кулина Бана А можда им је дошла нека стиска Па се баве бацањем диска У околини Ниша Баве се бацањем слаткиша Јавите нишком капитену Не мора се бацати

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Е, тога се већ нијесам сјетио — простодушно признаде Стриц. — Онда се мора правити нека колиба — предложи Јованче. — То сам и ја синоћ на тавану смислио — рече Мачак. — И још сам нешто смислио, али жестоко.

— Сад неко има да погине! Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто јела. Мачку одумријеше ноге. — Вук!

— Пази, заборавио сам да је потпрашим барутом! Е, јесам нека шепртља. Оно звијере, као да је слутило да се ради о његовој кожи, одједном подиже главу и загледа се право у Мачка.

узбуни остале, али одважни дјечак брзо савлада први страх и помисли: — А шта ће бити ако је само обични јазавац или нека још безопаснија животиња? Смијаће ми се читава чета што сам стругнуо.

— Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо. Окренула се, одлучна и љутита, и без ријечи се упутила кроз Гај.

— Их, можда њега и нема — неувјерљиво поче Мачак. — Сјећаш ли се што је учитељица причала да је то нека птица која живи по мочварама и... — Па да, тако је — сложи се Јованче. — Хајде онда улази.

А тога истог дана, кад се забринута дружина већ разишла кућама, из једног жбуна на ивици Гаја извуче се нека погурена прилика и брзо шмугну у шуму. Журила је баш у правцу одметничког логора. Ко је то био?

како идемо на одбјегле дјечаке, наоружаћемо се штаповима, опасачима, уларима, шибама, бичевима; за овај посао добра је нека подугачка рука да малог одметника зграби за врат.

Николетина одлучно закопча свој цивилни капут и прогунђа: — Па дабоме! Ја да им бацим пушку као нека стрина, то неће од мене дочекати.

Од поробљеног народа одузимали су све оружје, па макар то била и стара пушка кремењача, нека дотрајала кубура или покварена револверчина.

Тако ће се знати да долази нова опасност — тумачио је Јованче. — Појави ли се пак нека повећа група, једно седам-осам, нек један од њих одмах трчи у први заселак и нек јави народу.

— Добро, а шта ће радити оно троје преосталих из дружине? — јави се Стриц. — Они нек пазе на раскршће и нека гледају у који ће заселак усташе скренути, па нек трче да јаве људима. За тај посао узећемо тројицу најбржих.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту воћку порицану с неродством, И не исече је из корена без времена, А нека то допусти зимњим годом Опкопати јој се и обасути с гнојем.

МОЛИТВА ОНОМ, КО СЕ ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ Он се одева светом ка ми с хаљином; да одене и нас! Нека нам да, ако н блудним синовом, на наш прст прстен и обућу нам на ноге, ако и нисмо подносили прекодна тегобе и од

учинити томе моме винограду: разбацићу ми око њега обграду, соборићу дувар, оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да свашто по њему гази и тре га: што у њему ко што нађе, нека граби и разноси!

дувар, оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да свашто по њему гази и тре га: што у њему ко што нађе, нека граби и разноси! ДУХОВНИЦИ Ово је свештеником речено, а није камену... Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници!

ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже

Мој избавитељу, ослободи ме од сваке моје кривице. Грешник — знам да је он у твоме телу ров изрио и ископао, нека да би пао у ту јаму што је учинио! И ако би тамо упао, то не би се разбио; Господин би га подхватио за руку.

МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ И у ових љутих времени ратних ово саде нека буде наше мољење. Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров.

Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас. А то недознано је По чему се они светом блистају: Или к првоме св

(Из Метафраста) СВИРАЛА Ово тело нам понапре би владичаским речењем створено; и лежаше на земљи ка нека судина. Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо.

Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо. Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом мајсторијом разлико и лепо свира ш њоме гласовито, те свога

Он је исказао за њу јер ће се на небу у једно доби указати једна нека чудна звезда, овако говорећи му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи

Кад се сви наредише около, онда им рече нека сви једнак полупају оне своје коршове, пак свеће да држе горуће у леви руку а у десни рогове трубећи у њих сви уједно.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве или нека помогне влашћу својом.

и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве или нека помогне влашћу својом. А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.

А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако нека имена!

то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.

се редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.

И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:

ако што неси мушко... ГЛАВА ПЕТА Она је управо као нека епизода. Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није

него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина...

У ту собицу се често и најрадије склања. Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа као најнесрећније девојче на овом свету,

пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли-кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса“), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.

поручује сладолед за даме, — и већ увек нешто тако шаљиво избаце што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...

Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и