Употреба речи некад у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

По кроју њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва си у њима могао видети и сенку од некадашње светлости, лице

човека што носи сиво јапунџе са џигеричастом јаком, чибук сасвим по агаларски, са големим ћилибаром — то је, вид’те, некад био чиновник. За њега кришом говоре да је у неко време отимао; а сви му се у очи чуде доброти и поштењу...

— Био ти је некад ђак тај што је доцније носио ову дуванкесу... Сећај се, учо!... — Сад знам! — рече учитељ. — Ђоша, онај...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПЕСМА О ШИВАЋИМ ИГЛАМА Иглама, које су некад кроз облаке летеле са златним, црвеним, плавим, зеленим, љубичастим И белим, свиленим, реповима, сад су црни,

С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе! СИНГЕР Мића Савић иде преко поља, на коњу носи шиваћу машину.

ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА Ове су планине биле степенице уз које су јунаци ујесен у облаке носили овнове и вино; некад су низ ове планине богови силазили у села, да се жене. ПРЕОБРАЖЕЊЕ Како лепо пред јесен миришу кујне!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако. Ето, то вам је рога.

већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад се живинче не извуче одатле лако. Ето, то вам је рога.

Зар ти још не знаш ко су наши капетани. Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке... Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.

Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља. Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.

« ШИЛО ЗА ОГЊИЛО Ћир Трпко не продаје више ни бозу ни кокице. То је некад продавао по улицама београдским, кад је био мали и кад се још није звао »ћир«.

Дошла је кући певајући пеку веселу песмицу. ВУЈИНА ПРОСИДБА Јаки бог беше дао некад Петњици доста лепих ствари... Беше јој дао оно лепо Осоје и пећине, па оног доброг попа Мићу, па попу Мићи вредну и

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Па какви родитељи опака и деца. И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче... Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...

Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао. Онда се наже нада њ. — Је ли, Турчине, где ми је отац? Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.

За име Парашница свезана је и једна причица. Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова. СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава.

И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене... Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео нестрпљив шум вала.

Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка

У олуј сунца и у мракове, Као Реч чиста некад бачена, Свих праоблика носећ знакове: С краја до на крај нит провлачена.

РАПСОДИЈА Да ми је да љубим као некад прије — Без наде и среће; вај! да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није.

Нит што више желим и нити што хоћу, Нит зна суза сама кô некад да лије, Да туга нарасте, као река ноћу... А све можда зато што љубим кô прије.

РАСПУЋЕ Ја не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута.

И као ја некад у данима овим, У вечерњој немој агонији мора, Да донесе, мрачну, као песму бора, Стару песму туге међ људима новим?

Но том вечном болу и тој тамној срећи И реч једну нову ако буде дао — Ко ће знати да сам некад ишчезао Јер ту реч чудесну не умедох рећи! НАША СРЦА Ко затвара ваше очи небројене, Срца, срца, срца?

А наше љубави што су давно пале, Као побијена јата на пô пута, Још живе животом свог првог минута У очима што су некад расплакале.

Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања.

Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања. Некад чух твој корак или шум одела, А сад те ноћ носи у сваком свом шуму; Звезде у покрету; мирна светлост бела У свим

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци. Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија?

Као што видите нема ту среће ни живота! И тако је моја мати била несрећна и ми смо сви уз њу били несрећни... Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу

Дуго га не пусти. А и кад се одвоји, он га гледаше правце у очи, не смејући никако спустити очију доле где је некад нога била. — Хвала богу, само кад си ти жив! Све ће опет добро бити.

Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење, и не можеш га више познати, као ни Топузова вранца који је некад добијао сваку трку, а сад окреће сухачу. Капетан је опет озидао кућу на истоме месту у Књажевцу.

Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари. А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче. Нпр.

Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити. Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.

Кецељу за обдукцију нашао Трифун на тавану, па сад облачи кад тимари коње. Од неисечених медицинских журнала које сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе. Ја све то гледам.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

помислиле да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост

Све то обешено уз једно и уз друго ђуле. Шта ти ту нема! И нога од неких стари маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче

Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу. Али, бога ми, од

један у хартију умотан кишобран, нешто мањи од вашарског ринглшпила, и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; затим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном

— Баш, бога ми! И сад ми га је жао — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију?! Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли? А, бога ми, данас, данас... — Е, тек штогођ! А шта ти себе сравњаваш са шњим?

— Којешта му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — »Којешта пита«... Којешта сам се и ја некад с твојим тáтом разговарала; па, фала богу, ето, шта нам данас фали!?

А ја што видим, гнедиге, то је виђено. Још онда сам приметила да није к’о некад. А то је све због оном младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.

Не зна ни кад проживи, а текем дођу године! Па ми паде сад и то на ум, боже, какав је штуцер мој покојни био некад као млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!... Тхе, па све је прошло!

Гђа Сида слуша, слуша песму коју Јула пева уз гитар. А Јула пева ону красну бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која је сад давно већ заборављена у нас, као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико

а која је сад давно већ заборављена у нас, као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад. Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда!

Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом заостале му неке ситне сачме и сô, па од тога доба је боље и

— вели поп Ћира. — Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљда зато слабо и умире.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Још као некад, док је била млада, сама она му чисти његово собче, надгледа га, храни, чува и готово једина она што с њиме разговара.

И тако, кријући се, црвенећи и некад и плачући од стида што ће је ко видети и познати, склањајући се од света, брижно, преплашено, трудећи се да јој не

А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, веза

А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, везаног, одводили га натраг или у село, код куће, или у манастир на молитву и исцелење.

А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, везаног, одводили га натраг или у село, код куће, или у манастир на молитву и исцелење.

Чак и сам хаџија који је ретко и са женом и децом говорио а камо ли са осталима, пазио га и по некад се с њим разговарао...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

му се чинило да већ лепо чује митраљезе како „штепују” и како себе опет види поред топова, међу неким јаругама, као некад мокрог и јадног, усред грозног хаоса од мрачног стења, трња, блата и магле.

Јер ја нисам имао ни оних двадесет и три дана његовог уживања. А двадесет и три дана то је по некад вечност; и да сам ја имао толико уживања сам бих вечерас свечано тражио да ми одреде најопасније место па ма изгубио

у расцвату свога здравља, јак срцем, сељачки сини учитељ, гоњен чак једним наследним убојиштвом, чија га је бујност по некад бунила те кривио себе што не може да се обузда, он је са оном бујном физичком одважношћу и са душом уздигнутом и

И То Јуришић који се и сам изменио и ни издалека није оно што је некад био, изазивач, убојица; сав од борбе и неустрашивости Јyпишић, што је у шестој гимназији прекинуо с кућом кад је

Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће. Идем нема и слепа као утвара; па по некад дође да вичем па да се све проломи: у помоћ, у помоћ, у помоћ!

(међу њима има много лифераната а и без њих се не може) и да ни они немају баш са свим покварену крв, као што је он некад погрешно и неоправдано веровао.

И тако се Христић по некад расположио, заједно с њима смејао се слатко и све више оно заборављао. Заборави се Христић па се чак хвали и фино и

варош зна, у осталом како се она понаша и сви је зову калуђерицом, па је наговарају да мало и на себе помисли и по некад, као друге што чине, изађе; само што се она на то и не обзире. Кажу јој да је луда и да се она вара..

Имала је много познаника и сви су јој се искрено дивили. И ако је по некад оно и хтела, да би њему угодила, није могла.

И тако свађали се и мирили и у томе је прошло све оно време, а она је некад све то друкче замишљала. И што је главно, никаква памет нарочита, ни дубина, ни нежност, ни отменост.

Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?

И чуди се, зграњава се шта је то с њом за коју зна да је некад презирала све оно у чему, изгледа, сад највише ужива. Он ће је, дакле, саслушати мирно и одредиће се.

Африка

Као некад у Напуљу, на Каприју, кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи гов

Црњански, Милош - Сеобе 2

извештају, вели, видео је, са запрепашћењем, да се на списку Шевича налазе читаве породице официрске, из тог некад Подунавског, ландмилицијског пука.

Они то још нису знали, тог пролећа, и будили су се у Темишвару, као што су се будили некад у Србији, као једна породица.

Познао је био вишег официра, из тогда некад Подунавског полка – који су били чувени као убојице, прегоркије. Није му било, ту, до двобоја.

Она се сећала, како је некад миловала то лице, заљубљено. Како је, у загрљају, миловала и ту косу. Та коса је онда била густа и свилена, златна,

Његове очи, некад тако лепе и светле, биле су сад закрвављене. Нос који му је некад био танак, орловски, као и у Павла, са ноздрама као

Његове очи, некад тако лепе и светле, биле су сад закрвављене. Нос који му је некад био танак, орловски, као и у Павла, са ноздрама као листићи ружа, био је сад поднадуо.

Та уста која је некад љубила тако дуго, висила су сад на чибуку, опуштено и искривљено. Зуби му беху жути. Она окрете главу.

Трифун помисли: како се та жена променила! У постељи, брачној, она је, каткад, и сад још била онаква као некад, кад је усхићено, испрекидано, уздисала, али ето, овако, на дану, каква промена.

Вечера је тако протекла у смеху и дреци. Ветеринар је, после, ваљда да Павла теши, причао Исаковичу, како је некад лечио људе у Грацу, али то се не исплати. Људи су гори болесници него коњи. Сад коње лечи. Порађа кобиле. Доји ждребад!

Пред стражаром горела је ватра. Та стражара морала је бити некад цигљана, а око ње су сад биле разапете, рибарске, мреже, које су облетали читави ројеви неких, ноћних, крупних,

Он му се клања и руку му целива, у мислима, свако јутро, као што му је некад, у збиљи, целивао. Њега се треба држати! А поштовати Саву. Будућност, каже, у Чрној Гори, припада Василију.

Идуће вече, чинило се, да ће се породични круг, Исаковича, у Темишвару, развеселити и бити срдачан, као што је некад био. Испитивали су Павла о Бечу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

далеко од овог средишта, на десној обали Саве и Дунава око Мораве, на северу полуострва, у непосредној близини некад аустријских јужнословенских земаља.

Према томе је ранија граница између моравског и косовског становништва била некад између Новог Села и Мрамора. Сада због Арбанаса, који су се увукли између две српске групе, моравско становништво

Покојни министар Калај, некад један од писаца статута за аутономну провинцију Источну Румелију, често ми је говорио да Бугаре прецењују, да је

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

опис и ознаке: Мачак Тошо у дјетињству био је врло мален, што зна и ћорава квочка која је ишчезла у лањској поплави. Некад је имао бува, а можда их и сад има.

ћелу, огледа се у води, у очима мачка Тоше, који се пење уз врбу, и у зјеницама Шарова, који почесто на њ завија као и некад, кад је сједио везан под старом крушком подно планине.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Запросићете моју ћерку и ја ћу вам је дати, а као мираз дајем вам целокупно има ње које је некад било ваше. ПАВЛЕ: Интересантан предлог; на тај начин ја бих био свој сопствени зет.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ако сте некад видели како изгледа воћњак пет минута после града, схватићете шта хоћу да кажем! Тренутак или два Меланија је стајала

Црњански, Милош - Сеобе 1

За мужем својим огромним и тешким, кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад био тешко оронуо, остарео мада се каткад још чињаше, на коњу, снажан као медвед.

му се, као причине, штале, болештинама заражени редови кућа, лелечући рањеници и кишовите ноћи, у којима је живео некад. Није више био брижан, јер је био пресвиснуо од беса и очајања.

У збрканој памети непрестано је понављао писма патријарха Шакабенте, молбе које је некад носио у Двор, свађе с братом Аранђелом и све што је он сам, горко и очајно, себи рекао.

је судбина хтела да му измучи душу, на овом одласку на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело, некад осетљиво за сваки знак пролећа и сваку згоду насладе.

Оде, скину га, као што је некад скидао сребром везене своје одоре, пред женама, кикоћући се пијано. Бабетина му се појави на место прве љубави,

толиких недеља оклевања, да иде патријарху и да уопште говори са поповима о светој тајни венчања, о браку који је, некад, за свога брата склопио, а сад, баш он, разорио. Последњу зору у свом животу, дакле, госпожа Дафина нити виде, нити чу.

Заваљен, при тим мислима у колима, на јастуцима, он је са завишћу сећао се како је некад био далеко од те снахе и како је испрва тврдо био решен да се задовољи њом, свега два‑три пута.

Где је некад живео, у првим данима свога брака, са женом, чијем се гробу и чијој се деци сад враћао, а у будућности, само ту безгран

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Према мишљену Чајкановића, вук је некад био главно српско божанство.⁹⁵ Поред велике групе апотропајских имена („опасна“, „јака“, „мрска“, „безвредна“ и

Црној Гори, пише Атанасије Петровић, „нису ретки случајеви да се дете одбије у четвртој па чак и у петој години, а некад сиса док се само не одбије“. Дешава се да дете има и пет година, да већ чува козе, па кришом од света иде кући да сиса.

за народно схваћање нарочити су ритмични изливи тела и душе, зато их народ пропраћа церемонијалом, с неком свечаношћу, некад ритуалног и мистичног карактера“.⁵ Појам обреда прелаза (ритес де пассаге) увео је у етнологију 1907.

Друго, неравномерно ишчезавање појединих веровања, магијских поступака и обичаја у подизању цеде, а који су некад очигледно чинили целовит, добро усклађен и чврсто повезан комплекс, такође посредно, говори о томе да продором

Бошковић-Стулли, Маја, Усмена књижевност: некад и данас, Просвета, Београд 1983. Бошковић-Стулли, Маја, „Усмена књижевност“, у: Повијест хрватске књижевности, књ.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

значе другима, али даме поново бирају и овај пут су то заиста даме, па више нико не може бити сасвим сигуран, као некад, због чега је изабран.

на свету кога сам познавао још од детињства сабра мој рачун, казавши оним својим отменим баритоном: — Па, сврати некад! Биће ми драго... — И мени — рекох... 29. XИ 1972.

– Играју клиса... — одвикује им село док трчимо кроз поља, поново раме уз раме као некад, ознојени, задихани и заиграни, одсутни за све друго сем за мали комад глога који звижди кроз зимско небо, све даље и

Сео је на ивицу кревета, држећи књигу у крилу. Било је петнаест до четири. – »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа краљица је седела крај прозора у свом дворцу и везла.

Све је било на свом месту, чак је и шеф сале у похабаном црном оделу записивао као некад наруџбе на пулту покрај звонцаве касе. Био је, најзад, међу својима! — Хеј!

Осећала се као некад давно. у детињству, када ју је прегледао кућни лекар, у кога је била потајно заљубљена. Буди добра девојчица! Тако...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Ми, одрасли, владамо и мислимо у име деце. Улога одраслих се некад састојала у томе да деци не допусте читање извесних књига. Данас смо учинили значајан напредак.

Био је то некад и мој дјетињски вољени свијет и зато сјећање на тога незнаног јунака из мог села увијек ме поново растужи, па се и

Наивно је и помишљати да Ћопић описује „реалне” типове који су некад постојали, али их данас, ето, више нема. Стварносна основа ту се тек може слутити; остало је лирска пројекција,

је најдубље доживљен у детињству које се више вратити неће, што је повезано са нашом омиљеном илузијом даје на земљи некад било боље, а да је пропадање почело тако рећи однедавно.

(Повратак ратника) И песник је усвојио сељацима драгу самообману да је тежаку некад било боље, да су му још колико јуче цветале руже, и да се тек у последње време све пореметило: Џабе ти је данас што

(Прича о Римљанима) Имућније сељачке куће некад су, за сезонске послове, узимале слуге, тзв. најменике. Ево песниковог записа о тој врсти кућних помагача, о томе како

пространо, тако заувек повезано, да се често запитамо: живимо ли то свој, или нечији туђи век, и нисмо ли, ипак, давно некад, обишли сва места нашега живота, дотакли све границе мишљења и осећања, па сада, са већом или мањом срећом, само

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Оно што је некад за угарске Србе био митрополит Стеван Стратимировић и патријарх Рајачић постаје у новоме добу млади адвокат и новинар

Милићевић, Вук - Беспуће

И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Па ипак је некад боље бити и непозван, па седети лепо са »костгебером« сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно

А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакла мало од пролећа живота свога. Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе; тако је и Јовина госпоја

А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одмах да ти помогнем. Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.

Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?“ Бело јато говорило: „Твоје злато некад било? Не надај се њему млада: Друга њега грли сада!

Сад се смрче, ветар напе, А гром своје стреле запе. XИВ Бура, муње, грмљавина, Све дивљачно кâ некада; То му некад би милина, Али сада, али сада Нема њега на прозору Да се диви божјој сили, Унутри је у свом двору.

То бија некад, бија тад, Ти, брате Симо, збогом сад. К Радишићу: Ти, други брате, амо оди, Кадикад истина се згоди Да гледамо

Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Раде, брате и побратиме, а је л икада коњ отео жену свом најбољем другу? ...Шта је мене некад окренуло овим путем? Бљесну у старчеву оку шкрта суза, а дјед збуњено крену погледом по авлији, заустави га на мени и

— Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба. Камо среће да сам и ја некад тако радио, можда би ми друге тице данас пјевале. — Ма шта тице, шта ...Ти се већ напио ко мој весели Ниџо.

Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке. Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет мука припадне, па би да пљунеш и

Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет мука припадне, па би да пљунеш и окренеш натраг, иако ни тамо немаш куд, јер си, око све прилике, добрано

Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио. Заштити раба божијега од жандарске руке, од лугарске пуцаљке, убрани ме пред драгим богом

Није му ни на ум падало да некад неког укори за какав лоповлук, а његови пајдаши, опет, нису ни помишљали да му замјере што је друкчији од осталих.

Чујем суздржано кликтање рођака, а сав сам, у ствари, обузет узбуђеним шапатом с непознатим дјечаком, који је некад окретао ручицу ове исте машине: „Бије ли тебе мама? А знаш ли начинити гвожђа за креје?

Нашло се тек да те подсјети на то да се некад живјело, кућило и калајисало. Пипајући тамо-амо куд би, шта би, бивши калајџија се коначно задржа код предузећа

са својом кићеном братијом провали у магацине, опљачка и опири све до посљедње крпице и обуче се ко један по један. Некад га западне и државни коњ, па официрско седло, нова цирада, ашов, болнички кревет, очувана кибла, а није згорег смотати

— Охо, Сајане, оде ти у пјеснике — изненади се командант. — У пјеснике! — гракну Џакан. — То је некад била твоја занимација. Моли ти бога да ја не дунем у четнике, у банду. — Ено га сад!

Поред самог хана тенк с топовском цијеви, окренутом у брда, и он као играчка. — Сјећаш ли се, Сајо, некад смо се тамо, зими, заједно играли, и то баш највише „жмирке“, око каца у остави?

Једино му, једне касне вечери, неки пијан пилот, Босанац, показа мрачне крваве очи и прошкргута: — Некад смо били небески орлови, а сад нас по шипражју лове кривоноги бирташи. Еј, животе, животе ...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Понадај се у оно што се зна када се седи под чемпресом, три корака од воде. Хајде, смири се. Некад и чиста кошуља може да утеши. ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И по некад сама Тода дође до њега, метне му своју ручицу на раме, и смешећи се, пита га: — Волиш ли ме? А он сиромах муца и криј

би и Цвету постигла судба њених другарица, слушкињâ у тако богатим кућама, које бивају или упропашћене од слугу, а некад и од самих газдâ, или закржљаве од прекомерна рада.

Узајмљено врати, а „ћар“ попије. Причају, а и он колико се пута хвали, како је био некад имућан: држао бакалницу, имао дућан, кућицу и једну сакату сестру.

— И почне да им прича о нама, нашој кући, оцу, с којим је он јео со и хлеб, и толике године ортак био: како се код нас некад по три дана певало, веселило. А опет од Цигана нађе се неки, који је оца лично познавао, свирао му некад.

А опет од Цигана нађе се неки, који је оца лично познавао, свирао му некад. Мајка, сирота, клецајући од среће, и њима, Циганима, даје, не из чаше, већ из стаклета, сву ракију, и нуди их, даје

Тако целу ноћ, а некад сврати и на весела, славе, прошевине. Примају га сви радо. Нешто што га се боје, а нешто што су као више сигурни, кад

Па и кад дуже остану код куће одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку. А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа.

И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су. Особито њу, сестру, Аницу. Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. Само су једнако мотрили на њих две.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

опали прикућак као да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи некад, предлажућ да се пустош оправи, па блуди сад, очекујући плод.

Узми Сару, имаш злата, а лепотом вреди млада филишћанске цуре три!” „Израиљке? — Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја.

Ох, — да полуди! Самсон је певô, ори му се глас, бојева смртних некад жив ужас надјекује окова тужни звек, с тамница стреса мемлу камена.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

134 ПОЗОРИЈЕ 2. 135 ПОЗОРИЈЕ 3. 136 ПОЗОРИЈЕ 4. 137 ПОЗОРИЈЕ 5. 139 ПОЗОРИЈЕ 6. 140 БЕОГРАД НЕКАД И САД 143 ДЈЕЈСТВО ПРВО 145 1. 146 2. 147 з. 149 4. 152 5. 156 6. 159 7. 165 8. 166 9. 168 10. 172 11. 177 12.

мије, као оном који се прејео, па не зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око мене канда гласови разводе: „Чујте, људи, Кузман има новаца!

БЕОГРАД НЕКАД И САД ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ДВА ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: НЕША, трговац у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА,

Лалић, Иван В. - ПИСМО

као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану; снаге истоврсне Напете некад твоје конце држе; Сад пуштају их бестрасно, све брже, Док простим падом пониреш у замор.

(4—5. ИИИ 1992) РИМСКА ЕЛЕГИЈА Шта ли смо овде некад оставили у залог, Кад нас толико мами повратак? У даљини Јужно од срца мора да остао је део Основне извесности по

Шта ли смо овде некад оставили у залог, Што сада нам се нуди као благослов и плач? Ако недовршено сведочи савршенство, Онда несавршено

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ћутим и сећам се свога љубичастог накита и тога како смо некад трчали преко траве. Само што не почнем да цмиздрим, на часну реч! Да ми је само знати у чему је штос!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Сенокос жути, лампа дневи пати у злату рђе - као некад Бранко. о громки боре, срчиком, кроз цепке, расхуји брежјем с древних зора клепке!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели некад лија и вук ...“ У овој земљи људи су браћа, ту ти се добро за добро враћа, не видиш нигдје погледа злог.

Ишли су тако право, гором, за дивљом козом, равницом, журним ходом, низбрдо стрмоглаво, некад се труцкали возом, а негдје љуљали бродом.

Кад прошлог лета, приметих јасно, постаде Жућа сетан. Поваздан ћути, па истом пита, очи му тужно круже: — Некад је било толико паса, куд ли одоше друже?

Понекад само, више у шали, почеше шапом уво. —Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво! Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње.

Ех, сада знадем звезданог творца, ту више нема тајне: то стари ковач, вечери сваке, просипа искре сјајне. Некад је небо тужно и црно, ноћна пустиња права. Знадем и зашто, то ћу ти рећи: уморни ковач спава.

А нека госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли лукави план: доћи ће мачак и у мој стан.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Буди светла и виђена, К'о и некад што си била Још у царска у времена. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу

4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним да ли ће земља добро да роди.

Апокалипса збиља није стипса нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас подсете да су били у праву Престају постови престају молитве монаха укида се

*** Чини не чини на месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Побегне.) СИМКА: Што отера, море, дете? АГАТОН: Па застидела се, ред је да се застиди. И ти си се некад стидела. СИМКА: Згодно ти, ово, Агатоне, што се направисмо род.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

чекај ме!“ — добацивали су војници и уз смех истрчавали на пут. Често су се смејали и официри. А некад су опет војници строго кажњавани.

Са артиљеријом је маршовала и пешадија, некад напоредо, а неки пут смо је сустизали. Запамтио сам тако много лица из појединих пукова.

Сунце припекло, зној кипти са људи и стоке. Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду. Али много је војске прошло, па је и понестало.

Питамо га, зашто. — Тако, имало би да нема... Јер у рату се краде. Врло често из нужде, а некад по навици. Често из ината и пакости. Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике.

„Вити стас“... „Раскопчане беле груди“ изазивале су истинску визију, упечатљиву и јасну... Некад би само притисла душу тешка туга за пропуштеним данима младости.

Умео је Александар да подеси своје држање. Некад викне, други пут удари, али зато кад прими плату, он позове посилног и сеиза: — Овам’! — заколута очима и напући усне.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И ту се ти надај повољном успеху у раду !« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило ви ђаше само по

— Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо. А ја опет моју господу слушам кâ неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.

Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце ? ... Знам, знам, дикане мој : тешки су то боли. И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице. Сад се смејем кад се тога сетим. Него шта ја... хајде седи, молим те.

Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина... — Аха, понео сам га... ево!...

Глава стаде прелетати по соби прилазећи јој по некад тако близу као да ће је закачити. Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.

ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...

Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да од њега нема важнијег лица у селу. Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто

Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !... Онако како сам некад сањала... О, живота, живота хоћу !!«... Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.

Та зар она да буде његова, она!... Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом... А сад...

Што ће му мотика ?... Ах, јест... морају њу закопати... Наравно, кад ко умре, њега закопају... И њега ће некад закопати, али то сад није тако важна ствар... Него шта ова баба једнако провирује из кујне !...

А?... — Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!... чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... О, мили !... И она га опет стеже врелим уздрхталим рукама... Тако им прође читав час...

Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрхтаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут... — Загледала се... куда ?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

невешт, неупућен, почетник (човек или коњ) Базарђан (баздрђан, базерђан) - трговац; улица у Сарајеву где су некад биле трговачке радње беар, бехар цвет(ови) на воћкама; латице од таквог цвета бедевија - кобила арапске пасмине

Црњански, Милош - Лирика Итаке

На мртвима сам провео младост, твој младеж на дојци није радост, која је некад била. Па и на теби није више свила, са људима радиш цео дан, за љубав не чекаш да цвета јоргован, не гледаш са торња

О, не воли, не воли ништа, ни књиге, ни позоришта, ко учени. Кажеш ли некад, изненада, у добром друштву, још и сада, на чијој страни си?

На насушни хлеб, и зараду, нисам мислио. У оближњим болницама је ту, некад, и Радичевић учио, а ни она болница није била далеко где је болестан лежао, и умро. Отуда код мене алузија на Бранка.

У болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у неком сну.

Са мном ручава и један стари професор цртања, који ми прича да је, некад давно, био аустријски официр и да је пребегао у Србију.

“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама. Небо је жуто и магловито као некад, у она јутра у којима сам, по тим улицама, проћердао своју младост. Крај мене пролазе одрпани људи.

Међу њима ја сâм, погурен, идем иза гомила сени оних безбројних дугокосих ђака које сам, у оваква јутра, некад давно, туда сретао. Како је смешан сад тај грдни град који нам је одузимао руменило са лица.

Тако пролазе дани. Ишао сам да видим зелене сфинге и замрзле басене у дворцу Белведера. Тамо сам, некад, у пролеће, мислио да је љубав тужна ствар.

Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир. Њени су прозори мали и шарени. Некад, пре сто година, у њој, иза тих малих прозорчића, спавала је играчица Тереза Кронес.

каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје; али овај је немачки језик неизрециво нов, гибак и сјајан, као, некад, шина позајмљена готика.

Ја се томе смешим. Овај луди живот мој, кроз који тумарам, посматрам у зору увек мало сентиментално. Некад сам, зором, читао Дантеа, само зато да бих научио да будем тврд и да горко волим, али сад су ме чађаве станице, плач,

Тако је бескрајан, а тако је лак, као да је сазидан од карата. Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар. Давно некад, био је често крвав. Отуда га уходим, гледам, већ месецима, у кишовите, празне ноћи.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Хумови, горе у даљини, стене— Сав је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном

Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око. Некад виђаше лепу једну жену — — Од онда прође много, цела вечност — Кад долажаше с урном на рамену Да црпе бистру,

Крај његових је ногу клекла— Румена крв је из њих текла... Некад је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом, С њих отирала својом косом Крв...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

збила имао, поред остале невоље, још и ту досадну дужност да мисли и брине кога ће изабрати за свога представника. Некад су се тако примитивно вршили избори, али је у модерној, цивилизованој Страдији та стара, глупа и дангубна процедура

— Засад не. — Па нашто онда тај закон? Посланик се насмеја и додаде: — Наша се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била. Ми на томе, видите, радимо.

додаде: — Наша се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су народни идеали да Страдија буде оно што је некад била. Ми на томе, видите, радимо. — Е, то је нешто друго — рекох као извињавајући се.

Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја. Где је и кад је ово било, то се, мислим,

Главно је да ви мени верујете да је ово било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али

Главно је да ви мени верујете да је ово било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али мало-помало, ослободих се те страшне заблуде, и сад тврдо

ослободих се те страшне заблуде, и сад тврдо верујем да је све ово што ћу сад причати било и морало бити негде и некад, и да ја то никад и ни на који начин нисам ни могао измислити.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али је наш преузвишени господин Андра све то изменио, и сад ми вршимо све оно, што сте некад ви вршили... — И војену службу? — За њу немамо никакве потребе, јер више нема оних несрећних ваших ратова. — Лепо...

Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове. Само га по некад узнемири какав глас из села да Спасоје још исто ’нако говори, и да му ништа не помажу савети старијих људи, који су га

Ово су ти само први јади... А какво су ти страшно зло спремили за доцније дане твоји најмилији — они што се некад лакомислено заверише да ће усрдно сносити узајамне тегобе...

Он не имађаше опредељено занимање, био је час пандур, час трговачки вересијаш, час баштован, по некад је могао чак и ћату општинског заменити. Но најрадије и најчешће је бивао трговачки вересијаш.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Не могу ја тек волети опозиционог кандидата. СПИРА: Није ни то баш онако строго као што је било некад. Пре, кад си га мрзео, а ти си га мрзео као пса — или ти или он, до истраге. А сад се некако смекшало.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком. А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи

Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју. Она је однекуд »испрека«. Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.

— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). — Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Годинама рмбају, а кад се обогате, Не умеју да се смире и уживају, на Северу — Шаљу поклоне (аута, ко некад бесне ђогате) Пашеногу и брату, куму, стрицу, деверу.

се највише траже; а оне квргаве, сиротињске, петровданске или илињске, ту су, тек да се човек подсети куд се све некад пентрао, лети, и шта му је, кад зима стегне јака, кришом, с тавана, скидала бака.

ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови. Али где су, где су они ветрови, Што су некад, у октобру, дували Око гумна, и по сувој ували? Нису, ваљда, заувек заћутали?

” „Не мислим толко на корист, већ на Освету — слађа ми је него шлаг! Некад сам са њим била срећна, А онда — целу ствар однесе враг: То се десило оног пролећа Кад му се изгуби сваки траг!

Напунио је седамесет шест, или седам, Па шта ако некад није држао веру? Не могу покору ову да гледам: Превршиле смо сваку меру!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

По њима, европска јегуља која има да изврши најдужа путовања, некад је обитавала одавно ишчезли континент Атлантиду и расплођавала се у близини тога континента, у области која лежи од

По тој хипотези, Атлантски океан је некад био једно огромно, затворено језеро, са великим дубинама у близини Бермудских острва.

Са таквом хипотезом, Вегенер објашњава роман јегуље на један врло прост начин. Јегуља је некад живела у томе језеру, где се рађала, расла и парила се, али је у одређено доба године ишла у воде што су утицале у то

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЧЕЖЊА Данас ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа. У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања.

Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана.

Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У

И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.

И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.

да негде ван нашега круга, Ван граница земље кржљаве и сиве, Под вечитим сјајем непрегледних дуга, Ваше драге душе као некад живе. Али често пута моју душу плави Неумитна сумња.

Живот ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу знати.

А ја бих хтео да у старе дане Поновим чедност младићку, и ране Негдашње чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу...

Таква је судба! Нико неће знати Да некад бесмо први, премда мали, Колену нашем да смо, као мати, Нов језик с новим осећајем дали.

Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време. У такав дан смо некад давно Међ људе пали пуни јада. Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада.

И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина мирно пада На развејана пепелишта.

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И он је ово друго изабрао. Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула. Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.

А то јој је некад тако требало, јер | се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало да их он није оставио, није напустио.

да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да

Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи. И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

у животу зала, За слом идеја и неуспех вере, Отрован мозак и срце прозукло, Срам сиромаштва што га немар пере И, некад силно, уздање умукло.

И ако живот овај вео скине Некад с равница, неба и брегова, – Ја знам да опет неће ми помоћи. ...Сећам се да је мирна била соба С постељом твојом,

илузија плави Стару башту нада што давно не листа; Крупно сунце сија у пролећној слави, У светлости што је, као некад, чиста.

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о! Брзо се прља, груби у овом свету јада.

С напором се дижу поцрнеле плоче! То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна, вечита и иста...

Тако прошлост наша, што нам је све дала, У краљевској помпи пролази, и на нас Баца своју светлост, к’о некад, и данас; Тако прошлост среће, илузије, зáла, Прошлост свију снова, што је сузом прала Свет блата и кала, Поново

Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре холо у висине плаве Дизаше месец којег давно нес

гине, И где се копни, поводи и грца; Где црна чама стално сипи на нас, К’о ситна киша, к’о страшна фаталност, Некад к’о јуче, јуче као данас... Само не ово, само не баналност!

Сад вас носе тужно, а нико вас неће Спомињати некад, колевко уздања! На носила ваша бацају сад цвеће — Последњи и први знак општег признања.

близу мога срца, Кад иње пада по сновима, коси, Моја ме мис’о опет чудно носи Младости, за којом душа тужно грца. Некад је сенка старости падала На моју младост, чисту срећу моју, Док сад прошла младост баца сенку своју, Да би ми

И преда мном су падали у прах Пантери љути и тигрови жедни, И пљескали ми бурно људи бедни Пред ареном некад, на престолу сада.

А оно ме је некад волело, Давно, у доба што у таму бежи... Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Чим он стиже на небо, служитељи његови просуше бијеле ките на земљу. „То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете.

Чим он стиже на небо, служитељи његови просуше бијеле ките на земљу. „То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу. — Приповиједа се, како је некад у Никшићу био неки гласовити јунак и велики хајдук именом Рамо, па када је веома остарио и почео већ о штапу ходити,

Онда син метнувши на по уста три прста: „Богме и ждријебе“. Не да ћосо Босне. — Приповиједа се како је неко некад казао да је турски цар некоме од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом

4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче? — Једнога човјека, па не могу да га нађем. — Било је некад и жена и људи, мој синко, али их више нема! 5 Питали бабу, кад су је виђели по гробљу да плаче: — Бако, што плачеш?

Срби отуда приповиједају да су некад биле двије сестре: Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљачу; па послије кажу да су људи

2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка. Њихов отац није имао никог другог до њих две, а био је врло богат.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СКИТНИЦА: Има да покисну. Много света, једва сам прошо довде. Него ово ме занима. Да л вам је некад свраћала једна висока, отресита, крупна, коса црна ко зифт? Зове се Вука, Вукосава. Пречанка.

ИКОНИЈА: Побогу, човече, па нисам блесава! Кажем вам да би се сетила да јесте! СКИТНИЦА: Ако се деси да некад случајно наврати, немојте ништа о мени да помињете! Оћу да је изненадим!

А и онај, што је у кујни вечеро! Све неки с коца и конопца! ИКОНИЈА: Не греши душе, севап је! Да није некад сарана, парастос, четресница, ил задушнице, од чега би се наранио? А не зна се шта носи дан, шта ноћ!

Са све пиљарима, домаћицама и тезгама! ИКОНИЈА: Нису то више пијаце као некад! Све то сад прскано хемикалијама, назор сазрело, назор обрано!

ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам! Качаник, Врање, Вучје, Габровац, Сталаћ... па Јагодина...

ма шта ја ту уопште и причам! Осуде га, родим се ванбрачно! ЦМИЉА: Сад се на то не гледа као некад. ЈАГОДА: Баш ме брига да ли се гледа ил не гледа!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

императрица — императорка, царица инглески — енглески Инглитера — Енглеска ини — други, остали иногда — понекад, некад иносказајем — друкчије казан, пренесеног значења, алегорија инсурекција — устанак искључавати — изузимати искусан

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Безнађе ти је дно? (О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?) Лице у птицу сад Окрећеш ко некад, пре. Гле: лишће пада на тле. (Нечујни водопад!) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је.

О мој оклоп поноћ куца ко о звоно. КАЛЕМЕГДАН Где је музика што се некад чула? Где је чисти ваздух што струјаше Кроз завесе са реке (уз корове и шаше) Преко руке, као миловање дева с кула?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Због такве, најопасније сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам ћутао, само ћутао на сва питања, па ме власти лако огласише ,,у

сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам ћутао, само ћутао на сва питања, па ме власти лако огласише ,,у памети фаличним''.

на вршку, тамном и шиљатом као зрно дренка, док се жудно осмехивала „чворку“ — „брадоњи“, запазила је да су јој дојке некад биле мање и чвршће.

Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси. У лов не идеш. Кућу не чуваш. Хајде, закевћи мало, као некад кад смо јурили лисице. Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу.

да ће он изменити живот и доћи памети после разговора с њим, овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица некад разговарали, и молио га да узме неколико дана одсуства и дође. Како је Вукашин некада паметно говорио!

Обрадовао се. Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор. Све је као некад: грожђе на прозорима, ораси, јабуке на столу, слама на поду, багремовина у пећи... А напољу снег и ноћ.

Јесте: у Србији се и коле и псује, гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли хлеб али... његово је то. Аћимов је он син.

Све знам... Али, разуми... Наступа ново доба, оче. — Иди. — Па ја сам твој син. Шта си очекивао од мене? — Некад нисам морао да ти поновим наредбу. Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи.

Откад памти, тоцило више нико није употребљавао. Танки зелени лишаје ви били су прекрили његову некад од псећег језика глаткију површину, тоцило је било веће и од највеће погаче, до земље га изглодала влага и преклала

Аћим ћути. Хоће ли се овог јутра Преровци скупити око њега, као што су се некад у заранке скупљали око Василија под овим багремом?

Те к кад Лука врати чамац и викне „одоше да дођу“, жене смеју да приђу обали. Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке. У зору, једна по једна устане и одлази у село.

Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке. У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Причало се и о српским главама које су се, некад у мањем а некад у већем броју, зависило је од прилика, сушиле, изнакажене, на кочевима испред шанца, као приказе из

Причало се и о српским главама које су се, некад у мањем а некад у већем броју, зависило је од прилика, сушиле, изнакажене, на кочевима испред шанца, као приказе из бесомучног

Иста је војска (да ли иста?) пролазила, десеткована, и у повлачењу, а по калдрми Позоришне улице, као и некад, у време Кочине крајине по палисаду шанца, ударале су аустријске гранате. Истина, ове из 1914.

граничном, готово неприметном линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.

Опет је лебдео и као да је, негде испод, видео капију једног града. Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила. Још је видео ту капију, само њу, али јој није знао имена.

Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила. Још је видео ту капију, само њу, али јој није знао имена. Ничијег имена више није било, у тој светлости.

Бећ тада, мегдан је одлучен иако се двојица мегданџија, некад још дуго, огледају у тучи за смрт. Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од победе у њему остаје

Али, опасност није сметала Добрачи. Као што је, некад, стицао иметак тако је, сада, стицао присташе: све му је полазило за руком, људи су му се одазивали и поверење се

као што га је забављала и надмоћ коју је стицао над Љубицом: увек је могао, лако, да изазове у њој радост или патњу. Некад је то чинио из потребе, некад из обести а Љубица је учила да живи разапета између крајности, зависна од Милошевог зла.

Некад је то чинио из потребе, некад из обести а Љубица је учила да живи разапета између крајности, зависна од Милошевог зла.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Не питај никад: звуке наших дана Хоће ли вјетри да разнесу шŷмом, К'о б'јели бехар са процвалих грана, Ил' цв'јеће некад над нашијем хумом; Ил' ће да живе...

твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело презирућ' Душмана чекат' чете грабљиве.

опали прикућак као да се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи некад Предлажућ' да се пустош оправи; Па блуди сад, очекујући плод.

Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну, И сећају се нпоxyјалих дана.

Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека...

Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у

За друштво некад не беше нам стало, О себи само говорасмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало. .

стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде. Паско Заде беше алхимичар; даље, Познат питагорист, звездар, морепловац; Ђак славног Ванини.

Векови су прошли, и заборав пада; А још народ овај, као некад, грца; И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада.

И осећам тада да, к'о некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над племеном које обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... М.

Али када су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и лепе очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема

“ Д. Срезојевић ЦЛXИВ „ПУЧИНА ЈЕ СТОКА ЈЕДНА ГРДЊА“ Ја демократ нисам нигда био, Ма да сам некад и сâм држ'о да сам; Али тек данас смем признати шта сам, И рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Слично путовање сам некад, као разоноду од тешког научног рада, са успехом предузео и описао у своме делу „Кроз васиону и векове“, при чему сам

за културу Антике и њену науку морао је упознати та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе, Академија и Ликејон. Године 1934.

Нисам више онај што сам некад био! Прекорачио сам своју деведесету годину, тело ми је малаксало, памћење ослабило, очни вид ме изневерио.

Позаборављао сам што сам некад знао, сазнао и написао. Своје властите списе не могу више да читам, јер су њихова слова исувише ситна за мој вид.

плећа и чела, па је, својим великим очима, бујном косом и брадом, личио на велику Зевсову статуу коју је Фидија некад извајао за Олимпију. Али благи Платонов поглед убрзо га охрабри.

„Драги мој Аристотеле“, рече му један старији друг, „и наш учитељ не беше некад, у својим младим годинама, мудрац те врсте.

И као такав био је некад врло цењен, али су нова критична испитивања доказала да је он на овом пољу био више прикупљач и енциклопедиста но

Она је била начињена од танког дрвета какво се некад употребљавало за мртвачке сандуке египатских фараона. Била је обојена истим онако свежим и светлуцавим бојама каквим

напоменуо, да научник буде прогањан због свог учења, неће се поновити у мојој држави, јер ја сам моћнији но што некад беше и сам Периклес“. Одушевљени узвици одобравања пропратише овај краљев говор, и он сиђе са свог престола.

Музеја у којој би Аристарх одржао предавање о свом премеравању отстојања Сунца и Месеца, како је то вероватно некад и учинио. Тој седници требало је да присуствује и сам краљ, велики покровитељ александријског Музеја.

Он саопштава: „Немој, дражјаши, да нам обесиш о врат парницу због безверја као што је то некад учинио Клеантес, позивајући целу Грчку да оптужи Аристарха Самнићанина због тога што је хтео да помери свети центар

Њему поверише одбрану вароши. Убојне машине које је он некад саградио бише истурене на градске зидове, подигнуте још за време тирана Дионизија; око њих се окупи момчад и нагомила

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сви ми само имитирамо, зар не? Говоримо отворено. Али мене ништа више не може да загреје, као некад пре ратова. Нема организације, нема средине у коју човек може да уђе без резерве.

Али ми се сад све учини друкче него некад. Оног дана кад смо стигли овде, побратим и ја, сећам се, имали смо мало једно разочарење.

у својој земуници и притиснут истим гробним мртвилом маћедонских урвина, имао овај утисак и сећао се како ова светлост некад није улазила сама.

Шаљем, откидам од уста... Па још брже и нервозно: — Шта ћеш? То је тај живот о коме ми нисмо имали појма. Некад је, то добро знаш, пламен наше љубави лизао до неба. Волели смо се искрено, топло, лудо, али, наивно.

— Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах... Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не умре на време.

А ја сам га сваки час питао: „Је л' те молим вас, може ли се иначе?“ Па се све почело таласати око мене као некад у кабини „Вердона“ кад сам болестан путовао у Бизерту.

Па и власти нису као некад, нема говора“... и тако нешто отприлике. „Ћерку бившег председника општине сликале Швабе голу, као од мајке рођену, а

какав дебељко да се не очеше, толико је пространо О што га оне праве, у старом преправљеном копорану са масном, некад црвеном јаком и тесним подофицирским чакширама стално напред раскопчаним и без иједног дугмета, пред командантом је

И удисао је Свилар алапљиво онај, усред јулске припеке, свеж и сладак ваздух и гледао оно небо, што је исто било као некад, благо и нежно, пуно наде и милости некако и гледао га задуго све док су они други, што нису били оковани, радили неке

да осећам чудне шумове и видим како њена бледа сенка пролеће преко оних безбројних крстића и звездица што их је некад, данима и ноћима, њен пажљиви поглед миловао, упијао, грлио и мазио.

кад сам била мала ... овако ... ох Боже, некад, не знам ни ја, тако нешто махнито, не сећам се више, ничега се не сећам, наслућивала сам, сањала сам, јест сањала

— Баш хоћеш да знаш? — Хоћу, да. — Некога кога не волим, онога, ти знаш, што ти се некад удварао, пре него што сам те познао. — Кога, кога, брзо! — Сањао сам Сашу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тако сам се забављао и некад давно, давно. У собу мог дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам

С оним једва примјетним благим осмијехом безбрижности у коме као да се већ наговијешта да ће та безбрижност некад бити скупо плаћена.

Још дуго пошто јој је престала та мљековита функција, остала је у нашој крви да се брине око мене. Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво.

те љепоте придонијели су сви остали у породици; за њу је платила свој дио и она лелујава глава са жућкастим коврчама. Некад су тако девојке, осрамоћене или грдно разочаране у љубави, одлазећи у самостан, с крајњом одреком на живот, предавале

Лежим тако, стрпљиво, бесконачно дуго с канулом усађеном у истрапљено месо. Положен наузнак, беспомоћно, као некад у својој зипци. Тако се започиње и тако се завршава.

У тим мојим религијско-хисторијским екскурзима некад сам негдје читао да је бог у људима настао отприлике овако: праснуо је гром; унезвјерени људождер пао је ничице — и

За ту фантазију одабрао је један балкон у доста прометној улици у центруму града. Била је то ружна фасада оне некад помодне, несувисле архитектуре, зграда с дућанима фотографских потрепштина, уредског намјештаја и дијелова за бицикле,

Пред том дистинкцијом осјећам увијек извјесну малу трему. Сјећам се с коликим сам олакшањем некад, чепркајући и преврћући по књигама, наишао на то да су људи умујући о умјетности још давно открили да је лучење између

Човјек се, наиме, по свеопћем признању, у току вјекова и тисућљећа, јако, јако развио, церебрализовао. И као што је некад давно, углавном, сјекиром од кремена убијао собове, тако он данас, углавном, мисли; дубе, копка, анализира.

Па зато као што је некад приказивати човјека значило углавном приказивати га како лови собове, данас приказивати човјека морало би, углавном,

Та је грађевина у пучком предању везивана за Мауре, који су тобоже некад ту чамили у сужањству. Кроз камене жљебове при дну слијепих зидова у љетне се дане излијевала потоком из те грађевине

Можда га у круговима старијих још покаткад спомену. У мјесту је некад уживао глас настрана али необично надарена човјека, једног од оних несређених и лично несретних генијалоида које у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

као човек, али опет није човек. А човек је, брате, човек! — И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен,

Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда! Међер је и он био некад сиромашан кô и ја; ама макар! Узећу је. Могу мећати у њу мајсторове рове паре, — те је тури у џеп, па се упути у дућан.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И погледом већ уморним преживела гледам доба И све што је некад било, и све што је око мене; И чудна се слика ствара: неко море од пепела, Над њим ваздух, паран криком, као да је

И та песма носи мени нове дане. Носи нове дане, моје ново небо И срце, ал' срце као некад што је, К'о јуче, к'о увек, исто срце моје. Носи нове дане, моје ново небо.

Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.

Ти и данас волиш као некад што си. Ти и данас тражиш борбе и живота, И са истим жаром устајеш и падаш, Без роптања, мржње, нит се иком јадаш.

Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше.

Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.

Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука — Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није.

Ја не познајем сад ни она доба Кад устајаху духови из гроба. Истина, ја знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под бледом

И гледам. Данас, као некад, ниси С песмом на лицу, нити ми се чини Да се покреће сад у месечини Арија снова, и да у њој ти си.

Ја спавам по идејама ево, С мирисом облака и прашине, Али ти, којој сам некад пев'о, Када уздах твој се за мном вине На последњем звуку виолине, На последњем звуку виолине Потражи ме, о потражи ти

Све изгледа као Отворен сандук живота и таме: Ту спава небо, земља и пакао, И лик свршетка, и крај панораме. Ту некад ја сам живот свој плакао. Ту некад беху сан и звезде саме. Кол'ко велик гроб!

Ту некад ја сам живот свој плакао. Ту некад беху сан и звезде саме. Кол'ко велик гроб! И ја, ту, крај њега Стојим к'о облик умрлих времена, Последњи човек на

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Да бисте имали представу о мојим недаћама, замислите да сам некад био на сахрани или у некој нервно напетој ситуацији.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на безбедно место, пошто је својом стрелом прострелио срце аустријског тирана Геслера.

Виногради, летње небо изнад њих, река Тамиш у даљини, где сам учио да пливам и роним, свеје било исто као некад. А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору.

Био сам дубоко узбуђен. Када смо ушли у мали Идвор, све ми је изгледало као и некад, пре једанаест година. Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре.

Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на безбедно место, пошто је својом стрелом прострелио срце аустријског тирана Геслера.

Виногради, летње небо изнад њих, река Тамиш у даљини, где сам учио да пливам и роним, свеје било исто као некад. А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору.

Био сам дубоко узбуђен. Када смо ушли у мали Идвор, све ми је изгледало као и некад, пре једанаест година. Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре.

Урана; Џорџ Габриел Стоукс, највећи математички физичар у Европи онога времена и професор на истој катедри коју је некад велики Њутн.

поборником за ствар научног истраживања, имали су исту веру и подржавали је са истим религиозним заносом као и он. Некад сам наслућивао, а сада знам, да је ова вера била пробуђена и одржавана у срцима тих људи овде и у Британској империји,

и непосредност, спасли су ме од скретања у сањарско беспуће темпераментног и сентименталног Словена, које се некад назива идеализам. Од њих сам чуо много интересантних прича о развоју науке на Харварду и на Џонс Хопкинсу.

Очигледно је да су ови утисци исто тако јаки, као и некад пре двадесет и осам година, што доказује да наша меморија на чудесан начин чува своје податке. Сећам се да 14.

Али исто тако прорачунао сам, истом тачношћу којом сам некад прорачунавао када сам радио на овом проналаску, да ових сто милиона долара нису ни у џепу телефонске компаније.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

прикрива разлике које ипак постоје, а прикривене и несазнане разлике лако се и са једне и са друге стране превиђају, некад негирају, некад погрешно тумаче.

које ипак постоје, а прикривене и несазнане разлике лако се и са једне и са друге стране превиђају, некад негирају, некад погрешно тумаче.

ниједан троп овде није плод чисте песникове воље и сваки од њих саодређују слике које наш језик и наша култура памте. Некад, чини се давно, био је Дучићев синестезијски епитет шуште (звезде) и симболистички епитет љубичаста (ноћ), а сада

Отприлике онако као што је он сам једном казао о својим утисцима са пустог, каменитог Херонејског поља, где је некад вођена можда најкрвавија битка у старој Хелади.

и Црњански, није просто напустио везани стих прешавши на слободни, него је неке његове особине, као што је римовање, некад делимично, некад потпуно задржавао, али је зато друга његова ограничења, друге мере, оштро нарушавао.

просто напустио везани стих прешавши на слободни, него је неке његове особине, као што је римовање, некад делимично, некад потпуно задржавао, али је зато друга његова ограничења, друге мере, оштро нарушавао.

Није случајно што овакве Матићеве песме имају, с једне стране, стих с почетком који је некад доследно а некад повремено обележен синтаксичким понављањима, али зато уопште нема обележеног краја, па је стога

Није случајно што овакве Матићеве песме имају, с једне стране, стих с почетком који је некад доследно а некад повремено обележен синтаксичким понављањима, али зато уопште нема обележеног краја, па је стога његова дужина

речено: стално објашњавање новога језика поезије као њенога јединога правог и прастарога језика, језика на коме је она некад говорила о битним стварима културе и духовнога опстанка, то објашњавање као откривање даје Мишићевим есејима занос

С друге стране се инсистира на злосрећноме завичајном певу или на такозваној изворној, а у ствари некад локалној, некад емотивној експресивности речи и говорних обрта, што се све у крајњој линији своди на прихватање

С друге стране се инсистира на злосрећноме завичајном певу или на такозваној изворној, а у ствари некад локалној, некад емотивној експресивности речи и говорних обрта, што се све у крајњој линији своди на прихватање стилске периферије о

Што се некад звало пишчевим занатом данас се назива поетиком, и у прози као и у поезији. Серије радова посвећених поетици излазе

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Разуме се, то је само фигуративно. Ви то, ујка-Васо, не можете да разумете. ВАСА: Не могу. ЧЕДА: Некад, у старо време, род је род; данас су се измениле прилике, па род може да буде и фигуративни род.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и то што, додуше не у свим, али зато у готово свим призорима, где се год она појављује, појављује се и Софка: види је, некад чује, а некад је тек у близини.

не у свим, али зато у готово свим призорима, где се год она појављује, појављује се и Софка: види је, некад чује, а некад је тек у близини.

Писац ту походи своју варош. И, што је некад било у вароши а чега више нема, то је опет „топла”, „лепо намештена”, „утуткана соба”.

се од Софке, Томче, као и од нас читалаца скривало, да би се тек овде употребило као покретач противречности која ће некад лепу колико и горду јунакињу спустити до самога дна.

И досад ће отуда, као некад отац му, тек покаткад долазити овамо у кућу подно вароши. Опис Томчиног враћања у Турску, који је кратак али врло

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Потесно ли ће ме нађеш — испрси се Спаса очајнички: — те да те лажем? — А си познавал некад потура Суљ-капетана? — Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре? — Не знам, ага... — Не, не — збори право.

Ти ми некад сачува образ, право је сега и ја да ти вратим... Сви сте слободни Земљаци сме. Вије в туђина да печалите, и ја такец...

у једном стравичном ждрелу што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у кречњачкој литици биле некад огромне, неприступачне пећине.

би никако могло прићи да преко узанога понора није пребачен на другу страну лаки мостић, Ограђен и покривен шиндром, некад јамачно покретан.

Вукашиновић од задовољства сам шчепа од слуге кондир С вином и пружи га Дуруту, молећи га да потегне „као некад наши стари“... Па му и то би мало.

Био је некад диван планински плавушан, какве даје само она наша верига горска од Новога Брда до Сухога Рудишта, само извори Бинч–Мор

Онако отприлике као што су некад отимали изненађеним народима монголски богадури. Мржња, нарасла као неман, бејаше напунила и намрачила ову тешку ноћ.

Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и ливаде где су некад били станови нејакога цара. И бранила их од Арнаута и спахија.

Прота Дејан Поповић. Загонетка. И некад и сад. А највише сад. У својем мрком шарпланинском гуњу место ћурчета кунетином постављена; под плићом суром капом

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил некој чудној речи. Ја после сна тог не знам куда сад.

бити уништени Песме ће бити прилагођене Кад народ открије тајну како се постаје велик Тргови ће остати без споменика Некад само песницима доступне тајне Биће проглашене својином народа ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ Сан је давна и заборављена

Краков, Станислав - КРИЛА

Очи се мајора немоћно раширише, па кад угледа више себе израњављене гранчице, које као да је некад у страшноме сну видео, лицем му пређе грчевити дрхтај.

Петровић, Растко - АФРИКА

Као некад у Напуљу, на Каприју, кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи гов

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Гласно.) Мислим се нешто: ова провала Некад ми зине као гробница, А некад сине као ризница. Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати?

(Гласно.) Мислим се нешто: ова провала Некад ми зине као гробница, А некад сине као ризница. Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика!

ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти! Не знаш шта више личи крпежи: Да л’ опаљени ветром образи, Које су некад црне богиње Арапском шаром грозно шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине, Као тескера

По дивном Левчу, Куда је срндаћ некад весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим оком извор тражио, Сад човек онде, страхом присиљен, Прикрива

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дивни, далеки Кавказ. Па откуд он овде, ко њега амо догна? Жалосна је то и дуга историја. Некад је овај старац, као младо момче, мирно живовао у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у

своје новине у Петрограду, брани »поредак« од нихилиста, и тако је исто виспрен и промоћуран у новинарству, као што је некад био у ђенералном штабу. Г.

Храбри Димитрије Антоновић Холштајн погинуо је 30 августа на Бобовишту, а писац ових редака, који се некад тако слатко смејао паду Владановом, не смеје це више, јер је сад изгнаник из домовине...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ово је преко јего! — гунђао је сутрадан инжењерски пуковник. — И ми смо некад били млади, али такве лудорије нисмо чинили. — Мило ми је! — шапуће Пера „Ђеврек“ испод ћебета. — Како, како?

Све што се затекло са ове стране фронта и могло да носи оружје, упућено је у ров. Старији чиновници, који су некад због кратковидости служили у дубокој позадини, оспособљени су сада и седе у рову поред голобрадих дечака.

Ти већ знаш шта нас највише интересује — додаје Војин и цупка ногом. — А, није Крф више оно што је некад био... Све се искварило. Пред Крфом стационира енглеска, француска и италијанска флота... хиљадама морнара...

Тамо је накуповао масу ствари и уз пут отворио читаву трговину. Мењао је, трампљавао, продавао ствари, некад као Француз, другог дана као Енглез, докле га нису стражарно спровели...

Самохране мајке, утешите се!... На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некад штитило ваше синове, расте сада мирно... Гентіана верна. СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 1890. Рођен је 7.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом! И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!... У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости!

Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом! И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!... У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости!

нечовек! грдило! Али — Опрости, боже, женску прехитрост! Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном...

Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо! А стрепили смо много за тобом. Кад тако некад јутром пораним И са врхова нашег Ловћена У мутно море поглед утоне, А из недара му видим ужаснут Све прождирућу

РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу

крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима пушчаног; Тако ми бога, господару, смем! Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?.

ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире? Сад видим Да ме је некад отац варао Избором дивним прича лажљивих У које ми је тебе уплео Као јунака најјуначнијег У овом полудивљем

Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује? Да није крв Што сам за овај камен пролио, Занесен некад лажним речима: Слободе, независности, вере, народа?... Да нису гробови?... Гробови нису. Погажени су!

КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ви праштајте, Ви, што сте некад На један позив давно умрлог, Пригрлив сабљу, санак презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Старца су обрвале мисли, тешке и црне мисли, па потресају из темеља душом његовом. Некад је он био најнареднији и најзгоднији домаћин на цијелој Крајини.

обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле куле, гдје су некад мучени и издисали непослушни поданици и смјели завјереници, са исушеним и испијеним човјечјим костима и дебелим,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сада пун досаде богова се сећа И смеје се Богу који васкрсава. Ах, живети можда некад беше срећа! Он би сад да спава, за векове спава. Живот мре. Он сања.

Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?

(Приче Соломонове, ВИИ, 17, 18) Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса, некад свилена и плава, Мирише кô лишће свелих љубичица.

бисер, седеф и корале И лијте сузе, јер су црне сене Пале на извор ружичасте пене И дробе ахат и црне корале. Некад мирисом к себи сте ме звале И беле лиске за пољубац дале У час кад речи и кад боје плене.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

у дугом стиху, од петнаест до шеснаест слогова, такозване бугарштице, које се певају са или без инструменталне пратње, некад у колу.

Иако неке од песама проговарају о сиромаштву, некад с тугом, некад с духовним сарказмом, у њим нема ни трага о сталешкој, класној подјармљености, о зависности од

Иако неке од песама проговарају о сиромаштву, некад с тугом, некад с духовним сарказмом, у њим нема ни трага о сталешкој, класној подјармљености, о зависности од господара.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе. Тврдиња је била некад ово стара, Чувала је верно свога господара, А данаске шта је развалина ова?... Постала је гнездо суријех орлова!...

твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело, презирућ, Душмана чекат чете грабљиве.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Славни Боже, дођи нам сад. (Један анђео:) О, Давиде, ти ниси тај Ко ће саградит овај дом. Твој некад родиће се син, Владаће тај над светом тад. И он ће бити мој син А отац његов ја.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена. Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.

За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. Почињу да вечерају.

Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела. И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи

из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: — Младене, што бре не донесете? Знате да треба, па донесите.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Изузетно муслимани на ова места излазе и женски и мушки (Ст. Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као свето дрво.

У Сарајеву су некад на божићним колачима биле израђиване тице од теста са граном од б. (Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад

Код нас, кад млада уђе у свој нови дом, младожењин брат просипа орахе (који бивају разграбљени као некад код Римљана). ОРАШЧИЋ Муѕкатнуѕѕ (мyріѕтіца моѕцхата›. Орашчић. О.

Смрдљика. »Дрво за које се приповиједа да је уље на њему расло док није некакав цар некад о њему објесио права човјека« (Вук, Рјечн., ѕ. в.). Према веровању у Херцеговини, о с. се обесио Јуда (Св. Томић).

с., 26, 1971, 45). У околини Зејечара — као и коледарски штап, који чува од болести — од л. је »и штап на помани«, а некад су се од л.

села Клатичева непосредно испод железничког стајалишта Срчаник«, једна ливада зове се Срчаник — зато што је на њој некад било много срчаника, који је бран »на Св.

Она је на првом месту у благословима и клетвама (а за њом винова лоза и конопља, која је некад имала огроман привредни значај). Али сва та каснија објављена веровања о п.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека његове одреде, али њега

Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека његове одреде, али њега никада нису могле

Трудили су се да све испадне уредно и без грешке, да оно што је некад припадало Чигури не прикалеме Вуги или Кустури.

Њене руке су се покренуле, клизале су по мени час овлаш, час грчевито, некад као додир маслачка, некад до бола. Цели дан смо остали горе, у штали.

Њене руке су се покренуле, клизале су по мени час овлаш, час грчевито, некад као додир маслачка, некад до бола. Цели дан смо остали горе, у штали.

И врати мир пољима и шумама плодне моравичке долине и поново би оно што је некад било. То ћу морати написати у летопис.

Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала. Некад звер изађе пред пећину и онда се чује ужасан танки крик од кога људи глуве а жене побацују.

Ево га где чучи држећи коња за узду. Лишће је опало са жбуња а он листа. Листа од узбуђења као некад, као у она стара времена кад је пуст и млад лутао по селима за женским мирисом, јарац Дадара, јарчина.

Предње ноге би ми најпре ставио на кључњаче, средњим би ми стегао слабине, а задњим би обухватио колена. Некад би му трбух био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је изгледао

Некад би му трбух био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је изгледао несносно тежак.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш њој: „Остави наду, пролазећи! Стидљива скромност бог је мој.“ Некад сам имô врло радо Та бледа лица, слаби стас, И забринуто чело младо, И разнежени, тужан глас.

То су тужни споменици разорених царских двора. С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола.

1890. ДАНАЈА Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби Са златном, обилном кишом. Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш

И криве њезине гране, Наказно пружене горе, кô израз паклених мука, Од суве, самртне жеге усамљен источник бране. Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену слазила пастирка млада; И пастир певаше песме у вече,

Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.

Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у

Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду. И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом. Али се бораху јоште.

Је л' имô рода или верне љубе? И где су они? Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива? Можда је некад у минуло доба Старица мајка долазила туне, И лила сузе више рâна гроба, И звала сина што у њему труне.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

од сунца, на американску савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане.

Ја сам о томе некад и писао, па могу тиме да се сада користим. Причекајте, молим, малко! Доња од десних фијока мога писаћег стола

Ту су се одмењивале снажне и добро уређене државе са огромним престоницама, као што су Ур, Нинива и Вавилон, које су некад биле чуда света, а од којих стоје сада само рушевине.

“ - „Може!“ - „Шта кажете? А Ви сте ми некад говорили о астрологији са омаловажавањем! Но она је, јел’те, у последње време дошла опет у моду, и многи верују у њу.

Ал’ га се не могох отарасити догод му не запретих шамаром. Шта тај дрипац све не уображава! Зар нисам некад на бечкој техници употребио два семестра да вештачки нацртам стубове Партенона и Ерехтејона и упознам све њихове мере

Када сам се силазио преко степеница Пропилеја, јасно сам осетио да сам био на једном врхунцу, на који се човечанство некад уздигло, а на који се никад више неће успети. И иначе се има у Атини шта да види.

Из једног таквог парчета дао сам истесати Ваш придржач. Замишљам да је тај комадић камена некад додирнула својом ногом и Аспазија, лепа љубазница Периклова.

Векови нису видели овакву црквену свечаност, а ја је посматрах, као из дворске ложе, са почасног места где је некад седео посланик руског цара. Још примих после службе честитке свих учесника моме крсном имену.

се искупише око њега да га бране, и потиште, злостављајући их, преко главних степеница право ка оној капији на коју је некад, био обешен Глигорије В.

Довршили сте онај посао који су некад почели наши свети оци, први христијани и апостоли. Та зар не пише у деветнаестој глави дјела апостолских: „А многи

Ова је највише страдала, њу оправљам и крпим при свакој својој посети. Иза куће, па до самог Дунава, пружа се, некад лепо уређен, а сада запуштен парк и врт, који није више ни једно ни друго.

Истина, његова стара стабла, - липе, дивљи кестенови, борови и јеле, - сада су још већа и лепша него што су некад била, али у њихову дебелом хладу воде борбу коров и подивљало џбуње са последњим остатцима некадање културе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Више за себе): Не знаш ти, чедо! Свет, он, тај свет, за друго ништа и не зна, већ само зна и памти оно што је некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде

Знаш, Станко, синко... (Трза се.) Ох, ја сам опет заборавила, опет те зовем као некад, као кад си био дете, наш комшија... МИРОН Ако, ако, не љутим се. Чак ми је мило. Него после?

Знао сам да ћу, колико пута, идући сам путем, којим сам некад као дечко ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао — исто као и ја; дрвеће по њему, које

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али као што све око човека у току његове судбине добија друга и друга значења, тако бива и с речником. Реч која је некад била израз задовољства, постане после израз ироније, и горе од тога. Мајстор Костина судбина поче да се колеба.

Одвојио се и од куће и од свирача. Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по кафанама.

Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по кафанама. Али у кафану је улазио и из ње излазио као неко више биће.

Сека је родила мртво дете, не осећа се најбоље, муж њен пише да би добро било да је неко одведе до оног блата где се некад лечила. „Ко да је води!” — бризнуо је у плач мајстор Коста.

конопцем везан је за госпа Нолу и гроб, или можда почасна гробница чувеног инжењера и професора у аксонској, некад малог Швабе у кући госпа Нолиној.

А да га посрами, уздржавали се, јер је у последње време осетила да је напуштају стрпљење и хумор, да пренагљује, да је некад баш груба у скраћивању процеса. — Разан свет, што рекла протиница, па ми у глави неки пут бучи баш као у млину.

Павле је сам себе то понекад питао. Он је опажао да се подаје разним нагонима. И да им се подаје некад природно, а некад с нелагодностима.

Павле је сам себе то понекад питао. Он је опажао да се подаје разним нагонима. И да им се подаје некад природно, а некад с нелагодностима.

Знало се да Мија брине сталну бригу о њеним цртежима. Некада поправи, некада нешто доцрта, некад узме Јанину руку и води је.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сваки је одступао у правој линији преко планина, урвина, дубодолина, некад по беспућу, преко река, а често су се људи и упрезали, да би само спасли материјал и топове.

Иако је на путу било много сличних физиономија, ипак је ово лице привлачило мој поглед... Чини ми се да сам некад видео оне очи, онај правилан нос... Али ово лице је сад бледо, а очи замагљене.

Опоменух га. — 3а кварт уре! — одговори он и замаче у један ходник. — Друже, овде кварт уре значи два сата, а некад и пола дана — добаци ми један пешачки поручник. Већ видим и сам да не могу добити шта тражим. А није им ни лако.

— А зашто они спавају? — пита дете. — Уморни су — одговорих расејано. — А је л’ им зима? И они су били некад деца као мали Мића, насмејани, весели... Постали су дечаци и замишљали да је живот вечан. И тек закорачили у живот...

На људима пуна ратна спрема, и са њих капљу грашке зноја. Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују... Некад смо завидели Немцима на њиховој спреми, док су наши ишли у исцепаним опанцима и боси. А сада имају све то, и још више.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Да киша тада доносила Данаиде За ратарима да скакутале чуме, Дрва су била девице врло блиде, Уздисале некад под парима све хуме. Не растужујем.

мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под врбама, за истом девојком, плакали.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

МАСЛАЧАК У подножју планине, некад давно, расла је чета сунцокрета. Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни!

Шта је могла да прича с њима? Људе које је она волела, они нису знали ни по чувењу, а како се некад живело није их занимало. Сувишна и туђа живела је Лепотица, узалуд чекајући да дођу старост и смрт.

Како и да одбрани? Птице имају крила, а дечаци лаке и хитре ноге. Такве је, некад, и сам имао. Мислио Старац, премишљао шта да ради. Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

За друштво некад не бјеше нам стало, О себи само говорисмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо

3 Волио сам ружу, љиљан, сунце јасно, Волио сам некад заносно и страсно; Сад не волим више, ја сад волим једну, Волим ону медну, ону слатку, чедну, Јер је она сама миља

40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја. Једна тамна, мутна чежња На горске ме гони висе, Ту

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

За њега је то једна иста борба. Он у самој чињеници да је некад постојала моћна домаћа држава налази оправдање народној борби, изгледе за њен успех.

Народни певач као да говори: имали смо некад моћну државу, њеној пропасти највише су допринели великаши издајници; ако сад сви сложно прегнемо, ако међу нама не

Принуђена турским неделима да тражи излаз у очајничкој борби, раја је у самој чињеници да је некад постојала моћна држава видела јемство свога успеха или бар оправдање својих напора.

При свему томе чињеница да је некад постојала домаћа држава имала је огроман утицај. Огромним, највећим делом наша народна епика у ствари је један

Сабље и мачеви били су широки, сабље криве, а мачеви прави. Шаку је чувала накрсница, која је некад могла, испреплетена, изгледати као права корпа. Балчак и корице при балчаку били су често од сребра.

Сабље су имале „мухур“, жиг с иницијалима мајстора-ковача или оног коме сабља припада, као и с ликом свеца-заштитника. Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги

У мучним вековима туђинске најезде сама чињеница да је у нашој земљи некад постајала снажна домаћа држава одиграла је крупну, позитивну, покретачку улогу.

560 и д., гдје краљ Евандар прича како је некад у младости убио краља Ерула, којега је морао трипут убијати, јер је имао три душе (тј.

Таман бише вина највишега, тј. „баш кад су били у највишем пићу“. Ти остаде у столу њиноме, тј. онде где су они некад седели, па њином престолу.

“ Али треба имати на уму и то да је некад кроз сам град Цетиње протицала речица, која је после пресахла. Синоћ пољу легох под чадором, тј.

веће дивит — мастионица; „метална направа која се састоји из једне краће цеви где се чувају трске којим су муслимани некад писали и једне мастионице опет од метала која је залемљена уз поменуту цев.

Сад се мало виђају такви дивити још у погдекога старинског хоџе, а некад је то био и украс и носио се задевен за појасом као ово сада тзв. наливперо. Отуда „трже дивит од појаса“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Не дам да ме на правди бију. Крићу се у Гају, тамо гдје је некад била колиба из које си се ти борио. Дјечак је од старијих чуо тек понешто о правди, али слути да је добро и праведно

самара, звану „самарњача“или „чувалдус“, затим јак и дебео конац и, коначно, чврст картон од једне кутије у коју је некад био пакован отров за пацове.

који од наших дјечака затекао негдје подаље од куће и морао да се враћа сам, по мрклу мраку, није се више плашио као некад.

) и трком појури у прво љесково шипражје. Забезекнути учитељ није скочио иза катедре и појурио за Луњом као оно некад за Јованчетом. Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице.

На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине. То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила.

— Ово ћу да чувам за успомену на вас двојицу. Дође ли некад каква невоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним. Опет је стао да промиња снијег, али двојици дјечака данас то

Ако их је било више, некад би се на раскршћу и подијелили, па једни ударили на један крај села, а други у неком другом правцу.

—А отуд смо некад бјежали — тихо изусти Вањка и сузе му почеше клизити низ лице. И Јованчету се очи зачас напунише сузама, па није

Навратио је и пољар Лијан, зачуђено избечио очи и по старој навици машио се за џеп у коме је некад носио боцу с ракијом. — Охо-хо, па ово је читаво домаћинство. Мањка вам само још ноћни чувар.

XXИ Сваке вечери, враћајући се с предавања на курсу, Стриц је пролазио крај куће оне „дебеле Марице“због које се, некад, толико препирао с Луњом. Истину говорећи, Марица баш није ни била тако дебела.

Луња је ћутала, умирена, тиха и срећна, а кад Јованче устаде и крену, она га предано помилова по рукаву. — Наврати некад и овим крајем. Ту ћеш увијек наћи мене и стрица Лијана. Ја ћу те сваки дан чекати.

Његово, у основи добро срце, жалило је искрено за својом добром другарицом из тешких дана одметништва. Она га је некад вољела преданије и с више пожртвовања нег што ће га више ико у животу вољети.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу? Ко стрњиште или пшеницу? МОРЕ Ка и море што некад врло се с буком диже И с таласом о брегове бије, Пак и опет се натраг у себе И скутава тишећи се, — Тако је и

Заради зависти некад браћа Јосифа, свога им млађега брата, продадоше за роба Јегиптеном. Ништа друго коју ифтиру на њега не имадоше што

Тако се им то згоди ка некад давно при Мојсеју што се је Јегиптеном било случило кад су у потеру ишли за бежећим пешице израиљским народом скроз

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оном највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров кад је био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и

Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље

Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао

и он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици Г, свира сада у неку олупану и изгужвану

А ако понесе, он колико понесе толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео. Једном кад је пошао у „Апеловац“ на стрелиште, дао му отац седам гроша.

), како је момак наочит, добар, „кротак како девојка“, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.

због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутру опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле. — Ех, — вели му Замфир — куде су били они стари спрама теб’?!