Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Од то доба ретко да је одлазио кући, по вас дан лута по планинама или се шуња око манастира, некада, опет, по три дана пије у манастирској механи; људи су га већ научили, па га нико ни за шта не пита.
А после наједанпут пребледе као крпа. — Није могуће!... То он не може знати ко је некада овамо доходио!... Не! Не!... Али куд оде,... — додаде устрепелим гласом. — Кући није... да куда је?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!... Опрости!... Станку се згади... Овај човек беше некада поносит... Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено дело. ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ На једној каменој равници над понором, на неком
Тако много година. И кад су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се
Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето. А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант! А ти знаш да сам престарео за ексцесе. Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртник.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпéвао и наравно да га је увек нàтпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао, али сад му много смета старост.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Одгуривао би своје да би и даље остајао да онако непомично, пажљиво вири у цркву. XВИИ Мајка му, некада у своје доба прва, чувена лепотица, а после хаџика, која је с оцем му чак и на Свети Гроб ишла, пре времена умрла због
Лице, онако слепо, тамно и пуно блата. И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа. Али та колија на њему, некада лепа, сигурно кога богаташа, ублажава. Сви га познају. Прилазе му.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ Зар је мало забушаната? Ево овде пуна је варош. — Ух, одвратни су ми, стреса се она и јежи. — Па ипак истрчиш по некада на прозор! — Ја? и очигледна лаж се затитра у њеном гласу. Никад! — Јелена, Јелена. ниси ти оно што си била!
Африка
Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику његовог брата; који је мој велик и пријатељ. Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе.
раздрљеној на прсима, посувраћених рукава, у чакширама које су ниско опасане преко неког дебелог омота на трбуху. Некада мора да је био изванредно леп: његове очи чијим је погледом он тешко управљао, биле су топле кафене боје; коса,
Имати овде своју кућу и назвати је Нови Турмирел. Наш дом у Нормандији зове се Турмирел. Нови Турмирел; тако су некада исељеници заснивали Нови Јорк, Нови Орлеан, Нову Каледонију.
Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео. Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину.
Волим њен мирис палмовог уља и амбре који ме је некада одбијао. Сада све што имам мирише на то и радује ме. У један по поноћи напуштам там–там и враћам се за спавање.
), одлазиш, а не видим више, као некада, стражњицу само твоју из даљине!“ Смејао сам се радосно, на овај пример како се једна иста песничка идеја обзнањује
изражавао се поетски извињао се што се дружи са Дакарцима и што свирајући у звечку зарађује баш за дуван због кога је некада плакао. Почеше долазити пијани црни војници са Португалкама. Велике дискусије.
Људожерство код њих није начин исхране, нити постоје касапнице људскога меса, као некада и понегде, али је свакодневно скривено, фетишерско и обичајно, упркос огорчене борбе од стране француских власти.
неки млади марабут, свештеник, дуге расплетене косе, мртвачки бледожутог лица и дивних огромних очију, у одећи која је некада била богата.
Не види се безначајност кварта, дроњавост и прљавост пролазника као некада. Ускопистио сам се да за једну моју урођеничку, црначку тамбуру пронађем кобилицу која би јој унеколико одговарала.
Теодосије - ЖИТИЈА
И могао се видети дирљиви призор крајње смерности: онај који је некада био висок и лежао у златној и мекој постељи, лежаше само на рогозини као један од последњих и убогих људи, дишући
Послушај ме, Господе, послушај, као што си некада пророка твога огњем, тако и сада мене, грешнога раба свога послушај градом небеским, да и ови разумеју да сам ја твој
одбаце страх и да зову „Господе, смилуј се“, и сам подигавши своје преподобне руке, мољаше се говорећи: „Као што си некада спасао своје ученике, који су се у лађи борили с валима, запретивши мору и ветровима, спаси сада и нас који се
Владислав краљ брзо достиже светога у ношену, и као некада Давид пред ћивотом радоваше се, излазећи и предводећи његове свете мошти.
моји, нити да рекну: Прождрасмо га, и одмах Исповедање свете вере поче изговарати, Верујем у једнога Бога, као некада Давид певањем песама и свирањем у гусле, те зли дух што дављаше Саула од овог бежаше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
) По неким знацима они би били мешавина саксонских рудара и Србо-Хрвата. И сада су још занатлије или рудари. Некада потпуно потчињени мухамеданским беговима, често њихове одане слуге, данас су део становништва са врло мало
пространим планинама, биле су утолико више повољна средишта за стварање посебног живота, што су саобраћајне везе биле некада врло тешке и тек одскора почеле да се поправљају.
које нису само спољне, могле су се запазити нарочито на младим људима на Косову, у Метохији и у западној Македонији. Некада повијени, људи су сада усправљенијег хода, лица су им постала ведрија, поглед јаснији.
Ови Брсјаци, који су некада чинили јако племе, данас нису везани никаквом међусобном везом. Између њих су се увукли многобројни досељеници из
„српски крал Стефане“ и његов син Душан деле царевину, деле „Руменлија“ (то ће рећи Македонију и друге области које су некада припадале Византији), „равна Шумадија“ и „наши Арнаутлук“.
По уверавању многих а нарочито једног православног свештеника, који је родом из Дуфа, Реканци су били Срби и некада говорили само српски.
од живота осталих области, са бесним беговима турско-арбанашким, са насиљима и извесном самосталношћу, по чему је некада „љута Дибра“ била добро позната.
Бугарска раја у турско доба. — Историјска улога коју су некада играли није код Бугара много остала у успомени, и она се у овом погледу јако разликује од Срба који се увек сећају и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Мога положаја? Зашто мога? ПАВЛЕ: Видећете зашто. Ваш зет је био некада мој млади пријатељ; ја сам га из школске скамије увео у живот; умео је да стече и моју наклоност и моје поверење.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
да корача упоредо са мном на онај свој нарочити начин: ту сам, али не морам бити ту, не обраћај пажњу на мене! Некада смо ишли у исти разред, али после његовог покушаја да наставницу избаци кроз прозор, он је престао да иде у било који
Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака. Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из оквира неког медаљона.
- Она нема ништа чак ни налик на рибњак. Објаснили смо јој да је имала, некада раније. Пре неких педесет година њен је отац имао најчувенији рибњак у Покрајини и Бароница још мисли да га има.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ није ни пун као некада. Пера тера своје. Никад не може да изведе свој план. Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг
Црњански, Милош - Сеобе 1
био је попримио отровну жудњу за сребром и низао сребрнике на једној врпци, коју је носио око паса, на голом телу. Некада толико питом да није могао да убије ни муху, нити да закоље овцу (говорећи да је грех пролити крв), био је постао
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁹ Некада ове љубавне чини личе на праве вешто постављене замке у које момак, и не слутећи, упада. Тако, рецимо, „на Велики петак
⁴⁴ Вероватно су се некада свадбе обављале у пролеће када се буди вегетација, а знамо да су се обреди за плодност обављали најчешће за време
Док су у бројним поступцима и обичајима везаним за магију плодности учесници супруге и супрузи, а, осим њих, некада и свекрве, дотле су у поступцима везаним за магијску контрацепцију готово искључиви учесници саме супруге.
обичаја који се у нашем народу врше с намером да се жени обезбеди успешан и лак порођај сведочи о томе колико су некада порођај и његов исход били неизвесни.
септембар) бити сиромашно. Дете рођено на Бадњи дан биће несрећно, а рођено на Божић још несрећније. Кажу да су се некада таква деца спаљивала, будући да нису била достојна да живе (зато су мајке криле да су дете родиле на Божић).
Значење дана у недељи некада је двосмислено јер је њихова семантика двоструко или вишеструко детерминисана: паганским и хришћанским моделом света.
³¹ (Овом објашњењу иде у прилог и једно предање српског народа у ђевђелијској кази према којем је среда некада била срећан дан, али откако је на тај дан ухваћен Исус Христос, Бог среду прокле, те она од тада постаде несрећна.
Разни аграрни обичаји који се врше овог дана откривају да је четвртак некада био посвећен паганском богу грома Перуну (Балтички Словени називају четвртак перüндан: Римљани Јупитеров дан, Јовис
²⁹ Бабине обично трају првих, негде три, негде седам, а ређе чак и 40 дана од порођаја.³⁰ На бабине су некада, изгледа, искључиво долазиле жене, и то оне које рађају (зато се овај обичај сматра као вид узајамног „задуживања“
Зато неки људи, кад само пролазе поред кумове куће, скидају капу у знак поштовања.⁵⁸ Некада се, причају стари људи, пред кумом падало на колена, љубила земља, а капа се скидала „као пред иконом“.
Жене су некада рађале по десеторо и више деце, али је од тога до периода полне зрелости остајало у животу свега двоје-троје.
вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа, виљушке, маказа — који се стављају у постељу где дете спава. Некада се нож забоде у врата јер се сматра да ће се онда вештица уплашити и неће смети да удари на дете.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао дете из набујале воде мутне. О ОЛТАРУ У олтар да не улазе жене Ни трудне, ни нероткиње, ни удове, ни неудате.
порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих груне отрованих речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и срдаца и дијафрагми да би потом се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
беле хартије и свет у магли; предели који очекују да буду уобличени, личности које стрпљиво чекају да их оживимо … Некада давно изговорене речи, расуте у времену, роје нам се око лампе.
полицајци, доушници, ислужени шпијуни, педери, архитекте с олињалим лептир-машнама, све оне курве се траже што су некада седеле у плишаном »Мажестику« и пиле капуцинер у шест по подне, причајући да их је завео професор математике кад су му
Како наћи ону праву коју толико дуго тражим? ВИИ Тражи се сваштара; она дивна, дебела свеска купусара, коју смо некада давно звали сваштаром. Сваштара! Чудесна реч.
мислим, прилично ми иде на јетру кад неко ко обилази све те фестивале по венецијама и лондонима, почне да кука како је некада давно одвајао неки ћошак, ако схватите шта оћу да кажем. У чему је штос?
Цик-цак. Лево-десно. Бришу све док не избришу и последњу ствар због које сам некада волео успеле момке, скупљао исечке из новина у којима се говорило о њима, навијао за њих.
колико се дуго нисам играо шуге, а последњих година не примећујем да се деца по парковима играју те дивне игре, некада тако омиљене у мојој земљи. Данас деца имају толико ствари за игру!
неисхрањеним коленима, ништа сем пољанчета над рушевинама, а испод њега, дубоко испод, затрпано нешто што је некада било кућа — подрум и партер — кућа пуна срећних станара изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина
Не, нисам себичан: волим да сви виде филмове који су ми некада били драги, али мислим да није у реду што за то више нико не плаћа дугим чекањем у реду и неизвесношћу хоће ли бити
притиска педалу непостојеће кочнице, а мисли: »Где ли се дело оно Попово поље, оно бескрајно Попово поље које сам некада са гаравом екскурзијом обилазила пола дана заједно са сенком брда, и где су они смели дечаци што су искакали из воза и
— поздравио га је шеф Терасе. Сјајно изгледате! »Значи, већ је време да ми кажу како сјајно изгледам« помислио је. »Некада се то подразумевало...« – Хвала! — рекао је. — Што има код вас? – Све по старом — одговорио је шеф Терасе.
мислио је, »сасвим добро, мада ми ни ово сунце, ни ова Тераса коју сам толико волео, ни овај отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш као да је неки расејани сценограф
Мириси туђих јела. Спазих затим чистача ципела пред бившом Хипотекарном банком, који је некада тако непоновљиво умео да измами сјај из мојих старих ципела и поврати, бар накратко, осећање елегантног сиромаштва;
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Стварносна основа ту се тек може слутити; остало је лирска пројекција, самозачаравање, замах уобразиље од некада, дакле једна врста давно оствареног песничког чина.
који су рат рату објавили, а од имена свога града учинили синоним мира, људи који ће за своју слободу исто тако као и некада поново стати под зидине града и грудима дочекати много јачу силу...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ј. С. П ЛИЦА: ЖУТИЛОВ, бивши некада нотарош НАНЧИКА, његова супруга МИЛЧИКА, ЕДЕН — њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
мужева и србских јунака (које сваки Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом желатељу или се у развалинама показују, или им се
Данас Милутиновић не изгледа оно што је некада изгледао. То је песник разностран и плодан, плоднији но ико у његовом нараштају, са извесном снагом и замахом.
је у Новом Саду први део његовог »шаљивог романа« Романъ безъ романа писаног још 1832, у коме је, као Сервантес што је некада са Дон Кихотом од Манче ударио на витешке романе, исмејавао фантастичне и сентименталне романе врсте Милована
Педесетих година, када је Војводина отцепљена од Угарске, Пешта губи значај који је некада имала за Србе. Нови Сад постаје средиште духовног живота српског, »отечество учених Србаља«.
немачком језику, он је својим научним проучавањима дао Словенима једну идеју о њиховој прошлости, казао им оно што су некада били.
Пева се више и боље но икада у српској књижевности. За кратко време млади освајају, потискују старије, некада слављене песнике: Малетића, Бана, Суботића, Хаџића, Никанора Грујића.
Он саветује шта све треба учинити те да се запуштена Далмација дигне на висину на којој је некада била и да српски народ заузме у Словенству и међу народима оно место које му припада по његовим врлинама, по његовом
86 Његови преводи, који су некада слављени, прегледани изблиза нису могли издржати критику: преводио је врло слободно, изостављајући и додајући по вољи,
те књижевне школе отерао до краја, показавши како се може рђаво проћи са нешто талента а са много списатељске таштине. Некада јако слављен, јер је боље но ико представљао лажан идеал романтичког »појете«, он је последњих година много изгубио од
Као што су некада млади људи почињали своју књижевну каријеру писањем класичних ода или љубавних елегија, тако сада почињу преводима
И он узима да слика живот свога родног места, процес слабљења некада јаке српске расе и падања некада живог грађанског сталежа, да као контрасте приказује старе и јаке нараштаје и младе и
И он узима да слика живот свога родног места, процес слабљења некада јаке српске расе и падања некада живог грађанског сталежа, да као контрасте приказује старе и јаке нараштаје и младе и клонуле, сву трагедију »славне и
Милићевић, Вук - Беспуће
Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се. Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био! Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва, и просто осети да је вредео нешто. Можда би био и чувен списатељ!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигô тић и сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена
седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине, Српске славе, српске госпоштине, Осети се последњега доба, Та краснога на Косову гроба.
Ето моје, па нек ми је проста, Јер за сада свакако је доста. Песмо моја, песмо од некада, Где је оно красно доба сада, Кад те сретан ја певати почех?
И пре га је Србин био, Па га свагда и избио, На груди му клете клекô, На челу му дуван секô. — Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје?
небу ми једно сунце сјаје, Дању сјаје, а ноћу залази, Ти си, отац, моје друго сунце, Које мени никад не залази. Некада сам имô јоште једно, Зрак је његов већ одавно седнô, Мајци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и
Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело! О песме, што сам некада вас ноћу Ја певао са млађаном моћу, Ви можете и не видити данак; А ви, о друге, што вас роди данак, Можете спават
враг би цркâ, Сваки од њи затандрка. 2. „Какви Срби, гле и сада! Какви“ — не знам што зборише — „Илири смо од некада, Красни синци, те сувише; Наша мајка јесте и л а, А то мислим већ је сила.“ 3.
Сад се смрче, ветар напе, А гром своје стреле запе. XИВ Бура, муње, грмљавина, Све дивљачно кâ некада; То му некад би милина, Али сада, али сада Нема њега на прозору Да се диви божјој сили, Унутри је у свом двору.
Прости, прости, клетве с' мани, Ти си моја од некада, Моја сада, па свакада!“ XВИИИ Његова је, његова је! У срцу му опет живну, Те потрже из потаје Успомену ону
снова све с' обрну И намаче нојцу црну: Скоро сунца успомене Проби тмине те маглене, Ето, сину дивно, мило, Кâ некада што је било, Ког са неба свога трже, Па под ноге лудо врже; Он га трже, сунце паде, Разби свет му на комаде.
зађе, већ сумраче, И нојца се већ примаче, Па у таму милостиво Зави мртво кâ и живо; Зави рпу несретника, Што некада свету дика, Негда људи божа чуда, А сад само рана уда Гладном вуку, гладном керу Приправљена за вечеру.
Како с' вију и радују, Јер ће скоро да благују, Па гле, за час неста муке, Просте њему опет руке, Сва милина од некада Вати му се срца млада. — Ој животе...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице? Како ли смо некада, заједно, дјечачки, лирски занесени, туговали над пјесником Гарсијом Лорком и замишљали оно праскозорје кад га одводе,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Море жено, шта је теби данас? СУЛТАНА: На бал, ја, која сам некада на бароне преко рамена гледала, сад с чизмашима да играм? Волим пређе цркнути, него да се тај покор учини.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
тих шешира који немају лове за преждеравање, него више воле да циришу ружицу и оће мало да се друже за столом, где је некада давно седео неко из њихове читанке за први разред.
“ Ћутали смо и био је то прави реквијем за стару, славну Скадарлију у којој је човек некада могао да се осећа као у својој кући и, више од тога, као у кући свога пријатеља.
И шта се даље дешава? Каже тај момак, новинар, што је некада писао читаве чаршаве на првим странама листова, каже оном сиротом повратнику што је дошао да остави своје коске негде
Ту онај тип што је некада говорио: „Рукољуб госпођи мамици!“ па због тога био критикован и одузете му точкице почне из чиста мира да вришти и
лабораторије, где се свако самоиспитује, проверава и хвата партнера у потиснутом либиду, док је мојој бакути, некада, било довољно једно извезено либаде, па да буде лепа и тражена у огромним количинама. Стравично!
Маман тера маторог да јој бере цвеће као некада, раније, док је још барио све у шеснаест. И баш кад састављам тестамент умирући од досаде, бакутанер се изненада
Умало да се не расплачем, на часну реч! Мислим, све те ствари које спомињу, а које су некада припадале другима: лампе са абажурима што су некада давно осветљавале најновији број часописа „Илустратион“, а данас
Мислим, све те ствари које спомињу, а које су некада припадале другима: лампе са абажурима што су некада давно осветљавале најновији број часописа „Илустратион“, а данас неко шунд-ђубре, столице на којима су седеле рођене
У чему је ствар? Пронашла женска писма која јој је некада упућивао онај лажњак од мог оца! Шта да се ради? Пошаље,ме у кухињу да скувам три кофијановића, вратим се кроз десетак
Прогласили смо све непријатне ствари поезијом, баш као што је некада давно, у оној дивној књизи Марка Твена, Том Сојер прогласио фарбање ограде чистим проводом!
Не знам ни сама због чега, кеве ми! Журеви, који су се некада давно, пре рата, како каже маман, звали чајанке, а још раније посела и прела, последња су шанса за пропале новинаре
Хоћи да кажем, одело за укопавање. Ту Суле мазне нову новцуату тренерку из атлетског клуба где је некада био благајник.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Где је његов замак? — На Већем Острву. То је некада био манастир и напуштен. Стари маркиз, сенатор, купио га је будзашто. Потрошио је више милиона да га претвори у замак.
Стари су се такође искварили. Родитељи не воле децу као некада а деца чим проходају забораве на родитеље. — Али ви сте задовољни са својим синовима?
Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари. — Видите ли овога? Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла.
Њени елементи, њени органи, живе заједнички и удружено. Оно што је некада за мене значило: пријатно жуборење кратких таласа око чамца; сада је и за моје уво, и за цело биће: одговор воде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
да ми упропастите коње — и командант се обрати рудном возару строгим гласом: — Онда ћу тебе, бубо једна, да упрегнем. Некада су ове замерке биле на своме месту. А много пута је замерао без икаквог повода, тек само да нешто примети.
Војници их не гледају више. То су били некада људи, а сада су живи лешеви, који гамижу захваљујући само оним доброћудним трећепозивцима, који трапуљају по овој
А на обема странама су распоређене батерије, које су тукле противничке ровове, а некада, због малог одстојања, и своје. Ми смо се утврдили тако као да ћемо на овим узораним њивама да векујемо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
и певајући, избаци из Јориковог гроба, и кад год је Хамлет узме у руке и каже: ‘Ова је лобања имала језик и могла је некада певати’, биће то моје васкрсење!” СОФИЈА: Је ли то све? ВАСИЛИЈЕ: Све. ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећни Филип!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза. Свет овде ништа не зна, сем тужакања. Изгледа као да лелек прелази са оца на сина.
и по ноћи, у свакој борби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, што се, победоносно, вила некада по Европи, у рукама Банаћана.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
3атим остави двор и оде у пуостињу, у којој је некада живео тај исти старац. И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко би могао тада помислити, да ће он до овога доба остати овако усамљен, као стари грм међу шибљем?... И он је некада дуго и много мислио о својој будућности, мислио је о својој женидби...
— Хм... разумем... — У осталом, ништа нама то не смета да будемо бољи од вас у свима пословима, које сте некада ви радили. Да ли би ми могли казати какви су узроци навели господина министра на тако необичан преврат?
— Оне исте задаће, које смо имале ми у XИX веку сад имају они, и баве се истим пословима, који су некада спадали у нашу дужност. — Та није могуће! Зар они подижу и чувају децу?
Срећа и добро једног народа не лежи у његовом умном и културном напретку, као што сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад
га нека не видљива, ну пријатна сила обгрли, па му прича о далеком, давно заборављеном детињству, и чини му се да је некада, још док га миловаху ветрови са Рудника, Маљена и Медведника, док га, слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Звезде, на небу, исте су као некада, Ал живот је, ипак, неосетно прошао! Поумираше исписници и солунци! Од добре ватре нема радости веће: Пламенови
) А Јулија би потајно сузе ронила: „Боже, ово није човек, него гомила Месишта — ах, у шта сам се некада Загледала, неискусна и премлада!
То и није град, већ нешто мимо, пре града, Нешто по страни, одувек, од некада. Изгореле су све жудње, пресахла нада, кајање, А остало је прочишћено трајање.
Снага издала, памћење ветри, А бабе добро познаје: некада Био је верен с њима, са све три! Мислио је: брак је мала услуга, Што се даје накратко, под дејством Тренутног
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
« Доктор Парсевал Врајт, некада чувени ловац ајкула, описујући своје ловове, наводи да су све ајкуле које је ухватио удицом на дубини већој од 500
Данас те опасности више нема, јер је сваки морепловац о њој добро обавештен, па ту област избегава. Али некада, док се није за то добро знало, а нарочито за време јаких ветрова, бура и оркана, једрењаци су, приближивши се
Одатле се иде у пристаниште Хемилтон, између острваца са бујном вегетацијом. Некада је таква пловидба између острва била опасна, због плићака и оштрих подводних коралских наслага над овима, па се због
Ништа не даје такав утисак смрти као те жртве бесне океанске буре, великог једрењака који је некада, пун живота, весело пловио по површини бескрајног океана«. »Али, пазите сад...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЛУГУБРЕ Перике беле, шињони, лепеза, И ципеле од атласа и свиле, И кринолине разне пуне веза, Красне и сјајне некада су биле.
Живот ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу знати.
Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа... ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне ране, Негдашњих тежња и мегдана.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И он је некада био млад. Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике. А што у Туркиње, у неверу? Јер код њих, була, пошто по
А највише су падала у она доба годишња када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке. И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.
Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део. Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки
па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је Овако било, постајало и овако се кретало.
Он је сам то тако некада мислио да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио,
Чак се некада и поносила тиме што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто да ће, кад се
Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука
Али то њу није изненађивало. Све јој је било тако јасно. Све се, исто као некада, и сада понавља. Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан, неизмењен, Исте шуме, цвеће и мириси трају.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Најчешће су оне које су у вези са животом и околином у којој се креће наш народ. Загонетке су некада имале и другу намену: у давној прошлости употребљавале су се и као култичке и религиозне формуле, у којима се крио
као за воће), и од тога остане Вотњак. СЕМЕНТЕШКО ЈЕЗЕРО Некада неки поп вро о празнику на месту гдје је сад језеро. Тога дана прође св.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Но, будући да се не зна како ће бити и пошто има наде да ће се некако некада уразумити, одустасмо од такве одлуке. Оне који се не причешћују подвести под осуду као неразумне, што би било на
Да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никада пропасти. Ако ли ко усхте некада, у неко време, било под којим начином да поработи ово, или да учини под неком влашћу, било од црквених људи, или од
О Анастасијиној панихиди. На такав начин треба да појете и на дан блаженопочивше, која је била некада супруга његова, Анастасије монахиње, месеца јуна, двадесет првог дана.
Свагда постојано и непромењено да вам буде. Ако ли ко усхте некада, у неко време, из манастира узети, или од црквеног — иконе свете, или сасуде часне, или завесе, или књиге; било из
На такав начин треба да појете и на дан успомене блаженопочивше, која је била некада супруга његова, Анастасије монахиње који бива месеца јула, двадесет првог дана.
То све мудрошћу И трудом својим придоби — ово све му је припадало од Српске земље, а одузето некада насиљем од његове дедовине.
тога, као слаткогласну птицу и пустинољубну грлицу, жељеног нађе неког монаха, милу утеху христољубивом старцу, и некада од њега отхрањено јагње, изданак од плода његовог и цвет од корена његовог, а ту је и добри мирис.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И на вашарима и по механама он, мали, да је себи највећи, најкрупнији. Није због ђинђува пред дућаном... Некада, било му је слатко и крв да проспе за овакву гомилицу жутог сјаја. Кад се свршило то некада? Не зна Му међу.
Некада, било му је слатко и крв да проспе за овакву гомилицу жутог сјаја. Кад се свршило то некада? Не зна Му међу. Шта ћете ми? дрхтаво шапће у бркове, немоћан пред њима танким, лаким, запаљеним.
Не зна Му међу. Шта ћете ми? дрхтаво шапће у бркове, немоћан пред њима танким, лаким, запаљеним. Гледа их: некада, на путу До ове механе, радовао се њиховој тежини. Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице.
Вечерас, док је, окупана, облачила чисту кошуљу, ухватила је себе у заборављеном смеху. Некада, док би облачила кошуљу, називала је она њега, само у мислима, „мој чворак“.
То нема у твојим књигама.“ Вукашин је само стиснуо усне и климнуо главом. Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ.
“ Вукашин је само стиснуо усне и климнуо главом. Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ.
Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза. Читао их је гласно. Сам.
Како је Вукашин некада паметно говорио! Ко му не би веровао, ко се у њега не би уздао! Све, све сам уложио у њега. Кроз ледени вез Аћим
Све је исто... Као онда, као некада, кад је он ту живео, и кад је пошао у Француску. Исто је као и онда кад га је отац водио за руку, не, он се увек држао
Није га брига што је то ливада његовог оца, где је некада лежећи у кукурузу прежао сатима да види гола колена девојака што су пластиле сено, све је ово радост у комадићима
идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама.
Умео је вешто да влада дизгинама. Неће о томе да мисли. О таквим сентименталним бесмислицама... кад је некада као ђак и великошколац... Некада. Он не долази кући као некада. Мајка је умрла. Ено га гробље. Ту је она.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
док из 3емље Плавих ветрова не стиже глас о врапцу који се претворио у младића и пошао да тражи лепотицу која му је, некада давно, превила сломљено крило.
Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: — Татага! Татага! Да ли их је примећивала? Ко зна.
Како се све то понавља! Мали чистач се осмехну. Звездан је и сâм, некада, био дечак. Светлокос, светлоок ишао је светом и лечио болесне. Нарочито су му се деца радовала.
С највише гране успевало му је да скине птицу и растури јој гнездо. Онај, некада нежни дечак сада је на све гледао са подсмехом. — Шта ми ко може? — смејао се. — Најсмелији сам. Најјачи!
« — помисли. »По њему ћемо наћи пут!« Све до ивице обзорја белеле су се кресте таласа као некада старчева коса. »Можда је још жив!« — пролете му кроз главу. »Ко би иначе палио светионик?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или четири сокака. Некада, у старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком
Све се то светлосно чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија, највећи од улаза у град, опкољен шанцем.
(Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.) Господар Јеврем јаше као што је некада јахао кроз Мачву или преко добара у Влашкој, само што сад пролази између аутомобила а аутомобилисти га не примећују:
Стане пред кућом на углу, некада господском, на спрат, кућом чији су зидови сиви од памћења а чији су прозори само делимично покривени лепо уобличеним
Скерлић полази од куће ујутру, пренапрегнут, и одмах креће узбрдо, уз падину, према Универзитету и центру града где је некада био „Српски књижевни гласник“. Господар Јован стиже у подне: тако се размимоилазе.
у људима: уживали су у смрти непријатеља а непријатељи им, већ одавно, нису били толико Турци колико пријатељи од некада. О томе би он са Скерлићем, али њега нема и Господар Јован наставља свој пут поред ниских и чврстих зграда.
(Сада падају на кровове успаваних, празних таксија, као што су некада падале на успавана носачка колица.) Ту Господар Јован стаје и ослушкује трепет светлости која овде никад није сива,
То је отуда што нова зграда Природно-математичког факултета, сазидана на месту где су некада биле и српска и турска полиција, где је, касније, била Главњача, што је та велика зграда испод које води, на
Речима, дабоме. Изгледало му је да никад живље није оцећао него тог дана колико су онај дечак-несмајник од некада и овај достојанствени терџуман, слични.
трговачке уличице која носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу се смењују безмерја заковитланих, узнемирених
ћудљив, бронзани кнез остао би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и
освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће узјахати турски топ и да ће запевати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Под небо се диг’о тић и сада; Ал’ весео није к’о некада! Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена
Одавна сунце на њих огањ лије, И тичје пјесме над њима се хоре. Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и
Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ... Некада сам и вас на колену цупк'о И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и
Болно, он стиште очи и погледа у се. И, гле! тамо, он виђе оно некадање сунце, оно чудно и огромно сунце, што чињаше некада да све око њега живи, да лишће има мирис сна, и да види белу и хладну крв статуа где струји кроз мирни камен, и чини
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Та опажања су само повод да се душа спомене и сети појмова и сазнања идеја. Наша душа морала је те идеје већ пре некада однекуд да задобије.
Архимедес се ближио већ педесетој години живота, и остао нежењен. Из године у годину допловила је лађа коју је некада саградио у Сиракузи, али он се не укрца у њу да би пошао у Александрију.
Кад се нађе пред великим зданијем варошког купатила што га је Хијерон некада дао сазидати, а он сам га снабдео свим уређајем и удобностима, Архимедес одлучи да онде освежи своје уморно тело.
То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица. Синовица апотекарова саопшти јој велику новост: „Замисли, Исак је сад баш стигао!
„Мучио сам се“, рече он у себи, „данима да пронађем ону везу коју је Њутн некада уочио на први поглед. Баш ме занима у којем времену ће му то поћи сада за руком“.
геодетским снимањима у Пиринејима нашао сам из истурених положаја старих глечерских морена да су ти глечери допирали некада много даље но сада. То се подудара врло добро са оним што нам је господин предавач сада саопштио“.
Вођа тих денунцијата био је неки Годо који је некада због проневере од 200 000 ливара и фалсификата био осуђен и стрпан у затвор, али је оданде побегао и постао народни
Када сте га некада овде код мене упознали изгледао је - зар се не сећате? - као сасушено, оголело, стабло које није више носило рода.
„А није ли такав лек био сувише јак?“ „Слушајте само! Један добар пријатељ мога мужа, астроном Ламонтије, који је некада учесвовао у лапландској експедицији премеравања Земље, пао је за време револуције, оставши без намештења, у велику
високе части и доброчинства које ми је она указала, а не смем ни да сувише заостанем иза моја два претходника која су некада била на овом истом месту”. „Ко су били ваши претходници?“ „Тома Јанг и Хемфре Деви“. „Велика имена!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Извади из креденца оне високе чаше које су читаво вече својим циликањем призивале на се пажњу. — Из таквих је некада рода частила лисицу. Отварао је флашу за флашом.
истим инфантилним очекивањем богзна чега и с оном истом инфантилном радошћу ни због чега с којима смо им приступили некада, у златно доба нашег ја. Шеснаестогодишњак. Тиме, наравно, не мислим рећи да сам млад. То не.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Шта ово ја чиним ?« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...
Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав
Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.
XXВИИ На белом хлебу!... Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је знао где му је село, но ту сада села не беше, него се само познавало место где је некада било. Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за умрлом тужи, Ил' ту зато стоји да нејасно, тавно, Каже шта је било некада и давно. 1910.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Све што сам имао на себи било је једно лако одело. Остало што сам некада имао претворио сам у новац да бих купио карту за брод.
Он је био стално окренут заласку Сунца, чија је светлост већ бледела, а ја окренут жељно према његовом изласку, као некада на пашњацима мога родног места.
Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих добрих пријатеља Американаца, којима имам да захвалим што сам срећно стигао у Праг.
видео сам дечаке како посматрају своја крда волова тачно онако како сам и ја то чинио, и играли су исте игре као и ми некада. Виногради, летње небо изнад њих, река Тамиш у даљини, где сам учио да пливам и роним, свеје било исто као некад.
Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре. Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године.
Осећао сам као да ме је овај чин поново вратио у оно душевно стање у коме сам био некада у Идвору. Када сам то саопштио мајци, она ми је одговорила да је и желела да тако буде, да Идвор не мисли да сам се
- рече ми мајка - када сам те први пут угледала у колима твоје сестре, али онда си се насмејао на исти начин као некада када си био дете и онда сам пролила најслађе сузе у свом животу.
Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих добрих пријатеља Американаца, којима имам да захвалим што сам срећно стигао у Праг.
видео сам дечаке како посматрају своја крда волова тачно онако како сам и ја то чинио, и играли су исте игре као и ми некада. Виногради, летње небо изнад њих, река Тамиш у даљини, где сам учио да пливам и роним, свеје било исто као некад.
Није било нових кућа, а старе су изгледале старе као и пре. Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године.
Осећао сам као да ме је овај чин поново вратио у оно душевно стање у коме сам био некада у Идвору. Када сам то саопштио мајци, она ми је одговорила да је и желела да тако буде, да Идвор не мисли да сам се
- рече ми мајка - када сам те први пут угледала у колима твоје сестре, али онда си се насмејао на исти начин као некада када си био дете и онда сам пролила најслађе сузе у свом животу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи. А не сјећа се ни мјеста, засве да јој се чини да је некада ту била. И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако се то може назвати службом како ју је некада Исидора Секулић схватила, ту службу прихватам. Сви ми одвећ добро знамо да Косово није ма какав, него почетни простор
На божићне празнике некада се по Косову певала песма у којој се црква узајамно пресликава с природом, црква је дрво јеловито и дрво јеловито је
Лепили су се и зидови кућни, а глина која је налепљена на зид и данданас се зове леп. Некада је лепим називано оно што је човек лепљењем, тј.
Шта су, по Вашем суду, врхови наше књижевности у овом веку? Питање које сте ми сада поставили некада се обично формулисало овако. Шта, по Вашем мишљењу, из српске књижевности улази у ризницу светске књижевности?
Додамо ли томе раскошан песнички опус Васка Попе, који је као некада Његош и народна песма ушао у ризницу светске књижевности, мислим да смо тиме поменути оно што нашем погледу уназад, с
Изгубили смо културно тло под ногама, и више нећемо бити оно што смо некада били. не разумем неке своје пријатеље или само познанике који се с извесном немарношћу мире с овим губитком, као да се
Ако се то може назвати службом, онако како ју је некада Исидора Секулић схватила, ту службу прихватам.“ Тако Петковић.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али је читаоцу тешко разазнати да је то подсећање некада - у првој верзији - било део јунакињиног сећања, премда су осетни трагови овога другог задржани у ономе првом, и они
При томе се потомци повезују с прецима: „Све се, исто као некада, и сада понавља. Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево, и овде почиње од
180 Јунак Вечитог пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар
180 Јунак Вечитог пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар човек.
Све је на своме месту, све је као некада. Само, делује сабласно. Јер су собе и куће празне а мрачне; дворишта су такође без људи, пуста су као и улице;
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Буди Бог с нама, данас!.. Он ме топло загрли, али не подиже на моје тражење руку да ме благослови како је некада само он умео, нарочито кад гледају Турци. Па ми показа кућу и окућницу, пчеланик и воћњак тек у зачетку.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
С отим се окренеш мени и рекнеш: упамти, Васо, добро ове пољупце, биће ти некада слатки, и одеш. Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би на твоје пољупце заборавио?
Краков, Станислав - КРИЛА
Ветар је ударао све јаче у лице заштићено наочарима и подбратком шлема, и Бора се сећао да га је неко некада љубио. Влажни мали пољупци остајали су као траг сладострасног пужа по њему... устављали се на уснама, које су пиле...
Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав. Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори. Осећао је тугу што је све то тако пусто и празно.
Петровић, Растко - АФРИКА
Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику његовог брата; који је мој велик и пријатељ. Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе.
раздрљеној на прсима, посувраћених рукава, у чакширама које су ниско опасане преко неког дебелог омота на трбуху. Некада мора да је био изванредно леп: његове очи чијим је погледом он тешко управљао, биле су топле кафене боје; коса,
Имати овде своју кућу и назвати је Нови Турмирел. Наш дом у Нормандији зове се Турмирел. Нови Турмирел; тако су некада исељеници заснивали Нови Јорк, Нови Орлеан, Нову Каледонију.
Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео. Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину.
Волим њен мирис палмовог уља и амбре који ме је некада одбијао. Сада све што имам мирише на то и радује ме. У један по поноћи напуштам там–там и враћам се за спавање.
), одлазиш, а не видим више, као некада, стражњицу само твоју из даљине!“ Смејао сам се радосно, на овај пример како се једна иста песничка идеја обзнањује
изражавао се поетски извињао се што се дружи са Дакарцима и што свирајући у звечку зарађује баш за дуван због кога је некада плакао. Почеше долазити пијани црни војници са Португалкама. Велике дискусије.
Људожерство код њих није начин исхране, нити постоје касапнице људскога меса, као некада и понегде, али је свакодневно скривено, фетишерско и обичајно, упркос огорчене борбе од стране француских власти.
неки млади марабут, свештеник, дуге расплетене косе, мртвачки бледожутог лица и дивних огромних очију, у одећи која је некада била богата.
Не види се безначајност кварта, дроњавост и прљавост пролазника као некада. Ускопистио сам се да за једну моју урођеничку, црначку тамбуру пронађем кобилицу која би јој унеколико одговарала.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу своме земља пакосна Пљувала пламен своје мрзости, Можда ће бедном дати одмора?... (Вук и Радак долазе.
ГЛАВАШ: Страхота! РАДАК: И још страшније: На раскрсници друма широког, Где су некада мирни путници, Остављајући Жупу за собом, Београдског се пута примали, Сад гомилама робља терају Под тврдог ланца
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Живела Србија! Угледао сам тек тада оборену пирамиду, која је некада означавала највишу коту и била на граници Србије. Војници су је дизали. Рука ме је све више болела.
Многи су прибегавали различитим триковима да би обманули лекаре. Некада су ови гледали кроз прсте, а много пута били су у уверењу да пред собом имају правога болесника.
Слушајући нечије излагање, гледао га је право у очи, и нервозно извијао вратом, као да хвата нечије мисли. Иако је некада био националиста, сада је постао огорчен противник рата, који ће, говорио је, ма како се завршио, изменити менталитет
— Куда треба да идем сада? — Ево, ја ћу ви покажем — рече један од оних који је снео Грују. Била је то некада густа шума. Сада су остали жалосни остаци искиданих, или зацепљених стабала.
— Зашто ће вам те ципеле? — Да се не чује, и да се не бисмо клизали. Ми сада излазимо изван рова. Слушао сам некада како глумци пред излазак на бину осећају извесно узнемирење. Неки се чак и крсте.
Правио сам се на силу равнодушан и посматрао овај лагум који је некада, види се, служио за смештај резервне хране... Напољу груну експлозија од гранате из бугарског мерзера.
То ми је, ипак, као нека утеха у овој мојој муци, те сам мало примирен кренуо пешке уз планину. Некада сам се верао по планинама из професионалне радозналости.
Отуда су тукли наше у теме. А ови овде морали су сви да изгину. Тада ми изненада падоше на памет речи које сам некада слушао: „У рату наступа прво пешадија. За њом артиљерија. Онда се ређају штабови дивизије, армије, Врховне команде.
— каже кратко Лука. — Ратови ће престати онда када у првим редовима бораца буду они који објављују рат... — Било је некада и то... Цар Лазар, и толики многи владари погинули су у првим бојним редовима. И опет...
Све то, посматрано из „Цафé Модерне“ у Греноблу, подсећало ме је на пакао... Читао сам некада Толстојево „Васкрсење“. Сви смо се ужасавали због мука изгнаника које су спроводили у Сибир.
Свежи поветарац пирка. А сунце залази лагано иза Доброг Поља, као да нам показује пут... Некада су тамо биле бачије. Небеску тишину нарушавало је само блејање оваца и јагањаца, и чула се јека звонаца.
Понеки пас залетао би се на пут и лајао неуморно, трчећи за колима. Онда би застао и подавијао реп. — Некада се овде није смела глава помолити...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Књижица је данас веома ретка па ју је Матица српска 1950. год. издала фототипски у 200 примерака. Мора да је она некада била тражена и радо читана када ју је год. 1818.
4а), желећи да у једној причи прикаже најуочљивији тип савременог српског стихотворца, овако иронично говорила о некада, и још до недавна, славној песми: „Уверен сам” — пише приповедач — „да бих од наших Славеносерба добио оду од дванаест
Пишући о данас већ заборављеној француској књижевници Сопхие Гаy и њеној некада популарној песми Моерис, за коју је и речи и мелодију саставила она сама, Саинте-Беуве вели: „Демандез à qуелqу’уне де
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
крш токе — „металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана, које се стављају као украс, а некада и за заштиту груди у биткама“ тубити — памтити тутунлук — на фуруни, пећи цев, сулундар кроз који пролази дим ћаба
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада звасмо живот цео Беше тек један мали, светли део.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Њиме се служе осим Срба и Хрвата и словенски муслимани у Босни и Херцеговини, као и у Санџаку (некада Новопазарском), одн.
" Цео период од 15. до почетка 19. века испуњен је сталним обнављањем епског сећања на постојање некада славних и моћних сопствених српских средњовековних држава али и непрестаним акцијама за ослобођење у оквирима ондашњих
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг.
Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна. Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69). Да би се грађевина одржала, била је некада потребна људска жртва; данас се то супституише и узиђује се човекова сенка. То се ради овако.
чињенице: 1) богиша бере се, и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику постоји слава Богиша, везана за култ светог Петра Богишара (цф.
прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили (Караџић, 1, 1899, 12). Најзад, за б. на Добричу (топлички округ), који је различите боје.
), али је и ту в., која и иначе лечи од грознице, народ поштовао. Код села Оштарија (модрушко-ријечки крај) била је некада поред неког лековитог извора велика света врба, по којој је и извор добио име Врбица.
код извора у Цернику (Славонија) била некада, прастара л. (»најстарија југославенска липа!«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164).
багрен и дуд, избегавају, СЕЗ, 19, 154). Л. је играла извесну улогу и у домаћем култу. У Херцеговини се, кажу, некада венчање састојало у томе што су момак и девојка, у недељу пре зоре, долазили у богомољу са два сведока, па би обишли
В. Ивањско цвеће. ПРОСО Хірѕе (паніцум міліацеум). Просо, ситна проја, жито (Шулек). Некада је било главна храна; доцније га је, као и у осталој Европи (упор. Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.
Свакако као жртва сипано је оно некада у темеље, И нађено је у развалинама градова Сокола, Сврљига, Козника, Марковог калета (СЕЗ, 17, 60 ид).
чуварима куће, људима или животињама који су ту ритуално заклани и закопани; или опет душама предака, који су некада могли бити у кући сахрањивани (упор. мој чланак »Сахрањивање под прагом«, СЕЗ, 31, 1924, 127 идд.
класја постављају под икону: чињеница да се п. меће у лараријум, где су некада стајала домаћа божанства (в. мој рад »Да ли су стари Срби знали за идоле«, СЕЗ, 31, 1924, 108), можда би имала да
За сличне скаске, где понекад такође Богородица интервенише, упор. Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). Да је некада жито било много крупније (»као крушка«), то је лоцуѕ цоммуниѕ у приповеткама о старом добром времену (упор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Знам да сам последњих година постала трома и аљкава. Некада сам, не тако давно, можда само пре коју годину, по читав дан проводила негујући своју лепоту.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени се учини тада кô мрачан, гробан сан И љубав, и мржња моја... Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô
Смртно је моје тело разорен, празан град. С развала прастарих кула, где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги
Ту сам некада и ја замишљен слазио често У мајске вечери јасне. Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, До
Силвије замишљен стаде. У помраченоме уму Он је будио слике од ране младости своје, Он се је сећао лица што давно некада виде, Ал' није дознати могô од куда то? и ко је?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та орловска птица долетела је некада из Арабије у Египат, саградила онде од миртиних гранчица своје гнездо да би, на мирисној ватри његовој, сваких петсто
То је мој најбољи познаник у целом Лондону. Некада је био професор математике Универзитета у Оксфорду, а сада је краљев архитект.
У овој природи све изгледа чаробно, па и сама железничка пруга. Некада, као млад инжењер, налазио сам јој мана, а сада ми она изгледа као дело богова.
Но, по Фехнеровој тези, морао је тај старац на умору бити некада млад и чио. Заиста, и без те мистике, може се, сигурним научним путем, доказати да је на тој планети, на којој сав
мистике, може се, сигурним научним путем, доказати да је на тој планети, на којој сав живот изумире или је већ изумро, некада изгледало другачије него сада. То захтева закон еволуције планета.
„Треба да га патентираш“, рекох му ја. Он ме погледа потсмешљиво. „Па и ти си некада био проналазач и зарађивао паре са патентима, да их потрошиш са женама.
Дан је овде веома дуг, добрих 350 сати, а за то време угреје се Месечева површина знатно. Ја сам некада, као да сам знао да ћу баш овамо доћи, израчунао да се, одмах иза поднева тог дугачког дана, температура тла око овог
њена језера, путујем у Ишл и показујем Вам онде један лепи бетонски мостић који води у стару царску вилу, а који сам некада пројектовао. Брине ме само једно. Чим да прекратим време до нашег састанка! Две пуне недеље — читава вечност.
Јупитер ће добити своје континенте и своја мора, као што их је и наша Земља некада добила. Његова атмосфера ће се прочишћавати и ослобођавати паре и облака, а Сунчеви зраци продреће кроз њу до саме
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је. И ево, можда ће ти бити криво, али ја се не кајем за то.
Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију.
Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем. И то, по некада више пијем него што треба, па онда, Бога ми, и запевам.
СТАНА Има, има. Чува се. ХАЏИ РИСТА (Стани): И да спремиш онакве »мафише« колаче, као некада када је и твој стари газда, мој побратим... СТАНА (гордо): Знам, знам, па...
И (црвенећи) немој да ме кориш, немој на мене да се љутиш. Синоћ, кад заклаше јагањце, дође ми на памет: како смо некада ја и ти крали од џигерице и бубрега, пекли их и кришом јели.
ТАШАНА (црвенећи): Та за оно, дедо... За оно што ми ти рече да си ме некада волео и због мене отишао у свет. МИРОН Остави то, Ташана.
Узми, једи. Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца.
ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао — исто као и ја; дрвеће по њему, које је било некада засађено, већ ижџикљало, израсло са по којом сувом граном — исто као и ја; планина нада мном, у коју сам, онако мали,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Надимак тај је био и остао само случајна и споредна ствар у животу мајстор Костином. Некада свима у варошици познати Костица шнајдер био је мало, слабашно, мирно створење.
у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на крају само фирмоносац радње коју одавно воде његови ожењени синови из првог брака.
Адвокат запита колико је унука, а стари одговори да не зна. „Будим је далеко, Румунија далеко.” Сахранише некада угледног мајстора благодејање и адвокат. За сандуком је ишао одбор читаонице. Кућу је дошао да прими и прода Секин муж.
човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија.
Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
— Имаш право. И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак... Чудо је и испало.
и после поноћи, чује се знак пискавог звиждука стражару, ето гос-Тоше на салаш, својим колима, на коњу, или фијакером. Некада с револвером у џепу, некада и без џепног ножића.
Некада с револвером у џепу, некада и без џепног ножића. Чудан бесмисао, и опет неискорењив обичај у том крају, да поседници, богаташи, охоли на богатства
Он се брани како уме. Некада и изненади жену. Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови.
Он се брани како уме. Некада и изненади жену. Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога.
Тако завршава дан и рад редовно. Говорили су неки за њега да је сиромаштво узео као покајање, да је некада морао бити други човек, да има на души неки терет. Кад се оженио, тврдили су људи да је и Хермину узео за покајање.
— Могу ја, госпоја, да ошинем, да шта ми је бич него за то... али други пут овдека нема... Оно је некада било, оно, на пример, одакле сте се ви довели, а сад, даде вам Бог сермију, кас' ти једно царство, и само да уживате...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Добри свештеник радоваше се да ће се његово пророчество испунити. Јер ко би смео посумњати да он неће велики некада војник бити? А тенерис ассуесцере мултум ест.
магновенију »у овоме трену«, за неколико магновенија »за неколико тренутака« МАЗУР — мазурка, пољски народни плес, а некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино: из области Мајдана, дела вршачког виногорја (према селу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па ипак ме је та случајна веза између мене и Вука некада испуњавала поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије ногу, сматрајући да је довољно бити ћопав па бити
Бива, на пример, и данас погдекад да ме обузме осећање стида што сам мушко, као некада када сам био дете. На читаве две деценије од онога доба када сам се извукао из сукњице, срео сам се са оним малим
се бар дати прилика да се појединим предметима, са којима сам био у непријатељству, осветим за све оне муке које су ми некада задали. Али да пођемо редом, од основне школе.
узели су се пети по бедемима, лутати по развалинама, копати темеље и раскопавати гробове и од историје, која се некада тако пријатно дала слушати уз гусле, правити школски предмет, који се с дана на дан проширује као хармоника.
— казивао би нам каплар, који ту мудру реч није могао наћи нигде записану, али који је ипак то морао негде и некада чути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Паде ми тада на памет слика коју сам некада видео у једној галерији слика у Русији. Батерији је исто овако пресечен пут.
Стегох дизгине и завукох ноге у узенгије, као да ћу сада полетети. Покушавао сам овлаш да се утешим, како сам некада био у тежем положају. Али магловито предосећам да моја осећања дужности нису иста.
По исцепаној одећи и жалосном изгледу они се мало разликују од војске која их је некада заробила. Глад и тешки ратни напори потпуно су нас изједначили, па чак као да нас је општа нево ља и приближила једне
Планине су се издигле једна над другом, као да је земља некада била узбуркана пучина, па је промисао нечија намах зауставила. Размештали смо се поред ватри.
Преко оштрих серпентина Трешњевика, под собом, и горе изнад, виде бескрајну колону сапатника. Некада је све њих носио исти занос.
Сунце је залазило и коси зраци падали су нам право у лице. Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу. Некада сам се одушевљавао тим чаробним призором.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
какве лудачке ја све смишљам планове: Час краљ лудака, час цар, камбоџске гледам кланце, Син сам Словена дивљих некада, али сада путник.
ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА ЛИРСКИ СПЕВ Мисао на Фиренцу То беше давно: пролећа дан и свеца. о мандолина, о миа гіовінезза! Некада, та реч за девица албуме, Јутром Лоренцо кликну младачки гори.
са другога света: док ме понова не обузме велики вртлог страсти, све жуто, црвено, зелено пред очима; тамо, где је некада био дугачки видик планина, једна нога, једна глава, једно смејање без трајања, много злата, злата и распутаност
У онај час, у ком се чује и крв и лишће како пада. Не памтити, ал сањати, можда бити несрећан ко некада. То, то! Одједном очи отворити! ...
”Ја сам овчар, али шта све то значи? Овчари не свирају више фруле као некада, Овчари свирају у своје несреће, И ништа ваше није ко што је било, јер зашто би и било: И ништа више не одговара оном
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу? Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему? Лако је рибама: пливајући стижу до површине!
И, можда би га и заборавила да над извором нису летели лептири кроз чија је крила пролазила светлост сунца, као некада кроз латице пустињског Цвета. И нехотице лептири су је подсећали на цветове које је неки луди ветар захватио и понео.
Протрља Старац очи: сања ли он? Ах, покварењак један! Закачио месец за шешир као некада белу ружу, и лети ка највећој лубеници, баш оној остављеној за семе. Е, да је не дограби!
Али, није то више Софроније стар и у дроњцима, вем млад и враголаст какав је некада био, с месечевим рогом заденутим за шешир. Изненада, Старац осети како му под стопалима шуме таласи реке.
— Људи би одлазили својим послом, а дечак је остајао сам, док коначно не срете једнога старца коме се чинило да је, некада давно, чуо да постоји некакав Заборављени Град са 3амком.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора! (Магди): А је ли то та, тетка, гора, што по њој некада комита чету водио? И многе мајке уцвилио, расплакао, у црно завио, а највише мајку Јованову?
МАГДА (нудећи га): Узми, газда. Све је исто оно што си волео када, као некада, лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш. ТОМА (сетно): Да, као некада.
ТОМА (сетно): Да, као некада. (Падне му поглед на пресушену чесму): А ћутук, чесма пресушила? МАГДА (извињавајући се): Јесте, газдо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А сада? На моје срце гробна земља пада, И ја се рушим кô ти, доме стари... 1906. ГОСПОЂИЦИ Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и
ИНТЕРМЕЦО ПРОЛОГ Моја патња, моја туга И бол у тој књизи стоје: Отвориш ли књигу ову, Отворићеш срце моје. Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока. Вечно је сневô и све се крио, И лутô трома крока.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
турске владавине, кад је жеља за стварањем независне домаће државе налазила упориште у чињеници да је таква држава некада постојала. Милошева јунаштва су производ народног поноса и народне вере у сопствене снаге.
Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и Лазаревићима на крају XИВ и у почетку XВ века (до 1413).
Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и Лазаревићима на крају XИВ и у почетку XВ века (до 1413).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала. Сјећаш ли се како си оно некада скочио кроз школски прозор? Нико се никад то није усудио. — Па тако си и ти урадила.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан. Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене
Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова! Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио
И сада се изменише прилике и улоге. Сад је Манча гледао онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.
И сада се изменише прилике и улоге. Сад је Манча гледао онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада. Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.
која је у своје време и „у песму турена“ због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у хапс, нити је мећу у песму; сад мирно