Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Учитељ само ћути и слуша, па се некако сетно смеши. — Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... — Хе, хе!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— упита онај ћорави миш. У мишјој скупштини настаде ледена тишина као да је на њу пала сјенка некаквога огромног мачка. Нико се није јављао за тај посао.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
у себе жедне, за недоследне због доследности неке тајне, за вероломне због верности неке унутарње, за скромне због некаквога у себи богатства, за оне који су само срцу верна паства.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту ми барем јоште нешто треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Они моји стари, некадашњи Дамјановићи, нијесу ни умјели изабрати себи прикладног светитеља, нег узели некаквога, боже ме прости, гољу у јарећој кожи, босога ... — Светог Јована! — досјећа се брадоња. — Па да, брате, њега.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЧОЕК И ЗМИЈА За кућом некаквога чоека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те
и опанке му скинуо) до онај који је на ћабу ишао. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао и на зло навраћао, докле га није на вјешала довео.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда! Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Штође, штође! — Некаквога попа, који је рђаво читао и прескакао ријечи, запитао неко гдје је учио књигу а он одговори: „Штође, штође“; онда му
Доста је ђаво опанака подерао док је то и то учинио. — Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао, и на зло навраћао, докле га није на вјешала довео, а кад га објесе онда га запита види ли
Док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, нема правог пријатељства међу нама. — За кућом некаквога човјека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила,
МОРА Приповиједа се да је некаквога човјека тако морила мóра, да већ најпослије није могао заспати, и досади му се код куће живљети, него узјаше на свога
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ова је жена гојила ови струк босиља, и огласи се зањ по цијелом свијету, док негђе у свијету чује син некаквога цара, па пође у кућу оне жене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
продукта накупило се 41,5 грена живе, а под звоном где се прикупљао гасовити продукт појавио се 7 до 8 кубних цолова некаквога гаса“. „Погађам: то је била она шестина првобитног ваздуха која се при првом опиту сјединила са живом“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али сасвим неочекивано један глас у томе прекиде Лепира. Дакле, један глас из публике (и то некаквога Јоце Вијакера) добаци Лепиру овако: — Држ’ се, вели, Лепире, не дај се!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЧОЕК И ЗМИЈА За кућом некаквога чоека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила те
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тим узорцима које свако од нас поседује, ми готово нагонски осећамо (ако нам се допусти да претпоставимо постојање некаквога „језичког нагона“) да се иза призора у циклусима „Игре“ и „Кост кости“, налазе скривени архетипски призори: да из
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Најзад, ту моћ нема само трње, него је може имати и грање уопште. Код Тешња у Босни има гроб некаквога човека кога су убили хајдуци, па га ту и закопали.
»Ко год је послије тога пролазио мимо тога гроба, бацио је на њ грања« (ГЗМ, 11, 707). Код Власенице има гроб некаквога хајдука, који је ту погинуо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Под број, сине, на тефтере кажу но у цара сто хиљада војске некаквога царева спахије, што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана, што не носе по млого
Али онај коме је то наложено смилује се Акиру и мјесто њега погуби некаквога њему сличног роба, а Акира држи у тамници три године.