Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишто за јело.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оправио посао као Петроније на Браићима. — Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш, Петроније, сјутра
— Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш, Петроније, сјутра ићи на Браиће“.
“ Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за унапредак). — Приповиједа се у шали како је некакоме човјеку син казао да им је вук изио кобилу, а отац му рекне: „Не говори на сва уста“!
Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији. Кад послије вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мóра, „Него, — вели,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У Бечу о Мученицима 1852. В. С. К. 1. МЕЂЕДОВИЋ. У некакоме селу пођу жене у планину да траже дивљега броћа, и тако врљајући по планини једна од њих зађе и дође пред једну пећину
на једну гомилу, а он усуче неколике брезе, па све повеже и натакне на своју кијачу па заметнувши је на рамо отиде к некакоме ковачу и рече му да му од онога гвожђа скује буздован на ону кијачу.
“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што за јело.