Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо. Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
те сваком створу бубри нестрпљење: човèку, муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби, да дужи буде циклус, руј у зрењу, тренутак Срца који нема цену.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ли неженат — нежењен незабвен — незаборављен незлобије — доброта неисточим — неисцрпан неишчислим — небројен некамо ли — а камоли, него ли нектар — божанско пиће које даје вечиту младост неласно — тешко нелестан — искрен; чедан;
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим, постепено се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за сунцем”; и газити
Ћипико, Иво - Приповетке
Дотле пак Митар по погледима и кретањима браће досјећа се да се о њему води ријеч, па не губећи времена, стругне некамо. Неимар потражи га да га с браћом суочи, а не нашавши га, увјери се да је онако како му они испричаше. —Не бојте се!
старе млетачке ложе, у заклоници, те као и овај застарјео лав, зубом времена и посолицом нагрђене главе, што гледа некамо у море, загледао се и он у валове што ударају у утврђене насипе луке и, прштећи се, расипљу се у висину.
И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема. Па провирује на одшкринута врата и видевши да је Илија из куће загрнут кабаницом изашао и замакао између кућа,
У оној вреви измаче се Цвета из Илијиних руку и, у самој кошуљи, побеже некамо изнад куће. Али Павле, ударен плочом у главу, онесвешћен, остаде лежећи на земљи, и људи сада мирно гледају како му
Ћипико, Иво - Пауци
— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу” и вели Војкану: — Све сам ти сакупио уједно.
Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури ... А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена ...
—Што ћу с њоме? — упита Раде. —Знаш за црикву „швете Марије” — одговори. свештеник у хитњи, и тога часа некамо одмагли. „Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима.
Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана. Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.
— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо неодређено, а биле би врло лијепе да у њима сјаше искра сазнања.
и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме. И, разговарајући, поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, на махове загледа се у њу и, наједном обгрливши је, вели: — Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!
Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.
Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ. И стоји тако, док чаршиски сат не откуца двије уре по поноћи.
Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. Млинар га видје како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао. Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.
Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. Није друге, мора и насилу да изиђе. Он пође к мору.
Гледај само свијета у пристаништу! Врева народа видјела се у пламену. Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као да је закована у тој собици, и нико јој не може ући. Усплахирила се, нешто ју је дизало са шамлице и вукло некамо. Насмешила се тужно: „Капије на кући нема, свет је сав без ограде и врата, отворен дању и ноћу свима, ајд, Нато!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да није било наде да ће се отац вратити и дечак и његова мајка отишли би некамо где се лакше и радосније живи. Али, он је обећао да ће се вратити. Како су могли да оду.