Употреба речи неке у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка глава...

Ја сам га послушала. Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше

Наши су Дишкрећани тражили неке рачуне и нека још пређашњим царевима потврђена права. Царски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио,

Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци допиру, видиш као неке беле куле — то су стене од кречног камена.

Нисмо се усудили дубље у цркву улазити; чинило нам се да смо недостојни... За певницом су читала полугласно неке молитве њих два калуђера, а једно ђаче је певало; у олтару је служио трећи калуђер.

Жалостиво је та кућа изгледала: наместо прозора беху неке рупице хартијом излепљене, а по хартији уметути црепићи од стаклета, кроз које се могло, као кроз неку кључаницу,

Зато су је и оговарале и износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати... Снâ.

Попа довео свога нећака чак из Старе Србије. Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука! Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека.

— Учини ми се као да чујем како ланци звече... Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш;

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Млого којешта почињу, а ништа не свршују; ако ли што кад и сврше, а оно не ваља, па залуду им мука. Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно?

Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду издају за то што нису.

А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”. Наравоученије Неке су ствари саме по себи тако смешне да и невесео мора им се смејати.

Ко је немилостив к скоту, немилостив ће бити и к човеку, само ако му се власт над њим да. А кад човек има неке дужности к животињи, колико више мора имати к себи подобном словесном створењу?

Свим нам је познато да у неке погрешке посведневно падамо, чрез њих страдамо, и опет се од њих довољно не можемо сачувати, а то јест: совјет и

” Јошт једно подобно овом. Лудовик Дванаести, будући јоште херцег бургундски, имађаше неке од господе велике непријатеље, који му на сваки начин пакост дјејаху.

Сви ми можемо неке ствари знати а неке не знати; но разуман распознаје што зна од шта не зна, и нимало не сумња. Кад би могуће било да

Сви ми можемо неке ствари знати а неке не знати; но разуман распознаје што зна од шта не зна, и нимало не сумња. Кад би могуће било да хиљаду година живи,

” Наравоученије Видимо неке да млого говоре, али лепо, разумно и к свачему пристојно, и свак их радо слуша ако ћеду цели дан говорити.

|Оне пак лажи које се из лукавства рађају, неке бивају тобож с добрим намјеренијем, а неке са злим. Кад мати немирно и плачљиво дете с плашњом хоће да примири, и вели

|Оне пак лажи које се из лукавства рађају, неке бивају тобож с добрим намјеренијем, а неке са злим. Кад мати немирно и плачљиво дете с плашњом хоће да примири, и вели му: „Ето курјака у помрчини! Ето вештице!

Сад, кад гди велико число људи неке ствари лажне за истините почитују, ако се ко нађе да те вешти како лажне изобличава, такови, чинећи се да многе људе

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Не памтим кад сам видео такве чизме! То су чизме од најбољег бокса! Не само из неке јесење суснежице: у тако добро грађеним чизмама човек би се и из потопа вратио сув!

Та слика ће се разрешити на земљи, на познат начин: на јесењем имању, испод неке жуте букве, шаран завршиће у вранином Тигању! ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 1.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.

’ Ја му на то одговорим сасвим весело, да смо и’ отерали чак у Соко и Ужице, а неке чак преко Дрине. — ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?

А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце

Грбовићем и Бирчанином, па покупе и обуку најречитије кметове у најсиромашније хаљине, учине скупштину, пригласе и неке поштене житеље Турке и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не

Од који̓ побројаћу неке: 1. Ко би убио човека, да се убије и на коло метне. 2. Ко отме девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у

” — „Како је дошао Асан-паша у Шабац, одма је отишло 40 кметова и два калуђера од шабачке нахије, и заиру однели. Он неке пусти, а пола и̓ поапсио, и у апсу досад су петорица у гвожђу умрла.

У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама. — Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредни̓ момака, колико више може,

Недоби увече, и тамо оно прошеније и преноћи; и Недоба повадио из тога неке главне пунктове, те и̓ он у канцеларију предао, које ће император читати пређе нашег прошенија, и рекне г.

Недоба, таки дати грофу Неселроди, а гроф цару нашему. И то ми је рекао г. Н(едоба), да су Турци у Влашкој неке зулуме починили; но за се горе. Однесем таки г. Павловићу писма и кажем, да је г.

двапут Милошу говорио, да му доведе Мутапа, Лому, [Милића] Дринчића, [Ћоку] Протића, кнеза Аврама [Лукића] и проче неке војводе, ако и̓ не доведе да ће Милош за њи̓ главом платити.

и побегли, како су други устрашени к њима сајединили се и на оне Турке напали, који су Србе убијати хтели, и тако су неке побили, а друге из српски̓ села протерали, и да се народ решио веће сав погинути, а садашњим Турцима не могу покорни

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише: Клеинер

Можда су само изнели. Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?

« он им је одговорио сасвим достојанствено: »То су неке моје инштрукције!...« Шета се учитељ полагано по механи, а ћути. Ето ти затим и Симе.

У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу

канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...

Напослетку, готово пред подне, устадоше. Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну.

Токорсе га мало прекори, па ћути. И тако Страхиња узе у руке Милунов случај и Сретенову парницу, испита још неке сведоке, па нареди да дођу парничари и сведоци на суочење. На суочењу хтело је доћи до кика.

« и куцну прстом у чело да покаже — како је то паметна глава. — Ама да ви'ш ти, ћир-Трпко, још неке беде! — поче сад Тиосав сасвим озбиљно. — 'Оште беда! Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!?

ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ Баш уочи самих белих поклада, 25. фебруара хиљаду осам стотина седамдесет неке године, био је у Смедереву у новој газда-Николиној кафани као неки бал — шта ли је...

Адвокат је кашто доносио по неке чарапе или пешкир однекуд, те давао Пупавцу као уздарје од девојке. Поче већ Мојсило наваљивати иа адвоката да

и што му је већ као учитељу дужност, а он алат у шаке, па мајсторише: гради деди рачунаљке, таблице, и сам измишља неке справе да им покаже што — да боље упамте. А неком и начини понешто ако имаде залишна времена.

Једном беху дошли попу неки гости из чаршије; било је међу њима и неке господе из среске куће. Поп Вујица показује им шта има, а они се само чуде; њему мило, боже, мило, па им тек чисто

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо... Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини. Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. — Бог ти помогао!

Држи се ти Ивана. Њему ти иди и дозивај га. Први који ће на њега посумњати биће поп. Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега. Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих луди...

Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више. Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. „Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...

Катић је одговарао кратко. — А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? — Истина је. — Па кога то? — Палалију и Станоја из Зеока. — А што? — Ђаво их знао.

- Хвала богу, ага. — Како су на дому? — Богу хвала. — Шта ми Лазо ради? — Добро је. Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре... А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш?

Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи. Није знао где главом удара... И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. — А, гле Лазе?... Откуд ти? — упита га он зачуђено. — Дођох до тебе...

Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно... После се не вреди кајати... Седи! И Станко се спусти. Једва у неке ето Деве. Суреп му изиде на сусрет. — Шта је? — Добро је. Тамо су код субаше. — Сви? — Сем Лазара. — А поп?

И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... У Станка сенуше очи. Њему дођоше неке страшне мисли у главу. — Па шта је било с Турчином? — цикну он. — Побегао је у град.

Оно управо и нису били Турци него неке бабе!... Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!

Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...

Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... Једва у неке сети се поп. — Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... — Којим добром? — Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...

Ја се само тргох... У тај мах зачу се бахат, као да неко иде. Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. Она це окамени. — Шта је?... Ко је то? — питала је Петра.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене,

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом!

Тад се јави ехо непамћеног јада, И бол неке давно преболеле ране... Но како је срцу, нико не зна тада, Задоцнела суза кад пође да кане.

Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се стога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.

ПЕСМЕ СРЦА Нестати у нечем које срце воле, Умрети у нечем бесмртном! Свог мача Бацити пред ноге неке моћи холе Што је и од руке херојеве јача.

Тада сатрап рече: — Лажи га. Кажи му да си жена коју су протерали због врлине из неке далеке земље у којој се врлина прогони, и он ће те сажаљевати. Кажи му да си мученица, и он ће те волети.

ПРОРОЦИ Пред селом се јавио пророк из неке друге земље. Око њега су се окупила деца, пси и кокоши. Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.

Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. Или се то мени само тако чинило? Да видим: — Море, шта ти је данас?

сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи. Не донеше нам доручак, не питају јесмо ли гладни, не шаље ме мати у школу! — Шта је ово?

Можете му, ако ћете, уделити. Ово је мој прилог! (1882) НА БУНАРУ Како ветар попухује, тако се с бразда, као неке беле авети, крећу големи праменови магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим

Тебе све нешто задиркују. Све би хтеле да ти за њих све ринташ и радиш. Као да си ти дошла из неке голе куће! Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глави. — Ал' ја то не дам!

Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле. Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?

— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час. Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.

— А шта си сањала, 'ћери? — Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!

Поп се прекрсти, па натрашке изиђе из собе. Одатле оде полако кући. Сељацима не рече ништа. Сам се даде у неке мисли. Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

она зна ко га је послао пред њу, па само гледа улево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе. А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира.

је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«.

— Ето, то је певао — вели поп-Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас кад се вратио у резиденцију.

Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо!

Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача са последњега вашара.

А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дéре и еведре; а тата се сећа, па само суче задовољно десни брк па вели: »Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!

С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи. Многи очеви, а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме ђаволски криле једна од друге, показујући се све крајње равнодушне.

Баба Пела, која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало

Ах, како је лепа недеља у селу! Лепа од ранога јутра па све до понедељника ујутру. И у вароши, па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада тако као у селу.

— О, ништа, ништа. Ја сам се уосталом лепо забављао. Мој господин предшественик им’о је доброту да ми дâ неке податке о црквеној општини и црквеном имању.

Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова. Показивао му неке празне плацеве, опет црквене, где ће догодине зидати неке дућане и житне магазе, што је све г.

Пера му је препоручио неки лек против пацова. Показивао му неке празне плацеве, опет црквене, где ће догодине зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: »И’те, молим вас!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она уместо њега оде, отрчи и узме оно што им дају. Али то не би дуга века. Тајом превлада друга.

Жене, пошто умире децу, износе му хлеба. Неке, кад га виде онако кошчатог, крупног, никад не ошишаног ни обријаног да се једва видео из косе и браде а свог

Првог и најугледнијег хаџије. Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из комшилука које су се ту, код хаџије храниле послужујући по кући њега као да су највише

Првог и најугледнијег хаџије. Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из комшилука које су се ту, код хаџије храниле послужујући по кући њега као да су највише пазили и гледали.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао. Ишао је често по вашарима. Ту је искусио сву романтику трговачког живота.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

амо-тамо по улицама, испред кафана, министарстава, дућана и око важних личности, без особитог запрепашћења и без неке напрегнуте одлучности као и без правог страха, чудно су потсећале на лица каквог узбуђеног становништва што су после

на њеном лицу, што је у једном тренутку кадар да је изрази сву, Јуришић на једанпут осети да је она, сва од страшне неке змијурине, у стању да изврши све што науми и да узбуни ум до свих срамота.

срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и задах смрти. — Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле!

луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске накострешености, неког страшног треска и лешинског задаха.

Он осети као дасе канџе неке невидљиве, хладне као лед авети привлаче из мрака. Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну

Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава. Блед, укочен, зинулих уста, са осећајем неке вртоглавице и потмулом грмљавином у ушима, Христић наједанпут испусти револвер из оне укочене руке.

шетају се. Ја за њима кроз онај свет, за њима и шта чујем: све неке глупости ђачке говоре. Добро је реко', дечурлија к'о дечурлија, да идем ја да гледам своја посла.

Могле смо обе дивно да живимо, па и да се обучемо, Бога ми, боље него неке газдинске. — Деде после, деде после? — врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте.

Ето има и те крви мајчине. Сад, какав сам ја качамак ту испао? Ја уочавам и разбирам овде неке састојке и секцирам али ништа не могу тачно да одредим, само осећам да се она бакалница смртно бори са оном смежураном

ништа не могу тачно да одредим, само осећам да се она бакалница смртно бори са оном смежураном старицом и да ту још неке нове, чудне мешавине има. Опет стоји она његова слика преда мном. Бога ми је роб од главе до пете.

Агонија. А отуд преко оштрих стена јуре, хуче и запљускују пенушави таласи оне нове вере. Вуку се отуд неке црвене, крваве магле веле да у њима има пуно нове и дивне вере и обећања.

А ја сам сав у слутњи велике неке несреће и не бих тако брзо ону веру хтео да пригрлим. Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом

Африка

Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века. Простране, на више спратова, патиниране као холандске слике, оне се пењу зеленим

Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини.

Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и

Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео.

и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме

Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.

Н–ове чакшире нису биле сасвим беле, и он за тренутак пређе у спаваћу собу Швајцарца да обуче неке позајмљене. Тада искористих прилику да отворено упитам домаћина Мисли ли он да Н.

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на чардаке, и веранде, око које се тискале иначе црначке колибе.

Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су због тога остале заувек неупотребљиве.

Над нама лете неке чудне птице које, као лептири, прате крајеви њихових репова. Ови крајеви су пера на врху невидљивих дугих голих

Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!

Много ледених аперитива. Остатак ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Јест, тамо има неке птице које легу бисер. ЈАЊА: Ух, ух, ух! Како је ту слатку реч. Оћим и ја да прођим свет под мојом старостум.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само

Доћи ће време, кад ће се, у Бечу, кајати, да су ове невине људе отерали у Росију. Ви стално измишљате неке конце да, по концу, поравнате њихове шорове и села.

Стајао је загледан у ту гомилу, која се, испод павиљона, сад, гурала као пијана, у којој се видело како неке везују и како им у уста шубаре гурају.

Соба у којој је прве класе лајтнант Петар Исакович, са женом, становао, имала је на зиду неке голишаве анђеле, и гоблене са сценама из лова.

Гарсули је наредио да се Павле затвори ту. У мемли, у страшном смраду, добио је свега неке ногаре и сламарицу, и ћуп воде, и хлеб који је мирисао на буђавину.

То не значи да је Павле, ту, у подруму, имао неке громопуцателне мисли и да се радовао што је до тога дошло, да се Гарсулију успротиви.

А кад би на свој живот мислио, сећао се само неколико дана, и по неке недеље, кад је сретан био. Несрећа, која их је тог пролећа била стигла у Темишвару, несрећа Павлова, па затвор,

Махала има да издржава око тридесетак инвалида, да их храни, па је грех тражити, сад, неке, заостале, порезе, на неки риболов, у неким барама! Махали је Трифун поручивао да не губи надежду!

десет година брака, и шест порођаја, те очи више нису гореле као у пустињи, него су биле исплакане и мутне, а као у неке сове, ујутру. Испод црних обрвица, које су биле густе и личиле на црну пијавицу, францески, офарбану.

Узјахао је тек на другој страни Бегеја и терао све до Тамиша, кроз прскање баруштина, као кроз неке алеје фонтана. Препливао је Тамиш, кад се било разданило, а после је терао на Тису, као да га Турци вијају, испод

Истерали су га напоље, уз псовке. Међутим, доцније, Павле је ипак успео да пређе, носећи, онако одрпан, неке бачве, неких турских трговаца, у велике чамце.

стасити, лепи, официр био му је смешан и чудноват, као што су били чудновати и калуђери, са којима је Трандафил неке чрезвичајне послове имао, а који су му долазили, из далеких, балканских, земаља, често, у кућу.

Теодосије - ЖИТИЈА

И даље је за живота приносио за потребе манастирске, тако да је и сам игуман требало да пође к цару ради неке молбе.

И ако је ко стран или из пустиње био у недостатку неке потребе, или да чамац направи, или да кућу сазида, или сиромаштву покрова и помоћи, или му је што у нечему нужном

беде посред њихове неслоге, и удовиштво цркве када није могуће долазити у царствујући град на освећење, или опет због неке мржње да цар и патријарх држе цркву; расудивши о свима овим невољама и хотећи устројити нашу западну цркву слободном

Јер ни овај није био хуђи од старих и великих светих, а показао се да је многим добродетељима неке и превазишао. Зато се не колебајмо двоумним мислима у овоме.

Многе противнике који се на отачаство њихово, на српску земљу подигоше, молитвама Богу посрамљене одбише, а неке и сасвим срушише и убише.

Одлазимо одавде, из пребивалишта нашег одлазимо. Али ако смо и ми понекад побеђени, боримо се увек и зато неке чак и велике на крају живота надвладамо. И о теби ћемо се, непреподобни, постарати“. И тако посрамљени у стиду отидоше.

Али хвалисање њихово, што му рекоше да на крају живота чак и неке Велике надвладају, не заборављајући у срцу ношаше и као нож у души својој ово имајући бојаше се да и он како не буде

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

овој области више но у ма којој другој, многи су проматрачи изложени томе да преиначавају факта, да би из њих извукли неке закључке; они често минуциозна и прецизна проматрања замењују размишљањем и спекулацијама.

Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде. Други врло тачно запажају, готово као фотографска плоча, психологију народне

Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде. Други врло тачно запажају, готово као фотографска плоча, психологију народне масе, али не процене

Има проматрача који су несумњиво запазили неке од карактеристика овог становништва. Задатак, дакле, олакшава мање сложена природа предмета.

из доцнијег доба, али које исто тако откривају особине појединих јужнословенских племена и промене, на њима извршене. Неке јужнословенске групе имају много мање песама него друге, а и међу овим групама има таквих које имају бољих песама.

И кад се одбију утицаји географске средине, историјског развитка и утицаји цивилизација, остају ипак међу народима неке психичке разлике за које морамо претпоставити да зависе од њихова етничког састава.

Динарски су људи услужни и пуни доброте. Неке особине, као величина душе, саучешће, високо морално поимање, које сам често запажао код становништва у Јадру (у

Од њих се за време турске владавине формирао хајдучки темпераменат, који се навикао на неке суровости и усвојио као главну линију понашања да треба без обзира и на све начине уништавати противнике и непријатеље

За неке цркве, које су на брду и на тешко приступачном положају, причају да су узлетеле из долина на брдо да их Турци не би пор

и уметничко осећање, показано у песмама које су добро познате и које се сматрају као најбоље словенске народне песме. Неке од српских приповедака Лескин ставља у ред најлепших које у књижевности постоје.

Пре него што опишемо психичке особине овог варијетета укажимо на неке од ових промена. Промена географске средине. — У доба ослобођења, у почетку XИX века, највећи део београдског

векова заборављено је чак и ово значење имена Влах и оно се каткад употребљавало за све сељаке динарских земаља. Неке су ерске особине у вези са овим вековним занимањима: нарочито спорост у кретањима.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. — Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! — гунђа чича и опет се окреће.

Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао

Веома окрњен мјесец, поспан и назебао, слабо је обасјавао предио под планином. Из неке удаљене локве на њ се дерњао читав хор грлатих жабаца: — Рега-рега, гле ти њега!

Збркаше се и пореметише све реченице које је Шаров смислио за свој ратни план, па му из уста излетјеше само неке неповезане реченице: — Лав... мачак... бјежи... крушка... мјесец ... — Шта то бунцаш? — забрудна Крушкотрес.

Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући. — Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: А Шварц и Розендолф? СПАСОЈЕ: Шварц и Розендолф, то су обични трговачки агенти: један је агент неке фабрике аутомобилских гума, а други фабрике чешљева и других целулоидних производа.

АГНИЈА (прилази Спасоју поверљиво): Спасоје, не Могу, знаш, пред дететом да ти кажем, а напољу се неке чудне ствари шапућу. СПАСОЈЕ: Знаш ли ти, бога ти, шта се о теби шапуће? АГНИЈА: Ију!

ПАВЛЕ: То ми је била намера. Мислио сам да уредим ствар са руковањем мојим имањем, да уредим још неке односе, па да се вратим. СПАСОЈЕ: Шта имате да уредите ствар са руковањем вашега имања; та је ствар уређена.

Шта ко стигне! СПАСОЈЕ (уједе се за усне): Па... ипак, има неке разлике. На основу такве отимачине ти си постао професор универзитета; на основу тога што си професор универзитета ја

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Помислих како би ми длан забридео кад бих сад превукао руком преко неке од тих глава и срце ми се скупи. Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након пљуска, било

- Боже мој, ви? - У реду, ти! - сео сам на прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме, и као крманио, тако да је изгледало као да пловимо некуд.

једну носила испод мишке; друга је остала у муљу код оборене врбе, на којој су израсли читави бокори перунике и гнездо неке барске птице. Птицу нисмо видели, али јаја су јој била ситна, са зеленкастим пегицама.

У гнезду је било четири јајета и када смо пошли, дуго још у ушима имали смо крик неке птице. Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред.

Очекивао сам да ће се зачудити, али она само упита када мислим да кренем. - Потребно је да претходно средим неке своје ствари овде! - рече, а ја се насмејах. - До тих острва путује се нека два месеца, отприлике.

Караново није веровало у писце, најмање у оне који су у њему могли да изникну као неке наказне гљиве. За Караново су, као и за многе друге, уосталом, писци особе које су успеле да уђу у школске читанке и

- С тим је рашчишћено! - додао сам, а онда јој помогао да дојури из Мртваје неке патке и покупи јаја које су оне разасуле свуда по трскама.

И тражила је тако ми Бога. - Држи! - сагнула се и пружила ми нешто. Било је то мало, издужено, хладно јаје неке барске птице.

Мени оно није богзна колико помагало. Сваки сам час имао утисак да видим неке од оних које сам последњи пут видео кад су им већ били ставили сребрњаке на очи. Затим сам неке од њих и чуо.

Затим сам неке од њих и чуо. - Чујеш ли их и ти, Рашида? - рекао сам. Чујеш ли, на пример, професора енглеског који се прошлог лета

Рашида је била стручњак да легне на звоно док не разбуди пола улице, а онда стане иза неке избочине у зиду, или чак иза канте за ђубре.

Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су такав речник да су мирне душе могли да попуне неке празнине у Вуковом. Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. — Је л’ био когод, Милане? — У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. — А вина? — Није нико тражио.

А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити. Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи.

Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.

Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати. Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. Ступи ближе Чамчи.

Чује се глас гитара. Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на

дісцантус) — највиши глас (код деце и жена), сопран дишпенсација, диспензација (лат. діспенсатіо) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај Домбровски — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и

) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела пасија (лат. пассіе, фр. пассіон, итал. пассіоне) — страст, жеља, склоност патрон (лат.

рестауратіо) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе рива — обала мора или реке: Рива діе

Сцхäнктисцх) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће шизматик (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) шилдгерехтикајт (нем. Сцхилдегерецхтикеит) — право на трговачку фирму шићар — (тур.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Деца му побољеваху – млађа је имала неке чиреве – а он цео такав, подбуо, тежак, као буре, постајао је лак као перце, стигне ли само заповест.

Најпосле, како је кћи Николе Панајота донела из Беча неке кошуље што допиру само до колена. И да је она хрома на леву ногу.

је рат у Немачкој већ увелико започео и да њен муж са војском и није у Печују, већ се јавио брату, прошле недеље, из неке вароши која се зове Радкерсбург.

Жалила је себе неизмерно. Девојачки њен живот учини јој се сасвим бедан, као живот неке слушкиње. А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она

Особито ако би јој се муж изненада вратио. Осетила је и то да јој прељуба неће доносити неке радости. Могла је то учинити исто тако, ма с ким другим, сутра опет, а да јој не изгледа баш нарочито нешто важно.

Чим би се дохватио са њима неке узвишице, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући, у долину, а чим би стигао са њима у долину, задржао би их и

Заноћивши крај неке јеле, обично најкрупније, Вук Исакович је чешће седео дуго, међу својим псима, гунђајући, док је све око њега већ

Но тек што беше свануло, са друге стране реке почеше да му довикују напити гласови, да млатарају неке руке и да се чују псовке и речи, иначе нечувене у том свету, довикиване од милоште, братски.

За Вука Исаковича значиле су те вести страховиту забуну, изненадну и чудну. Заноћивши то вече, сасвим близу неке реке, крај које су пешачили, седео је до дубоко у ноћ, погурен, на једном седлу, посматрајући светлуцање воде.

Зато је једног септембарског дана, у подне, када беше пошла мужу, који је баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича, застала и вратила се да скине перику и растресе

Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан

Они остављају само кожу длакаву и једну смрадну лешину, као и ти хртови пред њима, а тамо, код куће, у блату и беди, неке сроднике који ће их неко време спомињати. Кад их Исакович опомену да се праштају, они су срдито желели да остану.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

метод моделовања стварности дешава се у оним изузетним ситуацијама тешког разочарања када је осујећено испуњење неке снажне жеље, односно у кризним ситуацијама када човека у решавању извесних основних животних питања остав-љају на

⁷ Неке несрећне жене из околине Шапца пронађу црва у лесковом дрвету или у шипку и поједу га, не би ли тако затруднеле!

У истом крају Србије „неке жене пазе, па кад им мужу није до сношаја, оне га силом нетерају, и држе га за десно уво и говоре: ’Задржа, закачи!

Задржа, закачи! 3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.

нема деце, ту „нису чиста посла“, односно то је неизоставно дело некаквих враџбина, урока, вештина, нечије клетве или неке зле силе.

³⁹ У Левчу и Темнићу кажу „ваља се“ да свадбени колач умеси трудна жена, да би младенци имали порода.⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући траву зову умрлу по имену, молећи је да им поклони своје

Још за време свадбе понека млада, ако не жели да за извесно време остане трудна, чини кришом неке магијске поступке који ће јој, мисли она, у томе помоћи.

када породиља шаље попу суд за „молитву“, она метне у суд онолико зрна кукуруза за колико година не жели да затрудни. Неке, опет, после порођаја пробуше вретеном кошуљу у којој су се породиле, говорећи: „Докле бели да не црвени“, а то значи

“ Млада која се венча са небушеном паром, верују у Бољевцу, неће имати деце. У истом срезу неке невесте када пођу на венчање понесу белојку конопљу, јер верују да као што белојка род нема, тако и она, млада, порода

Из истог разлога неке на венчање носе камен, а неке два-три зрна печеног боба.⁷¹ По принципу имитативне магије, ношење неких предмета који

Из истог разлога неке на венчање носе камен, а неке два-три зрна печеног боба.⁷¹ По принципу имитативне магије, ношење неких предмета који су симболи јаловости,

у њу (пошто је, по веровану, папрат без рода, онда ће и жена, по принципу имитативне магије, такође бити без рода). Неке жене после порођаја узму мућак, метну га у лист тополе, закопају га и кажу: „Кад се ово јаје извело, тад и ја родила!

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

трагикомичне гњурце и водиче кроз лабиринте срца бескрајне, за понирање у себе жедне, за недоследне због доследности неке тајне, за вероломне због верности неке унутарње, за скромне због некаквога у себи богатства, за оне који су само

срца бескрајне, за понирање у себе жедне, за недоследне због доследности неке тајне, за вероломне због верности неке унутарње, за скромне због некаквога у себи богатства, за оне који су само срцу верна паства.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Испод тих казаљки проживљаване су највеће трагедије седамнаестогодишњака, према којима је бродолом неке крстарице — бура у чаши воде. Чекање без икакве наде. Испод њих су коцкари уговарали партију покера у све што поседују.

Био је опасан реденицима, носио је »бренгал«, десет бомби, два револвера, двоглед, фото-апарат, кожну торбицу и још неке каишеве. Подморницу је, вероватно, оставио испред врата: само му је она недостајала па да буде комплетан.

Југославије у убацивању шибице у чашу, које се одржавало пет година узастопце пред кафаном »Три грозда«, где сам имао неке шансе. Једино што сам успео да сачувам својој деци била је вера у Деда-Мраза. Све остале бајке биле су сумњиве.

На закрпљеним бубњевима писало је »Конго јазз«, или нешто слично — биле су нацртане и две палме из неке обећане земље, којој смо се приближавали, корак по корак, газећи неспретно ноге својих партнерки.

« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се посматра с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду, имао лампе с абажуром на столовима и по томе

Увукли смо се на прстима у њен собичак кроз неке тамне ходнике и простране собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је навукла резу — показала ми

И док смо се тако премештали с ноге на ногу као кривци, не знајући о чему да разговарамо, она нас је већ гледала из неке даљине, као да више није са нама, својим старим другарима, а онда се попела у вагон, али прозор није никако могао да

— Да прошетамо? — кажу успели момци. Зашто да не? Док Хелен, Лу, Меги, мала Хелен, мала Лу, Меги и мали Том накупују неке ситнице — свирале и папуче. Шетамо, а мене хвата страх за Београд. Он, неспретњаковић — ништа! Ни прстом да макне!

Растанемо се тако, а између нас — бели свет. И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци. Њихове Хелен, њихове Лу, њихове Меги обично имају веома јаке везе тамо, у белом свету.

Лежали сте на терасама хотела или расејано гледали кроз стакла аутомобила у свет који су освајале неке друге девојчице. Како је све то брзо прошло!

балетских патика по бини, издвојим за себе онај мукли звук затегнутог конопца који добује по картону, и у њему је било неке обести, па онда неке тихе среће, неке луцкасте, неке шашаве среће, неке среће.

себе онај мукли звук затегнутог конопца који добује по картону, и у њему је било неке обести, па онда неке тихе среће, неке луцкасте, неке шашаве среће, неке среће.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

број проницљивих испитивача који су без предрасуда пришли овој појави, који су умели да осете и опишу њену суштину. Неке од њихових закључака можемо усвојити, друге одбацити.

и да обухвата веома разнолика дела, васпитно усмерена у грубом или тананијем смислу, окренута деци час по сили неке своје унутрашње нужности, час у смислу спољашњег, површног опредељења; на једној страни проналазаштво, машта и

У свему томе постоје, чини ми се, неке забуне и обмане: у примедби о прилагођавању дечјој чита- лачкој публици, деци се приписује улога коју она немају нити

Спонтано, по унутрашњој нужности, деци се приближавају неки писци, или неке давно написане књиге; што човечанство бива старије, тај круг се шири.

најзад, не треба постављати престрого: и ми, одрасли, при читању многе ствари само наслућујемо, друге нам промичу, а неке тек при поновном сусрету откривамо.

нисам се ни старала да разумем, већ сам просто видела. Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.

подлежу само лоши писци, који су лишени дечје невиности у осећању и разумевању света, па то опонашају прихватајући неке олако утврђене конвенције самог књижевног поступка.

Ваљане дечје песме, приче и романи доносе поједностављену, али притом целовиту визију. Иако избегавају неке поступке, теме и интелектуална искуства, они не дају ни лажну, ни окрњену, ни глупо упрошћену слику света: ако је

Та се улога уз ризик, може и појачати, тако што ће се неке књиге, понајпре сликовнице, прилагођавати дечјем узрасту, па ће деци, с планом, откривати и објашњавати тајне света у

Циљ ове расправице је да покаже посебност стваралачког процеса у којем дечја песма настаје, и да, тако, укаже на неке погодбе од естетског, теоријског значаја.

На стогодишњем искуству које иза нас стоји већ се могу извлачити неке поузданије претпоставке. Што се тиче њене функције, дакле спољашњих околности у којима и „због” којих постоји, планови

Зашто? Одговор на ово питање на посредан начин осветљава појаву о којој расправљамо. ИВ Треба, укратко, указати на неке основне разлике између модерне песме уопште, и дечје песме.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Рад сам мало у кафану да чујем има ли што ново. Оћете ли и ви? ШЕРБУЛИЋ: Сад ћемо, док само свршимо неке рачуне. НАЂ: Дакле, ја се препоручујем, ЖУТИЛОВ: Ала солгаја! НАЂ (одлази).

Маџари ће бити побеђени, па мир. ГАВРИЛОВИЋ: А шта ће бити с нама? ЛЕПРШИЋ: Добићемо и ми, не оно што су неке претеране главе тражиле, него што је право. ГАВРИЛОВИЋ: Оће ли бити душановог царства? ЛЕПРШИЋ: Будалаштина!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Сем тога био је добар цртач и илустровао је своје преписе, и мисли се да је радио и неке иконостасе. Био је можда најобразованији српски калуђер свога времена, знао је руски и пољски, и преводио је са тих

давао сентименталне и пригодне песме, где су помешани класичарски елементи са идејама Жан-Жака Русоа, и од којих су се неке по народу певале. 1816. издао је у Будиму посрбљену мађарску приповетку Споменъ Милице, а 1830.

Његове беседе, нарочито из 1848, имају широке речитости, и иду у најбоље ствари српскога црквеног беседништва. Неке од тих пригодних беседа штампане су у засебним књижицама.

Живковић је испевао знатан број моралних и сентименталних песама, од којих су неке, писане чистим језиком, у добрим стиховима и са извесном топлином, биле врло популарне и дуго се певале у народу.

одмах преведеним на немачки и француски, скренуо је пажњу на далматинске »Морлаке« и њихову поезију; Хердер је неке српске песме унео у своју збирку; Гете их је стао преводити, и само у доба од 1825—1827.

да може на латинском, или на њемецком језику правила тога разумети; онај ће покупити сва ова собрања и претрести; а неке песне и сам по вкусу и по начину рода свога сочинити, и тако од свију они мали собрања једно велико цело начинити...

1824. Грим ју је превео на немачки, и као учен филолог учинио неке исправке и допуне. 1827. у Даници Караџић је написао Први српске буквар, који је први буквар простонародног српског

Он је народну песму тако срећно подражавао да неке његове песме чине утисак потпуно народних, и као такве су продрле у народ.

нараштаја, сва та тамна слика пропадања једне расе и распадања једног друштва, чини тежак, мрачан утисак, даје утисак »неке монотоне туге«, како је тачно приметио Светислав Вуловић. АВАНТУРИСТИЧКИ РОМАНИ.

Али главни његов приповедачки рад отпочео је у Отаџбини од 1875. Ствари које су ту изишле, и још неке нове, штампао је у двема свескама Приповедака (Београд, 1870. и 1882).

Највећи део његових »слика из сеоског живота« написан је у тону нежности и раздраганости; неке од њих назвао је »песмама у прози«, и то у ствари јесу.

После очеве смрти, у оскудици, оде своме стрицу Серафиму, игуману манастира Крупе, и ту се неке четири године спремао за калуђера.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.

Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.

потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора. Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.

говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве. И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво.

Послије су јој казале злобне неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао: с једним

Сремац, Стеван - ПРОЗА

(старије класе, наравно) а да је правде или бар среће у свету за њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.

— храбри се Јова и плаши шефа. — Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем. Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?!

— Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем. Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?! Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?!

— Е, па оно треба само један да викне: Уа! — Није то, брате Јоване, »Уа!«, него ти си ударио и у неке шпекулације. Знамо ми све то! Постао си лиферант!

— Тхе, то је твоја ствар — вели му шеф. — Па ће и господин Тодор, шеф, да се мало прослави. Знам и неке његове, знаш, онаке ствари...

— наставља Јова тумарајући и тражећи нешто по соби. — Господин Чеда, наш министар, пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три

Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа. Нађу код њега неке мало крупније неисправности, тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.

из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже. Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Али нешто мал' не заборави. Кад Бог земљи дељаше брдине, Он се лати неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била

тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол седне, лати неке књиге, И веље њему удвоје се бриге?

Њи чита дуго, чита и премеће, Па баци тад и замишљен се шеће, Тад гледне неке на зиду артије, Па гледа тамо и мери и штије, Те седне за стол, нешто забележи, Па онда опет тамо-амо бежи.

данка, Док амо дође и изабра станка; Ма нећу казат шта бијаше оде, Но само кажем да је украј воде, Крај реке неке, за вас без имена, Ал' беше дивна, брза и студена.

То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува само за тебека; Старина један, што

Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори. Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега подигоше; А лекар вешти навали мелема, И

Сад иди у свет, моја јадна песмо, Но волео би да си ми повесмо, Да из те дивно ја увртим уже, Да браћа моја неке њим послуже. (19.

91. Кад с(утрада)н нуто среће! Баш крај неке прође куће, Али ко се оно шеће? Је л' то она, је л' могуће? Стаде јунак, гледа дуго: Богме она — нико друго. 92.

99. И над собом како зглену Неке пусте вел'ке дворе, И како га по камену Нагна нешто њима горе, Како уђе већ унутра, Да се стани ту до јутра.

мимо друге, По декоју злобну пусти Ал' невоља редом иде, Па сад на њу реда дође, И она је јуче виде, Кад крај неке рпе прође Би жубора и гуркања И подмукла кликотања.

Каква радост, ко је, шта је? Ма кроз гору нешто сјаје, Кô да свеће тамо горе, Кô да видим неке дворе, То је крчма у планини, Надалеко стан једини. За њу кажу: ко ту ноћи, Бог му био у помоћи!

Украј одра виде једну штаку, А подаље опет једну баку, Сломиле је претешке године, Она носи неке видарине. Бака ова беше бајалица, Бајалица, вешта лекарица, И за две-три недељице дана Поможе ми од претешких рана.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Исто се тако могло десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез мора остати црвен.

Поред тих недоличних работа, објелодани се и покоја љубавна тајна између каквог пријашина и неке жене, па се приљежном чтецу и брк насмије, а не мора баш послије сваког записа пљуцкати у страну и псовати оца

Тако би се он раколио само кад се враћао са црквеног сабора, са какве свадбе, славе, крштења или неке друге радосне догодовштине, обављене честито, од срца, људима на корист и весеље, а себи за душу, да му се види и

Опустила чемерна глава ко крупска марвена пијаца у понедјељак иза поноћи, све по њој само неке трице, слама и још понешто што није за причу. Шта да му радиш?

Он је још од минуле јесени назубан на стрица Ниџу због неке пијанке код ракијског котла у којој је Веселици изгорјела његова дрвена нога, па пукла брука испод читавог Грмеча.

Кад стигну до неке куће, онда ће Мулић, да сачува калајџијску част, најприје упитати: — Да немате каквог старог бакарног суђа?

— Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије. Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој траву,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Стално неке трзавице. Очито, хоће да му оспоре власт. Ал што му је они више оспоравају, то је он суровије доказује.

открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду, спаво без чарапа, ухватила га промаја; а није, Него кинуо из неке намере! Пази шта ти кажем! Ко не разуме о чему ага кија, искијаће! ХУСО: Тражиш длаку у јајету.

То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак! Ни храна не стиже редовно! Шта то значи? Значи: ага има неке велике бриге! Све иде у прилог оном како сам казао... ХУСО: Боље да питам Суља...

ХАСАНАГА: Нисам баш навико. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Треба штошта између себе да уредимо... Да нема неке забуне... ХАСАНАГА: Прво седи. (Кратка тишина, док бег заузме место) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ми однедавно више нисмо род..

За свилу знаш да је из Млетака? Много леп рад. А и материјал је првокласан. ХАСАНАГИНИЦА: Па ме чека крај неке воде у џенету. у бради му се цвет замрсио. Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо...

Био сам тада гробар у Имотском, ја сам га лично спустио конопцем и закопо! Кажу, умро од неке љубави... (Сви га гледају запрепашћено. Дуга тишина. Затамњење.) Завеса Београд, 1973.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Сад, сад!... Ево! — Чуо би се Димитријин оштар глас из неке куће, макар на крај махале. И учас би се он указао где иде трчећи, смејући се и гледајући мило И понизно у онога који

Па кад доста накупи, онда се враћа и свакој кући у махали даје по неколико стручака. Био је син неке просјакиње Назе. Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како.

Па онда као луд, бесан од неке среће и радости трчао је, играо махнито, витлао се и сваког је часа трчкарао час ка Тоди, час међу госте...

! — Тешке, нано! И испочетка бивало ми је време бављења код куће пријатно. Започињао сам неке радове, учење предмета. Поправљао сам се. Ти си опет долазила.

Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама... Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од мене...

Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости. Ти си стајала погнуте главе.

набране на боре; рукави од провидних кошуља такође широки, те се из њих слободно помаља бела, обла, пуна ручица... Неке селе у траву, друге клекнуле око цвећа, а треће узеле лишће и њима пуцају, те тако кушају верност и љубав својих

како нећу ни вечеру да добијем, и друго. Одговарам ја њима. Шалим се. Биле су све наше: тетке, стрине, ујне, неке из комшилука; а била је и она, Ленка. Само она, као мени у инат, није се дала да је видим.

А недра јој топла, тврда. Чисто осећам како се неке грудвице растварају и крше у њеним недрима под мојим лактом. Чак ми и ноге горе од њене топлоте...

Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као неке трупине. Штрче им и беле се пресеци њихових почађалих греда. Скрените на десно, среска канцеларија.

Ћутали су. Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео. Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.

Нигде ништа. Тек у какав кут поњава, асура. Полица никад уређена. Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Фолклор пак, у преводу, нужно је морао изгубити неке од својих најдрагоценијих елемената: разноврсност оригиналног говора и стилских обрта, ритам причања, представе

Ако је до неке оправдане, углавном техничке промене морало доћи, она је назначена у белешкама. Веће редакторске интервенције, сем

Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.

почне приближивати, стану они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну

опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш

“ Али она ни најмање за то, него убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само

Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму. Кад он сишао доље, ал' ту, мој брате, све саме неке пећине.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАНОЈЛО: Каквог ученог човека? ИСАЈЛО: Код доктора. МАНОЈЛО: Та бога ти? Баш добро, и тако ми неке бубуљице досађују. Ајде, да ми да какав лек. ИСАЈЛО: Е, он је доктор философије. МАНОЈЛО: Па?

СТАНИЈА: Како ћу да јем, дала си ми неку чорбу, нит је слатка ни кисела; препесте ме горе, дадосте ми неке виле да се убодем.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Шта ћемо са срнећим череком? ПЕЛА: Срнећи черек? Ју, Персо, нек се и тај уреди. ПЕРСИДА: Донешене су и неке дивље патке. ПЕЛА: И то је добро, Персо, и то је добро. ПЕРСИДА: Оћемо ли какав похерај, милостива госпођа?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У сећању гусне Обрис у сличној, стишаној лепоти На зиду неке цркве, ил музеја, у сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује бебу, највише ти се допао израз благословено стање, док су ти остали

Опа! А ви се још питате да ли је 1900. и неке требало да попустите једном путујућем глумцу и дозволите му да вас пољуби у кућној вежи (шта ли оно беше с њим?

Мислим да би малој Ани савршено одговарао назив којим су овенчане неке београдске девојчице што непрестано зује по улицама на релацији Славија—Калемегдан: зову их наиме, лујикама!

“ Као, она има неке важније задатке у животу од кувања! Као, управо измишља серум против беснила или завршава „Уликса“, па нема времена да

— Шта мислиш, да то штампамо на првом јесењем листу који отпадне са неке булеварске гране? —Ваљај даље! —Ваш животни мото? —“Килиманџаро је снегом покривена планина, висока 19.710 стопа.

објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала мачку, и како је редовно дочекивала све високе личности на београдском

објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала мачку, и како је редовно дочекивала све високе личности на београдском

Издвојимо само неке познатије композиције: 'МИШО ЧЕКАЈ МЕ У ПОЛА ОСАМ НА СТАРОМ МЕСТУ', 'АНА ЈЕ БУДАЛА' (колективно дело њених супарница —

Мислим, ево о чему се ту ради: оне ће угледати најбезвезнију крпу на лешу од неке француске манекенке како лепрша на каквом парискорн мосту; ту је, наравски, и обавезни рапави бели зид кеја,

А овде, шта? Циљ је да се буде примећен! Господе! Али, морам искрено да вам признам, има ту неке сумануте храбрости: испасти из „Вога“, а уфурати на Карабурму, на пример, где човек сматра да је одлично прошао ако га

као да сте краљица Елизабета, како је сваке вечери изводио свој сопствени шоу у бојицама и колору, и како су вас неке друге, већ одебљале жене гледале завидљиво са устима пуним кремпита, док сте трчали испред кафане „Лондон“ у пола

Онда ће као кренути између клупа кроз оделење и као помиловати неке од нас по коси. Али, кад дође сасвим у дно разреда, ту ће открити мене и умало је неће стрефити шлог!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

и прошкриње шкрињице (у вријеме разброја међу будним стварима): Једног давног љетника видјеле смо похару, неке грубе момчине како краду дукате; видјеле смо грешника у свијетлој кошуљи гдје набраја злочине при свијећи дрхтавој.

Пали се невен невоља смутних: има их белих, плавкастих, жутих; неке су црне, тмурно зелене, има црвèних. - Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Низ неке стране, урвине праве, лете на туру и преко главе, репови праше, очи се жаре, а торба дрнда низ камењаре.

Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува.

“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке. Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке.

Адреса: Прокоп, код чика-Крле ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ Потребан шаптач у нашој школи за неке ђаке. За ово моли професор добри, Поповић Рушка, пошта Београд, Четврта мушка.

Вујо, весели брат. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати.

За све ти нађе лека Јоцина апотека: ако си пао с крушке, ако страдаш од ловца, (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца, ако те мечка звекне, и декне, и дуне, да ти плати рачуне, ако се преједеш

Да се на бољку изврши атак да л миш помаже слеп, од мечке сало, од жабе батак ил неке сове реп?“ А Јоца шмрца и чело пипа па гунђа: „То ти је грипа.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

“ — Кад сам стигао, са истока је почело већ да свањује. Избудио сам неке пријатеље и онда сам тек видео да је отпустила вилице, да није више онако модра.

Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари. — Видите ли овога? Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање.

Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута.

Жене уђоше и онда цела улица би савршено пуста. Тек на крају, један старац поздравља из мрака неке капије: — Добру ноћ, господине! — Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води? — Трамонтана мало, господине.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Он је ник'о поврх гроба удовице неке младе, Што је силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

вуци су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру се чуо чукундеде глас, у птицама се огласише сестре неке, сиротице неудате ил нерођене, те много дана дуже ловисмо све праву да сретнемо звер.

ето блаженог ми завичаја, нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се опет на огањ и мржњу: да нема више крова у селу, ни једног воћњака без

На то и небо хоће да покаже неке велике речи и почне да пати од увеличања плавет постаје масна као кожа кита и слова небеског наслова више нико не

давних дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека заборављена жица излишно је мислим што у сну бежим у неке дубље таме кад се и на тим небесима доњег спрата јављају бурне ескадриле авиони провидних крила спуштају се на

*** О горње жиће сад има још мало молби од наше стране који се не нађосмо усред неке битке дај нам једно парче хлеба и ситну мудрост да се не почине нови греси у овом последњем часу у журби ко на

води унутра дубоко на осетљиве струне и чудна огледала Ја види још једног себе које се расцвета изнутра у неке давне цветнине чије латице дотичу Све. 2.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Молим те, Агатоне, ја сам баш јуче прочитао закон, а питао сам и нашега кмета-правника и још неке адвокате, који долазе у општину, и сви ми они кажу да нигде у закону не пише да се тестамент отвара четрдесет дана

АГАТОН: Сви, дабоме! Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула.

Дошли сте са празним коферима, а сад их носите пуне, и уз то и неке пакете. САРКА: Биће, Агатоне, да и ти имаш пакет. АГАТОН: Ако га имам, то се тебе не тиче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Звони... звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве. Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?...

Њу је више занимало како ће ми униформа стајати. Причала ми је да је данас видела неке моје другове и да лепо изгледају.

Народ нагрну на неке од тих вагона, што их зауставише пред станицом. — Стани, марво... Заустави! — нареди капетан одсечно војнику на

— наређује војник. — Што, бре, одбиј, не идемо на свадбу, већ у рат. — Тако је наређено... Тамо идите, па чекајте. Неке вагоне дотераше пред станицу. Народ загалами, почеше купити торбе и сви нагрнуше излазу.

Наједном се пољана зацрнела од топова н коња. Све је давало утисак неке гломазне и тешке масе, око које су обигравале ситне фигуре људи обливених знојем. А сунце зинуло...

Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној. Али људи су још забринути и ћутљиви као да су у ишчекивању неке немани, јер тек сада настаје оно што је главно овога дана. Очекује се смотра коју врши командант дивизиона.

Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао... Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се.

— Није тако, господине потпоручниче! Посматрам их ја одавно како су се на седлима скљусили као баке неке. Уосталом, то је било ваше да приметите, а не моје.

Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре. А на супротној страни, према Церу, шрапнели су светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом спорије, онда би

Пред нама се спуштала блага падина. Ту су биле, чини ми се, неке ливаде, затим један шљивар, који нам је унеколико заклањао видик. У подножју је текла река.

Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи. Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше.

Ја завучем руку, теке нешто тврдо. Извадим... оно сат. Загледа и Александар часовник, и вели да је из неке наше радње. Сигурно га је и тај дигао у пролазу, док није доспео у руке Јанкуљу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које

Младић и по! Она се осврте и спази ћату где јој се примиче. Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика

Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом... Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју

се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду. Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући... »Шта је то..... шта хоће ове жене ?...

Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод нене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.

— Хвала вам унапред. Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу. — То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.

Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се. И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен

му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку. И одједном, усред тих сањарија, он се трже.

Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити... Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.

Па о оним учитељима... А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...

— Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо. А ја опет моју господу слушам кâ неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним. Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.

Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима. Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве ; нерасположене и сумор

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ни кад је оно што јесте, Филип Трнавац, а када личност из неке представе! ЈЕЛИСАВЕТА: Дате му лобању, он постане Хамлет! Дате му у руке клистир, он је господин Флеран!

ВАСИЛИЈЕ: Морали смо још једном да прођемо сцену између грофа и Амалије, ту Јелисавета има неке техничке тешкоће са улогом... ЈЕЛИСАВЕТА: Добро си се сетио, „техничке”...

Милун: Ја! Сиђиде дољамо! ВАСИЛИЈЕ: Је ли хитно? МИЛУН: Да хитније не може бити! ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге. И, тако, без блуди, на уснама ми горка трулост руди. Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане

Поменутом часопису, на латинском, послао сам једну прозу о убиству Јулија Цезара, и неке стихове, у алкејским строфама.

А још више зато што нисам могао, иако сам неке предмете (поморско право, поморску географију) добро полагао, да положим стенографију и дактилографију.

Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке. Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање.

Упознао сам село. Не као што га варошка деца знају, него као да сам се у Иланчи родио. Упознао сам и неке стране у сеоском Декамерону.

Видео сам да ћу погинути. Крај свега тога, ја сам у Галицији и песме писао. Кад бих се удаљио из чете и зашао иза неке куће у шумарку, да легнем у траву, два Словака моје десетине, која су ме нарочито ценила, мислила су да вршим нужду.

Неколико пута немачка Команда на станици у Оршави урликала је преко телефона, тражећи неке транспорте, у задоцњењу. Ствар је била врло непријатна и сви смо били бледи као крпа.

Кад сам ушао код њега, у ратној опреми аустријског официра, за тренутак ућутао је. Вели, то што пишем неке „родољубиве“ песме у униформи аустријског официра, то ми још не даје право да уобразим ишта.

Оне весело циче, и смеју се, кад талијански проговорим. Неке су врло младе. Свет ми се тужи, јер мисли да сам Талијан.

Аустрија се распала, а социјалисте су забринуте. Желели би да је сачувају у форми неке Дунавске конфедерације. Беч, међутим, пада све ниже.

У Бечу ми траже кирију, не ложи се. Иако је живот у војсци био и глуп и ружан, у свом пуку осећам се као усред неке моје фамилије. Међутим, у Коморану, кад стижем, треште митраљези на мосту, код станице, као сред Галиције.

Питам: шта је то? Веле, разграничење нове државе. Туку се неке чешке компаније и неки мађарски хусари. Коморана има, то први пут чујем, са обе стране реке.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну. Чуше га и неке роде и чапље што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се, претворивши

Фирмамент сијну ко да пламти злато, Пустиња свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Мене, додуше, не обузе нимало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке чудне мисли ме обузеше: „Чудна земља!” — мислио сам.

Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред још многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно

Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди

измене у законима, јер су закони без тих измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби.

— Пссст, мир, децо! — Будитебокснама, шта се чини! — крсте се неке жене. — Ни речи, он зна шта треба. Обаљујмо плот! За тили часак пуче плот као да га није ни било. Прођоше.

Пробише после многих напора трњак и пођоше дале. Ишли су неко кратко време и наиђоше на неке врљике. Обалише и њих, па пођоше дале.

” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности. Ако спаваш — ху! Ако пијеш воду — хууу!... Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу!

Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. — Какав је ово збор? — питам једног. — Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно.

! — рекох. — Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. — Па шта уради? — Шта ће да уради?!... Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.

— Шта ће да уради?!... Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове. Хапсише га, кажњаваше, протериваше. Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?

Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу. Нашао се он да исправља нешто. Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.

— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. — Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Како с', Цвејо? — Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? — Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти

о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина...

Сав »директориум« био је облепљен великим табацима, на којима су нашаране неке муње и громови. То је он звао »статистиком«. Чега ти ту није било!...

Учитељ се наместио у зачеље, држи неке новинице у рукама и већ четврти пут чита гласно један допис из наше паланке. Како је страшно то што он чита, најбоље

Знали смо и ми да се по другим местима народ дели на неке партије, да се гложи с влашћу, али се ми не хтедосмо угледати ни на кога другога, већ остасмо верни науци својих

После му пишу за неке шумске билете, па за гласачке спискове (а ми смо још сви хвалили капетана, како је он то вешто измајсторисао, — и није

У њему беше много некаке меке нежности, неке готово женске болећивости, а лице му вазда беше озбиљно, и не виде му нико осмеха на уснама.

А тамо у страни жуте се зрели јечмови, и већ се из по неке њиве чују веселе и јасне жетелачке песме. По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма...

од места до места, проводио се, живео кô сваки млад човек, а школа је тако остајала на »старијем ђаку«, који је мучио неке јаде с децом, а већ какве је вајде од тога било, — можеш мислити. Тако се прикучи испит.

Кад би при крају, поврвеше у цркву официри и чиновници... Звецкају сабље по глатку камену, по неке ципеле шкрипе, а по неки се ђонови јако вуку преко камена, па се чује само чепање прстију, шушти И бруји она множина

После сам почео да мислим, није вајде, мора се!... Али како да мислим ! Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија... И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи...

А мајка баш тада увек гледа некако послено забринуто... Деца су као и неке животиње; ко им нуди више љубави, она се уз њега привијају.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.) Данице, дедер још једну кафу. ЈОВИЦА (седајући): Имам, знаш, неке наполеоне, па рекох да их не дајем из руке док тебе не питам за курс. ЈЕВРЕМ: Море, другом ти тај курс, немој мени!

Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да

ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро

! — Ама не мрзим је. Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како! Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који

Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и

Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се. Затим се даде у неке његове мисли. Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.

Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. — Па добро, већ боље ваљада и не може, господине. Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.

на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.

ГЛАВА ЧЕТВРТА Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су: Ташула келнер и Гизела »виршофтерка«

Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није

Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице. Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје

— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић. Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке. Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. Чим чу то име, лупи се Срета по челу.

кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

улицу, Деца, крај лопте у центру, утонуше у ћутање, Само је ветар пиркао у танку фрулицу, У неком врту, на крају неке путање. Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је!

Једној ципели појача ђон, другој удари блокеј, Трећу само погледа, чвркне је, и рекне: „Ти си океј!” Неке, прешавши неизбројне стазе и богазе, Код њега, као код лекара, на контролу долазе.

цеви, Можда је, нашавши другаре спретне и младе, Научио да лови, да се туче, да краде, Па, вођа дружине, или члан неке банде И не помишља да се врати оданде. Ево и зиме: прве без доброг мачора...

Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од Мореје, Онамо где сунце обдан и обноћ греје.

У миомирису Цветнога грмља Хиљаду пчела Исту реч мрмља. МИРИС ЗÓВЕ Куда нас зове Мирис зóве? — У нека јутра, Неке вртове: Сунце је пасло Мирне волове, Светлост буктала Уз долове; На гранчици је Зујкала пчела, Управо стигла Из другог

Појило на пашњаку је што и круна на грбу! Многи ће на нашој слици највише волети врбу, И прецртавати је, а неке ће Одушевити жаба која с локвања крекеће.

Латице-лептири, који због проклете Слабости неке, не могу да полете... Посечена, дишући све тање и тање Шљива довршава своје листање У смрти, предајући душу

Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји? — То локомотива спава.

Ништа од твога сна, вечита спавалице! Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице! Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице.

Ноћ кад се спусти без звоњаве и вике, Како спавају трамваји у свом стособном стану? Имају ли, можда, неке ружне навике? Лежу ли на леву или на десну страну? — На леву страну починак није здрав.

јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај реке.

Нису, ваљда, заувек заћутали? Далеко су, далеко су снесени У долине неке друге јесени. Тамо ћуте, и чекају, све исто: Нов почетак, неко ново детињство.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

и 34˚ северне ширине, и 18˚ и 32˚ западне дужине, па је нађено да су се на томе простору, у то време, обилато хватале неке врсте ларви за које се тада није знало шта су, а за које се овом приликом утврдило да су то биле ларве европске и

Исти разлог чини да су неке дубинске морске животиње провидне, понекад као кристал. Напослетку, треба знати још и то да светлосни органи код

Велики број животиња у океанским дубинама имају атрофиране очи, или их уопште и немају. Али то није општи случај: неке од тих животиња имају, напротив, врло развијене очи, чак и хипертрофиране.

То показује да су на тим дубинама живи створови груписани као у неке оазе у мрачној дубинској пустињи; кад мрежа наиђе на такву оазу, она се напуни, а кад прођедаље од ње, она се извлачи

из дубине од 1000 броса, били су већ угинули кад је мрежа извучена на брод, или су се већ растајали са животом. Неке од астерија показивале су још слабе покрете за неко кратко време, али је већ било очевидно да то неће дуго трајати.

Животиња се надује, избаци на уста неке своје унутарње органе, или се и распрсне. Тако су дубинске експедиције хватале мноштво нових, дотле непознатих врста

Друге су разгранате као гранато шибље; понеке су састављене из једне једине стабљике. Неке су од њих зелене, друге су црвенкасте боје или мрко-жуте, или сасвим мрке.

Али се кнез од Монака није тиме задовољио. Са жељом да се за дубински лов употребе најсавршеније справе, од којих је неке и он сам са својим помагачима и учасницима његових експедиција пројектовао, он је 1891.

Пред очима се поступно указује чудан призор: безброј треперавих, слабо осветљених, већих или мањих звезда, од којих су неке непокретне, а друге се крећу у свима правцима.

XВИИ. Нерасветљене мистерије јегуљиног романа Роман јегуље пун је мистерија, од којих ће неке вероватно кроз неко време бити расветљене а неке ће можда још за дуги низ деценија остати неразјашњене и људским

јегуљиног романа Роман јегуље пун је мистерија, од којих ће неке вероватно кроз неко време бити расветљене а неке ће можда још за дуги низ деценија остати неразјашњене и људским схватањима недоступне Мистерије почињу још од саме

Овде ће бити наведене само неке само тих мистерија. Кад ларве стигну преко океана у близину морских обала европског континента, све оне не улазе у

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

бола, гледате судбу нашу круту, Очајања наше и беду дубоку, И лутања дуга на краткоме путу, Ил̓ вас тамо горе грубе неке силе Стегле, и не даду ни речи ни дела, Стварајући од вас. душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела!

Све је тако мртво, и људи и ствари. Све полегло под притиском неке силе, Обелисци и стубови, царске виле, Тужни кипариси и палаци стари, И форуми пусти где народ не већа...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он

СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ ГЛАВАРИ СУ СЕ МАКЛИ НА СТРАНУ, А НАРОД КОЛО ВОДИ. КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.

СЕРДАР РАДОЊА Свак је дошâ ко је од потребе, ал' нијесу пет Мартиновићах. И није им без неке невоље, а без њих се никако не може.

Били ово ђеца пословала? Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат товаримо кâ да посла до мислит немамо, кâ да чинит што треба не знамо.

Ја сам ноћас грдан сан видио: све оружје своје у комате. Без зла ми се обићи не може и без неке братске погибије, јер кад год сам такви сан гледао, приправљâ сам што мрцу требује.

СЕРДАР ВУКОТА Добро дошли! Што је било, људи? Кренули сте некуд кâ на војску! То вам није без неке невоље; да се није ко поклâ, Бога ви? ВОЈНИК Не, сердару, јошт није покоља, ема би се могло дослутити.

Све природа снабд'јева оружјем против неке необуздне силе, против нужде, против недовољства: остро осје одбрањује класје, трње ружу брани очупати; зубовах је

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. Чак је неке, причало се, и убијао.

једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по

А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.

И то морао као толико да их моли док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе. Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.

Осети како почиње сва | да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.

У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме. И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни...

страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве. Једном у мало не учини лудост. Било је некако на измаку лета. Опет је била субота — пазарни дан.

ће му требати да њега навлаш пред | њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе. А оно ево преваре се!

Сад знаш. — Знам, снашке! И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.

њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу. Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? | — Није, није!

— Ето пре три дана послао Арнаутина. Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. Не може још да дође. Закасао у неку трговину. У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.

Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Он је човек честит, добар...“ Глас музике неке јечао је тмуо. „А ја га волим; Ја морам с њиме ићи, видиш ево...

— Реци ко обара Наше благо, наше наде? Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’ небеске Индустрије?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

— А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати. Невјеста једна, те

— А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати. Невјеста једна, те згодна, одигла десно

И њему срце закуца те као да бјеше окрилатио полети уз неке широке степенице, у двор. Мину једну тканицу па и другу стуба и ту се нађе пред једним великим огледалом, чудно

искрцавати, чим они ногом крочи на земљу, учиње му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по узаном и кршевитом неком путићу. Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака.

Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже. При поданку гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех жила, које вода, отјечући низ брдељак, бјеше оплакала те осташе врх земље,

Смијешне им бјеху навике неке што се у кући предадоше с кољена на кољено, кроз дуги низ вјекова, и које доликоваше, можда, времену у које се

Јан га је обожавао. По читаве ноћи не би уснио с њега. Час би одјек неке његове славне побједе занио Јана. Час опет недаћа Наполеонова, истинита јали измишљена, ражалостила момче.

Затијем диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице; наточи из неке дижвице мало вина у лончић, који пристави. „Хоћете ли сад вечерати?“ запита она. Сердар погледа видара.

Тек што то поче, чу неки шушањ око куће. Учиње јој се као да чује неке кораке. Брзо тури чешаљ за ткапицу, а косе превије на тјеме и покри главу капицом.

Знам ја њу; знам да је преподобуша од кад је настала, ама данас ми се увија мимо реда. Ово јој није без неке! Мислим ја...

“ рече Господар, видећи е се снебивају. Пошто се сит нагледао лијепе младости што се весељаше, па пропитао за неке момке и дјевојке, које непознаваше, преметну разговор на сеоске работе, па на шире, док разговор не обухвати много

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

„Од оваквих болести се редовно баје, тј. бајалице шапућу неке врсте молитава, преклињања и слично. Или се болестима прети водом, ватром и другим средствима.

Оне могу чак и да чувају архаичне остатке древних веровања. Отуда и „постоји мишљење да су неке загонетке заостатак обредних песама старих нехришћанских религија“.

Моја је мати и његова на једном сунцу тарану сушила. Моје секе Јеке, па њене Неке, ручнога девера рођени пасторак. Невине Неке, брајине секе, рођени рођенастији ђеверовски пасторак.

Моје секе Јеке, па њене Неке, ручнога девера рођени пасторак. Невине Неке, брајине секе, рођени рођенастији ђеверовски пасторак. Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба.

2 Вила је свака млада, лепа, у белу танку хаљину обучена. Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода.

2 Вила је свака млада, лепа, у белу танку хаљину обучена. Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода. Виле ником не чине зла докле им ко не учини што на жао.

Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и пиштоља, па да идем на неке школе, да будем неки ђак; а ја велим и овако сам свакојак! Рекла онда баба Јока: празна је фијока!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Они се препану н отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте ђевојку средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.

почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну

опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, | кад на један пут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ Ако он одобри, прими лепо тражено. Ако не да, опет да ућути и у ћутању седи благодарећи. Ово чинимо не штедње ради неке, као што неки мисле, и шкртости ради, него да не буде то међу нама да се оскудева на рачун мира братије наше.

А ко од овога нешто отимајући узме због користи неке, у грех црквене крађе да упадне и због овога законском казном осуђен да буде.

А оно што треба на вратима давати за неке, што је принео неко достојно за нечији помен, као што је уговорио у манастиру, пошто је оставио или оставља за њихов

Јер дар тиме има наду и као неку куповину потребних полаже за неке сагласности речене и световне куповине. А што је мираз у небеским надама и давањима садржан, онај ко даје да не мисли

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће! ИКОНИЈА: Је л он то мисли на дивљу изградњу? МИЛЕ: Није, то је поводом неке инвазије, и оружане интервенције! ИКОНИЈА: Ја чујем помиње неко рушење... МИЛЕ: Рушење јесте, али објеката!

Цмиљо! Где ли се само завукла... (Одлази у кујну) СТАВРА: Мораће и он да падне, ако је неке логике! АНЂЕЛКО: Да мени падне шака Трифун Трипковић! Наместио ми затвор! Шта се он само сетио, фарбање бркова!

ИКОНИЈА: Ја морам да седнем! СКИТНИЦА: Гледам, пљунутā она! Потрчим за њом, оборим неке куфере, носачи псују, псују путници, вичем Вуко, Вуко, она ништа! Стигнем, а она жива премрла!

ИКОНИЈА: Шта знам... можда је неко снимање, ратни филмови, не читам новине... (Прилази Ставри) Помиње неке војнике, каже ту, пред кафаном! За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр?

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Сад ћу да ти кажем шта ћу! Ево овако: прво ћу да признам погрешке, самокритички! А и неке везе су ту, ваљда се нису све испрекидале! Је л тако? Па да се полако реактивирам!

ЦМИЉА: Није ни чудо што су га скинули. ИКОНИЈА: И није само да види неке војнике, и да с њима преклапа, него им још и шкембиће наручује! ЦМИЉА: А и ја, будала, верујем, па сипам!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И синоћ пролазим поред чивлука и видим да је тамо нешто мењао, неке штале премештао. Шта је он имао тамо да се меша? ВЕЛА Па не знам, тато.

ЈОВЧА Е, ако... Добро само кад то није. (Одобровољен): Сада иди тамо (показује собу) и тамо из бисага извади неке свиле и басме што сам за њу донео. Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену.

Иди матери. И одмах да ти кроји, одмах, да... ВАСКА (једва што показује знаке неке радозналости и радости, одлази и силази немарно, уморно).

ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису отворени; бесно у мрак): Камо сте, бре, камо?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ми би[смо] се ужаснули кад би[смо] добро могли и хотели расудити колико су хиљада година неке велике лаже за истину и лукава лицемерја и преласне прит|ворности за праву светињу држате биле!

“ „Но, шта ја то видим? Неке од госпођа као да сузе отиру! Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати!

А старији ваља да се врло старају да му никакве обиде не творе, и неке народне слабости и обичаје, ако нису врло вредовите општеству, ваља да презиру и трпе.

снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје.

У истој књиги читао си ми шта га су пута неки сабори од пет и шест стотина отаца неке ствари узаконили и утврдили, које су други сабори после њи[х] одбацили и проклели, и оно шта је узакоњено, и оне који

ме весма љубљаше, предаваше ми с великом радостију осам части слова, даваше ми сверх њи[х] окупације и толковаше ми неке историјице.

У трећем месецу фторе године, будући ово место близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама Симића један

” Ја сам потом послао неке дарке њему, али то за ништа не држим спрама овој хитрости која се управ може назвати греческе љубови и дружества

на пролеће пређем заједно с моји младићи у Лајпсик, будући да ту и штампа славенска имаде, гди се, и за исту Росију, неке књиге штампају и университет како и у Хали.

Овде погодимо кочијаша с каруцама баш као интов (у таки се коли овуда путује) до Париза с уговором да се сврати у неке градове изван друма, како у Љуневил, Нанси и Мец, да их видимо.

И кроме ови[х] гостију, мој пријатељ г[осподин] Ливи свакога фторника частио би неке своје пријатеље од учени[х] људи, а свакога петка бивали би у довољном содружеству на части у господина Гулјелма

Гулиелмус Фордyце Іоаннеѕ Лівіе” Друга два млада господина, Хенрикус Торнбол и Гулјелм Валиот, и ови ми дарују неке преизрјадне књиге. Намери се корабаљ велики трговачки за Хамбург, у који 27.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

) Брдо ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд скрива уз руб шуме? Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека.

Сад је више места, ал стајемо на чкаљ И чичак. Неке баре нам се прече. Још тешко нам је да признамо да је вече Иако се мешају близине и даљ.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице. Брзо напипа врата собице за слуге. На уском кревету нађе му главу и повуче га за косу.

Народ, слобода, устав, све су то само изговори да се дође на власт. Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији? Ко је од тога имао користи? — застаде.

Дуго стоји. Ово је последњи ноћ у очевој кући, у којој је доживео неке ситне среће. Под овим истим кровом проводе ноћ у очајању брат и снаја. Они не спавају. „Вукашин тражи пола имања.

Ову су кућу — махну руком по мраку — сиротиња и отимачина направиле. — Нисам његове крви — Аћим задрхта од осећања неке неумитне казне која се наднела над њим, који се још греје на Василијевом огњишту.

Најважније им је да сви пунолетни буду пред општином, јер ако дође до неке несреће, нека је сви искусе, ако пред властима мора да се одговара, нека сви одговарају равноправно, једнако.

Човек ти је као река. Кроз њега мора све да протекне.“ „Да сам земља, прогутала бих неке. Да ме не газе.“ „Све жене причају исто: ’Прште ми глава од брига’, Фалите се бригама“, погледао је и насмејао се

И младе жене, меке у гласу и бедрима. Неке је сретао по механама и чаршијама, неке су у сутону воду носиле са извора где је он стоку појио.

И младе жене, меке у гласу и бедрима. Неке је сретао по механама и чаршијама, неке су у сутону воду носиле са извора где је он стоку појио.

Тако га је нашла. Сат доцније, он би скапао на киши. — Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу. Па мог оца Луку — повиси глас.

Напреже се да чује. Не може од својих дамара, од шума и неке ларме у ушима, јер ово је његов последњи злочин, јесте злочинац већи од свих што су газили земљу, а не сме, не може и

Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мајка свих река већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице: — Погледајте! Велика речна мајка с муком подиже главу увис, и рече: — Не тражите је више!

Он ослушну. Гле, па о лековитим травама је реч. Неке је и сам знао. Али ко је Звездан о коме причају? Патуљак сличан Звездану посетио га је када је био болестан.

Изнад њих трепериле су звезде. Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи. Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може.

Изнад ње, као сребрни чамац, пловио је у струји месечине врх планине. Дечак окрете лице небу и од силнога сјаја, од неке прозрачне тишине која је капала са звезда заврте му се у глави. »Да не сањам?« помисли, али онај глас се поново јави.

Спорно је само што неке говоре о дечаку, а неке спомињу патуљка, тако да нико није сигуран о коме је, заправо, реч...

Спорно је само што неке говоре о дечаку, а неке спомињу патуљка, тако да нико није сигуран о коме је, заправо, реч...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

сад се навикао иако му, не ретко, изгледа да зависност људског понашања од боје упаљене светиљке скрива набој неке нетрпељивости између човека и улице.

том времену што за њега не протиче, те следове кретања и некретања, постојања и непостојања, Чарапић би да призове бар неке од до гађаја који су му, ваљда, испуњавали простор у оном времену што је за њега протицало, догађаје који су такође

Није ки лако присетити се ко је тај стари човек. Он, свакако, има неке папире. Папири? Узун Мирко, одједном, види оног стражара на Сава-капији, у зору 30.

суманута, натраг у густину земље, а у Стојану, исто из неких тамних густина, прво се мигољи а онда закотрља грумен неке чудне, можда шаљиве, свакако лепљиве, примисли.

То плетиво га је све више прожимало и будило у њему сјај неке несазнане ватре, мада је досадни Велестинац једнако опомињао да у свему томе, могуће је, има мала замка судбине.

Причало се да су им одсецали главе код саме Небојше, на обали Дунава и да је Рига, штитећи своје другове, убио неке стражаре; причало се, такође, да су их стрељали на данашњем Ратном острву, под звездама јунског бездана.

Пролазило је обично вече неке касне јесени а и све је друго, на изглед, било обично: киша је ударала о прозоре, на његовом столу претрпаном књигама

сокака, оним што је водио ка Дунаву (то је сада Дубровачка улица која наставља, до обале, Улицу Седмог јула), али и из неке празнине што је претила свима, са отворених небеса.

је, и даље, повремено опажао, као да је у исти мах доносила и опасност и добитак а у ономе који би је угледао будила неке скривене унутарње снаге.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре. „Мила децо, мили Срби, Ох, идите путем правим, Младост Моју,

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј.

Једна около кандила се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.

к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...

као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви... Неке ми пале ту на срце свело, Па крил'ма трепте и шуште к'о свила; А једна лако, врхом свога крила, С цвркутом топлим

Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Он помисли да је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе и мрачније

валове небесне свјетлости миријаде лећаху кометах са наглошћу својом прекомјерном на све стране тамо и овамо: неке к небу, а неке од неба, како оно трудољубне пчеле кад им рука благодатна творца са штедрошћу проспе ману слатку,

свјетлости миријаде лећаху кометах са наглошћу својом прекомјерном на све стране тамо и овамо: неке к небу, а неке од неба, како оно трудољубне пчеле кад им рука благодатна творца са штедрошћу проспе ману слатку, те узавру тамо и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

За кратко време написах то поглавље у хумористичном стилу Виландовом, из чијег дела позајмих неке комичне личности абдерићана.

Да би та радња била жива и занимљива, уплео сам њу и неке споредне, махом измишљене, личности или себе самог. Цела та радња, иако измишљена, морала је изгледати вероватна и

Од тих старијих списа пронађох у библиотеци само неке одломке, но зато нађох још неке новије математичке списе. Почех их проучавати један за другим.

Од тих старијих списа пронађох у библиотеци само неке одломке, но зато нађох још неке новије математичке списе. Почех их проучавати један за другим.

да примиш мој позив на вечеру у моме скромном дому, нећеш ми, сигурно, одбити ни моју молбу да извршим овде на пијаци неке куповине за ту гозбу“. „Нека ти, високи заштитниче закона, та гозба не прави никакве бриге!

„Он још није свршио свој посао“, известише они Грилуса, „прегледа биљку по биљку и чини о том неке прибелешке на својој воштаној таблици“. И овоме је Грилус нашао одмах тумачења: „Разуме се!

Он сам пође са својом пратњом онамо. Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећину друге корпе, пође даље, на сточну пијацу.

„Кад се опростих са њиме, пођох у варош да видим да ли бих могао онде пронаћи који његов спис. Нађох само неке одломке и појединачне листиће, јер власници Демокритових списа имађаху обичај да из њих кидају листиће и поклањају их

Такав испитивач природе беше, у много већој мери, Демокритос, јер он се не даде заварати визијом неке сврхе, јер увиде јасно неминовност, каузалитет, у природи, и у њој могућност да се природне појаве испитају и објасне;

Ту дворану напуних научницима из свих држава диадоха; неке од њих, као Зенодота, Калимаха, Теокрита и Дионизија, могох, као стварне историске личности, да назовем њиховим именом

Предавање Аристархово, како сам га у својој причи приказао, израдио сам према садржају тог списа, при чему сам извршио неке нумеричке коректуре које је, по речима Архимедовим, и сам Аристарх био учинио.

“ „Да ли је истина? - Нека ми капља одузме језик ако вас лажем!“ „Имате ли таквих књига овде, код себе?“ „Неке од њих држим на стоваришту, а друге испоручујем по поруџбини“, Беше ми стало да дођем до списка Герардових превода,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова срести

будио и отварао прозор мале, вртом опкољене родитељске куће, јурнула би, памтим, она окрепљујућа музика ствари, пуна неке снажне животне енергије која подиже, пркоси, опија.

— ... Па да се бијемо за њих. — Него, чујте људи, видите ли ви ови ероплани шта чине? Сад ће, веле, пустити неке гасове да нас све поморе. — Не верујем, човече, плаше на седамн'ест. — Море батали шалу, пустили су плакате.

— Не верујем, човече, плаше на седамн'ест. — Море батали шалу, пустили су плакате. А Германи, веле, имају неке справе што личе на рибе, па гутају лађе к'о Секула питу на даћама. — Па добро, Германи то су опет Швабе? — Па јес'.

Гледа тако пуковник у књигу и очима брзо прелеће неке врсте: „Ето и ја сам био таква свиња а најгоре је било што сам проводећи тај скарадан живот...

— Ама питао бих га ја него је у ватри, има маларичан напад. Онда потпуковник устаје и, протежући се, укрцава неке сличице и певуши.

и пуцају зглавкови кошчатих руку реконвалесцената што се сладострасно протежу поред усијане плехане пећи, и саме пуне неке дражесне страсти...

Свиће... Пораниле неке ноге, пљаскају по барама, напољу, око павиљона, а унутра врућа телеса отпочињу да се протежу по креветима што шкрипе.

После су га подизали, гњечили, трзали и вукли (уз несложне и неке испресецане и брзе речи и примедбе) док му је глава, као одсечена и као да се држи само на кожи, падала час напред, на

И онако исто као оне ноћи, уочи дана кад је ужасно рањен у кичму, бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа и да запомаже нечију помоћ, али га тешке,

ипак некако поправити и уредити, да ће униформе оне што су га мучиле ипак бити створења што не могу бити без кајања и неке милости, што имају ипак људског нечег у себи.

Онда су га вратили, дали му да једе и пије опет воде из трбушасте неке земљане тестије, па га преместили у заједнички бетонирани подрум, где је пуно голих, ошишаних до коже и знојавих људи

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире. Забављам се гледајући ту моју малу фатаморгану.

Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу.

Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу.

Но како било (а можда све то наклапам тек из неке несвијесне тежње ка самообрани), сјетим се да сам од најранијег дјетињства био ташт на своје бољке, на своје рањавости.

безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму, пружајући беспомоћно на све стране своје зелене дланове попут неке сторуке Ниобе. С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку.

Прао их је небројено пута, као да са њих сапире неке невидљиве трагове злочина, и често их проматрао, разгледао их са занимањем, као да су му туђе и непознате.

На њима је стрпљиво покушавао најразноврснија и најнемогућнија калемљења и оплођивања. Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан.

који још није наишао на њ — али је слијепо); стојим, дакле, тако у ноћи, раширио гране-руке као нека тицала, као неке антене, и слутим промјену времена која се завргла тамо негдје далеко, далеко, над сухим пјешчаницима пустиње или над

Склапао сам очи да бих на танкој кожици вјеђа осјетио те мале запахе ништавила. XИИ Неке ствари као да су најбоље, најчистије, најизворније баш у предјелима гдје је живот најголији а људи најсиротији.

Тако сир, тако кајмак, тако млијечни производ уопће. Јер млијеко и све што је млијечно има неке везе с праизворима живота.

Али нарочито је споро, љепљиво споро, и сво гњецаво од неке влажне топлоте, недјељно поподне. Чисто се грустим од додира његових грубих знојавих дланова.

сам је се чисто бојао и очекивао са стрепњом њен час, а каткад сам је желио, да ме заодјене, загрије и излијечи од неке унутрашње зимице коју сам у себи осјећао.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.

на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.

Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине. Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.

Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље. У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац,

га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари. Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.

Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ? — Ја, па ми рече да сутра морам све казати. Иначе, вели, има неке мајсторије. — Хоће, хоће поганац, знам ја њега...

— Куд ћемо сутра? — Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати. Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. — Зар опет сам? Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. Ђурица стаде да премишља.

Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час

Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и

Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.

— Не, душе ти; само њега немој. Ево пара, ено их у вајату. Зликовци је потераше пред собом у вајат. Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. — То ви је свега, тако ми деце !

— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи. За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после. Сад, у здрављу! — рече им и оде. »А шта ћу ја сад ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар, чувши ове речи, одмах се са старцем опрости и оде брже-боље да потражи ту земљу. Идући тако, дође до неке воде. Сад извади папучу па је обује и пређе на другу страну.

Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.

почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јеп цy заишли у неке опаке планине.

опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш

Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму. Кад он сишао доле, ал’ ту, мој брате, све саме неке пећине.

Путовао је дуго док не дође до једне реке. Вода је набујала, те јунак није могао прећи. На другој страни реке види неке људе где вршу жито, па позва једнога од њих да му покаже где у близини има мост, јер и он жели прећи на другу страну.

Рече стари ован чактараш: — Богме, неке у кожух, неке у мјехове, а неке у ремике, а неке у каише, али у опуту највише.

Рече стари ован чактараш: — Богме, неке у кожух, неке у мјехове, а неке у ремике, а неке у каише, али у опуту највише.

Рече стари ован чактараш: — Богме, неке у кожух, неке у мјехове, а неке у ремике, а неке у каише, али у опуту највише.

Рече стари ован чактараш: — Богме, неке у кожух, неке у мјехове, а неке у ремике, а неке у каише, али у опуту највише. Слушали их вукови, па реку: — Добре и праве живинице и лијепе наше посестриме!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Све што сам познао, то је лице твоје, И на њему очи невиђене давно, Старе неке очи к'о мисао што је. Ал' почех волети твоје око тавно, И правилне црте к'о појаву неку Велику и нежну за поднебље

У сну своме нисам знао за буђења моћ. Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу

Свуд се тама шири и по њој се крећу Неке сенке што се, устремљене, нагле И прилазе, вуку, у поворци слећу; Не види се ништа, негде носе магле.

Ил' је ова бајка не из овог доба, Не са земље наше, већ са звезде неке, Која данас нема ни трага од гроба, Док даљина чува спомене далеке Као машта људска што једина јавља Оно што је било,

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела. Његов стил писања је изазивао дивљење.

У том периоду у мени су се стекле многе чудне склоности, нетрпељивости и навике, од којих неке могу да припишем спољним утисцима, а неке ми остају необјашњиве.

у мени су се стекле многе чудне склоности, нетрпељивости и навике, од којих неке могу да припишем спољним утисцима, а неке ми остају необјашњиве.

Не бих дотакао косу неке друге особе, осим, можда, ако би неко у мене уперио револвер. Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би

Чак сам и данас осетљив на неке од тих непријатних надражаја. Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну течности, редовно у устима осетим неки

и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима које би уништиле и неке много снажније људе. У одређеном узрасту обузела ме је манија коцкања, што је моје родитеље веома бринуло.

Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да уплашим неке другове који су се купали са мном. Планирао сам да зароним испод једног сплава и да нечујно испливам са друге стране.

Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за

Морао сам сакупити сву снагу воље да прођем испод моста или неке грађевине, јер бих пролазећи осетио невероватан притисак на лобању.

Поправио сам неке апарате у Централној станици, и усавршио телефонски понављач или појачало који никада нисам патентирао нити објавио,

Убрзо после тога настале су неке потешкоће у електрани која је подигнута на новој железничкој станици у Стразбуру. Инсталације су биле неисправне и баш

сам да је електрична енергија која је изазвала толико проливање воде, била незнатна, док је муња одиграла улогу неке врсте осетљивог окидача. То је била дивна могућност за подвиг.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да, понекад, усељеник може да види неке ствари које измичу очима домородаца. Ко види тај и верује; нека говори онај који има шта да каже.

Ови знаци чинили су нам се као слатке речи неке пријатељске силе која нам је притицала у помоћ. Они су били једини знаци о постојању света око нас и господарили су

” Веровао сам такође да је и Давид, чије сам неке псалме, захваљујући својој мајци, знао напамет, а који је у свом детињству такође био пастир, изразио у свом

Људи које сам сретао на улицама, били су пуни германске уображености или неке званичне надмености; нису имали ништа заједничко са племенитом граничарском мушкошћу и срдачношћу.

Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних послова.

у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта знаш и имаш, када се искрцаш у Новом свету бићеш ”жутокљунац” (гринхорн) а

“Истина је,” - говорио сам у себи, ”да они имају неке занате, да имају вероватно нешто новаца и да, судећи по одећи, изгледају боље од мене.

То је оно што приморава Српкиње да раде неке тешке нослове које би мушкарци требало да обављају. Ово је била згодна прилика да кажем коју реч у прилог духовног

После ручка, у Бауери мисији приређивани су састанци-молитве са ватреним беседама, као посластицом. Неке од ових биле су врло угодне, али је било и говорника који су били непријатни, јер су као преобраћени пијанци и

ШЕГРТОВАЊА Слике из Принстона стално су ми лебделе пред очима, као што се на мрежњачи дуго осећају последице деловања неке јаке светлости.

Међутим, Џим ми је објаснио да није у томе ствар. Када бих се због неке њихове грешке наљутио и почео их грдити, мој српски изговор енглеских речи био је за њих ужасан, па су се девојке

Његови заједљиви напади на америчку демократију и моја одлучна одбрана, учинили су да запазим неке ствари које би ми иначе измакле из вида.

Ћипико, Иво - Приповетке

Само на истом оном месту одакле Загорци пут друге вароши кренуше, уз затворена врата неке куће, прикупило се једно уз друго двоје чељади: мушко и женско.

—Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао!

Марко се зимус заветовао свецу, кад му се крава беше разболела од неке кужне болести. Крава преболи, па сад је ред одужити се завету.

Зажелио се поља и слободног простора. Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности. Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма. Само шум усамљених чесама блажи тишину.

Мртве леже, освојене младим дивљим зеленилом корова, жбунова и дрвета. Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире.

Мртве леже, освојене младим дивљим зеленилом корова, жбунова и дрвета. Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире.

Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире. Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту

Кроз тесне улице дођоше до врата неке запрљане потлеушице и ступише унутра. Има два дана што ту коначе, јер их је споља киша отерала.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

у прожимању националних култура1, он готово нехотице, и можда у некој врсти самоодбране, жели да започне разговор са неке неформалне, неочекиване, па чак и мање озбиљне и веселије стране.

зависиће од тога да ли се опис даје са становишта њених припадника, дакле изнутра, или са становишта припадника неке друге, ближе или даље културе, дакле споља.

чак толико да нам не дозвољава да разумемо ни природу књижевног развоја, ни правац који узима, ни његов темпо, као ни неке посебне особине које има национална књижевност, као што је у овом случају српска. Довољан контекст је много шири.

Имајући у виду неке српске и нарочито руске писце, прве деценије XX века могле би се с добрим разлозима назвати и временом словенског

Али је занимљиво да се неке од тих херметичких песама, као и неке такође херметичке приповетке, уопште нису могле разумети док у њима нисмо

Али је занимљиво да се неке од тих херметичких песама, као и неке такође херметичке приповетке, уопште нису могле разумети док у њима нисмо препознали врло старе слике и значења који

ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА Неке, на први поглед, занемарљиве појаве које се у култури (духовној као и материјалној) понављају понекад нам о њој могу

И ако се и на неке песнике може односити на почетку цитирани Мишићев суд да је у језику удес наше поезије, онда су то свакако

Могло би се стога рећи да је народни песник, очигледно, из неке друге песме преузео три стиха као готов образац, као формулу, и уклопио их у нови текст.

Сви се слажу да нам народна лирика долази из велике старине, и при томе се радо позивају на Вукове речи да су неке лирске песме, за разлику од епских, можда старе и хиљаду година.

Растко Петровић, као и Црњански, није просто напустио везани стих прешавши на слободни, него је неке његове особине, као што је римовање, некад делимично, некад потпуно задржавао, али је зато друга његова ограничења,

налазимо; значајна је пак она зато што представља творно језгро или, другачије речено структурни образац према коме се неке Матићеве песме организују на различним својим равнима, а и у целини се (композиционо) склапају.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени.

ДАРА: Немој тако, мајка, па ево и ти можеш постати министарка. ЖИВКА: Па шта, има ваљда неке разлике између мене и Нате. Моја мајка је шила у Војној шивари, али је зато мене лепо васпитала.

ЖИВКА: Бога ми, немам. Баш сад чекам неке важне визите из дипломатије. ВАСА: Па дабоме. Него дедер! (Извадио је хартију да бележи.

КАЛЕНИЋ: Одиста, то би се могло учинити. Жена осећа потребу да се уда, а сметају јој неке формалности. Запиши, ујка-Васо: прија Соја да се уда без формалности. СОЈА: Ништа више ја не тражим.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

у доживљају главне јунакиње дају слике с наговештајем дубљих психичких стања; слике које симболички оваплоћују и неке подсвесне садржаје. А све то, и у толикој мери, први пут се појављује у једном српском роману.

Верзије нам, дакле, припомажу да препознамо неке, по свему судећи, важне али прикривене особине Станковићевог текста.

постати јасно да стављање под аналитичку лупу ситнијих делова текста помаже да се из нешто другачијег угла виде и неке његове крупније особине.

се у стравичне очи које је прождиру: „Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће”.

се повремено добија замршен опис (а то, како смо видели, најчешће и узрокује синтаксичка померања), при чему искачу и неке врло необичне слике настале тренутно и као да су се нехотично омакле из доњих слојева свести.

И, часомице, од неке песме у кафани учинило јој се да чује Развише ружу ветрови, што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она,

[. . . ] Као саки крај вароши, све је било пространо, разбацано [. . . ] Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.

леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње, и све се то спаја уједно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.

не би, разуме се, та и таква инверзија имала одзива у јунакињином доживљају да Станковић није и овај свој лик, као и неке друге, обдарио тананим опажањем простора и промена које се у њему дешавају.

се поступци обично не мотивишу помоћу једног, него помоћу два реда различних, па и супротстављених побуда, што је на неке критичаре остављало карактеристичан утисак да она заправо не зна шта хоће.

Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.

Јунакињина уобразиља снажно је покренута чулним нагонима. Њу такође покрећу и неке пригушене жеље за брачном срећом, па отуда и долазе свадбени призори са доста јаком емоционалном сублимацијом: „И тај

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Цигани су играли неке собне арапске игре које су научили у низаму и певали на сва три домаћа језика разне поскочице н севдалинке.

Његово војничко одело узели за домаћинова сина, а њему дали неке старе дрехе арнаутске, узели му пушку и часовник — да му то тобоже сачувају од Аустријанаца...

Глас беше као с онога света, као од какве прикојасе, из неке дубине, тутњив и проницљив, глас светитељски, онај који вас изненадно нагна да га слушате, јер је непосредан и пробија

кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи тобоже да га освети. Е, то прота Дејан Поповић није могао ни да заборави, ни да опрости. Онда...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце твоје миле.

Ено се Срби мире, Сви који добро желе, Ма да их неке форме И преформице деле. Ено се Срби мире, Сви које ум и срце Ка једном циљу вуче, — Ал’ мисле једни ’вако, А

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Видите овај зид? Ту ћемо поређати неке голишаве људе и фрајле с раздрљеним грудима и с неким клобуцима на глави, где се на пауни возе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним. И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују!

Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.

живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова за

(И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај

Ето то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.

Краков, Станислав - КРИЛА

На својим нажуљеним плећима, сем тешке ратне спреме, Вукли су и сву топлоту јулског дана, коју су неке дуге крстарице из далеких тропских вода донеле као страшну источњачку болест.

Казимир је избацивао са крвљу из плућа неке свете борце будућих побуна... за човечанство. Зажарени ваздух је треперио као у грозници.

Бора сав румен, нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од задовољства.

— Контра—напад непријатељев, изгубљени ровови... Време је пролазило. Плави ађутант је писао на маломе блоку неке заповести, што му мајор казиваше, потом кад то заврши он стаде нервозним рукама резати име на бранику свога свега

Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима. По земљи нешто лежи тамно и непомично.

— Ура—а—а, — ори се ту пред њиме и крај њега. Отворио је своје у мраку широке, уплашене очи и видео само како неке црне сен ке промичу крај њега, и како нешто страшно трешти и пишти.

Чуо је Ивонин смех н окренуо се. Навукла је неке провидне шалваре, намакла на груди исечени јелек, а на босе ноге на макла гривне и златом везене папуче.

Ујутру се Душко кренуо за фронт. Оставио је станицу и Русе крај ње. Свађао се дуго са прљавим, старим командиром неке муницијске колоне, који му није хтео никако коња дати.

Петровић, Растко - АФРИКА

Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века. Простране, на више спратова, патиниране као холандске слике, оне се пењу зеленим

Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини.

Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и

Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео.

и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме

Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.

Н–ове чакшире нису биле сасвим беле, и он за тренутак пређе у спаваћу собу Швајцарца да обуче неке позајмљене. Тада искористих прилику да отворено упитам домаћина Мисли ли он да Н.

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на чардаке, и веранде, око које се тискале иначе црначке колибе.

Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су због тога остале заувек неупотребљиве.

Над нама лете неке чудне птице које, као лептири, прате крајеви њихових репова. Ови крајеви су пера на врху невидљивих дугих голих

Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!

Много ледених аперитива. Остатак ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот? Је л’ живот то: Тирану дворит, њему служити, С јадом се

авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше живот заљубљенима!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ђенералштабна карта и... не, не, већ неке флаше и два тањира са иструганим реном и исеченом и осољеном ротквом!... ИИИ Делиград, 7 августа у суботу 1876 год.

дан, ова тишина у природи, ова потмула тутњава с бојнога поља, све је то чудно дејствовало на ме, и ја се удубих у неке невеселе мисли.

Увече дође доста опширно извешће о данашњој борби. Наши су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше предње положаје; затим су продужили нападаје врло енергично и упорно; Суповац је наскоро пао и наша се војска

војском стигао пред алексиначку линију и сад се спрема да он на десној, а Али-Сајиб на левој обали Мораве освоје још неке наше предње положаје (на десној обали Мораве: положај св.

итд. Пошто је све тако наређено, више старешине разиђу се и штаб опусти. Посвршујем неке најнужније послове па и сам легнем. Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох.

да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом суморношћу и тежином.

— Рекао им ђенерал. После ми казаше да се ствар десила овако: идући у Шуматовац ђенерал види где војници везују неке добровољце. Упита их шта је, војници одговоре да су ови добровољци бежали из борбе.

Сама борба никад није тако одвратна. У бојном урнебесу има још неке дивље поезије, која заноси, а после ту је још све свеже: свежа крв, свеже ране, још свежи, топли трупови.

Прости... Затим скиде са својих груди неке ордене, извади сат и кесу с новцима и све предаде једноме од оних што ношаху Кирилова: — На!

»А де! а бре!« Док они ухватише једну врзину и неки јалак, којим беху ошанчене неке њиве, те отворише ватру на турски ланац.

разумног поведења верних своих поданика Срба, тако што, осим привилегије, које им бјаше даровала от пре, одобрила им и неке нихне желе, а нарочно, да би показала што не дели Срба од других своих поданика Мусулмана и не-Мусулмана, да би с тиме

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛXІ Заспала си. А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим. Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не

Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она шапну: „Ја би теби нешто рекла.“ И тада ми исповеди, Што јој стидак досад скривô, Исповеди: „Ја осећам Испод

“ И ја онда, — и ја онда, — И ја онда, — сиђох с ума. Па сад видим неке страве. — Час бих клео, час бих плакô. — Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне. По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна. А и где би могли да нас на друго место упуте.

Морао сам и револвер да потржем. Наиђе тада и једна група артиљераца, носећи неке дењкове на леђима. Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш...

Болничари превијају рањенике. Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове. Командант батаљона вратио се однекуд и позва нас, командире.

Чује се нечији глас: „Излази брзо!“ Онај поред мене покупи неке ствари, па ће рећи: — Ми одосмо, а вама како Бог да — онда као да се присети: — Бугари су овденак на педесет метара.

Наједном се нада мном створи нека гужва. Отворих очи. И тада угледах како у ваздуху лебди вијугаво тело неке змије. — Откуд ова змија? — питао сам усплахирено. — Појави се из камењара, те је поткачих бајонетом.

Други батаљон је одређен као резерва. Пред нашим рововима налазиле су се неке испреплетане жице, заостале вероватно још од борби из прошлих дана. Командант ме позва и нареди...

Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!

Иако је непрозирна ноћ, мени се непрестано причињава као да видим неке силуете како промичу. У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми.

Један се пресамитио преко рова и осматра. Преко врха прелазила су два њихова војника и носила неке судове, као за воду. Свуда на бедему лежале су приправне пушке. Повукли смо се лагано.

Вот сејчас мње удалос увидјећсја с мојим другом и остаљними братјами Сербами. Кафеџија принесе вино и неке огромне чаше. „Фикус“ се диже. — Пјом етот бокал в честј својево и нашаво друга и брата капетана Сергија Николајевича.

Али лекар је утврдио да ни његови бубрези нису у реду. Испод очних капака видели су се набори, као неке кесице, а горњи део стопала био је отечен. — Пристајем на најстрашнију дијету, али нећу у болницу.

Трчао сам раширених руку, као да хоћу да прикупим маглу, да се њоме обавијем. Видео сам неке пањеве. Чујем људски жагор. Наједном сам се нашао међу неким војницима поред ватре. Даха нисам имао.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

) Између осталих, и ово је један од узрока што их је време тако немилосрдно прегазило. Можда и има неке психолошке дражи живети у противречности између слављења Аустрије и потајних сањарења о Мишару; има и корелат

информисаност, са настојањем, да колико год је то човеку изводљиво, пазим да у Антологији не остане ни најмањег трага неке моје каприциозности или могуће пристрасности при избору текстова.

Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати? Дурма пишу, дурма неке мапе гледу, Цели дан на једној столици проведу, Пре зоре устају, у по ноћи лежу, Свлачили се нису, у постељу бежу.

) И толико свиле, знам, биће ми доста; Ципела, шешира, цвећа сваке феле, И за тоалету неке багателе, Воде од колоње, само да је фина, Париске помаде, плајвајса, кармина, Шпиода, игала и чешљића криви’, Да

Срећом, бар на нека од горњих питања, искрсла поводом Везилићеве примедбе, можемо већ данас одговорити, а неке недоумице одлучно одбацити.

Та примедба можда и не мора значити да се песма певала по мелодији неке тада познате немачке песме, него можда и само толико да је писана по њеноме метру; да ју је пак имала Јелисавета,

Тирол је наравно знао да је песма Доситејева, иако ју је, као и још неке друге песме, узео не из Доситејеве књиге него из савремених рукописних песмарица (поуздано сведочанство о њеној

критеријуму), па у свом Предисловију, 7—8, то и каже: „При концу оваго дјелца, увеселителне забаве ради, ставио сам и неке пјесне из разних рукописних пјеснех собране, које по изложенију мојему судио сам да ће сходно и добро бити.” (В.

П. Ненадовић) у Шумадинци ИВ, 25. фебруара 1855, бр. 17, стр. 66а. Стога не зачуђује нимало што Ј. Суботић у чланку Неке черге из повестнице сербског књижества, Летопис, књ.

Памтим као данас, носио је рајтшпорне, имао је на себи зелену бунду постављену астраганом, с јаком од самура; по бунди неке свилене пегице као мушице, а ми деца све идемо око кола, пак рукама његову бунду пипамо, љубопитни да дознамо каква је

обезбеђују могућност певања, а тиме и популарност, на тај начин што је пишу по мелодијској, па дакле и метричкој схеми неке већ популарне и радо певане туђе песме — како је то већ озакоњени обичај у меличкој поезији (в.

Иако Малетић не спомиње изричито ову песму, може се веровати да се бар неке његове речи односе и на Радишићеве стихове као што су ови завршни у Причи: „Муза је његова” — пише Малетић — „више

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? СТАНИША: Јест теби! Да познаш, снајко, свога девера! (Пружа јој ђердан алемов и још друге неке скупоцене дарове; — пружа јој и руку да га пољуби, а Јелисавета збуњено гледа у Ђурђа.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла.

Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке године плати главом на сараорини, кад се градила цеста од Бања Луке до Јајца.

Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио, док неке године од тешких убоја не умрије код кћери у Божићима. Сваку жену зове Ђурђијом.

Добро то, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!“ — „Знам, ама како ћемо?“ — „Лијепо“, вели. — „Оно неке године, кад сам...“ Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост' јој њезин!

“ — „Лијепо“, вели. — „Оно неке године, кад сам...“ Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост' јој њезин! — „Оно неке године, вели, кад сам ишô у Каурску, донио сам једну швапску шкрљачину и једну овинцирску... гереналску кабаницу.

Опреми' се ја за трен ока. Даде ми Партенија своју панцијеру-кошуљу, гереналску кабаницу и ону шкрљачину што је неке године, кад је ишô у Каурску, купио од неког Прајза у Задру.

А сад се јопе' говори да сте вас двојица неке ноћи у глуво доба некакве чет'ри проклете и несретне депешине — из Беча добили.

Нећу преко закона, па уби ме!... Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца.

Сад ми се чини будала над будалама, сад опет врло бистар и паметан. Чудновато и загонетно створење! Доктор (с неке висине): На први поглед то буде била будала, блöдѕіннігер Керл, Црéтін! (Давиду) Како се буде звала?

славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага, јачина куљав ― трбушаст кумало ― „гошћење у част кумства

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне. Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне.

Плашљивих фауна, видех, јуре чете Упивши у мене сав свој поглед зечји, Певајући псалме неке вере свете, Које гушио је њихов поглед дечји.

И све је пусто у околу целом И раскош боја звони ми опелом Кô сјајни пролог неке патње грозне. О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог спава? И тихо јецам сред вечери позне.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈОСА (оде). ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин-Вићо, место одмах да га зовнеш, заподео си неке разговоре: те био жандар у Београду, те штампао визиткарте! А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину.

МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек буде звиждаљка, да бар и од њега буде неке фајде. ВИЋА: Добар је овај Милисављев план, господине капетане!

Канцеларија уопште прљава. По поду хартије, љуске од јабука итд. На зидовима висе неке избледеле хартије, капути, метлице, и разни предмети. При отварању сцене г.

БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем! Ко зна шта се ту крије, јер ти револуционари имају тако неке шифре, па једно пише а оно му друго значи. ГосподинЖико, молим те обрати и ти пажњу.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

На основу њених превода настају преводи на друге језике. Да споменемо само неке међу најранијим, на енглески (Џон Бауринг), на француски (Е.

Иако неке од песама проговарају о сиромаштву, некад с тугом, некад с духовним сарказмом, у њим нема ни трага о сталешкој, класној

Спев је преведен на главне европске језике, на неке и више пута. Романтизам и процват лирике Средином 40-их година Вукова борба за књижевност на народном језику улази у

Врхунац је достигао у кратким причама из последње деценије живота, од којих су неке ремек-дела (Поварета, Пилипенда, Нашљедство, Ошкопац и Била и др.).

Али су ти писци утицали на књижевни живот уочи рата. У чисто књижевном погледу били су конзервативни. Обнављали су неке превазиђене обрасце.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Кад умрем, чекај ме на води међу врбама и оне тако сане од сете на веки чекају неке жуборе из незнани. Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. СУТОН Крила ли то?

Сагорети — пречистој дар. ТУГА У КАМЕНУ 1 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза; а дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. 2 И кренем, и родна коб све дубље ме корени.

9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. ХРАМ 1 Потоње, знам, расточиће земља ове кости, дубинама да запоје храм.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Нарочито око широка му и кратка врата. Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.

Чак понекада и заустављао би га: — Младене! Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... То је за Младена било много.

— Тако, тако! — говорио би он. А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.

не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.

мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају.

Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке. И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О постанку б. каже једна наша народна песма ово. Девојка је пасла јелене, па је претерала стадо преко неке воде, а сама није могла прећи.

снује и навија. »Не ваља се нико да прескочи сновутак... код неке туђе куће«. »Кад се пређа навија... сретна ти реч« (СЕЗ, 32, 135; 136 ид).

скупљају се ђаволи (СЕЗ, 41, № 58). Кад је у Пољицама један фратар истеривао ђавола из неке жене, молио га је ђаво да му допусти да иде на неку к. у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к.

Уопште, сањати зрелу п. предсказује неко зло (ЗНЖОЈС, 7, 385). О п. причају се и неке етиолошке скаске. Зашто се п. носи у цркву? П.

Нека девојка пожелела да јој момак донесе некакав леп плав цвет више неке провалије. Момак пође, али се сруши у провалију и погине.

Као такав, има он надимак девесиљ (као, уосталом, и друге неке магичне биљке, на пример: оман), то јест, он сам садржи толику моћ колику девет других магичних биљака заједно (в.

— И друге неке ствари могу везати душу за себе, и на тај начин одузети јој слободу кретања, и могућност да нам евентуално чини зло.

домаћица изнесе у двориште три скувана клипа »мечки за вечеру«, загризе сваки помало и остави (на родно дрво или кров неке зграде) да преноћи, а сутра их унесе у кућу говорећи: »Ево, мечка је долазила и мало појела«, па затим сваком чељадету

»Ако се тако не учини код неке куће, онда ће у њој нетко умријети те године« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 139, околина Бјеловара). Топола.

Брест), али ти чланци недостају. У замену за њих, у следећем осврту указује се на неке податке из обимне грађе о овим темама. Бадњак. Кратак чланак о б.

На више места у Речнику и Додатку означене су табуиране биљке (в. нпр. чл. о бору, бресту, јасенку, храсту). Неке су табу (тј.

Неке су табу (тј. неприкосновене, недодирљиве) у свему и увек (као запис, на пример), многе донекле (рецимо, буква), неке привремено (грожђе само на дан Усековања), неке за поједине особе (на пример, за труднице, којима су забрањени разни

Ћипико, Иво - Пауци

—Ено ти Васе. —Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице. — Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити.

А колико требаш? —Тридесетак талијера... Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице, потркушице што ви у вашем дућану не држите... Газда часом у глави срачуна.

Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.

Па кад попови пријатељи из града брзонјавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као оно неке године кад се помолише на последњему савијутку бискупске кочије што вожаху пресвијетлога у пастирске походе.

— А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цијенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом, и не тражи да га посвема подмириш, већ донеси само

— и наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. —Имам и друге неке ствари да продам, — вели Раде. —Што друго? —Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.

Брата познаваше са свеучилишта. Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих.

— 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука. Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.

У лити се вода не може пит'... Пути су још гори... Ма ча ћу говорит', кад је све у нереду?... Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио.

— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило

Ти к'о и остали... Сви питате: „Откуд си дошао?”Зар кога ја за то питам?... И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. — Не љути се! — мири га Иво. — Не приговарам теби... познајем те.

А је ли мама дома? — Гори је! Ма проштиј, нисам све разумио! Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. — 'Ајде гори, 'ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Имао је и неке забелешке на избељеној овчијој кожи, које је брижљиво увезао опутом. Рекао ми је да је задовољан смештајем.

Препао се стари. Ја сам и раније код њега примећивао неке настраности. Гледао би некуд у празно, не обраћајући пажњу на оно што би му говорио.

Соба је била пуна људи који су улазили и излазили, говорили нешто, привијали му на рану неке крпе у жељи да му олакшају болове, али мислим да су му само горе чинили. Нико од нас ништа не зна о ранама.

Ово не умем да објасним. Туца зрневље, меша неке прашкове, цеди траве, кува живинске изнутрице с млеком од магарице, по цели дан се ужурбано мува по околини и копа по

Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравичке, наредио ми да напишем неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од тридесет оваца и неколико врећа жита.

Јелена Богдан се вратио из манастира без калуђера. Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта ми је Богдан казао. Макарије Ово не слути на добро.

Зашто си неке од људи учинио достојним свога имена, а друге пустио да их окужи зло? Да ли смо, утехе ради, реци ми, да ли смо сви

Затим је пришао Јевђеније са стрелом чији је врх усијао на пламену, мрмљајући све време неке неразумљиве речи. Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи.

Као да се брани од неке изненадне мисли која га је затекла неспремног да јој се одупре. Опет је имао у угловима усана онај осмејак, таман и

Ухватио се старац безубим деснима за ону лелујаву танушну нит и не умире. Има у њему неке чудесне упорности да преживи, јаче од овог помора који се међу нас уселио; жешће од трошности његовог тела и

Знам неке које је већ захватила малодушност од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да пови

Све оно што кажем зачине они тиме, и сасвим је неважно да ли у ономе има или нема неке истине. То се поновило и данас.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада.

Њу зној мртвачки проби Од мисли на крајње дело. Два-трипут збуњено стаде, И онда од страве неке, у живу журбу се даде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Поред инструмената распоредили су се посматрачи, свештеници у таласастим одеждама, па врше своја посматрања уз неке церемонијалне обреде, којима не разумем смисао. Они су се поделили у три групе.

западу, али ако посматрамо пажљиво њихов положај према осталим звездама, видимо да се тај положај мења из дана у дан. Неке се од њих крећу између осталих звезда, које добише незаслужено име некретница, веома полако, а неке брже.

Неке се од њих крећу између осталих звезда, које добише незаслужено име некретница, веома полако, а неке брже. Главни правац њихова кретања је од запада према истоку, али оне при томе кретању каткад застану, врате, се мало

Планете су, у главном, врло јасне звезде, које сјаје на небу мирном светлошћу, а различите су боје. Неке су од њих, по мишљењу астролога, добре, а неке рђаве. Од њихове констелације, т.ј.

Неке су од њих, по мишљењу астролога, добре, а неке рђаве. Од њихове констелације, т.ј. међусобног положаја и положаја према осталим звездама, у часу рођења, зависи

Њих нико више не преброја. Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне. Па ко би могао веровати још у ону кристалну сферу!

Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне. Па ко би могао веровати још у ону кристалну сферу!

Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне. Па ко би могао веровати још у ону кристалну сферу!

Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне. Па ко би могао веровати још у ону кристалну сферу!

Туда врви цео рој малих планета, или планетоида од којих неке прекорачавају далеко и Марсову и Јупитрову путању. До сада их је нађено преко хиљаду, а има их безброј ако њиховој

улазе у састав нашег планетског система - и то више као гости - комете, звезде репатице, нежна етерична створења. Неке од њих нас редовно посећују, а неке нам дођу по једанпут у госте, па се онда занавек изгубе у дубинама васионе.

Неке од њих нас редовно посећују, а неке нам дођу по једанпут у госте, па се онда занавек изгубе у дубинама васионе. Ето, то Вам је цела наша Сунчева породица.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Треба поменути и неке од Змајевих савременика који су својим педагошким радом и издањима (оригинални текстови, прераде, преводи и

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН Како »нису волели«? Шта си ти, и каква си, те да они нису волели? ТАШАНА Не знам. Само знам да су му давали неке њине, хаџијске кћери, а он, покојник, није то хтео, него, као у инат њима, узео баш мене.

Ти твоју фараонску циганску крв да охладиш? Ни када умреш, па ни тада нећеш бити хладна. Него, кога ли код које, или неке наше буле, или неке хришћанске удовице, одведе? НАЗА О бива, бива и то понекад.

Ни када умреш, па ни тада нећеш бити хладна. Него, кога ли код које, или неке наше буле, или неке хришћанске удовице, одведе? НАЗА О бива, бива и то понекад. Па неје право да ти бегујеш, а ми да гладујемо.

Сад ме сасвим... НАЗА (ужурбано): Стана за мене главу даје. Једном ја сам њој главу сачувала, када је неке буле још хаџи-Стевану довела.

На њеним гломазним, отвореним крилима неке даске већ до пола изломљене, да се може, и када је затворена, особито пас и ситна стока слободно провлачити.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једне године, о вашару великогоспоинском, који празник је био и слава мајстор Костина, позове он неке своје муштерије из околине, с породицама.

Певао је Срећко, као да је само тај позив чекао, ваљда десет песама. Речи зна напамет, глас му мали, али пун неке сете и љубави, и са оном бојом која тако дира људе меланхоличне, страдалне.

Тај тутањ, та бука, тај тресак, то треперење и вртење, е, мало је рећи земљотрес. Неке гвоздене шипке једнако излазе из неког ваљка, и пружају се као живе, као неки дуги прсти. А увуку се, а истуре се.

— Бошко међутим одједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу, и потсећа жену на неке слатке речи малога покојног њихова синчића.

Једаред је гос-Тоша седео осам дана у затвору због неке приредбе о Св. Сави. Тиме се поносио. — То ми вреди, што рекао Јоксим, колико папирној икони сребрн оков.

Да пукне човек од смеја... Мјау! Буп! Мјау! Буп! А на сокаку се кревеље неке фукарске мачкице, и мисле да је на гос-Тошином балкону рај!

Остала за Тошом велика богаташица, а побогу, као они њени коњи, грау па грау. „У неке дане, ипак, као да је госпа Нола додавала мало вела око врата, и узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон,

је госпа Нола додавала мало вела око врата, и узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон, познат тон безмало неке пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима је са имањем дошла и врста

и за лепу репрезентацију, али баш због тога”, да не остаје на шеталишту сувише дуго, да не иде откривене главе, и још неке маленкости.

Све којешта се ту учи, Настасе, веруј! Све неки покојни цареви, неки покојни богови, и неке животиње којих више нема, и неће бити. Буди бог с нама! Да ми је нешто друго...

А зет је употребио то време да прочита још неке атеистичке књиге, и кад се вратио, пресрео је ташту с неким потпуно бесмисленим испадом против Христа.

Госпа Нола је одједаред схватила све то, и одједаред сада разумела и неке детаље из ранијих писама њенога питомца. Устала је са столице, и исправила се. Устао је, учтиво, и младић.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— мишљаше мати. Но матери веровати што о сину говори, не види ми се бити советно. Мати неке особите очи осим свију људи има кад на своје дете погледи.

Случајно падну јој на главу неке жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала

Је ли пробитачније, дакле, оно чинити што би ви на балу или у каквом друштву само од неке моде чиниле, или боље непознатом човеку прићи и од њега помоћ искати?

своје негодованије изразио, зато да наведем овде укратко неке памјатодостојности које је он мимогред приметио, и за које би гриота било, пређе нежел’ што би горепоменута књига

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја сам, додуше, већ раније пуштао неке животињске гласове од себе, у којима је мајка налазила известан смисао и гостима тумачила шта сам ја тиме хтео рећи,

мојој судбини вођен је нарочито један опширан разговор, после једнога бурнога дана, када ме је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута очајно узвикнула: „Што га нисам задавила чим је запиштао, него сам још

богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и, уопште, сањам такве неке чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших перспектива за будућност а кога ће пробудити очеве

У основној школи научили смо: оченаш, азбуку и бројеве до сто. „Оченаш“ смо научили напамет и изговарали смо га као неке тајанствене речи, отприлике као што гатара говори речи којима нити зна смисла нити значаја.

пала последња реч: буф, тај би морао заузети Турску позу а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком скоку опет неке неразумљиве речи, које су, колико их се сећам, гласиле: јениџајес, манџебиргебирговац, бир мамузлари, бир капаклари,

Јовица Орангутан поче такође да стиче неке чудне покрете, које дотле није имао. Сваки час би се чешао руком по леђима, жмиркао би очима и кезио би се на другове,

Некако ми је расејано, не уме ни да разговара као пре, не чује кад га питам и врло рђаво спава. Сања, вели, неке страшне снове и у сну се тако погдекад препадне да често пута скаче са кревета па га једва можемо умирити. — Хм! Хм!

физика и хемија, сматрати као ортаци, те да л' би им фирму требало тако заједнички исписивати, мада се још сећам неке дефиниције по којој оне чине заједничку групу природних наука, којој је циљ испитивање природних закона.

Био сам озбиљно болестан и моји су се необично забринули. Наш кућни лекар преписивао ми је неке прашкове, пилуле и слане воде; облагали су ме мокрим завојима и вршили су на мени неке одвратне операције и све и сва

кућни лекар преписивао ми је неке прашкове, пилуле и слане воде; облагали су ме мокрим завојима и вршили су на мени неке одвратне операције и све и сва чинили, али се болест све на горе развијала.

Најзад, могло би се још и допустити да измеђ' војске и брака може бити неке сличности, али не и измеђ' тамнице и брака.

– Ех, цврц! – гунђа Бора – па овај се, бре, навезао на пучину па нам прича неке морске приче! – Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— тресе се земља. Сада још жешће, још страшније. Лица наша су потамнела, а поглед неодређено блуди, као после неке тешке болести. Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени.

Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима. Неке наше батерије, иако већ на издисају, гађају. Од грувања топова и страшних експлозија не чују се више пуцњи пушака.

Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру! Тресну, урликну. Тама... понор... Гр-р-р-ру!

Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја! Као да се брдо свалило. Рањен?!... Напрежем свест. Отварам нагло очи. Грр-ру! Видим неке ужаснуте прилике. Гр-у! Гр-у! А телефониста се страшно искревељио, вилице му црвене и разјапљене. Гр-ру!

Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру!

Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна. Налетесмо на неке пешаке.

Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна. Налетесмо на неке пешаке. Јурили смо путићем један за другим, и улетесмо у село, у које су замицале и батерије...

Свеједно који. Дрхтао сам и од свога рођенога даха. Наједном претрнух. Као да чујем неке гласове десно. Прикупио сам дизгине. Коњ се померио. Зауставих га. Да бежим! Сину ми наново у памети.

Још само да пређемо овај шумарак... Очи ми већ заморене, па, иако је ноћ, стално трепте неке искрице. Свака грана причињава ми се као пушчана цев. Полетео бих, али ме стид од људи.

— Ено онде! — з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир.

Нечије очи су нас водиле. Силазили смо са неке висине, по речноме кориту, обавијени тмином облака и засипани јесењом кишом. Ни прст се пред оком није видео.

Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде. Али сада, пред болним сазнањем да већина народа остаје, одушевљење се гасило, дух је малаксавао, нада умирала и

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири! Има такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као звезда из

ево пуна крви, а усна напета, распињу ме ужасни болови и срам, груди побледе а трбух зажари; а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам, болничким колима одводе ме на гилотину стазом блатавом из које изничу жене. О!

Но љубав служи за част силним у возу, између две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољани из амрела извиру четири ноге голе...

Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради: Прислушкујући: Из желудца Вам се диже опере неке арија! Она: О не! о, не!

неће више лећи трбуси и сни, И којим као да владају неки други закони Који већ и нису закони Но изненадне неке радости и неподношљиви болови): Кад је за тебе и то настањено фантомама, Које не уливају наде већ обесхрабрења; Да л'

Па ниједан живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог:

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима су се неке празне главе усправљале и све више и више расле. Цар им је једва мало изнад стопала допирао.

Сети се Варалица кроз шта је све прошао и би му лакше. Коначно: може се човек на перјаном јастуку угушити, од неке глупе болештине настрадати. Склони се Варалица иза стене да увреба прву стражу.

Варалица се сав у ухо претвори, ништа не чу, али опази како са друге стране стене расте сенка неке дивовске птице. Ка небу поглед диже Варалица и уздрхта.

Нису знали како да се одбране, док неко не предложи да пуцају: кад неке побију — остале ће побећи! Суну у небо прасак пушака. Неколико птица окрвављена перја паде, а звоно као да се помами.

Запамтите: никад се не зна! — рече шешир украшен пауновим пером. — Већ сутра се могу наћи на глави неке принцезе. Погледајте како блистам!

Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора — блиста изгубљени кључ. Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући. Неке узеле тепсије место дахира; неке шоље од кафа место чампара, ударајући у њих.

У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући. Неке узеле тепсије место дахира; неке шоље од кафа место чампара, ударајући у њих. ВАСКА (иде ка супротним вратима вичући): Стано, ходи и ти овамо.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Једна около кандила се вије, А нека болно, кô да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје. Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине

Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.

као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви. Неке ми пале ту на срце свело, Па крил'ма трепте и шуште кô свила; А једна лако, врхом свога крила, С цвркутом топлим

Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије. Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра... Ево све дружбе!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У почетку они се сви јављају у исти мах и скоро у подједнакој мери, а неке песме су до краја остале лирско-епско-драмског карактера (на пример, тужбалице и сватовске песме).

налазе се разни легендарни мотиви (свакако, зато што су оне настале у времену које је било врло далеко од Душановог) и неке његове углавном негативне особине: подложан је рђавим утицајима, окружен лошом околином, готов на тешке грехе.

смрти, као самосталан владар покоривши Николу Алтомановића (чија се област простирала од Рудника до Дубровника) и још неке великаше, он је ставио под своју власт „читаво Поморавље и северозападну Србију до Дрине и Саве“.

Најчешће се признавала потпуна немоћ да се то питање реши. Па ипак, вреди нагласити неке околности због којих је народ могао да припише издајство баш Вуку Бранковићу: он је владао на Косову, а није погинуо у

Они имају много заједничких црта са јунацима из старијих времена, али имају и неке потпуно нове особине које су у складу са друкчијим условима и начином борбе.

епитети, почеци и завршеци, поређења, описи карактеристичних и честих у епској поезији ситуација, епска понављања. Неке стајаће речи су особина песничког језика: господар (м. муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м.

муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м. сиса), и неке међу њима (љуба, двори, на пример) свакако су лепше од речи истог значења које се употребљавају у обичном говору.

Каде дође мој нејаки Јово... У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније тренутке: Цареви се отимљу о царство, међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на

А где је ту логика? Црте народног живота који је продро у песме нису историјски млађе, а неке су чак и старије од феудализма. Патријархална породична задруга, на пример, постојала је и пре феудализма.

Пажљивом анализом песама старијих циклуса може да се открије велики број таквих момената. Ми ћемо поменути само неке. Узмимо, на пример, песму Женидба Душанова.

Пре свега, две најважније личности из овога циклуса по своме пореклу — како их приказују неке народне песме — не спадају у велику господу. Те личности су кнез Лазар и Милош Обилић.

Но се Иван љуто узмучио, призва браћу и неке војводе: „Браћо моја, ако бога знате, ну кметујте мене и Милошу за нашега дара из Латина“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

замке ни за пушке За то нико није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

кресиво, кремење, половина од машица, доња коњска вилица, јагњеће крзно, точак са колица и са шиваће машине као и неке огромне мамузе, затим неколико потковица, обичних и „турских“, па разне куке, ланци, кутија од сата будилника, неко

— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!

Пред њим се открише жућкасти зидови неке доста простране пећине, нешто мало мање од њиховог разреда у школи. — Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом.

— Ту сам, кнеже витеже. — Дедер, пољару, би ли нам знао казати, јеси ли у посљедње вријеме опазио неке дјечаке да се скитају око воде и лове рибу? — упита кнез. — Дјечаке, дјечаке, дјечаке!

— Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми... Ту се пољар одједном сјети дрекавца, кољена му клецнуше и он се бржебоље прихвати

Једни су предлагали да се крију у каквом густишу поред потока, други су били за неке околне шумарке, док су они најзагријанији били за то да се бјежи чак у планину.

сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле, по мраку, погодили у сеоско гробље и грдно уплашили неке касне пролазнике. О тој бруци наредник Дане Накарада извјештавао је вишу власт, између осталог, и овим ријечима: ...

Да пренесем бар неке ствари кући? — Нешто можеш а остало нек чека. И не казуј ником за пећину. Ко би знао зашто нам она још може требати.

— Их, да нам је само још по једна лула! — прижељкивао је Стриц. — Онда бисмо изгледали баш као неке одрасле бркоње кад пођу на сабор.

Из димног облака, однекле с краја пољане, зачу се некакво кијање и кашљање, које је личило на зимско хрипање неке сипљиве кобиле. — Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак. — Ехеј ви тамо, дижите увис ову димчину!

Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...“ — Ех, или грми!

Врло забринути извиђачи се вратише натраг у пећину. Остали су већ били полијегали простријевши пода се неке ствари из Мачкове радионице: вреће, картоне и географску карту. Убрзо је заспао и Јованче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и травама; убељује, зелени, жутка, црвени, црнпурасти, плаветни и прешарује; на папради слади, на пелину горча, а неке накиселе указује...

ДУБОКЕ ВОДЕ Ка неке што су дубоке воде те им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и

зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак натраг се одбијају; а једне јако сукте напоље — ето, таква је та форма и философска, о Богу им неко пронахођење у

Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке мршине липсале Од њега се грозим.

што ће допосле да се збуде, и то с писмом остаљао је за сазнање последњему тамо роду, тако да су Израиљи примили неке његове приповести те у своје им књиге то приписали како и за ту звезду што је она три од Истока цара к Христу довела.

Ништа друго коју ифтиру на њега не имадоше што изнети, кроме што се изпизмише на њега за неке снове: како је снио сам за себе јер ће допосле он на велико господство изаћи.

Погледа им Јосиф у очи и обеди их. Рече им: »Како ја вас видим да ви нисте прави људи, него сте ви неке уходе! Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде!

Рад тога и Христа много пут су Самаранином називали кроштоно он неке оне жидовске завичаје презираше и одметаше их. Дође Христос до тога градића Сихара.

НЕСТОЈЕЋИ ГРАД ИЛИ ГЛАСОНОША ОД СУДИЈЕ ДО СУЖЊА Тако и разуман у фрекати крмитељ чини каде има неке поштене бољаре и господаре са собом којим се је мило шетати по води и свашто разгледати; не само тек једанпут и једним

И онда ангел таки пак поврати ону душу к њејзину јој мртву телу. И кано из неке помрчине пробра се мртви. И оне који онде обстојаху око њега, запита их за свога брата.

И то ми се је чинило добар и сладак живот да ми је удиљ свакога часа со тим биртловати. И у томе бавећи ми се, неке једне године наста жетвено доби.

И свим грађаном то угодно свиде се. Послаше неке изборли кметове разумне с дарови на поле с белим барјаком до кагана у скитски табор просити мира.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Их, — гракнуше неке — што је брљиво! Неје те ни срам! Пи, какво зборење! Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш!

Па што збори Петракија, две ти очи?!... — Лошо збори, много лошо збори. Давију ми правија!... Да сам учија неке чколе, та да испишем, ете, тол’ку књигу — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину.

Чуја сам, — а убаво разбра’ — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си: Кој ти купи кондурице?

Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.

А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.

— Што ће си чиним? К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана.

Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан, и обратно, и најзад није више могао

А он се извињава — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета. Одмах настаде већа живост.

Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.

једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.

где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу крушку уграби“, имала

бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу крушку уграби“, имала цмољу мужа.