Употреба речи неки у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ха, ха! Чусте ли га, поштена! Неки, опет, од болесника ћутаху тужно и невесело. Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте.

нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки сиромашак за огрев употреби; умире бар с уверењем да је некоме користио!... А ја?...

Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви. Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с

Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити... Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!...

о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. „Шта је то?“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим..

„Не бојте се“, рече чича Марко, „код моје куће биће још за неки дан хлеба; поделићемо оно што је преостало; а, ево, тврде људи да је мађистрат позајмио од неких белгијских

Тај, у кога су сви упрли своје страшљиве погледе, беше неки велики господин: дојездио је на хинтову, а на угојеним коњима сијали су се сребром искићени хамови.

сама, сасвим сама: као мртвац кога сродници и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу. И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу.

Ујутру, кад је свануло, цела је Кикинда говорила како је неки зликовац напао на кућу господина комораша (то је онај у панама-шеширу), како је похару учинио, како је однео

Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра. Веле неки да су побожни, али они не верују у бога... О, знам ја њих добро!... Кам’ да их сви знају!...

мислио; али овака као ова његова, можда и стога што је била необична чинила ми се страшна; изгледао сам сâм себи као неки саучесник у некоме убиству... И доиста, ја сам те поноћи постао убица свога драгог побратима... Убица из љубави!

Верујте, овај брадати нешто зна, нешто шурује; — верујте ми да је из прека, баш рођен Бачванин; неки говоре да су га лањског лета виђали и са Милетићем. — Јест, јест!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

На кога се највише људи туже него на комшије и на пријатеље! Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже. Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање и будалаштину.

Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже. Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање и будалаштину.

Колико ова басна, толико и пословица приличествују онима који што чине — добро и совршено чине. Напротив, неки се све врте и окрећу, а кад им на посао погледаш, а оно мућак!

Ако ли хоћемо да што у чловеку нађемо по образу и по подобију божју, то не ваља тражити у телу, које он подобно има с неки мајмуни, но у разумној словесној души, способној мудрости, правди и божественој добродјетељи, која преимуштества

А наш Ердељан вели: „О лас јака коља, к нум фаче нимик”. Ово пролази јер има неки разлог. Али Турчин кад хоће да му се све верује што каже, зато што он носи браду, ту нам не торна конат.

По виду подобан је гуштеру, али је ужасно велик. Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу.

дужностима својима, које свакому чесному чловеку и правому патриоту морају бити нерушиме и свете, и нека не мисли као неки свештеник с Грахова у Босни, кога су питали зашто апостол Павел вели: „Ко жели епископства, добро дело жели?

Зато добро погађа неки Италијан говорећи: „Нон è белла цхе детести уна брутта: Нема лепе која мрзи на ружну”, — зашто свака завиди лепшој од

Она има неко сродство с шалом, ибо обично, шалећи се, људи не говоре оно што мисле; но неки из шале тако обикну лагати да и без сваке шале лажу.

” „Е, бекекечи сад ту” — рече му бик — „Не вељах ли ти ја да мирујеш док си чишав.” Наравоученије Неки новопогоспођени, илити слуге при великој господи, кад виде поштена и бољега од њих човека у беди и у утјесненију, и

А кад ови постане краљем, почну га совјетовати неки да се освети над своји злотвори. Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи?

Мишеви нађу негде два прапорца, пак учине сабор и начну се совјетовати на што би их употребили да им полезни бyдy. Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Као да су кроз Ужице прошли неки мишеви што не једу само, ко други мишеви, сланину и сир, него мишеви који једу восак, амове, седла, узенгије, узде,

ЛАЊСКИ СНЕГ На београдском Тргу Републике, кога неки, без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном

Хенри Пети, Шести или Осми, Луј Четрнаести, Краљ-Сунце, Петар Велики, Константин Први Велики, Карло Велики, или неки Карло мањи од Великог, Карло Глупи, Карло Ћелави, Карло Гузати, ово могао дати или одузети?

НА САВИНИМ ЛИВАДАМА Дубоко у јесен продужили се летњи дани. Греје, ко да се на неки смртни грех излива милост, сија, као да нечија гладна рука врапце храни.

Оно тамо, под оним облаком? Иза оних седам жутих слама? Зар је оно насред пóљā пећ? Оно мора да је подложио неки из облака протерани бог, који се на земљи пробудио гладан, и коме је гладном било хладно!

ГОСТ ИЗ ОБЛАКА Скочањеним рукама пригрћући ћебе око промрзлих рамена, с ногама у мојим цокулама, неки се бог крај наше пећи рпеје.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио Турчина и утекао у Срем) да идем да видим цара.

Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора. Међутим неки Гуша, поглавица бачевачки, скупио је био своју чету и дошао у Лесковице, одвео седам роба и отерао млого оваца.

године. Међутим, отишле аге и субаше по селима своје обичајне данке и десетке купити. У Београду пак био је неки Кара-Смаил, који је свуда, куд је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да у Београду буде

А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у

Док 1792. године чујем ја у Срему, где сам у школи био, да је мој отац од Турака рањен. Неки Турчин, Муста-бег Јајић, који је у прошлом рату примио у бојевима пизму на мог оца, рекне у Ваљеву: ,,̓0ди-де, Алекса,

(Пред српском војском био је поглавар на Пожаревцу неки из Смедерева што се звао Арамбашић Станко, он је био храбар војник са Србима противу Видинлија, али га Турци на

У томе се Хаџи-Муста-паша грдно превари, и пусти и̓ те дођу у Београд, где су неко време мирно и покорно седили, а неки су и службе добили; јербо су врсни и удворице били.

Но после неки̓ година рекну они Хаџи-Муста-паши: „Ми знамо да си ти цару веран, а и ми смо теби верни, дај ти твога сина нека накупи

Они се спреме и оду до Болеча, пак онда се поврате натраг. (Ово сам слушао кад моме оцу неки Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало

посећи, онда Турци моме стрицу то неће да кажу, али узме се сваки извињавати, да нема код себе новаца но да ће до неки дан набавити и дати.

Међутим Ваљевци измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код цркве у Бранковини без главе са̓ранимо.

Глава је остала код Фочића на чардаку. Но неки Живан Јеротић из села Близоња, који је онде послуживао, ноћу је украде, метне у недра, склопи гуњ око себе, и тако

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке! Чујте како креше!...

Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке! Чујте како креше!...

и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.

То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи. Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало.

То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи. Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало.

— Па шта чините ви, људи? Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. Људи се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет! Е, цркао би да се не суди!« — Шта је теби, Радоване?

— упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. — Оно твоје »добро јутро«... Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се.

А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна? Можда су само изнели.

« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна? Можда су само изнели. Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га упитали: »А шта ти је ово, учитељу?

Је ли, учитељу? Учитељ потврђује: — Јест, јест! Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно

(Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.

(Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић.

Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом,

Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу. Она их гледа обојицу.

– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! — Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више!

Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... Диже се дуга у небо. Што је Станко сад урадио, било је јуначки.

Лазар одмахну главом. — Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет... плаче!... То беше што и надраженом псу палица кроз плот...

Али се љуљао. Све дође к себи и опколи их. — Јеси рањен? — Не знам. — Боли ли те где? — Не боли... Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... — Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. — Лазар!

И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао... Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега.

Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац.

Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговопан. Крстом с крсте луди; неки чак рекоше: — Ја тврда срца, побогу брате!... Сиромах Алекса!... Ни сањао није шта му се спрема.

Сима је чепркао. Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст. Он повуче... Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану...

Све би дрхтало само кад моје име чује... Све... У тај мах као да се нешто проломи. Страшан неки глас загрме: — Стој!... То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан. — Ко си ти? — питао је глас громовито.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле. А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са речног дна?

Ја одох даље новим лукама, До звезда брод је мој узлетао: А држим и сад још у рукама Неки цвет црн што ту је цветао.

Да знам од куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно се журе закасли минути.

И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо! ПУТ Да ми је да нађем нови ритам неки, И горду способност којој не знам име, Да свагда без страха пут пређем далеки — Пут од једног бола до његове риме.

Просторе сам празне населио собом, И расуо себе, кô орион сјајан, У неки свет срцâ и душâ, бескрајан; И живим над страхом и лебдим над добом.

Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црнобеле, певале су јој неки тамни напев с мора.

Једва се наглашавао ветар који изгледа као да носи собом неки мрачни дим и све засипа црним пепелом. У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи

И као да у тој празној воденој ноћи пева неки црни хор чија се свирепа песма разбија у неким сводовима од камена. Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој

Он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама... Вода се светлила у висини, ваљда од многих звезда.

Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет. Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“. Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве. Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.

Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: — Хајде,

” Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” Неки ме хладни зној обузе. Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.

Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све. Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго

Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.

Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.

Није вајде. Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак! Покушао сам да га „аналишем”. Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”. Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.

Сад ми чисто нешто лакше. Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице. Сутра ће, мислим. Ја скочих: — Шта? Сутра већ! — Сутра, богу хвала!

Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту. Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао.

Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох, саслушах је оборене главе. Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: — Таки сте ви сви, данашњи младићи!

То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу.

Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и сестру пекло ја вам се онда још нисам разумевао у

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост

Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.

— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака. А Аркадија увија понизно главом, смеши се, а све полако трља руку о руку, као да пере

Онда је био неки Аћа, учен човек, — умро је, бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер, каз’ти

А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомотској комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је

А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомотској комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду, и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим

« изразио се кад је изашао из цркве. Па и сам поп Спира у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас, па приђе северним вратима на олтару и провири кроз њих да види ко је то.

— Ја ћу бити тако слободан... — Е, дабоме! Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?! Ваљда смо ми неки туђини, какве Швабе... — Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г.

Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином. Све на њима чисто, а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необично; некако су ограничени, не смеју да се рву, да се пентрају на

« примакли ближе, не верујући ваљда својим очима и ушима; понеки се окренуо улола олтару, па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.

Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова. Показивао му неке празне плацеве, опет црквене, где ће догодине зидати неке дућане и житне магазе,

откривене, без конофонских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја, а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза).

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А нарочито цвилење младих матера за првенце. Праштајући се, оне падају као у неки занос, распростиру се по гробовима, вију, љубе, бацају шамије. Поп препојава.

А њих је пуно. Из целе вароши, свих маала. Па чак и суманути, полулуди. А нарочито тада, на задушници. То им је као неки њихов празник.

Ту Менко, Таја, Наза, Стеван, Љуба... Сви они. И, с обе стране улаза, лепо поређани. Неки умивени, закрпљени, с великим торбама, бисагама у које ће јело да мећу и тестијама за пиће.

И гледајући на гробље, слушајући појање из цркве, чак се неки од њих и крсте. Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено

плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују кад ће да се сврши служба и почне да се раздаје. Неки још од сад пробирају лепше, богатије гробове.

Неки још од сад пробирају лепше, богатије гробове. А неки, и то чувенији, старији просјаци, имају нарочите своје гробове обично какве чувене породице код које они увек иду тамо

У клисарници становао је клисар и клисарица. Управо клисарица била је прави клисар, а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање

Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили. Неки тамо су и спавали по рупама а неки од њих, нарочито старији, као неко првенство, спавали су ту, око клисарнице.

Неки тамо су и спавали по рупама а неки од њих, нарочито старији, као неко првенство, спавали су ту, око клисарнице. Али их је било много.

Сама клисарица ма да је толико година била с њима, свакога познавала, ипак их није знала све. Увек би по неки нов надошао.

Била је толико чиста, примамљива да чак и неки варошани почели око ње да обилазе. Али она од њих је бежала као луда. Ни новац, ништа није хтела да прими.

ИВ ТАЈА Од свих просјака он је био најлепше обучен. Као да је био неки њихов старешина, или владика им. Нагунтан: са по неколико пари одела на себи, у неким широким, чоханим чакширама,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Само му је жао што ће на глас изићи да је Белкић зато дошао да га на теразије метне. Љуба чује да и неки млад нотарош проси фрајлаАнку. Начује да је тај нотарош издалека род госпођи Јелки Сириџићки.

Остајем вас нижајше љ . . . не смем да испишем — ваш на неки Љуба Чекмеџијић После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо: Почитајеми господар Чекмеџијић!

И ту је неки понос кад свет рекне како се за фрајла-Мицу ломе ноге и вратови. Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић

Мица и Алка једна другој одлазе, и све је код њих глатко тако док неки демон не наруши мир међу њима. А ко ће тај мир нарушити? Видићемо.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан, нередован и напет од атентата, задоби изненада неки необично мучни и злокобни изглед.

ван редних издања и где свако тандркање фијакера изазива шумну нервозу и сензацију, опкољен гомилом зинулих познаника, неки бивши министар и посланик из опозиције, поверљиво и важно прориче најужаснији исход ствари: — Њихови улани, та морали

— Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима.

Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене. Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити.

Једним широким и жудним погледом он брзо обухвати Београд и све поднебље. Саборна црква, као неки прав старац, уздизала се мрачна и достојанствена. Цело је небо било узбуђено.

Јест, крв то је стално, а привремено је вереница и само је ово стварно, а оно је тамо неки имагинарни свет. Не сећам се ја ни мобилизације, ни објаве рата, нити знам шта сигурно о узроцима његовим, сем оних

Онда неки официр, бео и леп, у кицошким лакованим чизмама и корбачем у левој руци, искочи брзо на земљу, приђе командан

Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.

Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба

Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и

И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те

Он јако зажмури, лице му се искриви и, стегнутих зуба, у једном жестоком, несвесном грчу повуче ороз. Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући

Африка

“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.

Крупни, наранџасто–црвени мехури какаоа у тамном лишћу, семења рскавичавог и горког. Између дрва дижем неки непознати плод, налик на презрео краставац.

Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро

Белац који је био администратор у Алепу има већ неколико година да се није вратио са путовања; њега замењује неки сељанин црнац који, болешљив, лешкари у љуљашци.

Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.

То је као неки вокални акорд, изненадан и прек. Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија

Од играча је најзанимљивији неки старац, који над младићем што му је пар у игри врти мач као да ће га посећи. Обојица певају за то време: „Раније белац

После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида.

На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села. Неки човек, стасит, уморне, клонуле главе, голог тела намазаног блатом које се већ сасушило, улази и гледа ме ћутећи.

Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога

— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с њима разговарам.

Не треба у томе, као Брил и други, видети чак и неки нарочити таленат примитивних; белац би животом који црни воде дошао до истих способности.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја сам истина млого којешта — које обаче из неки узрока на свет изићи на може — сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо

(Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета!

МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина. Један је изнашао у Берлину нов неки начин луфтбалон правити и то искључително коњском машћу. Зато се сад обз³³ Рђав последак.

(Виче што год може.) Што ћиш ти код мене? ПЕТАР: Та шта вичете тако, нисам ја глув! Ено неки људи чекају тамо на врати. Не знам какав разговор имају. ЈАЊА: (Тој шпекулација.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А после опет настају бескрајне равни. Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну. Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику.

Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само омама људских очију, фатаморгана ваздуха и облака.

Свака од тих звезда била је и сама, као неки свет за себе, а све, заједно, као неко острво. Испред градских капија, простирале су се зелене утрине, где су ђенерали

(Гарсулијево име изговарали су неки и „Гарчула“, а он се на то љутио и исправљао „Гарсули, Гарсули“.) У реду, Петар је стајао као укопан, са руком на

Било их је, на ногама, и са опанцима. Ипак, та линија, на команду, кретала се још, чврста, као неки црвени зид. Иза ње, до на крај плавог видика, било је само два реда јабланова, до барутана.

Та егзерциришта и ти темишварски видици били су део и његовог живота. Били су као неки разбијени прозор кроз који је он, ипак, могао да сагледа своју прошлост.

“ Наста комешање међу редовима и неки почеше да се гурају, ближе павиљону. Гроф је био застао у читању и осврнуо се, тражећи, погледом, Гарсулија.

Поплашени коњи почели су да јуре по утрини. Кад су почели да преврћу и кола, неки хусари почеше да пуцају, из пиштоља. У ваздух. Од страха.

За њим се орило, као завијање вукова: „Нећемо да будемо павори!“ Кад су његова кола хтела да крену, неки су се били бацили на узде, и хтели да свуку кочијаша са кола, али он им се оте и у њиховим рукама оста само његова,

полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб. Дисао је као тихи поветарац и пућио усне.

Он се био навикао да заспи на њој и Ана је морала да га, онако тешког, сваљује са себе, као неки камен. Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у сну, онако дебео, дете не пригуши.

Кад би легао, мишеви су цикали у сламарици, а пацови су га прескакали као неки огромни скакавци. Један га је био ујео за руку.

Теодосије - ЖИТИЈА

сина к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле, као Богом покренути, дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете Горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус.

Јер ово се предлаже богољубивим душама као неки пут који лако води у добродетељ, и ово доноси славу истиниту и част поуздану.

А неки им рекоше: — Такав кога тражите ушао је мало пре вас у руски манастир, и још је ту. А они чувши ово брзо потераше пут

Увек је ишао бос и стекао тврду кожу да се није бојао повреде од камена. Овако чинећи, био је као неки неми лостив и гневан непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности његовој и доброј промени,

А овај, клањајући се к њима равно до земље, свакога отпушташе. И тако одлажаху у миру кући, и благослов од светих као неки плен запленивши радошћу се весељаху. А преподобни младић примивши благослов од светих врати се у свој манастир.

И када су се у одређени дан сви скупили као на неки безмерно велики збор, ставши посред свију, заповеди да се прочита писмо његова сина да сви чују.

И одмах у последњој старости изненада младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим анђелским образом украсивши се, и тако

Манастир који се зове Филотеј поче зидати неки богољубиви човек, а није могао довршити га због не достатка средстава.

о коме хоћу да говорим, који није хтео примити добар савет светога, сам на себи поцрпе чашу гнева Господњега. Неки, дакле, Стрез по имену, ако и злоуман, бејаше благородан, од бугарске стране царскога рода, рођак Калојана цара

Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова. А он, јадник, једва дишући каза: — Неки страшни младић по заповести Савиној — рече — на спавању је на мене напао, и извадивши мач мој њиме прободе срце моје.

А неки од бољих, то јест слугу Стреза мучитеља, волећи да служе у Стефановој војсци, успешно стигавши светога, испричаше му о

став по став, а самодржац Стефан, благородни и сви остали такође су говорили и божаство Свете Тројице исповедали, а неки су и јепец којом обузети беху обличавали.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Уколико је неки етнички амалгам млађи, уколико је мање обрађиван цивилизацијама, утолико се боље могу разликовати психичке црте

сакупљена антрополошка факта су недовољна за праву антрополошку карактеристику јужнословенских група; вреде само неки општи резултати, који се виде и голим проматрањем.

Изгледа да ове нијансе одређују неки број унутрашњих промена, које чине основу разним осећањима и разним психичким тежњама.

Кад се изузму неки архаични облици, језик дубровачке књижевности је исти онај који је у XИX веку усвојен као књижевни српско-хрватски

Сама задруга поставља неки број сасвим противречних проблема. Ми ћемо се овде бавити само онима који су у вези са циљем ове студије и нарочито

Други пример: 1584. године нађе кости Св. Уроша близу града Петрича, недалеко од Призрена, неки пастир коме су се људи спочетка као лудаку подсмевали.

Иако су неки овде-онде духовно заваљени, нису духовно троми, није им дух замагљен и немају оне неодређености и нејасности која се

Шљиваци су почели покривати све већу површину. Појавило се модерно виноградарство. Неки делови ниске Шумадије постали су прави вртови.

живота народ је у Србији стекао више политичког искуства него остали Јужни Словени и из његове су средине изишли неки државници доиста достојни овога имена. ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ Распрострањење и опште особине Ера. — Старовласи.

Косово је завијено у густу маглу. Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге. Он чини утисак исцрпелог и слабог човека.

С друге стране је несумњиво да су неки од резултата овога доба били од користи Личанима у току њихова новог развитка: динарски индивидуализам био је укроћен;

По овим су цртама слични Црногорцима, али само са још више опорости. Неки од приповедача, родом из Лике, нарочито Буде Будисављевић, јасно су истакли ове одлике, у којима се, рекло би се,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Хоп, сад знамо тајну. Завезани џак није ни господин, ни свиња, ни разбојник, већ се у џаку налази неки мачак, а тај злосрећни мачак... он је свакако и велики господин, и страшан разбојник, и грдна свиња, а име му је Тошо.

Кад би неки путник запитао за чича-Тришин млин, сељани би обично одговорили: — А, чича-Тришин млин?! То ти је тамо гдје је ђаво

Да је неки честит мачак, хајде де, али онај твој објешењак Тошо, који се пење на врбе и одозго буљи у рибе и облизује се!

Једни трком побјегоше од њега мислећи да је млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је било

али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је било само брашно, жито, вуна, а тек у једном неки рогови који су се читаво вријеме гложили и свађали.

цвркућући да је мачак „жив-жив“, а увече припријетише својој дјеци: — Пазите добро, чим видите да се уз дрво пење неки џак, одмах бјежите! Унутра је мачак Тошо!

За тим столом заиста је било тешко саставити неки потпуно тријезан оглас. Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у помоћ и једну боцу ракије траварице и

— Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он.

— цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он. — Има само то да је неки човјек оставио на обали моје ријеке неки џак — вели водени миш.

— Има ли шта ново? — пита он. — Има само то да је неки човјек оставио на обали моје ријеке неки џак — вели водени миш. — Е, онда је у њему посигурно нешто за јело — објашњава пољски миш.

— Ех, шта ли је сад ово? — узвикну непознати и застаде сасвим близу мене. — Биће, канда, неки џак, а? Нико му не одговори. Непознати онда гурну џак ногом, дохвати мене управ у слабине и гласно се насмија: .

— Ватру табанима, народе! Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

не застане Ко не трепне не тресне Тај заради своју кожу (Ова се игра ретко игра) РУЖОКРАДИЦЕ Неко буде ружино дрво Неки буду ветрове кћери Неки ружокрадице Ружокрадице се привуку ружином дрвету Један од њих украде ружу У срце је своје

не тресне Тај заради своју кожу (Ова се игра ретко игра) РУЖОКРАДИЦЕ Неко буде ружино дрво Неки буду ветрове кћери Неки ружокрадице Ружокрадице се привуку ружином дрвету Један од њих украде ружу У срце је своје сакрије Ветрове се кћери

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (седи према њему у раскошној јутарњој хаљини): Опет си нешто уморан, опет неки облачак. (Устаје, зађе му за леђа и загрли га). Никакав облачак; хоћу да ми је све ведро.

ВУКИЦА: Да, и тај господин вереник. До пре неки дан је по два и три пута дневно долазио; пилио ми у очи као маче; говорио ми љубавне речи и описивао ми најлепшим

СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Он је онако, дође му као неки летећи новинар; он вели да је публициста. Пише, знаш, онако, испод руке. СПАСОЈЕ: Па такав нам и треба.

Тај се човек завукао тамо негде, у неки тајанствени кут Европе, у неку фабрику вели, а ја бих рекао у неку интернационалну разарачку ћелију.

Дозволите! (Клања се дубоко дамама и одлази.) Х СПАСОЈЕ, АГНИЈА, ВУКИЦА АГНИЈА (испративши погледом Шварца): Отмен неки човек! СПАСОЈЕ: Није отмен! Жењен је! АГНИЈА: А, тако? СПАСОЈЕ: Шта сам оно хтео рећи? (Вукици.

СПАСОЈЕ: Да, дефинитиван. МАРИЋ: Пошто сам ја по целој ствари донео дефинитивну одлуку, не осећам потребу још и за неки дефинитиван разговор; па ипак, дошао сам да чујем.

Чим су та писма ухваћена, ваш интимни сарадник у тој акцији, неки руски емигрант Аљоша, извршио је самоубиство, а ви сте пребегли преко границе и скривени сте живели у емиграцији три

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ишао сам улицом и понављао „врло важно”, све док нисам приметио да за мном корача читава гомила дечурлије. Био је то неки излетнички разред и дечаци су имали косе подшишане на нулерицу.

Упитах се да ли се већ вратила из банке и је ли већ успела да чује. Очи јој се увек зацрвене када чује за неки мој нови укор, иако осим мене има још две кћерке које су мени сестре, а Влади и Весни нису ништа.

„Најдража моја” био би одвише врућ почетак. Њој би могао да проради неки кликер и цела ствар би отишла до ђавола. Профа из руског, мали с нечим врапчијим у покретима, говорио је о Татјанином

Она је све схватила као виц, забаван, истина, али виц! - рекох себи. Једно такво дериште и не може да мисли на неки други начин!

Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто сигналише прстима. Нисам даље морао да гледам.

Мало је требало па да се прекрстим пред њом. Рекох јој како сам сигуран да ће она на неки начин прославити Караново, али она се насмеја одговоривши да слава није нешто око чега би вредело лупати главу.

За мене је размишљање о судбинама мојих јунака било галванизирана жаба мог оца. Покушах да своју памет прекопчам на неки други колосек, без неких нарочитих резултата, као и увек.

Драгана и Јасмина училе су у другој соби и до мене су допирале речи Архимедовог закона: „... ако се неки предмет потопи у воду...” итд.

да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу.

Рекох јој да је то изван мојих моћи, рекох јој да опрости за све, и изађох на улицу на неки начин задовољан што се и то са другом директором већ једном завршило.

А и шта нису глупости по тим књигама? „Ацо позајми сто кинти, враћам сутра!” - зарицао се неки бивши трећешколац на корицама историје. „Боже, кад бих само могла да научим све ове проклете тангенсе и котангенсе!

Ја никада и ни у чему нисам сталан, али на неки начин, ипак, свиђало мн се да учим нешто што мрзим из књиге коју је мој претходник мрзео пре мене.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. Чамчи у глави врзе се неки план. Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.

Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов.

На сваком кратак „инеxпрессибле“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата. Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у

Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало.

Праве се вешала. Ту је и џелат и поп. Пре захода сунца сви буду повешани. Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па

Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак. Није веровао сам себи. Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.

Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво. Шамика приповеда како је у Венецији играо. Око три сата нека журба, неки се приправљају кући. Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити.

Код њега је била љубав неки „Спорт”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло. Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ударен од коња више колена, пре неки дан, кад је почео да скупља делове пука, још се буди ноћу од бола, али тај бол умине брзо, као и страшна малаксалост и

Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и децом, испод надстрешнице једног обора, са оне стране утрине, где су биле његове штале.

Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и децом, испод надстрешнице једног обора, са оне стране утрине, где су биле његове штале.

И као да је то прво, јасно сећање ума било неки нечујни поклич, њему се учини да му трче, један по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са својим

Кожа њена и кост, смех и дах, као и њен поглед, имали су неки гладак сјај што је светлео у њој, док је носила чедо у себи.

Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама, увијаху их крпама, полазећи

Трчећи крај коња и уплаканих жена, које нису пуштане доле, до чамаца, људи су се окупљали, довикујући се. Неки, заостали, уплакани, праштаху се, крстећи се.

Док су шајкаши дрешили конопе и газећи до паса воду, вичући, отискивали чамце од обале, дотле су неки промрзли бедници, најмљени да вуку чамце цео дан, целу ноћ и још један дан, узводу, већ почели да потежу ужад и да

Ништа није био заборавио. Милујући ћерчицу, нареди да се вози лагано, и као неки остарео медвед, сав накинђурен, поче у колима пред дететом да скаче и мумла и игра.

дрвених греда, испуњених набијеном земљом, на обали Земуна, пред којом су из воде стршиле лађе, шарене, офарбане, као неки дрвени лабудови, са превијеним гушама и широким трбухом. Није знао како ће им бити.

Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки полубогови, увијени гирландима, израђеним од печене глине, а пуни, препуни врабаца.

се и љуљајући се, тако да је из далека, из кола, откуда га је Комесар, са својим кирасирима, посматрао, изгледао као неки велики цвет, сад бео, сад рујан, што се повија на ветру. Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

²¹ Сличним средствима се каткад служе и момци да би девојку приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да ће она од тога као слепа поћи за кога је

на пример, у Горњој Пчињи ове жене долазе на Вражји камен — ту се провлаче кроз шупаљ камен, остављајући на њему неки прилог (вуну, чарапе и сл.).

Тако се, по веровању, посебно опасан први поглед одводи са лица које је изложено опасности на неки други предмет или особу којој зле очи не могу наудити.

ипак, постоји сразмерно велики број магијских поступака чији је циљ да се осујети могућност зачећа, односно рађања. Неки истраживачи „народне педагогије“ додирују овај проблем, али га затим врло брзо заобилазе, односно прикривају чињенице

ПОРОЂАЈА Многобројни обичаји и поступци који се изводе за време трудноће везани су за олакшавање порођаја. Неки од обреда за лак и успешан порођај изводе се, међутим, још за време свадбе код разних народа широм света.

Ако је мужу већи десни брк, она ће имати мушко дете, а ако му је већи леви, имаће женско.³⁸ На неки мистичан начин у вези са полом детета јесу и промене које се дешавају у изгледу рођака труднице.

Ове табуисане, „негативне“ емоције јесу, пре свега, жалост, страх и љутња, осећања која неки психолози означавају као „раставне ефекте.

¹¹ Неки људи су рођени под „срећном звездом“, а неки под „несрећном“. За дете које кад се роди „има на глави свртак косе“, веру

¹¹ Неки људи су рођени под „срећном звездом“, а неки под „несрећном“. За дете које кад се роди „има на глави свртак косе“, верује се да је рођено под „лошом звездом“ и

¹⁴ Дете које је рођено на неки благдан, задобиће снагу „светог“, „јаког“ времена који тај празник реактуализује. Због тога се за дете које је рођено

Због тога се за дете које је рођено на неки светац верује да ће бити јако, здраво и срећно у животу.¹⁵ За њега се каже: „добар га дан донио“.

хомогено, односно постоје у свести народа велике семантичке и аксиолошке разлике између појединих дана током седмице. Неки дани су „срећни“, а неки „несрећни“; неки су „чисти“, а неки „нечисти“; неки су „добри“, а неки „рђави“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз? Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме.

мензе »Стари град«, па онда мириса неких уличних углова, кад човек не зна шта друго да ради него да придржава леђима неки зид да се не сруши — свега и свачега је у њему било.

И увек су покрај њих, као по неком правилу, били неки задовољни и ухрањени дрипци у твиду, са брзим колима, златним сатовима на длакавим рукама: говорили су вешто стране

Наравно, играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све је било исто, потпуно исто!

на јетру кад неко ко обилази све те фестивале по венецијама и лондонима, почне да кука како је некада давно одвајао неки ћошак, ако схватите шта оћу да кажем. У чему је штос?

Већ тада нам је било јасно да постоји неки кобни неспоразум између Европе и нас. Европа нас, наиме, није хтела! Желели смо да јој понудимо своју свежу крв и

Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је саслушају...

Они слабији одустајали су после извесног времена, седали би на неки камен или циглу или једноставно у прашину, покушавали су да поврате дах са шугом на рамену, док су други стајали и

отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш као да је неки расејани сценограф после представе заборавио да склони стари декор (све је ишчезло сем непотребних кулиса и статиста!

Био је изгледа потпуно истрошен. Понекад би успео да завергла машину, али углавном је испуштао неки кркљав звук који као да издише, па смо кола сваке ноћи паркирали на низбрдици како бисмо изјутра успели некако да

се на галерију и видех га како у неком балету (не сећам се више како се звала та представа сваки балет личи ми на неки други балет, и обрнуто!) удара по дивном, ишараном контрабасу који је личио на лицидерско срце.

мелодију, и ја сам је чуо: било је у њој грмљавине звука и речи које допиру до дечака кад не успе да се увуче на неки вестерн, па стоји сам на улици испред биоскопа »Империјал«, замишљајући рај техниколора на основу музике Димитрија

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Али и уму људи, брате. ОТАЦ: Е, шта ћеш. УГЛЕД 3. ДЕВОЈКА (ступи), ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА: Једно је момче овде, каже да неки страни људи желе нас посјетити. ОТАЦ: То ће бити онај. (Мане главом на матер и одлази.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Не смеју се, додуше, потцењивати неки радови Графенауера, Тахмишчића, Пражића, Миларића, Црнковића, Чаленића, Боре Ћосића, Цвитана; међутим, главну реч у

писац који је „спао” на децу, стихоклепац и пустолов, сви су они у дечјој књижевности нашли уточиште и заклон. Неки од њих су применили занимљиве поступке и дошли до необичних и свежих резултата.

Најважније је ослободити се тупоумне применљивости која унизује све чега се дотакне. Почеци Неки аутори су склони да у делу Панчатантра, написаном у ВИ веку пре Христа, виде прву дечју књигу.

границу како према озбиљној књижевности, тако и према површним, педагошки или забављачки усмереним дечјим књигама. Неки критичари и теоретичари одбијају и саму могућност постојања дечје књижевности.

Спонтано, по унутрашњој нужности, деци се приближавају неки писци, или неке давно написане књиге; што човечанство бива старије, тај круг се шири.

У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа,

Учини нам се, за тренутак, да неки поразни закључци до којих смо се винули можда и нису тачни, јер постоји, још, тај ниво певања и мишљења на коме се

Напомиње да су то, на неки начин, ствари вредне, изузетне. „Али ако он у својим песмама најчешће није прави песник, он је зато, у накнаду за оно

Тим, споредним одликама ми, ипак, придајемо одређени значај: пошто су неки тоналитети, садржаји и искуства претежнији, чине нам се и естетски важнијим.

Код водећих англосаксонских песника референције су тако бројне и толико изукрштане да су неки од њих (Е. Паунд, Т. С. Елиот) просечном читаоцу недоступни.

Превише отворена према апсолутном на једној страни, поезија је морала да потражи неки кутак извесности на другој: упориште јасноће и предах она је нашла у дечјој песми.

Дознавши да сам књижевник, васпитачице и учитељице моје деце у Поатјеу упорно су тражиле да им пошаљем неки свој рад. На француском, разуме се: на којем се другом језику уопште може писати и говорити?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац. ЛЕПРШИЋ: Да чујете шта је јошт радио: неки родољупци испрегну му коње и наместе се да га вуку у варош; па знате л’ шта је реко?

А јошт да ми Гавриловић толико не смета! 2. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА: Неки те Немци траже. ЖУТИЛОВ: Шта ћеју? НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала. ЖУТИЛОВ: Не може да буде.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ти писци су потпуно под руским утицајем, они напуштају ранији српскословенски језик и усвајају рускословенски језик, неки од њих и сасвим руски.

* Јован Мушкатировић је карактеристична личност српске књижевности XВИИИ века. Он не показује неки књижевни таленат, ни оригиналност у идејама, и не може се узети као прави књижевни и самосталан мислилац.

претвара у класичну гимназију. 1836. оснива се богословија, а 1838. лицеј, прво као неки мали филозофски факултет, а од 1841. и са правним факултетом; од 1844.

Новом Саду је радила једна жива дилетантска дружина, чији чланови су махом били ђаци правници (»јурати«), од којих су неки и сами почели писати позоришне комаде.

Од 1820. јављају се већ »књигопродавци«, књижари, и око 1830. има их у Пешти, Новом Саду, Земуну и Београду. Неки од њих били су издавачи, као Јосиф Миловук у Пешти, Дамјан Каулици у Новом Саду, Гаврило Ковачевић у Земуну, Глигорије

хумористични и сатирични листови, најчешће са политичким либералним и антиклерикалним тенденцијама, од којих су неки имали и књижевнога елемента, као Комарац (1861—1869), Змај (1864—1871) и Жижа (1871—1874).

У почетку 1814. пише он једном пријатељу: »Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« И он се одмах упознаје са Караџићем, узима га у своје руке и упућује у посао.

Када се види како је на ширем основу схватио тај посао, као неки компендијум за етнографију српског народа, онда се мора жалити што је остао недовршен.

писао своме пријатељу Словенцу Жупану: »Срби ће вас све за собом оставити! Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« Караџић је тада потпао под његов пун духовни утицај.

Око 1826. Павле Шафарик у Новом Саду покушавао је да измири Караџића и његове противнике, да нађе неки компромис између оба гледишта, али Караџић није хтео ни да чује за попуштање и мир и продужио рат са »надрикњигама и

Милићевић, Вук - Беспуће

њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте

собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове. Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику.

И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.

Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући. Они су скочили боси и необучени из кревета.

И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање, нечије

своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати предмет који је случајно овамо забасао.

Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне. — Ви се љутите? — запита он. — Зашто?

Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући очима. За пијевницом појао јадно и жалостиво неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што

И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи свећеник је задржаваше двапут

оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тидесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се

на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему

и угрија, насмија се презриво на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то полетело и спало с ногу док му

И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре. Реши се, наиме, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!

А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, напослетку изиђе и дозна се из разговора да су и неки рођаци! — Е, па, рођаче, баш ми је мило. Велим, боље своме да дам паре него неком туђину.

»Е, просто ми се не мили живот због њега«, — тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом. Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела.

И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу. Обузе га као нека меланхолија, која тако често, некако увек упоредно с вином, обузима сваког смртног.

Најчудноватији беше израз Пијаног лица. На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор, а у очима потпуна резигнација.

Још је рано. Деца се по школском дворишту јуре. Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се,

— А био си Орловићу Павле! Па?... — Па се око барјактара највише тукли... — А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу... — Па на чијој си страни био?...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола сам им још и утећ

Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других

Но шта се оно ту подаље креће? Још гласи неки на близу се чују, Па све се ближе амо приближују. Наш Стојан зато не аје испрва, Њему се чини е трепећу дрва; Но

Ту месец сакри онај облак густи, Дебела тама наоколо с' спусти, Па зато мога ја разабрат само, Да неки људи слегоше се тамо И жубор беше и трајаше дуго, То само знадем, али ништа друго.

Још неки веле да негде на страни, Баш иљада је људи оружани. Но Стојан данас весео је здраво, Ал' окле ово, ја не знадем прав

је то ћерчица, Красан пупак да с' развије; Од шеснаест годиница Али јесте, али није, А несташна као јаре, Баш кâ неки од вас маре. 63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто.

84. Јарко сунце већ замаче, Ал' светина јоште не те, Код неки се тек сад заче; Само глени оно дете, Како шеће, стреља, мига, — Ал' што ме је за њу брига. 85.

109. Јоште петâ кукурекну И жубор се неки заче... Ух, што л' ово тако јекну? А тај жубор све то јаче! И све амо ближе, ближе — Коса му се од стра диже!

XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ. Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на

Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје жалостиво, Да ти пуца срце живо. Све је тужно, ма гле чуда!

Но већ све сам препатила. Све ј' готово, само брже!“ Па га собом млада трже, „Јера“, вели, „у планини Неки ми се жубор чини.

сад по њему нека језа мили; Он не зна сам шта ова језа значи, Но кад он оће причину да сазна, Изнутра јечи тужан неки глас: Ко зна и оћеш ли је ти наћи?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.“ Како је на овоме нашем шареном

Није га чак волио ни у руке узети бојећи се да га на неки начин не обесвети и не упрља. Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.

Па још ако је тај случајни намјерник неки кићени писменко (један од старијих, аустријских, који зна латиницу, или можда помлађи, иза деветсто осамнаесте, који

Јуф, гром га убио! Па онда је око сваког млина згуснут неки врбик, алуга и расперјане раките, а у близини је и какав шумарак, обично љескар, па све то наводи на саблажњиве мисли

само мијењали скоро сваке године, обично о Ђурђевдану, али нам се најчешће дешавало да нам се у службу натандрчи баш неки који се зове Јово. Сваки други — Јово.

Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци, заштитници марве, људи сумњиве вјероисповјести, али пријеко потребни човјеку сељаку.

Намиришу га бене на сто конака. Има најменика који су и у пјесме ушли. Такав је, давно још, био неки Симо Старчевић који се наимао код старијих људи, ожењених младим женама, својом неприликом, па о њему никла попијевка:

Посљедњи најменик кога је дјед примио против стричеве воље био је неки Раде с Брдара. Упао је у нашу кућу једном око подне, бјежећи пред прољетњим пљуском, и чим је прекорачио праг, у

Варакам се овако с њим читавог божјег љета откад знам за се. — А који си ти? — опет ће дјед. — Ја сам ти неки Раде с Брдара, ходам по најму. — А код кога си сад? — Ни код кога, тражим газду.

Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе. — Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри.

— Шта ја то чујем, Саватије, а? — Ево, сад чуј: ја уперио џиле теби да ми даш онога мог Раду што си га неки дан живописао. Не би ли ми то некако обавили кришом, да брат Раде не сазна?

Така и така ствар, вели, јеси ли ти опазио да се код твог комшије окупљају и договарају тамо разни, антинекакви, ови неки контра и тако? — Ама, какви контра! Све су то ови наши разни бенаши и ходалице.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Можда је омађијан? АХМЕД: Биће да га је у ономе боју — а сви бар знамо шта је стање ратно — неки арамија, неки здрпиловић, на незгодно место га је млатно! И ту га је оштетио знатно!

Можда је омађијан? АХМЕД: Биће да га је у ономе боју — а сви бар знамо шта је стање ратно — неки арамија, неки здрпиловић, на незгодно место га је млатно! И ту га је оштетио знатно!

Држим руку у крилу, гледам је, и као да је никад нисам видела. Да је бар неки бог, него мој Хасанага! Да је бар онај који је стварао свет, него Хасанага који воли овчетину, Хасанага који

ХУСО: Можеш ли ти мени да кажеш хоће ли стићи вечера? То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак! Ни храна не стиже редовно! Шта то значи? Значи: ага има неке велике бриге!

Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало! Друге сам одбијо јер сам чекао њега. Није то неки прирепак, него фактор! Саш тек да видиш праву госпоштину! ХАСАНАГИНИЦА: Што једноставно не кажеш ко долази?

Сјајан човек! Он не мора, ко неки, да виче да би га слушали! Неко сатима прича, доказује, а кадији доста да само погледа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Никоме није био на сметњи. Што год му се нареди, он учини. По неки узме, па кад он, уз зид, на улици, лежи и сунча се, овај му само подвикне: — Диж’ се!

Човеку, кад је види, нехотице задрхти душа, груд омекша и чисто осети неки тих, благ мирис што га задахне пред њеном појавом. Ма да беше тек у шеснајестој години, ипак се јављаху просиоци.

Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао. Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео.

Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе. Отворио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман. Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све. Одједном уђе и ти. Стаде до мене.

Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. — Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако!

Избегавала си да останемо сами. Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело.

Да ли се и они уче као ја? После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао: — А, ’аџике, твој унук?!... — Па, шта могу ја? Дете на то пошло. Друго неће ништа...

И сви су говорили да ти мене чекаш. Неки су ме чак и питали. Али као у шали и као сажаљевајући те. — Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? — Ех!

После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме. У њему не беше ни трага о каквом осећају, топлини и болу.

И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас... То долажаше из ваше куће. Нагох се, приступих и отворих очи да видим...

Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. Стресох се. Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке. Да ли то беше страх од смрти? Не знам.

Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Христос воскресе. Нећу ја чекати да прођу две године за одговорити чловеку љубезнику и пријатељу, каконо ти неки обичавају.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја?

— Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата!

А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: — О, жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво! Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи.

Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру. Наједанпут кућа се затресе, а голем и сув неки човек, са големом белом брадом и великим ноктима дође до софре и стаде кусати.

— А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године.

Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана. Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она

Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека

Идући тако, падне једном на конак близу једне пештаре у којој је становао неки пустињик сав стар и бијеле браде. Кад би око пола ноћи, зачује он како из пештаре нешто јауче, па се уплаши, али се

НОВАЦ ДУШОГУБАЦ Ишао неки човек путем, па удари кроз једну шуму. Идући тако сам кроз шуму, говорио је на глас овако: — Боже мој, вољани!

То чује неки пустахија из шуме, па се насмије; затим, крадући се кроз шуму, испредњачи пред човеком, и на путу којим ће овај проћи

Више му не знам стрва ни јава, смрти ни живота. ХАМАЛ И ХАЏИЈА Био неки врло сиромашан човјек, те не могаше друкчије живјети него најпослије мораде хамалити само да заслужи кору хљеба, па да

Ханџија се расрди, те дозва слуге и избацише га напоље. Он, кукавац, опет поче напољу јаукати. У то му дође неки старац, те му рече: — Иди ти кадији па се потужи, кадија је добар, па ће наредити да ти поврати аспру.

Старац му онда рече: — Покушај још ово: Изван мјеста станује још неки побожан хоџа, иди к њему; па ако ти и он не поможе, онда се можеш слободно објесити.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Бомбе у редут, иначе се непријатељ истерати не може. С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката? СОФИЈА: Казивао нам је писар. ЈЕВРЕМ: Сад јуриш на редут! Бал и ништа друго! СОФИЈА: Али...

ДОКТОР: Јербо се разум бори у прибављању душевне ране. МАНОЈЛО: То је јунак неки. Молим, г. доктор, како се зове та наука гди се разум бије? ДОКТОР: Не бије, него бори. То се зове философија.

ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу. ИСАЈЛО: Нико, него нам је један човек казао да се неки провлачио кроз прозор. Тако је кад сте тврди, па нећете да метнете гвожђе.

ДОКТОР: Ви? ШАЉИВАЦ: Мени су и тако позната ваша заведенија сиђени с памети. ДОКТОР: Ви сте неки особити човек. (Манојлу) Одлази!

ШАЉИВАЦ: Ви сте дакле неки волшебник? ПУТНИК: Нисам, него то је дјејство природе. ШАЉИВАЦ: Да не буде то оно дрво које је онако лепо описано у

ПИЈАДА: Код нас младу невесту не води девер из цркве, него младозења. ЉУБА: И овде су неки почели. ПИЈАДА: Како мислиш ти? ЉУБА: Да видим шта ће рећи Милан. СТАНИЈА: А о шта ви ту говорите, девојке?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила? СУЛТАНА: Приповеда се да је официр неки при командирању војске, опазивши изненада свога бившег учитеља, који је строго с њиме поступао, клобук с главе пред

Лалић, Иван В. - ПИСМО

благе киселине, Боже мој, ево нагризају лето; Данима тек по лишај паведрине, Сунце у мрли, једва започето; Као да неки ослепели зограф Икону хоће прстима да схвати, Па скрнави је. Дрхти сеизмограф, Клизиште креће, тутњава га прати.

Године твоје, неки бројеви Неповезани у читко сазнање: И мрак у мени твоје је имање. (20. В 1989) 5 ТРАГОВИ Трагови твоји међу

путу писано је, Када по дан би стао у минуту, Кад морао сам да волим за двоје, Увежбао сам врховну вештину: Стрпљење. Неки у тој вежби гину.

Кажу неки водичи: У овом граду свет се обнавља као вода У рушевном кладенцу, без чекрка и ведра, Али на дохват шаке кад праву

августу, изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у безнадни надир Исказа; морам да

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пре неки дан видех да моја мала Ана носи ону широку трапезасту хаљину без Струка, и учини ми се да је не носи без разлога!

цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице, а миришу на дуван за лулу и на нешто скупо. Неки од њих су вам страшно лукави, па чим зуцнете нешто о превари или грижи савести, они лежерно одмахну руком и као из

И шта се дешава? Наиђе неки глисер „Крис—краф“ доле иза моста, подиже чудо једно од таласа и ми ти се лепо потописмо! Чабар.

Једноставно, њој није био потребан неки „Чамац“ на Ади; свој брод је носила стално са собом. Пиљила сам у њу једно два сата, све док није помислила да сам

Кад смо већ код тога, један мој френд, неки Арсен, био човек у Јапану, и када су га тамо упитали да ли жели рибу, одговорио је да жели, само не јапанску!

налази се похрањен у професорској соби моје гимназије (жути роло:ормар, трећа фиока десно, у фасцикли на којој пише: „Неки школски примери неодговорног понашања испитаника на полагању матуре, школске 1970/1971. год.

свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!

Пре свега, треба рећи да су Београђанке праве мученице! Обично их исфолира на брзака неки дошљак који после лепо седи пред кафанама и посматра друге Београђанке, док оне, несрећнице, пуне зелене паприке

Тако је неки Тика, чист имбецил, загорчавао моме матором живот најмање десет година, све док га матори није средио једном заувек!

Београд је измислио и зоолошки врт у коме живе и стварају неки од његових најсимпатичнијих становника. И вођење кући после кафане измислио је такође Београд, мислим, на кафу и још

литерарну кристијанију, упознам читаоце са скицом за портрет покојног деда Гаврила (1878—1965), човека који ме је на неки начин увео у књижевност, јер је баш захваљујући њему моје име први пут објављено у новинама на завршетку уоквирене

Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога деду на мртво име што има одвојено купатило, а посебно

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

се градска бука, раштимована и тандрка ва, када се примири то шкрипаво шклопотање, да свратим ту и да заседнем за неки од столова између оних бреза и погледам, из те мале пустоши, преко кафанског крова у београдско небо.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

То сте се рђаво на мене намерили, него ево моје Јелице, од ње нећете моћи утећи. Збогом! Разговарајте се док ја неки посао свршим. (Полази.) АЛЕКСА: Слуга нижајши. 6. АЛЕКСА и ЈЕЛИЦА АЛЕКСА: Ваш су господин отац веселе нарави.

Једног искусног шпрахмајстера! ЈЕЛИЦА: Овде нема такови. АЛЕКСА: Или добру граматику. ЈЕЛИЦА: Ја сам слушала да је неки Мајдингер о том писао. АЛЕКСА: Да, Мајдингер, Лафајет, Мирабо, Дон Кишот и многи други.

АЛЕКСА: Всјачески, обаче... ЈЕЛИЦА: Идете ли ви послом у Беч? АЛЕКСА: Чујем да је један пронашо неки особити начин правити интове; рад сам да и видим, ако ми се допадне; иначе је моје претпријатије посетити старог

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде,

А близу куће, под прозор сами, незнанац неки вјешто се скрио. Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био?

Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш.

„Унуче драги, био ми жив!“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан у врту плаче. Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару.

Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви.

Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див. Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се,

“ Дивова група натисну трком кроз тмину густу за својим Брком, побјегли тако горућих пета у буџак неки на крају свијета. Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче.

Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом. На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра, злаћаног репа, у ње је људски глас.

Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!

Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па истом лане опрезно: „Ав!

„Платиће лопов!“ — клели се брком, ал мудри Жућа заждио трком. У млину тако свакога дана џумбус је неки, одмора нема, ту су ти Триша, мачак и Жућа, све један другом подвалу спрема.

Ваздан га тражи весели друг, иште му неки прастари дуг. Пови се врба, заигра листом, откри се небо сиво, долети чапља и прва капља, пред Жућом блесну живо.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Гледао сам оно неколико расушених барки насуканих на шевар; оне су пљоснате, примитивне, налик на велика корита. Неки човек одевен у сегелтух и упрскан кречом сиђе у шевар са џаком на леђима.

Кажем свакоме: добро вече! И свако ми тако отпоздравља. Испред једних врата неки млад човек кује ципелу. Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао.

— Ми смо, дођите. Долазе троје; две женске прилике, од којих једна свакако девојчица, и с њима неки деран. Утапају се у помрчину испод мојих ногу где су већ људи и чамац. — Била је већ ноћ када сте пошли?

— Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат? — Страшан. Сви смо у организацији и не бојимо се никога. — А против кога ћете у рат? — Против Белмонтехе.

— Е па стари је сигурно мој отац. — Сигурно. — О, никако није ни могао бити ко други, јер је доста да дође неки странац па да је он уз њега. Ми га зовемо Водич, иако нема шта да се показује у Хуенти. И колико може да попије!

— Како се зовеш, плавојка? — Ивона. — То јој је овај наш друг Пабло наденуо такво име. Он је био кум. Неки који су били у морнарици, крштавају тако девојчице. — Видите да му је и на барци написано: Ивона.

Али ја сам од детињства само њега видела а од оно мало што је било других, неки су изгинули, неки се поженили а неки отишли.

Али ја сам од детињства само њега видела а од оно мало што је било других, неки су изгинули, неки се поженили а неки отишли. Сигурно да у другим градовима живе људи који би ми, још и пре, изгледали савршенији од њега.

Али ја сам од детињства само њега видела а од оно мало што је било других, неки су изгинули, неки се поженили а неки отишли. Сигурно да у другим градовима живе људи који би ми, још и пре, изгледали савршенији од њега.

Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право мени, до

Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај глас, не могу да се не пробуде. Видим да су неки прозори уистину осветљени. Погађам да су тамо људи сели у постеље и прислушкујући врисак говоре шапатом са женама.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ Неки пут се спустим сасвим ниско на глатке куполе — столице вихора — да чујем шта сад телоносци раде.

штави: по ходницима је секао уши, скидао каише с леђа на тераси ил чупао косу онима што јашу, понегде је одлетео неки нос да се заравни лопта главе, цароставници кажу и да је рођацима кресао полну снагу да се сувишни полет у земљи

Опет му војска бежи. Неки се већ дохвате брда, само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу шкакље и

њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други, далеки нараштај. Смањивање није за нас, ми за овај призор нисмо спремни.

о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом

Тишина тихост наших гора песма је прошла на цркви се затворила врата ветар се слегао у неки пањ исклијало је оно што се спремало на сусрет са сунцем лишће је нашло своју богазу те пада суви водостај расте

Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник не може све да издржи опет га у неки поход зову или су то знамења да више не пролива своју крв и понуде се над шљивиком слегле кнегиње предусретљиве и

цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази по иверју док се следи неки већ мисле на момачко вече други се пењу на планинска седла и хоће у небо заједно са женом па шта буде огањ плавет

силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања очевом праху он само зна

одазвао си се александријском гласу ти који си клео змијске трбушине за тебе ствари лоше не стоје памте се чак и неки цитати из твога венца. .. ...

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Јесте! ТЕТКА: Па јеси ли му показала рачун? ДАНИЦА: Хтела сам, бога ми, тетка, али је то неки чудан човек. Увек разговара о другим стварима. ТЕТКА: Не волим, знаш, да држим туђ новац, а да не предајем рачун.

САРКА (излази из њихове собе носећи у џепну марамицу увијен неки предмет. Њу непријатно изненади сусрет са Агатоном и Симком и збуни се, те стрпа пакет у шлафрок).

СИМКА: И певала си. САРКА (крсти се). Нека је далеко од нас, ал' биће да су то неки духови. АГАТОН: Нису то духови, Сарка, него будилник. САРКА: Ју, какав будилник? АГАТОН: Па тај што седиш на њему.

АГАТОН: Не знам, стегао ме неки реуматизам у леђа. САРКА: Па видим ја већ то да је реуматизам, само рекла бих да је сребрн реуматизам.

Кажем вам, право уживање. ПОЈАВА ИX ТРИФУН, ПРЕЂАШЊИ ТРИФУН (појављује се на степеницама): Је л' то неки збор? (Силазећи.

ВИДА: Ни ја, боме! ГИНА: Уосталом, ја се толико и не љутим; није да кажеш да сам му род неки па да ме је жао. ТРИФУН: Како ниси род? ГИНА: Па тако, род му је прва жена Прокина, а не ја.

ГИНА: За Прокин рачун. ТРИФУН: Па добро, Проко, а стабло, а гране? ПРОКА: Оно је, знаш, цртао неки Рус, цртач у Катастру; цртао је своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам

ВИДА: Па јест! САРКА: Ето знам, кад сам била удовица са првим мужем, па тако, вртио се око мене неки млад професор, а ја још у црнини; па ми он каже: „Имао бих, госпа-Сарка, нешто да вам кажем, ал' не могу, јер поштујем

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чудне су вечери на високим планинама... Равница као да тоне у неки бездан, лагано нестаје, а над нама још увек лебди млечни одблесак већ зашлог сунца, и кроз њега жмиркајући затрепери

— Рекао сам да ћемо објавити — онда ме дохвати за раме, војник ме прихвати и тако се нађох у оној маси народа. Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути. — Ех, шта ћеш, војна дисциплина!...

Они из вагона махали су рукама, подврискивали, чула се и песма, а неки у последњем отвореном вагону загрљени, и вичу из свег гласа: „Доле Швабе... доле!

И нико да ми није изишао из вагона! Почеше нови да улазе; стари се померају, неки седају, да би што пре заузели место. — Ала смо се згуснули — добаци неко.

Мало затим наиђе нова композиција и заустави се у станици. Опет се разлеже песма, чује се вика и ларма. Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа.

Било их је из разних команди. Неки се на успутним станицама скидали. — Е, здраво браћо! — рекоше кад воз стаде. — Дај Боже да се опет видимо.

Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда. Неки поднаредник викао на војника, који је држао коња на дугачком конопцу и терао укруг.

— и продужи. Упутих се у правцу оних шатора и угледах како испод једног дрвета седе за столом неки официри, окружени резервистима. Приђох и ја.

Многи су имали и прошлост своју, нимало завидну, неки безначајну, други часну и поштену. Сви ти људи, сабијени у строју, слушају данас већ други пут речи: преки суд,

Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора. Неко задиже шаторско крило. — Поднаредниче, ево, нашли смо. — Шта то? Траило се пробуди.

Чујем како Танасије објашњава да је у турски рат пошао са једним динаром у џепу, а вратио се из рата са сто динара. Неки, сигурно они којима је ово први рат, запиткују: како је то могуће. — Вешта вештина и брза брзина!

— поче Танасије да разлаже, али га прекиде оштра команда: „На своја места!“ Војници се разиђоше. Још се неки искашљују, и онда батерија занеме... Гледали смо на десну страну, у ноћ, одакле је допирао топот коњских копита.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ. Опет се неки засмејаше, а један довикну: — Бијеш ли ти ђаке?

— Ехе, ја... дођосте и ви. Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.

Радећи то, чича једнако објашњава сваки свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. — Е, ти си се ту згунторила...

Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак. Људи почеше долазити. После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.

Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти. Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.

— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу... Неки му се ломе, а неки остају цели. Са њима је он једнако рачунао. — Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.

— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу... Неки му се ломе, а неки остају цели. Са њима је он једнако рачунао. — Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.

вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те сниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...

Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили. Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па

Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили. Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.

« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје

Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила. И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се: — Шта... не иде вам све као подмазано?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Све је то, господине, од почетка један обичан неспоразум! МАЈЦЕН: Са вама су све неки неспоразуми! Овде је против вас поднета гомила оптужби! Немате аусвајс! Служите се лажним именима!

Цело сам јутро износила костиме! СОФИЈА: Као да се сáмо злато таласа! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени трепте неки светлаци од умора! СОФИЈА: Обожавам лето! Дани пуни пчела, вечери свитаца! И како је само дивна тишина овде! Слушај!

МИЛУН: Ти мени дао? ВАСИЛИЈЕ: А ви сте је поцепали и појели! МИЛУН: Ја? Шта ти то говориш? Имаш ти неки доказ за то што говориш? ВАСИЛИЈЕ: Доказ сте појели, али имам ове сведоке!

А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога. Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом сунцу, уједају, зевају и умиру...

Шта је њему Сакула? СОФИЈА (глуми): „А шта је, Хекуба њему ил он Хекуби?” ЈЕЛИСАВЕТА: Да је тамо био неки полицајац макар са минимумом позоришног образовања, до тога не би дошло!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече! По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих

Плели су се венци, клечећи, а ти венци стављали су се изнад врата, као неки знак завереника. О празнику Ускрса, Темишваром је обилазила, о поноћи, литија.

Турска крстарица „Хамидијех“ ловила је те транспорте по морима и гонила их је све до Кварнера. Неки су се бродови спасли у луку Ријеке и на њима је било и србијанских војника и официра.

Чучећи на четвороугаоним сандуцима за рибу, изгледају као угљари, црни од дима петролеја, а не као неки хероји таласа и бура.

Ја мислим да ми он све што је хтео да ми каже није ни рекао. У академију је био дошао, из Сарајева, неки Пера В., па му се после није допало, па се вратио.

Затим је распалио у новинама у Аустрији, не само по академији, него је пљуцкао и на Србију. А неки Д. био је дотерао чак до места у генералштабу, па се после испоставило да је био шпијунчина, за Аустрију.

Кад пролеће гране, ја и сад имам обичај да кажем: „Аврил, ла граце...“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала,

У тој нади сам се преварио. „Надо моја, ваљда ниси пена?“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!“ При почетку XX века наш народ је био заостао у XИX веку.

Није хтело дуго да дозволи ни пренос костију тих атентатора. Сем тога, чак и код нас, неки су од Принципа били начинили Србина – провинцијалца, фанатика, шовена, који је, тобоже, био само играчка у рукама шефа

Замор на тим маршевима стварао је такву деформацију нерава, да смо већ код Злочова марширали луди, као неки легионари у Легији странаца, у Сахари. Међутим, нису ни тих 47 кг били они који су нас до лудила доводили.

Руси су, на Злота Липи, праштали живот, доброћудно, онима које би у шумама заробили. Међутим, кад су неки наши официри и наредници (Миxицх, Бацхманн) почели да их убијају и после дизања руку и Руси су почели да убијају оне

Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе. А ако читалац мисли да сам трчао према непријатељу као неки Шаплин, коме спадају чакшире, то нимало неће да ме растужи.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла. И неки људи, који су тамо били залутали, нађоше је једног дана у пећини мртву. Магдалена је била већ давно мртва.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Шерет неки чича, те ме баш тим својим почетком нагна да ствар прочитам до краја, а кад сам већ прочитао, хоћу да препричам и

“ — Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели: „То је земља коју толико тражиш!“ Наједаред, трже ме неки шум.

“ Наједаред, трже ме неки шум. Крај обале, мало даље од мене, угледам неког рибара. Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.

Једва сам могао корачати кроз ту масу славних луди што ме окружују и гуше се ко ће се прогурати ближе мени. Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене.

Оне што су правили шкандале доле на улици, на ненадлежном месту, морамо казнити. Господин шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан, са подваљком испод округле браде, кад ме виде, умало од чуда не паде у несвест.

— Напред! у собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.

шашавости, измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове како је у нашу земљу допутовао неки странац од својих шесет година који, како ти зврндови веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма

Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра. Кога све ту нема! Неки су елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама,

Кога све ту нема! Неки су елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама, са сабљама о бедрици.

Узех читати: „Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик ниједан грађанин не сме

не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом: „То је твоја отаџбина!... Ха, ха, ха, ха!...

Не можете веровати колико сам задовољан! Шта мислите шта сам пронашао? — Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи. — О, не! Какву привреду! Привреда је усавршена добрим законима.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар...

ондај она узме те истресе, па другој — хм! Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о. Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм!

Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...

Настаде нема тишина међ' млађим светом. Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима. Па и старији се малко ућуташе...

Ала је страшно! И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла... А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак...

А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској... Ћуви!...

Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише... А младежи се не дрема.

Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише... А младежи се не дрема.

Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери

зна се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у с—ку основну школу, да тамо неки посао сврши и о резултату извести попечитеља. Господин Мојсило оде у С.

Мало помало дознаде за све то и Зорка. Отпочеше неки преговори, нека проводаџијска посла и одреди се дан, кад је требало Зорка да дође у варош ради личног састанка и

а час су се њихали и трептали у некој покретној полутами, која је усамљеног човека плашила, улевајући му у душу неки сумор и сету...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта

ПАВКА: Готово. МАРИНА: Овде? ЈЕВРЕМ: Сви су овде. МАРИНА: Много их има. (Павки.) Видите, па и то му је као неки мираз за зета, толики гласачи у фамилији... Како, није их мало, молим вас, и то... (Улази у собу говорећи даље.

СРЕТА: Јес'! ЈЕВРЕМ: Е, што не иде - не иде. Откуд он може да буде кандидат? Пење се на куће и леми олуке. Дође неки странац и водиш га кроз варош да му покажеш знаменитости, а Лаза чучи на крову.

У кафанама, на сокаку, по дућанима, свуд се скупио свет, пуно народа, па неки вичу а понеки и шапћу у гомилицама. ЈЕВРЕМ: Они што шапћу, то је опозиција? СПИРИНИЦА: Ти ћеш ваљда за онога гласати?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’. А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо. И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. — Е, зар?!

тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине

А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш! Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«.

и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник. Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила.

И то су сви гости с њим радили. Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.

(Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају. И њему није остао дужан!

— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем. Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим

Тек видиш, а оно ушао неки бес у село. Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.

Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!

А ствар је била у овоме. Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).

(Јер он је по неки пут врднуо у механу). И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.

И заиста! Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену. Ни они сељаци и суседи, ни

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни... Неки дечак шутнуо је лопту, Прсло је стакло на његову прозору; Предложио је да се „деран најстроже казни”. Ја, ја...

Он просто плане, Нарогуши се као плетени кофер, Кад му неки немузикални шофер Пред носем трубити стане. ЧУДНОВАТ ДАН И Да ми је знати одреда Казати Оно што се

Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари. Прошле ноћи, страшан се топот Чуо чак до у Сопот. Неки сву ноћ нису спавали. „Ко то одјаха ка Авали?

То нису уши, него то су Две звуколовке, два тањира, И две антене у Космосу... Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи стјуардеса, А

Такви су сви кукуреци (не: кукуреки!) Земно трајање им је ледом уклето, Па уживају у мразу, као што неки Пирују на сунчаној плажи улето... ТРЕШЊА У ЦВЕТУ Сва су узаврела, И сва бела; У њој зузори Хиљаду пчела.

СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА Човек који посади дрво као да је написао Да живот има неки виши смисао; Ко посече садницу, тај је као неман За све и свашта способан и спреман!

У ноћи топлог градског месеца видео сам их како су спавали; На неки велики интернат подсећао је депо; Нису се много разликовали ни распознавали; У дворишту су шумеле гране ко небо,

Пред сваким прагом нешто се мило и тихо дешава, Бака васцели дан пред капијом дремуцка, Замишљена, као да задатак неки решава...

Једни стигоше у Бихаћ, други у Ужице А неки залуташе у Лајпциг и у Лужице. Од Рима до Гетеборга, од Москве до Магреба Свуд су по један, по двојица, и чекају,

Где дању и ноћу дува одасвуд А не знаш кога да гониш на суд? Неки вребају кроз далекозоре Одшкринуте капке и прозоре Па чим који смотре, већ хитају Да га затворе, ма био у Китају!

да је свакој честици усуд задат Обрасцем Е=мс2 Јадне су и немоћне наше идеје Кад се загледамо пут Касиопеје. Неки се још питају: „Васељена Да ли је, и колико насељена?

И сада, хајде, паметан буди: Тешко је с мушкима, ал ни са женама Не иде, као да бог неки сулуди Заводи нас и замеће путе пред нама!” „Одмах, на почетку, потегни-повуци! Тешко је ухватити закон женству...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

јаких напора и неиздржљиве врућине Шмит је, као и већина његових сарадника, често на томе дугом путу и побољевао, а неки су од сарадника у путу и помрли.

поред поменутих артикала, израђује још и једну врсту конопаца који се радо траже за извесне сврхе на бродовима. Неки од њих имају, јачине ради, јегуљину кожу само у средини, а споља је кудеља.

ништа друго до опет живе организме, или остатке од ових који им, као мана с неба, падају из виших морских слојева. Неки од њих налазе своју храну и у органским материјама које се налазе у муљу на дну мора.

Међутим, крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века ухваћени су неки организми на много већим дубинама. Тако је експедиција Џона Роса 1818 године извукла мрежом из дубине од 1830 метара

2˚ да она продужава и даље свој живот у морским дубинама, било онаква каква је, било после какве метаморфозе у други неки органски облик.

Индијанци, снабдевени моткама и харпунама, поставили су се поред баре; неки од њих су се попели на дрва поред обале, па су сви својом виком одбили коње да не излазе из баре.

јегуља; коњи су, погађани електричним ударцима, постајали немоћни и један за другим ишчезавали под површином воде. Неки од њих су очајно навалили на урођенике који су им спречавали излазак из баре, у дивљем трку искочили из ове, па се

Било је очевидно да је мрежа запела за неки јак, а непокретљив предмет вероватно какав стари потопљен једрењак зароњен у муљ) и да је то нагло зауставило брод.

Одједном се брод понова нагло затресао, неки су од нас од потреса попадали по палуби, брод се одмах усправио, а парни чекрци: стали су се са великом брзином и

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца свог Пролива сузе те...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Објесио пушку о рамену, па чепука, тамо и овамо, по пољани као сви остали; а одовуд неки од нашијех, умимогред, покрај оџе мини и тисни му од лакта рожину његовојзи у грлић шишани.

Вјеро права, кукавна сирото! Страшно племе, доклен ћеш спавати? Неки један, то је кâ ниједан, нâко да је више мученија. Вражја сила одсвуд оклопила.

У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка. Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни потока; кад пригради, спази се за воду!

ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати! Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“.

Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“. Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба. О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана

У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа. У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање,

Узео девојку. И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио. Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са

Тек доцније, када Софка поодрасте, он је | више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима. Сам је почео Софку учити да чита и да пише.

Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица. А већ аренде и закупи од воденице толико су унапред и ко зна за колико година узети и

Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи

Чак и свирачи дођу и одсвирају. А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек да јој каже како он још не може доћи. У неком је великом послу.

Увек би почела да осећа као неки немир, као страх. Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био

И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва

Тако је било и сада. И да се не би прљала, била је обукла неки стари минтан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.

Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах. И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је

Али та мирноћа материна не потраја за дуго. Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

“ Глас музике неке јечао је тмуо. „А ја га волим; Ја морам с њиме ићи, видиш ево...“ Глумац је неки у дворници пев’о; Жагор живота таласа се свуда, Радости, бола, а не зна се куда.

И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано. И неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени

старим Све среће моје и мртва живота, Искачу сêни и пламичци модри, Указују се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.

Заспаћу мирно под Истине велом Са венцем снова преко мртвих груди. СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о детињске тежње; А спомене носе ветрићи далеки,

Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли? — кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах,

— кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па ишчезне близу Срца.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо. „А хоће ли се отварати та сретна врата јутрос? Помете се овлики народ!

Трећи држи у десној руци разјапљену ћесицу, а из лијеве пушта у ћесицу грош по грош: цик, цак, цик. Неки загризао чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па

„Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!

Таки су нам сачували вјеру и Српство! „Да му изиђемо на сусрет!“ рекоше неки млађи од главара, те се одвојише и одоше пред манастир.

Ето, ти, сви!“ „Бог из поздравио и благословио!“ одговори Владика. „Имао си шта носити, игумне!“ рече неки. „Богме, дијете, бреме, ама мило бреме. Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада.

“ запита га Владика, пошто се Пејо ижљубио бјеше са свима и казао у кратко рашта је задоцнио. „Ваистину, солдат неки, ускок!“ Пејо им повиједи све оно што знасмо о Јану, па додаде: „Те дивно момче, Господару.

На сред предње стране бијаше испупчен као неки тријем, е би рекао од мрамора. По прозорима повјешане крлетке, у којима пјеваху чудновате тице.

У тај мах уђоше у дворану три човјека и једна жена. Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута

Лијепа цура, што потекла бјеше за њим, врисну с тријема кад га видје сломљена. У хитњи баци му из њедара као неки запис објешен о тракама. Он имаде још времена да цјелива тај запис и да га тури у своја њедра па се онесвијести...

Трнци би га подилазили кад закврче гвоздени крачуни. Неки људи, задриглијех шијâ, забријани, у црним мантијама дођоше у тамницу.

Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком.

„Ма што оно раде?“ запита Јанко, кад Турци посједаше у коло и почеше да клањају. „Моле се Богу људи!...“ одговори неки од Озринића, па као да и њега тај призор наведе на побожне мисли, скиде капу и крстећи се рече гласно: „Помози Боже и

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ћор-Мијату Сребреницу дају, ћор се креће, Сребреници неће! (Каже се кад ко не види неки предмет који му у близини стоји).

Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби. — Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио. Као злогук.

Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу. — Приповиједа се, како је некад у Никшићу био неки гласовити јунак и велики хајдук именом Рамо, па када је веома остарио и почео већ о штапу ходити, пристала би мала

Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб.

Куку мене до неба. — Овако је из гласа викао неки Ерцеговац, кога је притисло посечено дрво. Турчин, туда пролазећи и те ријечи чујући, одговори му на то: „Ја би’ ти,

— Промишљам колико их овђе без памети и без лијека лежи. 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 1 Питао неки сељанин попа дубровачкога: — Дум-Ловре, у којој се цркви бог моли а ништа не плаћа?

удари некаквом шипком преко лијеве сисе, те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела и онаковом смрти умру

Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела и онаковом смрти умру на какову она буде намијенила.

МЕДВЕД И СРЕТЕЊЕ Неки причају да медвед који, преко зиме, лежи у својој јазбини, на Сретење, кад се сунце рађа, изиде напоље и погледа низа

ЗМИЈА-ДЕВОЈКА У МРСИЊГРАДУ Мрсињград по причању народном саградио је неки грчки краљ. Он је опазио на Пљешевици нешто јако бијело и послао посланике да виде шта је.

Ова се дјевојка доиста у змију претворила и остала чувајући благо. Пре више година неки пастир из села Врановаче доспије са својим стадом прије сунца пред Мрсињград, и пред градом угледа бијело обучену

ВРЗИНО КОЛО Срби приповиједају да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих дванаест мора бити) на врзино коло (да доврше са свијем и да се закуну.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Међедовић на то рекне: „Бре шта марим ја за Брка? | Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: „Отвори врата!

него је у мојој стријели“ а она се онда окрене Богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: „О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш, ђе је моје јунаштво!

Он се зачуди пак притрчавши запита шта је скривио | ови сиромах човјек те га на смрт осудише, а неки му одговори: „Ови је човјек дужан мнозињи и не имајући откуда да све свакоме исплати, по законима овога мјеста

Кад су већ били на неки дио пута, зовне он њега нотњо, кад су сви поспали, да изиђе на кувијерту да се с њим нешто договори.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак. 1, 16) Говоре неки од вас да ако дела не чиним, али верујем у Бога и спашћу се, па и беси верују у Бога; (Јак.

(Јак. 1, 21-25) Како треба да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу.

Зар нема од тога више штете и погибељи и свагда учење злу и све оно што души доноси погубност? Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе

Јер много лакше је примити зло него добро, (Пс. 51, З) као што рече неки мудрац. И онима који обедују: Да не дајете један другоме јела никаквог или пића, све до мале капље смешане са вином,

Ако не да, опет да ућути и у ћутању седи благодарећи. Ово чинимо не штедње ради неке, као што неки мисле, и шкртости ради, него да не буде то међу нама да се оскудева на рачун мира братије наше.

Нека улази подеконом на друго служење јела и нека испитује да ли је требало неки да једу међу првима, а остали су међу другима, и зашто су изостали.

Ако ли би неки сами били у ћелијама, да о томе одлучи игуман и да зна живот њихов. ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба

Али боља и још виша је љубав, јер она је део врлине и од свега у телу савршеног најсавршеније као неки део или уд, а љубав је глава и савршенство и са њом спрегнуту смерност показује, која чини узвишеним, и милостињу и

И скоро умрлом да појете панихиде. Да не буде то, заповедамо: ако би неки од братије хтели да иду и да поју за мртве, нека то изволе, а други нека поју у параклитику прописану панихиду.

А речено је и о овом подобно. ГЛАВА 37 О пострижницима Реч је и о пострижницима. Ако су то неки од славних, или од неких знаних нама, и који познају наш живот, да се постризавају унутар прописаног времена, уз вашу

А овај благоверни и христољубиви господин, пречасни старац, подвизаваше се како би се у дан страшнога суда у неки број прибројао са онима који су угодили Богу, и како би добио рајско оно и неизречено насеље неким добрим обичајем,

орли, нама оставише устав Богом преданога појања њиховог и умилне молитве, којима Господа милостивим себи учинише. Неки од њих часове са међучасјима појаху и са молитвама, и саставивши изборне псалме са молитвама, назваше књиге те

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: Има и уплату за фићу делукс, ал тамо ћемо гледати нешто комотније! ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер? ЈАГОДА: Он је високо изнад тога!

(Излази) МИЛЕ: Јеси видо како прави гримасе дупетом? ЦМИЉА: Црнога ли јој леба, бого мој! МИЛЕ: Зову те неки напољу, оће да наруче! ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим!

А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну.

Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну. Много света, једва сам прошо довде.

А деца да ми дипломирају, да раде неки писмен посо, ко људи, па да се друже синтеле генцијом! МИЛЕ (пробуди се): Ја се од таквих ставова ограђујем!

ЦМИЉА: Колко су само блата нанели! А и онај, што је у кујни вечеро! Све неки с коца и конопца! ИКОНИЈА: Не греши душе, севап је!

ЦМИЉА: И шта би? ЈАГОДА: Свашта, да не би света и милиције! Оћу да вичем, да бежим, али се пресекла! Срећом, неки људи, путници, увиђавни, виде шта је, прискоче, викну милицију, настане гужва, гурање, општи хаос...

ИКОНИЈА: Која профисорка? ЦМИЉА: Она, што је узима онај профисор! ИКОНИЈА: Шта је хтела? ЦМИЉА: Напо је неки манијак, замисли! ИКОНИЈА: Њу онолику да нападне? ЦМИЉА: Једва је милицајци спасли! ИКОНИЈА: Манијак!

ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну! ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану. Одједном, изненађена, Иконија се окрене.) ИКОНИЈА: Ама чекајте! Овога ми крста!

Шерпа, пегла... Докачим ја капут под ову стрејицу. Само да укуцам овај велики ексер. Кад би се нашо неки камен за куцање... (Сагиње се, и тражи камен) Шта је сад ово? Крв? Опет крв? Значи, нема нам спавања ноћас!

Севај за други астал! МИЛЕ: Шта каш? СТАВРА: Кажем, севај за неки други астал! СКИТНИЦА: Код вас човек свачега да се нагледа. ИКОНИЈА: Није ово ништа, како је понекад!

СТАВРА: Лепа прича! МИЛЕ (прилази Анђелку): Тис овде нови? АНЂЕЛКО: Па шта ако сам нови? МИЛЕ: Ако ти треба неки послић, мого би да ти се нађем... Можда на пример местанце у некој фабрици... АНЂЕЛКО: у фабрици?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВАСКА (понизно, стидљиво али убијено и болно): Ништа ми није. ЈОВЧА (у изговору њеном осећа бол њен, и у болу неки велики, нем, горак прекор њему): »Ништа«? (С горчином): Видим ја, видим.

(Силази тешким корацима, предишући.) НЕКИ СЛУГА (изводи коња пред биљекташ до степеница; држи узенгију, и чим Јовча узјаше, трчи и отвара капију, коју одмах и

а ево одовуд као неки млаз... па као пошао да га освежи, напоји... али, ево где си и ти (куцка ноктом на једном месту).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Пак се чудимо зашто су неки младићи пуни ветра, самовољице, високоумија и упорности! Ево ти узрок. Из прве младости чују којекакве преповетке, то

Из ове мале историје, која следује, то ће се познати. | ПОЧЕТАК ГРЕЧЕСКЕ КЊИГЕ На[х]ођаше се у то доба у Чакову неки старац Дима, Грк.

Србљи, или изговарају «калуђер», или, као неки други «калађур»; не знаду шта раде, нити изговарају како ваља. Ово је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља

Добро си учинио што си напоменуо Светогорце! То су ти највеће [х]арамије света; неки од њи[х] имаду по четрдесет и по више кеса, пак све иду те просе на намастир, а своје новце (које се не сраме звати

Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили су нас млеком и скорупом. Мој друг, које од пута, које од прошасте ноћи неспавања,

| Ево ме у Срему, у земљи наследија последњи[х] српски[х] деспота. Сутрадан, неки Карловчанин, враћајући се с празни[х] кочија дома, довезе нас за неколико грошића у Карловце, гди преноћимо и рано

и калуђере, говорећи да ако су калуђери ради децу имати, нек се жене ка и остали људи, пак нек рађају и [х]ране децу. Неки Дионисије Хорваћанин, из Гаревице родом, речит човек и одвећ дрзостан, сиђе к њој да види што је стоји вика и да вику

Што је онда било, знаду они који су онда живили; а ја знам шта сад видим. А знаш ли шта си ми неки дан из оне руске књиге читао, да и између свети[х] отаца било је свакојаки[х]; кад су исти они који су на првом сабору

На ови начин постиде се сви и посраме и престану од доношенија и тужбе. У истој књиги читао си ми шта га су пута неки сабори од пет и шест стотина отаца неке ствари узаконили и утврдили, које су други сабори после њи[х] одбацили и

Находио сам у житијам да неки од пустиника по цели[х] | седам дана, а неки по четрдесет, ништа не би у уста уложили.

Находио сам у житијам да неки од пустиника по цели[х] | седам дана, а неки по четрдесет, ништа не би у уста уложили.

Што ми је сад најсмешније: мој добри и незлобиви игуман почео се био уверавати да ја имам неки дар чудотворенија за моју топлу и усрдну веру.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето. О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето.

Гледамо за њим док вода га растаче. Гле — стоји још све то ал с танким обрисом: Ту је и порта и врг и синагога И неки чудни осмех место бога. ВИДИК Тај мали видик — што кроз прозор видим — И мене мотри с хиљаду очију.

Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор. У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода.

О, жали, што вас прекрива агава И неки чудни врес ког сунце задржава Да се дуго сребри међ кућицама мрава И ровљем где се кртица спасава.

РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду.

Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне мисли као глечер. Наслоњен на дивљи мирис (ваљда пласта) Слутим неки додир што ми вреба раме Невидљивим крилом меким ко у ласта.

Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо?

Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа.

Застанем за трен међу свима Згранут и слаб и беспомоћан Као нападнут бакцилима. СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.

О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са криком веже Ил маглен дух са месом спаја?

Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог

ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу. И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Он ће наследити моје име у странци, биће одмах познат, поштован, слушаће га, биће са именом, а не неки тазе радикалчић, ћифта, репа без корена. Он мора бити као ја, прави, стари радикал, адамовац.

је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема рукама једва држао браду.

— Ти си се мучио... — Мучио сам се. — И сад треба да отцепи полутку. Није право — гоВори а не мисли, осећа само неки чудан стид, не зна шта ће са собом. — Полутку. Право... А шта се то тебе тиче? Откуд ти знаш шта је право?

Нећеш огладнети, не бој се. Има твој отац ручетине и леђа да исхрани целу чету. Ух, што си неки алапљивко! Тако, тако, само вуци. Их, каква ћу ја сила бити кад ви порастете. На царевину могу да ударим!

— Узми овога, дај ми „левог“. — Колики је! Одакле се извуче, бога ти? Хајде, вуци, шта чекаш. Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати. — Од подне му није Добро.

још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за бакшиш. Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује.

А јесте заспао јер га је мајка пробудила у јаслама и одвукла у постељу. И како је после опет, кад је она музла краве, неки месец касније, могао да подигне ону гадну сукњу, јер није га она увек звала?

Још један грех пашће на њену кућу. Симка пожури ка цркви, мислећи на јучерашњи разговор с АћиМом. „Видели су га неки у чаршији. Кажу, лумпује“, морала је да му саопшти. „Он? Данас лумпује кад се ја борим...“, чупао је браду.

је сазнао собаричино име, слао им ратлука и шећерлема, које би она куповала, а он је веровао да му сваки пут закине по неки грош. Само се једном због тога наљутио.

— Он ме излечио. Боји се, курва! — Толики доктори нису ти помогли, па сад, баш ове године, неки Цинцарин из Чачка да те излечи, је ли? — Постаје сигурнији и тврђи. Она јурну ка вратима, трже браву, намакао резу!

Децом су доказивали и своју невиност и жељу да живе. Церове диреке од поноћи побијају на пијаци, зато су неки још од синоћ, кад им је саопштено да ће бити обешени, читаву ноћ урликали „Живео краљ Милан!

“ И тек кад су такво Аћимово држање касније неки узели као сигуран доказ да се преко Вукашина продао двору, да галами зато што му је глава сигурна, он се ућутао.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица у чуду рашири очи: на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли предмет налик семенки лубенице, сав златаст. »Да није он то говорио?

Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио. Тек ту и тамо по неки ретки пролазник саплитао се о гомиле ђубрета у потрази за храном.

— Можда би деца могла да испитају шта то Татага ради? — сети се неки брадоња. — Она једино малишане пушта к себи... Одбијање деце да уходе старицу изазва још веђе запрепашћење.

Људи су га с осмехом сусретали, уверени да на свему чега се реч Златоустог дотакне, још Дуго након тога, трепери неки радосни, златни сјај. Ко зна: можда је тако и било? Можда се лудима причинило?

Истога часа престаде ругање и гурање. Дечаци су га слушали као зачарани. Више им се није чинио ни тако мален. Неки су већ у њему видели дива, али дечак, свеједно, није растао.

Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале. С запрепашћењем опази да су неки дечаци, од којих је за главу био виши, сада високи као и он.

Како се тога раније није сетила? Лептири? Зар неки од њих не би могао да буде локвин цвет? Бела жаба замоли шарене лепотане да застану, али ниједан није хтео да буде

Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа.

Високо у небу, раширених крила, изгледао је као сребрни облак, као неки летећи Месечев брат. Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко

Коначно, заситивши се њихове свирке, пустио их је. Али убрзо би се нашао неки други моћник и заточеништво малих свирача се настављало.

Стари светионичар је то добро знао. уз унука, таласи и галебови били су му једино друштво. Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу!

Моћ им .је само у новцу! — Како до пега долазе? — упита старца, а овај промрмља: — Неки се рађају с новцем. Други га, одлазећи у свет, зарађују. Трећи отимају. Али, среће у њему нема!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

предању Београда с краја прошлог столећа, сачувана казивања која су се и онда, само реткима, чинила занимљивим. Неки од радника који су, почетком седамдесетих година XИX века, учествовали у рушењу и отклањању онога што је преостало од

Сима терџуман мисли како је и у томе неки неспоразум са речима: зашто да зграда у којој се уче природне науке и математика заклања сунце и небо? Оног дана, 3.

Сима је осетио да залази у неки простор у којем никада није био, а пролазио је познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у журби, изабрао

Испне се на сам врх неки часак пре но што почну да се расипају, ка Белом граду, простори источних светлости и онда пушта да га те светлости

новембра. Историчари би, вероватно, могли да кажу како је наука којом се баве утврдила да се неки датуми понављају, истина без нарочитог реда. Васи је у сећању један други 29.

знао је да га је стигло, Чамџијина песма била је обухватнија од црне неизмерности, радост га је још протресала а неки зној, брз, хватао и Васа није примећивао да већ пада, полако, док довикује, као у шали, својим змајевима: „Гле, изеде

зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као неки): неки Младен и неки Карловарија.

како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као неки): неки Младен и неки Карловарија.

звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена него су, у историји, забележени као неки): неки Младен и неки Карловарија.

То никако није било лако већ и стога што увек има неки песак који зашкрипи под ногама и неки шљунак који се откотрља.

То никако није било лако већ и стога што увек има неки песак који зашкрипи под ногама и неки шљунак који се откотрља.

Тако је и сад; кад су се сасвим били примакли првом стражару, неки камичак одскочио и стражар, упозорен, одмах је имао нож у рукама и одмах замахнуо на Мирка.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Ј. Јовановић 3мај XЛВ ОТАЦ И СИН Једанпут иде стари Амиџа, К'о неки седи мандарин, А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.

Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга. В. Илић ЛXИ У стаблу кедра, гле, те чудне р'јечи, Што н'јемим гласом о љубави зборе!

све букти у бл'јеску... Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на п'јеску. Тако засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари

Ј. Дучић ЛXXXВИ Далеко, далеко да ми је да бежим У предео неки, и сâм не знам куда, И под јасним небом и зрацима свежим Да се тихо губим к'о ледена груда Под пролећним дахом...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

већ бијели небесни полкови све мостове бјеху напунили са својијем дивнијем масама; свак се своме повраћаше стану, неки пјешком, а неки на крила: непрегледне њихове станове прекрилише б'јелим околима.

полкови све мостове бјеху напунили са својијем дивнијем масама; свак се своме повраћаше стану, неки пјешком, а неки на крила: непрегледне њихове станове прекрилише б'јелим околима.

Вјерни небу тада легиони у окове тешке и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен ишчезава, ђе мрачношћу сфера узбуњена!

Враг се неки црни у њем неба горди адским самодржавијем, заслужена то му је награда и његову злобну легиону што су с' дигли

Попа, Васко - КОРА

лакши Не заговара ме више Беспослени ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам оставио Неки крвав неки потмуо бол На дну понора за собом За размишљања времена

заговара ме више Беспослени ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам оставио Неки крвав неки потмуо бол На дну понора за собом За размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Изненађени тим мучким нападом или пробуђени баш из самога сна, покушасмо да се спасемо где било. Неки се посакриваше по подрумима, неки по склоништима, а остали се разбегоше из вароши.

Неки се посакриваше по подрумима, неки по склоништима, а остали се разбегоше из вароши. После недељу дана непријатељска војска уђе у Београд, ваздушни

Биће то - тако расуђујем - неки поточић који је на том месту своје корито положио у увалу стазе. Напрегнувши очи видим да се та светлуцава трака креће

Чинило ми се да се уздижем у неки други виши свет и не могох да се сит наслушам речи ових двају Милећана. „Наша Земља, која лебди у средишту васионе,

Они се дигоше и пођоше низ брег. Неки од њих зграбише неколико камичака и бацише их на Паролоса који је још спавао. Он се трже из сна и појури за њима,

Једини Хипократес не изгуби присуство духа. „Не плашите се!“, внкну им он. „То је неки афрички мајмун са дугом косом и псећом њушком“. Лекар је имао потпуно право.

А у те уши стиже однекуд неки високи пиштави тон којем је следовао други, виши, а овај био одмењен још вишим. „Ха, ха, ха, хе, хе, хе хи, хи, хи...

Два атенска грађанина прођоше поред њега и упутише се косом рампом Пропилеја горе у град. То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим прстима својих руку.

Поче размишљати шта да чини и куда да се упути. „Аристотеле!“, зачу он како га дозива неки познати глас. Он се обрну.

Морам, пре свега, да се запитам, имам ли права да га, као што чине неки познати историчари филозофије, ставим у исти ред са два највећа грчка филозофа; смем ли га са њима упоредити?

На чију страну је стао млади Аполониос, не зна се, иако неки историчари науке држе да је био присталица Аристархов и правдају своје мишљење тиме што грчки историчар Хиполитос

Дан иза тога сеђаше Архимедес, пошто се за свој изостанак на дворским свечаностима на неки начин извинио, у соби за рад свога дома.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па жене, побратиме! И твој глас надалеко стиже. А ја сам се бар нешто држао. Баш пре неки дан рече ми једна: Ништа не би било интересантије него описати све промене које су се у вама извршиле од доласка овамо.

А кад старог наредника земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе

— Ви сјајно издржавате штрапаце, гос' ђенерале. — Богами, као неки младић. — Боље него сви ми, свежији сте од свију нас. — Ту је већ море! — Где ли ћемо после?!

— То јој Ти подилазиш испод дуплог, је л' Стеване? — Е баш си неки, па јес' и кајали смо се — вели она.. И таман паде овај одговор згодан да се развије ствар с успехом, а чу се топот,

А то исто парче крпе, које ми обожавамо и називамо светињом, сашио је, можда, неки лиферант најнеморалнијег владања и осветио најпокваренији поп.

Кад там', бога ти, њу срам, мен' срам. Части ми, бре, тако ми Бога, и мен' па уфатио неки срам. Те пи једну кафу, па опет џакање, те пи другу кафу, те дуван, те јабуке, те слатко, све обилази жена кисела к'о

„Ајде“, каже, „на Булевару да идемо.“ Ајде, де, реко', баш на Булевар, неће ме поједу. Па там' удри на неки ликери, коњаци, па шампањци, па после пола ноћ „ајде“, вели, „женске да потражимо“.

Кад кући, затекнем гу крај шпорет, прави неки уштипци да ме обрадује. Ја се намрштим, па дођем код тигањ и шчепам један од они уштипци.

Данас пажљив, сутра није. Има међу нама официра који о Французима говоре рђаво зато што их неки шофер данас прими на свој аутомобил, а сутра неће: смеје вам се док за њим трчите. Треба бити правичан.

И та опасност појавила се, после, као неки неиздржљив стид што га је осетио још онда: кад је између два стражара с бајонетима, каљав и крвав, с лисицама на

Онда уђоше неки људи и окружише га. Из џепних електричних фењерића покуљаше тада млазеви жуте светлости са више страна и осветлише

— Политички. Онда други неки глас упита: — Одакле? — Старе Пазове. Па ове речи пропрати широк и звучан ударац шаком и нешто се, уз пригушен

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

) И ето, деси се да неки такав снажан, громадан човјек, сав из једног комада, узме за жену крхку и болећиву дјевојку из какве старе породице

) Склониле су се у неки самостан и завјештале му своје неупотребљене миразе, који су, узалудни и дјевичански нетакнути, надживјели обитељски

Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету. Једном је у нашу варошицу залутао неки надвојвода од царске куће. Ту је прекинуо путовање ван предвиђеног програма, натјеран морском болешћу.

патње; сви ми знамо да њима није страна дискриминација лијепога и ружнога, сви ми осјећамо да у њима латентно лежи неки естетски квалитет, да су оне подобне за естетску прераду, па да се од њих доиста касније често и праве поеме и

Слушао је, ваљда, у докторској благоваоници, у дан дежурства, нешто о мени, и то му је побудило неки сажаљиви интерес.

, итд. Обична слатка причица, добра за шипарице и за посљедње странице седмичних илустрација. И кадра, чак, уз неки минимум спретности, да човјеку донесе кудикамо више славе него што би му икад могла донијети промашена каријера.

Страшно је бдјети уз бок некога који спава. То је одувијек рађало у мени неки панични провалијски несразмјер. Присуство нијемих дубина подсвијести, у којима се биће спаја са праисконским, помало

Чинило ми се да и у самом укусу воде с мастиком осјећам неки одбљесак нереалних, шимеричних простора, па сам је пио и онда кад нисам био жедан, као из неког дуга према

А слутња тог другог простора и тог другог тока збивања рађала је неки мучан несразмјер, болну и чежњиву подвојеност бића.

Луњао сам по тавану и откривао у њему разне запасаје смрти. У том се поткровљу, на неки начин, родила и моја умјетност. Међу хрпом осталих ислужених ствари, ту је лежала и једна стара дјечја виолина.

Један апсолут понуде. И тако је рођена похана пилетина. А недјеља има неки свој посебни, специфични карактер, који се осјећа и разазнаје у свему.

Уврх коврчица танка црвена машна. Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра. Постоји неки дубљи, тајни афинитет између водених глава и мјесечине.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири. Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу?

помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора...

Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили. Попе се на њега и осети се као да је на

— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. — У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега

— викну неко испред каване. — Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. — Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога.

цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити.

Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао. Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред

Куд ће сад ? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села. Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.

Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. — Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом

— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. — Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. — Зар није Ђорђе погинуо? — Није, али је опасно рањен...

Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица. А он, као да погађа њене мисли, баш у

Вујо беше задовољан. Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава. Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру. Наједанпут кућа се затресе, а голем и сув неки човек, са големом белом брадом и великим ноктима, дође до софре и стаде кусати.

— А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године.

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата!

А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: — О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво! Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи.

био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке године по седам акова вина, а ето, неку ноћ, бог га сатро, дође неки враг, украде ми га и ја остадох без њега.

ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац би био јако рад оженити својега сина, али овај се није никада ни у коју цуру хтио

КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ Био ти је оно неки везир, прав, поштен и добар за сиротињу, ама богме опет колико је год био добар, све му се је чинило да је многога

Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека

ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА Неки је човјек имао жену на коју је много сумњао, и зато се с њоме вавијек инадио. Али би га жена сваки пут надинадила и,

Тада јој ја рекох: „Ти си сита, јер си ноћас јела џигерице оног младића што је неки дан погинуо.“ Кад, мој брате, шта ћеш виђети, она скочи и полеће пут мене.

А био је неки човјек и имао једнога сина. Кад се њему намири педесет година, рече он сину. — Сине, хоћеш ли ме убити, шта ли ћеш од

МУДРА СНАХА Био тако неки много богат човек, па имао много стоке и пара, а највише оваца. Једнога дана зими викне он својега најстаријег сина,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И тај поглед, к'о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност, на простор далеки, На идеје, и све мисли нове.

И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Осећам само преживело доба, Како се креће и у сутон пада, У неки сумрак, у предграђе гроба, Где ничег нема, па ни жеља мојих, Болова, снова; нит' ту видим себе; Пред том застирком

Осећам само преживело доба Како се креће и у сутон пада, У неки сумрак, у предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада.

ИИИ Кад гледам тако преживело доба Како се креће и у сутон пада, У неки сутон и предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада — Ја видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје, преда мном

Осећам само преживело доба, Како се креће и у сутон пада, У неки сумрак, у предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада. 1904.

Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба. Лепо ме прими туђина та: Све неки добри, од срца људи Ал' бити распет на крста два, То је тек тешко, не лечи се туди Отаџбина први, а дом крст је други.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну течности, редовно у устима осетим неки необичан и одвратан укус. Бројао сам кораке у шетњи и израчунавао запремину тањира за супу и шољице за кафу и залогаја

Била је оштра хладна ноћ, тло клизаво, а у близини није било таксија. Пола блока иза мене ишао је неки човек који је исто као ја једва чекао да стигне у заклон.

Режњеви шунке, које је секла моја тетка, били су као флис папир. Чим би пуковник ставио на мој тањир неки повећи комад, тетка би га зграбила и узрујано се обратила мужу: ”Пази шта радиш. Нико је веома нежног здравља.

Имао сам енергије напретек. Када сам прихватао неки задатак, нисам то чинио са решеношћу која је својствена обичним људима.

отишао у Стразбур да обавим тај посао. Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању. Чудном игром случаја, известан број људи који ће

надахнуто уметношћу и фасцинантно у сваком погледу; а оно што сам овде угледао било је механизовано, грубо и одбојно. Неки крупан полицајац махао је палицом која ми се учинила великом као цепаница.

Та чињеница ме је болно погодила и поднео сам оставку. Одмах затим обратили су ми се неки пословни људи с предлогом да се под мојим именом оснује компанија за израду лучних лампи, што сам ја прихватио.

Тек пре неки дан сам се обесхрабрио када сам срео пријатеља, бившег асистента Чарлса Ф. Скота (Цхарлес Ф. Сцотт), сада професора

су добро обавештени знају да су моје идеје извршиле револуцију у индустрији Сједињених Држава и не знам да ли је још неки изумитељ имао толико среће као и ја у томе, нарочито што се тиче коришћења властитих усавршених направа у рату.

Уколико треба да ослободимо енергију атома или да откријемо неки други начин добијања јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине кугле ово достигнуће уместо да буде

беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак.

Сви морамо имати неки идеал који ће управљати нашим понашањем и који ће нас задовољити али није важно да ли је то вероисповест, уметност,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине,

На пример, када би неки од старијих људи завршио беседу о Карађорђу и његовим борбама против Турака, жене би запевале песме у којима се слави

Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима. Неки од стараца, присутних на овим скуповима, били су у Наполеоновим ратовима и добро су се сећали прича које су слушали од

Одлучио сам да нађем неки нут и ослободим мајку терета који се на њу свалио, бар оног што се тиче мене. Једног дана сам на последњој страни

бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим узаврелим центрима људске активности мора бити да и мене чека неки посао.

Ипак је признао да краћи рок служе досељеници који су пре тога изучили неки занат или имају утицајне рођаке или пријатеље.

” Али одкуд то да човек који има неки занат, има новаца и одело, у Америци много више вреди него у Идвору, мом родном селу?

мислио на оне ледене ветрове северног Атлантика на исељеничком броду пре нешто мање од три месеца и чезнуо сам да неки хладнији талас дође до ових равница у заливу Чесапик.

Тамо сам нашао један мали хотел који је држао неки Немац из Фризленда. Био је то непријатан старац који је уживао у свом доњонемачком дијалекту који ја нисам разумевао.

ме је убеђивао да сам испекао молерски и тапетарски занат па сам на крају и сам стекао уверење да заиста имам неки занат, што ми је давало много полета. Кристијанови погледи на свет били су право откриће за мене.

броду, свако у Америци мора служити свој шегртски рок као ”жутокљунац”, казао ми је да је то вероватно рекао неки европски ”жутокљунац”. додао је немарно да ћу бити ”жутокљунац” дотле док мислим на то.

Није прошло ни недељу дана а он ме запосли у познатој Творници двопека у улици Кортланд. Ту је већ радио неки његов познаник, Ајлерс, Фрижанин, који је био даљи рођак познатог немачког писца истог имена.

Ћипико, Иво - Приповетке

У вароши се оделшпе. Неки одоше равно у својих господара прошлих година, а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми

—Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био прислоњен. —А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух!

—Останимо! — неки ће од мушких. —Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега? Може нас когод освитком звати.

За јутрењу заложише се хлебом и напише се сити налеваша. Бијаше им пун бардак добре воље понудио неки од тежака. О ручаној доби прибраше просушених, нагњилих маслина; присмочише с хлебом, да не буде сасвим сух.

— Што ће ти тај сир на глави? — и погледа на коврљак. — Начнимо га! — зановеташе неки младић што је до Цвете мамине купио. — Скини га с главе, да га окусимо! — и пружи према њој руку. — Да—ну!

—И сутра је лијепо време, док сунце крваво залази, — примети неки старац. Сви погледаше на запад. Овеселише се што ће и сутра бити зараде.

—Бог зна кад ће издувати! Може да потраје још и недељу дана, рекоше јој неки, што се с њима световала. Онако незадовољна, она оде жупану да је одведе господару да се с њим намири.

—Ето, не прикупих ни за превоз! —Па како ћеш? упита је преко воље неки из друштва. —Та пустиће ме, неће гледати на мало! —А—ја, види се да си невјешта. Нећеш ти данас кући!

Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете. Приспије један виши чиновник и за њим неки трговачки путник. Оба црвена и разиграна, сигурно су долазили управо с ручка. —Дајте ми биљет; знате, уз попуст!

Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу окосише, веле јој: — Што ће нам радници пред Божић! А зимњи је дан кратак, треба да пожури.

Издвојито и бистро гледа у Спасојеву прилику и сама мисао к њему одилази. ....Довео га господару неки окошчасти Црногорац; сјећа се, то је било некако пред Божић.

— рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила. —Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо! — замоли га дјевојка.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Вилхелма фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се круга може изаћи само ако се у неки други круг уђе.

Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност коју би било бесмислено порицати.

Овде се све оно што је било – на неки начин може тек да збуде; а све што јесте – као да се једном већ збило. Тако смо доспели до места када се може говорити

Могуће је дати бар дветри успутне опаске и покоји пример. Тако су, на пример, неки књижевни теоретичари запазили да у националној књижевности посебан значај добија сам почетак – њено заснивање.

И што је нарочито важно, међу тим се писцима налазе и неки од најзначајнијих које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава Петковића, па до Растка

Сада се већ могу назрети бар неки, и то чисто језички, разлози због којих је наш роман био жанр који приметно касни.

што су први пут у романтизму прекорачиване жанровске границе, што је дошло до појаве која је названа „мешање жанрова“. Неки теоретичари иду тако далеко да у поменутим поетичким начелима откривају чак и рани зачетак авангардне књижевности из

Премда су је помињали, на њу су се освртали и неки од најбољих наших познавалаца усмене лирике. Она, уосталом, није обична, него је једна од најбољих лирских песама на

У причу улазе да би обавили неки задатак, а из ње излазе кад су тај задатак обавили. Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац

Она се мора заменити неком новом. И чиме ју је Матић заменио? Заменио ју је синтаксичким јединицама као и неки други песници. Отуда и долазе ова многобројна синтаксичка понављања по којима Матићеву песму лако и брзо препознајемо.

Верујемо, наиме, да се овде могу разабрати неки разлози за то што се у данашњој поезији непрекидно осипа текст и што се ретко и с муком долази до формотворног начела,

Овде је он испробавао различне резове, између којих неки иду и посред речи: (1) Нагнута над географском картом (2) Србије после (3) Косова Мајка (4) Југовића затвара

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Шта ће тамо? ДАРА: Шта знам ја, оправља зубе. Већ четири дана иде сваки дан. ЧЕДА: Тражио је неки секретар министарства спољних послова на телефону. ДАРА: Јеси ли ти разговарао са оцем?...

ДАРА: Јеси ли ти разговарао са оцем?... ЧЕДА: Јесам, али с њим не вреди разговарати. Њега је тамо неки луди ветар убацио у министре, а није за то рођен. За министра се мора, брате, родити.

ЧЕДА: То би лепо било због симетрије. ЖИВКА: Нико ме на телефону није тражио? ЧЕДА: Јесте. Неки др Нинковић. ЖИВКА: Је л' рекô да ће доћи? ЧЕДА: Јесте. ЖИВКА: Баш добро! ДАРА: Ко ти је то опет?

ЖИВКА (понавља у себи): Пера Каленић? Право да ти кажем, никад нисам чула да нам је неки Пера Каленић род. ВАСА: Ни ја, Живка, али он вели: „Ујка-Васо, ми смо род”.

) РАКА (чита даље:) „У његову жену, једну одвратну бабу, заљубио се Ни-ни-ко”. АНКА: Ко је то? РАКА: Не знам, неки Кинез... дакле... (Чита.) „...заљубио се Ни-ни-ко, секретар министарства спољних послова!... АНКА: А, сад знам ко је.

Он је чак послао и проводаџију у кућу, да проси бабу у исто време кад је један кинески смрдљивац, неки Ка-ра-гуа, долазио да проси њену удату ћерку”. (Говори.) Знаш ли ко је то Ка-ра-гуа? АНКА: Ко?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Стога се они не могу доводити ни у нешто ширу заједничку припадност истородним стилским струјама. Неки критичари и историчари књижевности Нечисту крв описују као реалистички роман, усредсређен на друштвено прераслојавање

Постоји, напослетку, извесна зависност између места које неки лик у роману има и угла под којим се роман приповеда. Што јето место истакнутије, што је више дигнуто према аутору,

Као стварно, међутим, оно ће настојати да се појави свуда где то буде могуће, а то значи тамо где се неки догађај описује као ранији - као дат у приповедној прошлости.

45 Да су сви они грешили у просуђивању, а наведени су само неки критичари, мало је вероватно. И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који

71 Као да се уз помоћ анаколута реченицом може изразити неки посебан, неухватљив значењски прелив, што иначе код зеугме одмах видимо: прирок осим обичне има и везу која се тек у

Стога ће се код њега наћи неки ретки примери деловања скривених „наративних механизама” какве ћемо код других, дисциплинованих писаца, узалуд тражити.

Кад се у роману неки лик чешће приказује на једном истом или сличном месту, или у једном истом или сличном положају, као што је то случај

У другом случају простор се опажа субјективно, што одговара имагинираном месту (положају) које заузима неки лик (његово тело); отуд и именовање помоћу заменица (егоцентричких речи, упућивача) они, ови.

узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад - све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили да се одморе, па опет некуд, далеко,

Стога се она и везује за тако ломне, тренутачне појаве какав је „неки глас” у циганској песми, „отргнут звук” у свирци.

И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала кад ће доћи ноћ [. . . ]”.

реци је вода „замртвљена, а сва мрачна, мили и преко брвна, јаза, као при крају свога корита, ваља се и нестаје у као неки понор”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Лековац је он. А од Лековаца неки су већ муфтије и мудеризи, па и они што се крсте — дај, Боже, да постану владике, а он ће да хајдукује!...

— А си познавал некад потура Суљ-капетана? — Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре? — Не знам, ага... — Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?...

Он ме по упиту нежно погледа, обазре се по соби, окрену главу к северу, очи му добише неки нарочити и поносни огањ. И ја се сетих и задивих. Чудни старац не пита само за моје здравље.

Ја сам дошаја код вас не да жалимо моје синове и да кукамо овде, но да тражимо нека врата, неки дерман... Ја сам моју бабовину уватија зубима, ете овако, и жив од ње не се одвајам. И сад... и сад...

још црње, очи дубље упале, али у свој снази неко свечано примирење, преко сурова и зла израза танко-танко се превукао неки душевни смешак. Као после слома, као при оздрављењу. Ту само на угловима очију. Бол и пребол бејаху у измирењу.

Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер. Није девојку, но да прости Бог и образ — праву хаткињу.

Вичемо да нам се отвори. Брзо прилази један сељак, јамачно слуга а не чувар, неки старији Косовац, који свакако није никад пушку ни прстом пипнуо.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Свећа гори, перо спремно, Хартија је ту; Е, сад седи па напиши Лепу песмицу. Ал’ у то се неки лептир Лудо наврзао, Па на свећу, па на свећу — А мени га жао.

— Али свати твоји ћуте. И на твоме бледом челу Облаци се неки муте. Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише. Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише.

На пепелу своме Костур до костура — Непреглед. Видим дуге руке Како мичу прсте, Неки само к срцу, Неки само к челу. А неки се крсте.

На пепелу своме Костур до костура — Непреглед. Видим дуге руке Како мичу прсте, Неки само к срцу, Неки само к челу. А неки се крсте.

Видим дуге руке Како мичу прсте, Неки само к срцу, Неки само к челу. А неки се крсте. Севне брза муња, Нечиј’ приход справља; За њом нема грома, Чека се, чека се — Ал’ Бог се не јавља.

ти носећи, И најмањи ка’но и највећи Из низина (где се само нада) И с висина (где се само влада), Многи верно, Неки лицемерно, Многим’ хора, Некима се мора.

„Та се речца отрцала“ — Веле неки стари; Јест, дабогме, по устима, Али не по ствари. Ова речца, коју давно Не чујем у груди, Ова речца, омладино,

И спот’че му се нога, Нуто, И он је у брљу пао. Ту се, кâ удиљ, свугде, Нашао неки злобимудрац, Плиткоум, брзоплет; Тај одмах на глас поче: „О славни Тале, о мудри чоче, Што бленеш у висину?

ЂУРО ДАНИЧИЋ Само плач чујемо, само гроб видимо, — Ми још и не знамо колико губимо. Страх нам неки стегô бола обилата — И губитке ’ваке тек будућност схвата.

Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће.

Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће.

Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође. Неки те хуле са свезе твоје И веле да си званичне боје, А то је само потвора ниска — Ти си баш доказ слободна тиска.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Хм, ала сте ви мајс ...онај, госпођа, велики, ђаво! ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

То трајање се руга претњи црног и отровног неког сока. Не, неће се отровом то путовање завршити. Неки ће свемир поново да нас створи. Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори.

У камену спава мало сунце што ће нас осветлити. Чујеш ли звездани систем мога крвотока! Понављам: неки ће свемир поново да нас створи макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори над претњом црног и отровног

Краков, Станислав - КРИЛА

— Остављају нас саме... топови одилазе... И у том тренутку се осећање не страха већ тупе туге разли по њима. Неки артиљерац хтео би да храбри ове, који ноћас треба да их штите: — Не одступамо, мењамо положај; пронашли су нас данас.

Разуме се да је после пао. То је било веома занимљиво. Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде.

Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: — Од вас све зависи. Драгомир на тебе чека.

На Казимира је заборавио, непрекидно пио коњака, и увек мислио на самоубиство. Потом су једне ноћи дошли неки нови људи и сменили их. Лупали су спремом и сандуцима, које су носили, командантским столицама и плеханим пећима.

У ниској колиби се димило. Неки су брадати људи седели на баквицама. Иако је одблесак ватре падао по свему, ипак је било тамно.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.

Крупни, наранџасто–црвени мехури какаоа у тамном лишћу, семења рскавичавог и горког. Између дрва дижем неки непознати плод, налик на презрео краставац.

Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро

Белац који је био администратор у Алепу има већ неколико година да се није вратио са путовања; њега замењује неки сељанин црнац који, болешљив, лешкари у љуљашци.

Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.

То је као неки вокални акорд, изненадан и прек. Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија

Од играча је најзанимљивији неки старац, који над младићем што му је пар у игри врти мач као да ће га посећи. Обојица певају за то време: „Раније белац

После сат-два спавања трзам се из сна са радосним узбуђењем. Око мене савршен мрак. Неки чудни гласови долазе из ноћи кроз размаке плетеног зида.

На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села. Неки човек, стасит, уморне, клонуле главе, голог тела намазаног блатом које се већ сасушило, улази и гледа ме ћутећи.

Фетишер је изнео неки кавез са тигровом мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога

— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с њима разговарам.

Не треба у томе, као Брил и други, видети чак и неки нарочити таленат примитивних; белац би животом који црни воде дошао до истих способности.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Нама сте тиме много милије. РАДАК: Па да, Што ненадније, то пријатније! ГЛАВАШ: Остан’те овде за неки дан! Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше...

ХАСАН: Јаваш!... Јаваш!... А, ено, канда, Главаш долази? Потмулу јеку гласа његова Кô терет неки носе ветрови На слабо уво удаљеноме. КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Истина, код Тешице подигнути су још у мирно доба за време логоровања неки шанчеви, али то је само једна линија и кад би она била пробијена, Турци не би даље наишли ни на каква утврђена, ако се

Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу! У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита.

— Ја сам чуо да су отишли да поткивају турске паше — рече неки из гомиле. — Богме, брајко, ако си слаб на бежању, не би ти сметало да се и сам поткујеш; јер док навале Турци, биће

— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја (село у нишком пашалуку).

). (Име је нејасно записано у дневнику и не може поуздано да се прочита; доста да је пуковник био неки Кавказац и име му се свршује на адзе, као код многих његових земљака).

На томе се ппецече разговор. Стигнемо наскоро у Прћиловицу. Свратимо десно у неки разграђени шљивар. Ту ђенерал и цела његова пратња сјашу с коња. Било је подобро хладно.

Пуцњава је пацла, пукот се са чудном праском разлегао по росним гајевима. Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим

Ја хтедох да викнем али се уздржах. Неки помућен осећај необичне горчине пресече ми реч у грлу; причекам неколико тренутака да се успокојим, па онда приђем

Рекав то он ободе коња, а ми за њиме — и не заустависмо се до Житковца. Ту на друму нађемо неколико наших топова. Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић.

Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.

Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада гуја

Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада гуја присојкиња.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Записала си име Злаћаном руком ту, И скинула си тиме Ту страшну уклетву. И подигла си цркву Кô тврди неки град, Оживела си веру, Пробудила си над.

Ти си онда дете била, Ја те нисам ни познавô, Кад сам снио цветак неки, Цветак кој’ сам обожавô. Онај цветак — твоја слика, Онај мирис — душа ј’ чиста, — Не срди се, јање моје, Кад ти

Твој је живот притиснуло Ратних дана крило, — Нестало те — нико не зна Шта је с тобом било. Неки веле: „Изгорела Сред оних вијора.“ — Чиј’ је живот у песмама, Тај изгорет’ мора.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце. Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор. „Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше.

Затим оспе у правцу куда ми идемо, или закркља на целој линији. Из даљине као да допире неки жагор, док у једноме моменту не зачусмо јасно нечије: „Уре, уре!“ Застали смо.

Мало ниже пуше се казани. Около војска лежи као снопље. Болничари превијају рањенике. Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове.

„Ми се овде налазимо на последњем прагу. Толико смо још успели. Јављају ми баш сада да су изгинули још неки војници од њихове артиљерије. Ако ли нас макну и са овог положаја, бреша ће бити огромна.

Иако су четници дисциплиновани, овом приликом су гађали без наређења. Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом.

“ Били смо на граници стрпљења. Узео сам дах да командујем. Али неки унутрашњи напон издиже ме. Промолио сам главу изнад бедема од камења. Мртва ноћ... Живог створа нисам видео.

Позвао сам десетаре. Договорили смо се да питају да ли би се ко добровољно јавио за овај посао. Јавио се одмах неки Милош, који је на маршу, баш дан раније, добио батине што је појео своју резервну храну.

Сумњам да се и један читав из тога вода вратио натраг. На крају нам напомену да је за Милоша мислио да је неки бугарски војник који је дошао да га изнесе. Од болова није очи отварао. — Али да сам знао... не бих се дао жив у руке.

Ту није било јединства команде. У оном мраку, војници су били препуштени и тукли су се појединачно. Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом.

Када сам отворио очи и погледао ров, прва ми је била мисао: „О, данас је јуриш“, и тада се сетих оне змије. Неки непријатан осећај је прострујао кроз моју душу... Небо је било титраво плаво.

Наши припуцаше. Он диже руке увис и паде. Убиствени замах челика наше артиљерије издиже људе као талас. Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења.

Четници се прикупише око мене. Прилегли смо иза неког заклона. Појма немам где сам. Везу смо погубили. Неки тежак задах испунио маглу, па једва дишемо. Сигурно од лешева, што леже већ толико дана.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Прередак је одиста случај да би неко — реч је наравно о правим писцима — могао одабрати за свој песнички језик неки други сем матерњи. Случај енглеског писца Конрада тако је усамљен и особит да заправо не казује ништа.

Случај енглеског писца Конрада тако је усамљен и особит да заправо не казује ништа. Данте, Петрарка, Бокачо и још неки из њихова круга писали су додуше истовремено и италијански и латински, али оним латинским који је за собом имао богата

Видаковића, толике сиротане ситније од њих: — они паралелно пишу на оба језика, незадовољни са оба, не присвојивши, неки међу њима, ни један од два коначно. Шта све то значи?

ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на

Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, — То је а

Рашириће гране, осенчиће ’лад, А њему ће прићи путник неки млад. Оставиће терет, с лица отрт зној, У мислима тражећ он завичај свој.

Скерлићу, са молбом да неки Скерлићев ученик преписивање доврши. Када је оно било готово, Скерлић га је послао Остојићу у Нови Сад, са следећом

Најранији превод ове Хорацијеве оде вероватно је онај који је, као додатак к ч. 15. Новина серпских за 1821, штампао неки А. О. М.

Нашао сам, на пример, да је Хорацијеву оду Интегер вітае компоновао за мушки хор „пре 1811” године неки берлински очни лекар Фридрих Фердинанд Флеминг (Флеммінг; в. Меyерѕ Леxікон Леіпзіг 1927, ВИ Банд, С. 490б).

се оданде огорчена, бележи у свој дневник следећа размишљања: „Мамица ових господични била је на један дан пред тим у неки сватови.

је из Беча послао Змај, у то доба још страстан читач старих немачких часописа и антикварско цуњало; Рајић је написао и неки сатирични спев, Војвода Шиподер, и штампао га у календару Ружици за 1834. год.

год., који је као неки „српски Дон-Кихот”: „Кад би се та песма нашла” — пише М. Б. Милићевић у Поменику 1888, 610 — „вредно би било

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Ко чека, знаш ли? ВУЈО: И рећ ти шћадијах — ал’ ти ме збуни, свијетла госпођо, и ријеч ми прекиде. — Неки чојек, дијете ли? И имена ми кажева, ма некако смијешно, те га не утубих — доније ти књигу из Мљетаках...

БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко? Убица неки, или очајник, Коме је поглед људи омрзô, Те веће сити сунца божијег — Кроз поноћ рију као кртице.

И сад се тресем — Црну сам Гору, кнеже, уснила, Ал’ не онако као што јој је Природа својим горостасима Кô неки ремек свог величанства На дивље чело стења храпавог Метнула круну, облак мргодан, Да јој озбиљом мушку прилику

А моја Манда, како на магарцу мрзи, још би ми неки пут и сировицом грбину нажирила... (Вујо се прекрсти.) Шта је сад то?... Да није само она!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Види ти њега! Он да мени заповиједа! Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио кô неки господар у мојој рођеној кући. — Ама, није, оче прото, већ... — Шта није, шта?! Е, е,! — стаде се пакосно кесерити.

Нема вајде крити, драга ми је и слатка, али неки пут ражљути се, па 'оће да ме удави. Да ми лањске године о Лучиндану не даде свјет један царски оружник горе на

Судац: А какву прáву траже газде?... Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде... Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде?

Писарчић: Помрчина, Давиде, помрчина, па не виде од очију. Давид: Море и то бити... Неки ме дан, баш ће бити у прошли пазар, пита газда Стево: „Признајеш ти, Давиде, да си српски, прекославни, школски,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне. И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини.

XXXИX Зашто кад ме твоја реч горко заболи И када кроз тебе све у мени плаче, Привлаче ме теби све више и јаче Неки непојамни таласи и тмоли?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш. Ето, човек је хоће, није да неће. Баш пре неки дан опет ми је рекао: „Кад би се ми ородили, господине капетане, где би нам био крај!

ВИЋА: То је онај кројач женског одела? ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, он! Пре једном, кад је долазио да му платим неки рачун, па га ја учтиво избацио из канцеларије, дигао је такву дреку против власти, да сам одмах приметио да је

Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак.

Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак.

(Звони.) МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико! ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао? МИЛАДИН: Па ево шта је: неки Јосиф из Трбушнице... ЖИКА: Знам Јосифа. (Опет звони.) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па..

ВИЋА: Па зар из 'апсе? ЖИКА: А што брате, ако је и у 'апси, он је опет грађаниин. А није да кажем да је за неки злочин, него протурао лажне динаре.

Разумеш? Читај, господине Вићо! ВИЋА (отворио је први листић хартије): Ово је неки рачун, шта ли? КАПЕТАН: Читај, ти само! ЂОКА: Али, забога! КАПЕТАН (Боки): Пст! (Вићи.) Читај!

КАПЕТАН: Хм! Хм! „Шест кошуља, Три пешкира, четири пара гаћа”. Зар му то не дође, господин-Жико, као неки распоред војних јединица? А? ВИЋА: „Две јегерке”. КАПЕТАН: Две јегерке, а? И то ми као нешто сумњиво дође.

Има ли још што, господине Вићо? ВИЋА: Има на овој страни неки запис. КАПЕТАН: Читај! ВИЋА (чита): „Противу затвора”. КАПЕТАН: Аха, аха, ту може још да буде нешто.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

И што је најважније у време кад су готово све књижевне конвенције подвргаване сумњи формирали су се неки од најкрупнијих писаца 20. века. У почетку је међу новим, бунтовним писцима најистакнутији Милош Црњански (1893-1977).

ликова виђен је колико необичан толико и чаробан свет у роману Црвени петао лети према небу (1959), који је - као и неки други Булатовићеви романи - преведен на већину светских језика.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Уздрма се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки дух пролеће. На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала...

“ 11. јануара 1867. ОТАЦ И СИН Једанпут иде стари Амиџа Кô неки седи мандарин; А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

5 Бездетан, на истину грем. Синови прате ме и кћери. СТРУНА 1 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела смрћу дâ гласа струна.

Плакало ил’ певало, трнова за уздарје плете му се у потаји круна. 5 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела срћу дâ гласа струна.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама. Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у

Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада

Ако не бољи од оца, а оно бар као отац. Да се одржи бар ово што се има. Да неће и он бити као други, остали. Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па

меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.

У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.

Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит. Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само

вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће,

никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик. Зато баба Стана, љута, чисто махну све.

Немам ја ништа више. Ти имаш све. Све је твоје. Ја ништа више! И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу,

у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико

И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено. Чисто као неки гост. Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе,

Послови су били у највећем јеку. То је био као неки излаз за све њих. Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

идентификовање говоре извесне чињенице: 1) богиша бере се, и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику постоји слава Богиша, везана за култ светог Петра

Ту в. неки скину чим сунце огреје (ГЗМ, б, 371; 374). Овај обичај заједнички је и другим неким ие <= индоевропским> народима,

Теј од д. пију жене које немају менструацију (ЗНЖОЈС, 11, 263). Неки, међутим, мисле да од свих трава »једна јединцата« д. није лек баш ни од чега (ЗНЖОЈС, б, 129).

, и онда је девери три пута око огњишта обведу (іб., 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји. У Загорју када уочи славе домаћин послужи госте ракијом, они му даду ј. (БВ, б, 1891, 74).

»јер ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 109). И ватра на којој је парена кудеља и цело огњиште на неки начин опогањени су.

, под којом се нико не сме одмарати ни спавати, нити се сме близу ње настанити. Неки човек откине грану, па му побесни коњ; а кад је грану вратио, коњ му оздрави (Софрић, 148). — Култ л.

Понекад је потребно да п. која се за лек употребљава буде добијена или справљена на неки изванредан начин. П. самлевена у глуво доба, замешена са водом у којој су ухваћени сунце и месец када се једу, и

августа (ЖСС, 139). Обично се прича, као αιτίον ‹= узрок, повод› за уздржавање од рада, како је неки човек тих дана радио око сена, па ударио гром, или дунуо ветар па однео и њега и с. На Мишји дан (27.

Многи народи брижљиво су ограђивали, па неки тако раде и данас, гроб каменовима, или би га пунили камењем, очевидно у истом циљу.

може да ожени, треба — каже се — да ћутећи копа бели трн, док га целог из земље не ископа, и да на његовом крају нађе неки црвени котур.

у планини, изненада се у младу недељу ноћу разболи од пробади и, уплашен да не умре без исповести а сетивши се да се неки брђанин исповедао букви, у зору се одвуче на рукама и ногама до прве букве, исповеди јој све своје грехе као и попу

ВИИ) младићи су припремали лиле од трешњеве коре и са запаљеним лилама ишли кроз село унакрст, звонећи звонима, а неки су стављали и маске од тикве на главу. Пред сваком кућом су викали: ,Сирца, зарца, мајо. Рикало, букало, пјевало̓.

Ћипико, Иво - Пауци

Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и

Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп.

прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.

А шта нама, хришћанима, жели, дао, брате, њему бог.. . Неки од наших хтјели се уписати, па не хтједе их примити, — вели: „Ово је само за моје жупљане!

Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре вина и пију— пазари. Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати.

Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији. Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратит се раздраган мишљу да

Васо иде од куће до куће, хвали земље и измишља цијене. Вели, и куне се: „Нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, набацио преко тога још четрдесет талијера!

Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малаксава: кад ће из дуга изићи? И сјети се Раде. Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом. До неколико дана вратиће се из војништва гдје га је за два мјесеца узело.

И жељаху неки просена сјерчана круха као мане божје... Све се село скупило да бискупа причека и на догледу градских кола стаде

А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена ... Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.

Разгледа се по цркви и застајкује. На великоме олтару служи неки свештеник: по банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу

Рубач нареди рондару да поведе краву. —Илијина је, вељу ти. —Не мари... Уто бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана. —Моја је крава, — вели Илија, — зна све село... Имаш ли карту од суда?...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ова несрећна створења верују да је Доротеј чудотворац. Јелена Данас смо сазнали да је у манастир дошао неки калуђер из Ариља, за кога кажу да је вешт видар. Могла би то бити прилика за Лауша.

У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави дечак, дијак, са великим знањем и умећем. Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравичке, наредио ми да

очију, примакавши главу сасвим близу голом Лаушевом бедру, брижљиво је претраживао љубичасту красту као да тражи неки мајушни трн који се изгубио у дрозги од гноја и тамне, згрушане крви.

Има ли људског срца које може да отрпи? Димитрије Пре две године у Вратимље је доскитао неки Јевђеније, пробисвет и варалица.

Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази. Да ли је то због потајног Јелениног презира, због њене сталне и тихе патње, или

Говорила је како је добри бог створио људе једнаким и како сваки има право на мало задовољства. Као неки анђео послан с неба да васпостави на земљи поредак правде, тако је и она међу нама занемарила све разлике које су нас

Лауш је лежао болестан, рана му се најпре замирила, онда се позледила, опет замирила па опет позледила. Неки су то одмах довели у везу са Јањиним прогонством.

Чула сам да је неки стари, отмени властелин, нагнувши се за време обеда према Лаушу, шапнуо: „Лепу кћерку имаш, стари мој“.

Кирча је тврдио како је она приблесаста и како се крила од нас зато што је неки враг ушао у њу. Кирча Не разумем те људе. Зар им њено понашање није чудно?

Језиво завијање у ноћима са месечином, режање и урликање испунило је долину. У људе се увукао страх. Неки су говорили да је све то у вези са Прохоровом смрћу, јер, кажу, Бог је послао звери да казни оне који су пакошћу и

све то престало, светло је утрнуло у његовим зеницама, престао је мрмор његових неразумљивих речи, усне које су се неки тренутак раније мицале, постале су модре попут иловаче, укочене у задњем очајничком покушају да нешто изговоре, ухвате

дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће. Неки су и сами поумирали чекајући да га наследе на месту игумана. Као да је све то знао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

дрема, И јуначки клефта на пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.

1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И влажни, гробовски ветар океан

И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно звоно Запева цео сâд.

Мора мислен човек јако да се чуди, Какво је то доба, какви су то људи? Чудан неки укус завладао њима, Свуд се новост тражи и одмах се прима.

Бог је чуо њину вику, па не знајућ шта је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази целог пакла на царство ми јуришају.

И сутон је подô меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то: „Да л' се чује ново што?“ „Ах, чуће се!“ абат на то, „Не питај ме више за то!

Уз удар сребрних струна, Извесно левента неки поздравља срдачног друга. 1889. ОПСАДА БЕНАРЕ — ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА 1.

Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава. Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Немојте се чудити, ја сам баш неки дан проучио план Вавилона што га је публиковало Немачко оријентално друштво, а тај план је, као што сам се ево уверио,

и Ерехтејона и упознам све њихове мере и пропорције, зар сам зато проучавао толике планове и слике Акрополе да ми неки бедни чичерон са његовим патетичним левантинским француским тумачи њене лепоте! Ништа ми овде није непознато.

“ - „Многи говоре о томе, Питагорејци, да се Земља обрће, услед чега настаје смена дана и ноћи, а неки да се она и у простору помера.

Та њена ногица, мајушна каква је била, знала је каткад и да поклизне. Тако бар причају неки мргодасти историчари. При свом повратку из Атине, који ме је опет ноћу провео, кроз Грчку, имао сам кратак, али леп

Зажелео сам се Вас и мора. Али лађе садањих саобраћајних линија мора нису за нас, нама је потребан неки класичан брод. А треба да је веома удобан, јер смо, обоје, у том погледу, веома размажени.

У томе првом питању није било размимоилажења, но шта ваља после тога урадити, ту су се мишљења разилазила. Неки су мислили да се треба на томе првом акту зауставити, па задржати до даље одлуке Јулијански календар, који би се у

до даље одлуке Јулијански календар, који би се у својим датумима разишао од Грегоријанског тек 2100-те године; неки су опет, изгледа, помишљали на потпуно усвајање Грегоријанског календара.

Од Његове Светости чуо сам при растанку лепе и топле речи, које ће ми вечито остати у души. А неки дан добих ово писмо. „Мелетиус, милошћу божјом архиепископ Константинопоља - Новог Рима и васељенски патријарх.

“ - Ми стигосмо у његову телалницу. „Наш нови власник мораде нас спочетка прикрити и гледати да нас на неки начин прокриумчари. У том послу био је врло вешт и окретан.

Наше кости, тј. поједини листови Архимедовог списа, испретурани су пре но што је на њима исписан нови текст; неки од листова стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни

Кад је тај мучни посао довршио, он одахну, задовољан, и рече гласно: „Архимедово дело „Ефодос“ које напомињу неки грчки и арапски списатељи, али од кога се, сем тог наслова његовог, није очувало ни словце, пронађено је и

О томе сам се и очигледно уверио неки дан. Бавио сам се послом у непосредној близини Солуна. Онде је сада, када су дани најдужи, већ у осам сати увече мркла

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Од увек сте такви. Од увек, кад год овамо дођете, да вам је само да се наједете и напијете. Је ли овде неки хан, механа, или каква — Боже ме прости! — црква? (Слуша. Чује се из далека, али јако звоњење звона.) Зар већ звона?

Може се неки пут и онако, јер, ако је за вајду, доста је. Али она ни то, ништа неће. И, кад неће, мора да је болесна; него чудо ми

Чак ми је мило. Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је... Па да не треба каква молитва, какав парастос?

Чак ми је мило. Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је... Па да не треба каква молитва, какав парастос?

И онда сваки пружа дуван и части. А где пазарим, наплаћује мање, те ми по неки пут и готова пара у џепу остане. ТАШАНА (добродушно): Де, де... нека те чује само хаџи Риста и други па ћеш видети!

Служба се већ одавно пустила, јер ево већ и црквени просјаци иду по кућама. И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш.

ХАЏИ РИСТА (побеђен): А, јест, и то је било. Јесте, било је, било. И зашто? Видим: и он као и ја: једе, пије, па неки пут и више и горе од мене. Дакле, и он грешан као и ја.

Седи! Сад ће Стана донети. (Да скрене разговор): Ето баш пре неки дан била је код мене Лена (седне), твоја сестра. И не знаш колико ми се хвалила тобом.

Младога газду сретох на капији. Поздравио те. И пита: »Шта ради мајка?« Не може, вели, да дође. Са трговцима има неки посао, шта ли. А у кући, сви су здрави. И, каже, да мало Миланче већ одавно проходало и већ говори. И већ тебе тражи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” запита напослетку мајстор. „Видео сам; а сам вам хвала што се не наљутисте.” Костица као да је тог дана положио неки важан испит.

Постепено, почео је у читаоници да се посвећује и национализује. Он није схватао ствари добро повезано, али је извео неки регистар о географским и политичким чињеницама у вези са српским народом.

Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу. Седе мајстор Коста, поручи неки слаткиш, како то већ бива, тачно осети да му се нико није обрадовао. Збуни се, заболи га, и упаде у другу неумесност.

Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино, смерност, неки сладак глас, и нарочито осмејак, који, уосталом као код свих што од туђина стрепе, некако дуго остаје на лицу.

Ристана прича живот сироте: живот пун рада и жеља, младост пуну страха од старости. Мало-мало па каже неки чудан израз; српска реч, али необична.

Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело. Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени.

Мајстор Коста улети натраг у радњу, дочепа неки предмет и расцопа огледало. Улети сад за њим и мајсторица и дрекне: „А гле откуда Ристина нарав!

„Можда је у њему пропао неки талент?” рећи ће неко. „Пропало је ту више него талент: није тај момак као што треба.” Мајстор Коста стане на

Неке гвоздене шипке једнако излазе из неког ваљка, и пружају се као живе, као неки дуги прсти. А увуку се, а истуре се.

Риста тражи исправе за прелазак у румунско поданство. Жена и деца су код њега, нашао се и за жену неки рад, живеће се. Мајстор Коста изда још један мали стан и сабије се у крајичак куће.

“ Мали оронуо старац који је почео слабо да чује и још слабије да види, сродио се с биљкама на неки ососбит начин. Почео је мирисе биљака да прима као неки говор.

Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ако будете снисходителни разрешити је — она такве тајне у себи содржава, таки ће нам показати неки пут — љубим вам руку. ЗАГОНЕТКА »Нема ствари на овом свету веће од мене. Јупитер па ја, којима су сва возможна.

Једни помисле да се тресе земља, а други да кућа горе, неки опет — да је дванаест сати, и срде се што јошт нису ручали.

Њиово закљученије није на меканој даски основано било. Јер не дође време ни до печења кад се неки људи гологлави укажу. Зашто баш гологлави, ја не знам, може бити гди је велика врућина била.

Ова, дакле, госпожа узевши по дужности бригу људе извештавати, приповедајући како је неки младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако

К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле: учен-није) показати, а второ, папир навалице трошећи ситна трошка себи прибавити.

и ја и ови поштени људи право имамо, мислим да вам не треба спомињати; чули сте јучер разговор наши господара како је неки филозоф дисертацију у шест части издао, да стари Римљани нису стакла имали, нити су могли имати, и баш кад је књига из

Истина, неки стихотворац учини ми почест и на то ми једну оду начини, али колико ода има по свету које нису ништа друго него подсмеј

»Овај аутор као окреће да смо ми Абдерите, а он неки Демокрит,« (:чује се глас рецензента, који нам совршено даје познати да је Абдерите читао). »Али молим, г.

) Као прибавленије к овим памтења достојним житијима долази да, следом неки новина, један магарац сада страшно вниманије у Паризу подиже.

гођ наше девојке да виде оћеју ли се удати, и чисто је уском неком путањом јашећи задремао, кад наједанпут особити неки с леве стране шум њега пробуди и вниманије његово на себе обрати.

— Неки напослетку при женидби све презиру, и при бирању сопутника будуштег живота свога само на лепоту гледе. Добро би међутим

Мати јој казала да се чистије обуче, доћи ће неки из Вршца да је виде. Ето ти просиоца. Младожења не би сам себе познао како се накитио.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

У мени се јавио неки револуционарни инстинкт и ту сам беспослену буржоазију у прозору страховито мрзио. Осећао сам потребу да јој се, уиме

већ скувану кафу и пошто сам петролеумом из лампе залио салату — вратио сам се мирне душе и савести, као човек који је неки важан посао свршио, и легао у кревет жмурећи, као да најдубљим сном спавам.

нисам имао никакве нарочите потребе, али је бријање некако у мојим очима и у очима свих тадањих матураната — било као неки спољни знак зрелости. — Млади господин жели да се шиша?

То би била на неки начин вредност писмености изражена материјалном вредношћу. Штета је што се данас изгубио тај идилски однос између

Изгледали су нам зуби као дирке од клавира и чак неки Сретен Алексић, који је сва „јотована“ слова (ћ, ч, ђ и џ) изговарао као једно једино, не могући да их разликује,

Учитељ увиде да нам ипак на неки начин мора да објасни цифру 100, коју смо морали научити, и узе овако да је тумачи: — Један је, рецимо, муж.

велик број хришћана и дан-данас — била једна збирка разних чудноватих и невероватних прича и ја не видим да је то био неки страховити грех измешати све те приче као што сам то ја учинио.

Тако смо некако ухватили да после онога „према томе“ треба увек ставити две тачке. Тачка и запета је неки хермафродитски знак, који није ни тачка а није ни запета. Можеш га метнути где год ти је воља, ништа не мења ствар.

Можеш га метнути где год ти је воља, ништа не мења ствар. Један од мојих другова, неки Илија Сушић, стављао је при потпису тачку и запету на крају презимена и, да видите, врло је лепо стајала и ту.

Можете мислити већ како су гласили ти писмени задаци на тему „Испеци па реци“. Неки Живко Средојевић написао је цео писмени задатак у неколико речи.

Други опет, неки Сима Јагодић, — ко зна где се инспирисао том философијом — овако је решио задатак: — Реч не треба извадити из уста

Трећи опет, неки Остоја Поповић, син сеоског свештеника, овако је народски објаснио ствар: — Све што улази у уста треба да буде печено.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру! Неки ме умор спопада, а глава заноси, као да ми се спава! Никад краја. Гр-ру! Гр-ру! Гр-ру! Гр-р-у!... Гр-р-р-ру! Гр-ру!

Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко

Повремено би блеснуо у грудима расни инат. Неки веле — јунаштво. Напрегнутих нерава и стиснутих вилица, у вихору граната, гинули су пешаци, очекујући непријатељску

Увело лишће зашушта са стране пута. Хладан ме зној проби. Командир је ћутао. Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе. Опустих дизгине, и извадах цигарету.

Али, и они што остадоше нису у бољем положају, тешио сам се. Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова. Куће су биле затворене, нигде светле искре, као да је цео свет замро.

Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса. Сатерани у мртви угао, под заштитом ноћи, одржава се као неки ратни савет. Шта да се ради?

“ Ево смо... порта... Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе. Бичеви зафијукаше. Топ пролете... Они у порти трче...

Свитну пламен... „Ура, ура!“... Коњ се у месту окрете... Сударих се са командиром... Неки коњаници... Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо...

За нама је остала пустош. Народ је у већини остајао на своме огњишту, надајући се да ћемо се ускоро вратити. Неки су полазили али кад би видели да одступању нема краја, остајали су онако незаштићени насред пута.

А и он то говори гласом као да препричава неки безначајан догађај. Други војници, занесени својим јадима, нису га готово ни слушали, као да је у њима потпуно утрнуо

ЈАНКОВА КЛИСУРА Није више била у питању никаква наша одлучна офанзива, већ само да се на неки начин спасе ово мало војске што је остало. Непријатељу је у огромним масама надирао са свих страна.

Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде. Али сада, пред болним сазнањем да већина народа остаје, одушевљење се

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сва је митологија умрла била заувек. Тако отпочео нови неки раздрузгани живот: На аутомобилима црвеним који су јурили кроз ноћ И између кућа Војника четири држала се усправно, Па

Какав је данас диван синуо дан: На сунцу се расцветале све руже, Живот Ј о в а н а неки је далеки сан, Из чамца гледам како рибе круже. Под таласима гледам како рибе круже.

Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне руку Па помилује дојку и грло бело: И зарије се у тебе сав без бола.

се кроз сан и љубави Како ћеш утонути у немогућности (Где неће више лећи трбуси и сни, И којим као да владају неки други закони Који већ и нису закони Но изненадне неке радости и неподношљиви болови): Кад је за тебе и то настањено

Смећу - ха, неукротљивче! Да извучем и све хајдуке Из помрчина где неки храст кашље луди Од дрхтања, па просипања, па болова!

Ево нас опет у натурализму! узвикнуће неки. Хвала Богу! одговорићу им ја; у натурализму, не песимизма и напетости, но ослобођене воље за непосредност и лепоту!

у неиздржљивом болу Што не сагледају Закон свој ни са једног врхунца; Ја знам Месечаре и Сунчаре које привлачи тајни неки зрак у ноћ Никаква снага неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам

И спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гладних срамота, Ви нећете потећи никад кроз злочиначка уста!

у певању Мора у ком звездани и млечни натапају се трази, Прождирући зелене азуре где, у посмртном пливању Опчараноме, неки дављеник замишљен слази.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, тек што удахну капљу ваздуха и повратак је неизбежан. Грана, сигурно, зна неки паметнији пут! Седефна ружа наклони се коралној грани, решена да је упита за савет и од ње затражи помоћ.

— Наравно, кад сам већ у Горњем свету! — одврати корална грана мислећи на себе и своју стену. Неки други свет ,није је занимао. Одласци? Путовања? Којешта!

— Као патуљак-сунцокрет! — исправи га један од браће, а мама се трже. Не памти се да је икада неки сунцокрет одбио да следи сунце! Нити да се родио тако мален и својевољан!

Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки... Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река!

Нађе се дечак на стени не већој од мараме, кад чу некакав писак, неки јаук. Погледа мало боље и виде: то мрави пиште и моле: — Спаси нас, Ведране! Помози!

И нехотице лептири су је подсећали на цветове које је неки луди ветар захватио и понео. И у сну и на јави поче се Капљици привиђати Цвет.

— Гле, неки су од њих зрели! — ускликну жена и набра читав сноп макових чахура. »Могла бих их понети собом!«, помисли и као крилата

— Ја сам твој син! — рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу.

Убрзо се читаво поље око младићеве куће црвенело као да га је захватио неки изненадни пожар. Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и

Нигде дрвета: само неки ћутљиви, ужурбани пролазници. Чак јој се и рођени син чини туђим: поседео, погрбљен, ћути. Тако, ћутећи, и на онај

— Дању су оне рибе, бар људи мисле да су рибе, ја једини знам шта су... — пружи Софроније руку, а на то као на неки тајни знак заиграше она малена створења лелулајући косама и хаљинама. Ко зна колико је то трајало?

обриса дечак стубиће сата између којих се клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу звоњава, након које неки јако удаљен глас рече: — Очисти ме! Чији би могао бити тај глас?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ништа њему неће бити. СТАНА Јест, ништа. (Погледа на улицу, одакле се чује поред песме и свирке и по неки пуцањ из пушака.) Како ништа, кад ено и пушке бацају! ВАСКА Е, какве пушке!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона

Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ

Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Она је поред осталог утицала на одржавања немањићке традиције у племенској и за дружној традицији, а неки њени високи представници (патријарси и епископи) организовали су и водили устанке.

За петнаестак година његове владавине (умро 1371) распало се Душаново царство: неки су се великаши одметнули од Уроша (стриц му Симеон и Ар.), а неки су се врло осамосталили.

), а неки су се врло осамосталили. То је једина историјска истина која је сачувана у песмама о Урошу, све остало тамо је легенда

Кнез Лазар је пао у турско ропство и погубљен је по Бајазидовом наређењу. Познато је и то да су неки босански великаши били заробљени и одведени у Малу Азију; за њих се тек после ангорске битке сазнало да су у животу.

Војни људи су наступали један против другога са својим заставама. А беше неки веома одличан племић (Милош) којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити.

прича углавноме овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки „гледали кроз прсте“, те да је „због те невере, зависти и неслоге неваљалих и неверних људи била изгубљена косовска

Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу

Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу

И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили су

Свакако је то био Тадија Петровић, савременик Сењанина Ива, а постоји и претпоставка да је то могао бити и неки котарски јунак — Мандушићев сестрић Тадија или који други — с обзиром на то да су Турци називали Сењанима не само људе

“ Са друге стране, неки историјски неодређени ускочки јунаци добили су значајно место у песмама. такви су, између осталих, Комнен барјактар и

словенска антитеза. Многи од оваквих почетака нису непријатни кад се понављају, а неки су чак и веома лепи. Словенска антитеза, на пример, не уступа ни пред таквим оригиналним почетком као што је: „Нетко

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На

дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци! Да они мене нешто замоле, на примјер да се играмо „труле кобиле“или шта било друго, ја бих одмах скочио.

— Пст, мичу се! — прошапута једна дјевој чица. — Мичу се кад их ја мичем! — забобоњи из жбуња неки дјевојчицама добро познат глас. Читава група сад мало слободније живну.

Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе, уместо трнова жбуна чучао је црн медвјед.

Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже!

“ Стриц прочита необичан натпис и поче да се буни: — Их, ко би то носио! Па то ће онда испасти да сам ја неки отров за пацове. Лазар се насмија. — Па и мене зову Мачак, а то је смрт за мишеве. Таман спадаш у моје друштво.

— Марш натраг, чујеш ли! — повика Стриц, па пограби са земље неки суварак и баци се на малишана. Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад!

добро је, али може и боље. Дугачки Стриц протрља ногу о ногу као скакавац и предложи: — Да метнемо на колибу неки натпис као што има на школи, љепше ће изгледати. — Натпис, натпис! — заграја читава дружина.

— Шта то копаш, мајсторе? — Проширујем отвор на овој пећиници. Ово сам још неки дан открио. Јованчету зажагрише очи. — Чек да завирим... у, па ово је отишло дубоко под брдо. — Бог те пита колико.

— Онда данас нема ништа од уласка у пећину ожалости се Јованче. — Да сам бар ја понио неки фењер и сам самцит покушао да се увучем тамо.

Једини Николица напући усне. — Их, да ми женско дође у логор! — А твоја Жуја? Ваљда ми је она неки мушкарац! — заједљиво дочека Стриц. Николица убрзано затрепта и у чуду се загледа у своју кују.

Тек што је то изговорио и почео да се смије, кад из дубине ходника, из неодређене даљине, као неки одговор на његове ријечи, доприје једно танко, подземно: — Еј! Два мала истраживача скаменише се у мјесту.

Одједном се оно претвори у праву галаму. Неки љутит глас дрекну високо из крошње дрвета, на десетак метара испред њих: — Ако то буде истина, одераћу жива Лазара

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу гнезди. Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?

дуси саздати племенити, да како сам за спасово богонарођење од врла лепог к мени гласоноше навикла, тако и од вас саде неки добар разговор ми да дочујем...

Није ли све једно — земља и прах! Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке мршине липсале Од њега се грозим.

ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА Бијаше у тојзи персијској страни поиздавна, јоште при Мојсеју боговидцу, неки пустињак влхов. Кано и пророк погански бијаше. Ама и с ангели бесеђаше, Бога небеснога по некој прилици сазнаваше.

« Чатући они то Валамово писмо, врло су се бојали мнедући им да ће доиста неки силовит од Израиља цар с војском на њих тамо доћи, те им сву земљу похарати и поробити, које опет под мач дати.

Ама Бог за то тако му одчали то злоте: кад је био обступио неки Тиваиду град с војском узимати, стојећи му под беденом, једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена

И ноћом кријући неки одоше чак у Витлејем, провреше се и донеше му хладне воде изворне. А кад пред цара изнеше, разабра како су плахо

у суботу и на празднике им даље не ходити кроме толико ножних ступала, те та гора Јерусалимљаном суботна шећња бијаше. Неки у суботу тамо и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка

Зао бијаше и неки тамо у Русији литовски кнез Витолд; замота жива човека у медвеђу кожу, пак наваби многе псине на њу, да је зуби

Опак бијаше неки Фалерис: распали мједена вола и жива човека у њега затвори да би се чуо во јер риче кано жив. КОДРУСОВ ЖИВОТ Кад је

АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН У неко доби бијаше велико на гласу неки изуграф именом Апелес и састаше се код њега многи понижи иконописци и почеше се међ собом натпирати који би од њих

ЈАСЕН Пише неки доктор, зовоми Плиниуш, за јасеново дрво да има велику у себи страховиту снагу на земљане гадове. И змије и гуштери и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и

Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и

А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако нека имена!

А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако нека имена!

А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена будибокснама; неки Тане „Домаћица“, неки Ване „Јагурида“, неки Гане „Мајкина душица“, — и све тако нека имена!

Ама брго, рекни, да дођеш!...“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе. Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.

“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда. — „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та неки женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе, — ама знаш кол’ко су дуге!...

“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда. — „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та неки женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе, — ама знаш кол’ко су дуге!...

И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...

Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлијски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а

њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.

Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем. Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још