Употреба речи некога у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Он је негда код некога практиканта послуживао, па му је овај поклонио цело своје изношено одело — о своме имендану; а кад је себи купио

Е, није вајде, морам још данас отићи да му однесем и оно мало животне водице, што сам, још док сам на знату учио, од некога апотекара добио... Вели, од свачега лечи, и од грознице, и од кашља, и што већ има болештина на свету...

само недељом и празником, одлазио би мало до записа; јер у оно време не беше у Планинцу цркве, него, лепо, у сенци некога стародревног храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто мало поручају, па се онда

— И ја не марим за ову варошку галаму, — рече учитељ, седајући на некога белца, који је такођер много тешких година морао упамтити.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Један персијски цар, идући у лов, дође по случају у колибу некога пастира, види ту дете благообразно и остроумно, заиште га од оца.

Ако ли (како се често случава) што има изгуби, ништа му не остаје него срамотно име. Ево један кратак разговор некога старога капетана Рашковића, из Голубића у Далмацији, с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан светога

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Али Хаџи-Мустафа-паша, кад се утврди мало у граду, потпусти некога Турчина, те Кара-Смаила, кад је из амама изишао, кроз прозор једне куће из пушке убије.

и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве.

је Пуљевић крадом у Варадину дао оправити, и кару и све као најбољи топ спремити; и кријући и топ и ђулета и топџију, некога Мату Немца, на Кленку, крадом ноћу претури. Добисмо топ, сад тко јако ми Срби!

” Накупи 10, 15 ли бескућаца, удари у Грабовац ваљевски, по̓ара један дућан робе некога Ђорђа Маџара и однесе; и тако све узгред зулум је чинио до Мачве; по Мачви, ̓ода и истражује где што турско да нађе.

Узмемо пут Харкова, но све преко некога песка белог што је Дњепр изнео. Туда се полако путује, јербо кола у песак упадају до полак паоца.

Дођем више Уба на брдо Вучјак, гди нађем око 30 Срба у скупу; плачући се поздравимо. Замолим ја некога Глишића Милована из Паљува, да ме послуша и однесе моје молебно писмо у турску војску.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!... И ошинув волове, пође и рече: — У здрављу, господину провесоре! — Сервус! — рече професор.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И мислио је: нико о томе н зна! А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. И науми да све каже Лазару.

Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: — Дође ли Маринко? — Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо. Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. Лазар сасвим изгубио свест.

Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао. Дизао је Турчина у девето небо. — Красан човек! Сладак човек! Ето, Маринко!

Устаници их убијаху из пушака... Станко се освртао тамо-амо. Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима. Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.

!... И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... Тако и сад.

Ја се само тргох... У тај мах зачу се бахат, као да неко иде. Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. Она це окамени. — Шта је?... Ко је то? — питала је Петра. Јелица не умеде ништа рећи...

— сналажљив, довитљив опдија — војска, велики војнички логор ороз — окидач на пушци отпаркивати — достављати некога паоци — спице на дрвеном точку парбити се — парничити се, прегањати паспаљ — ситан прах кад се меље жито, отпаци

пафта — копча, карика покошке — оба заједно, напоредо помам — храна за стоку премаглавица — рђав изглед, стајати некога главе пресалдумити — променити мишљење, прећи на другу страну препочетак — узорак, мустра (обично за ручни рад)

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси! Ето, на пример, сад с тобом! — Роткве!

Почнем да се прикупљам. Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: Па добро, шта је? Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.

— А, дакле сте слушали. — О, врло пажљиво... Врло, врло лепо. — Ја то тако почешће... Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га својски ради. Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир...

Да памти кад се бацио на тебе. — Е, ти кад некога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира, смешећи се мало.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више лежао и по некога распитивао за какво село.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и неповерљив и то не зато што има некаквог искуства, него онако инстинктивно и што је чудан човек, који се, кад од некога пали цигарету, окреће лево и десно и звера на све стране, као да му неко стоји с ножем за леђима, а да га човек пита

Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара?

ВИИ. „У тренутку, кад су се отуда зачули очајни крици: свећу, брже свећу, умире, ја сам се одликовао присебношћу некога старога гробара. Налазио сам се у авлији.

Свет је овај пун неке чудне забуне па ипак некога реда. Ето: нема помоћи, нема излаза, нема спасења ван смрти... Остао сам са свим без осећања јаве.

Африка

Потребно је неколико година, често, да се покажу симптоми. Код некога болест иде лагано, локализује се и сасвим, код неког напада одмах на органе, и срце.

У овој последњој он страшно виче на некога, а онда видим две-три наге жене како излећу оданде и беже преко дворишта; за њима видим Фонтенову ногу која се још

Пре но што ће сести у кола он хоће лично да види некога црнца, кога зову Коњушар и који треба да ме служи док сам у Сикасоу.

Гледам са ким остајем. Мој нови бој, Коњушар, личи на некога свеца са бизантских икона; то је први матори бој. Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом

Црни који има да га терају чекају већ четири дана некога друга из Бобоа, и чекаће га тако ко зна још колико. Изузев онога камиона којим је требало да ја пођем из Бобоа није

Црњански, Милош - Сеобе 2

дереглије, брзо, а кирасир ускоро захрка, а кад захрка, сам се од себе прену, пробуди, погледа уоколо, као да тражи некога. Павле је на свом кревецу, очигледно, спавао сном праведника.

А кад честњејши Исакович не одговори, ни на то, ни једном речју, трговац заврте главом и оде. Као кад човек сусретне некога који има неми осмех лудака. Најзад се појавио и Божич, и госпожа Евдокија, са ћерком.

Враћајући се ка излазу, Исакович упита има ли међу њима некога, кога слушају, ко их води, ко им заповеда. Неки онда узвикнуше име неког Радуле Бајевича.

А кад је неко некога тражио у Енгелбирти, вирио би кроз чипкане завесе на вратима, док га није нашао. Доксат је био сав у ладолежу, а са

Сав се био, због тог, развеселио! Понављао је, међутим, како је то смешно, да плачемо због некога, ко и не постоји, и да она плаче због те жене, која не постоји. Не постоје трепавице боје пепела!

Траже му да, прво, нађе себи замену у Токају. Кад год, међутим, предложи, некога, они га одбију. Кажу, тај не би био, персона грата. Да је Павле пристао, он верује да би успео.

Стискао је на груди свог малог, збрчканог, сина, као да покушава, да га сакрије од некога. Био је, сваким даном, све нежнији, према том мајушном створењу, које га је гледало, ситним, празним, бледим, очима, и

Теодосије - ЖИТИЈА

Али не користи некога више љубити Него Бога, јер рече: ,Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан̒. Због овога ја сада

СаВом хтео да доласком у туђину умножи и распространи не телесном него духовном децом у пустињи, па наговори некога старца богобојажљива у Светој Гори да дође к блаженом Сави и да му каже: — Гостољубље твоје и храњење ништих са оцем,

Излазећи из Свете Горе као из некога раја божаственог или као да је много богатство изгубио, плачући говораше: „О, коликих се добара лиших, ја јадник!

У поноћ, пробуђен као од некога светлога, и наједанпут скочивши са гроба светога, одмах разумеде да прав стоји на својим ногама, и ужасом чуђаше се,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Било је и хајдучица. Сурови према насилницима, они су ипак били врло побожни: често су у кундаку од пушке носили кост некога свеца да им не могне наудити насилничко зрно; многи нису седали за јело, док не очитају Оченаш; на поласку са даништа

Један рибар лови за себе и за свога шјора са којим је у тесној вези: шјор га сматра скоро као некога свога, и рибар ће одбити да прода своју рибу другоме.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под земљом Сакрије му се на чело Овај га тражи на небу Сакрије му се у

сакрије Ветрове се кћери појаве Угледају обрану лепоту И појуре ружокрадице Отварају им груди једном по једном У некога нађу срце У некога богами не Отварају им отварају груди Све док у једног срце не открију И у срцу украдену

се кћери појаве Угледају обрану лепоту И појуре ружокрадице Отварају им груди једном по једном У некога нађу срце У некога богами не Отварају им отварају груди Све док у једног срце не открију И у срцу украдену ружу ИЗМЕЂУ ИГАРА Нико се не

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Ала је тај запео! А четврту тужбу? МИЛЕ: Противу некога Анте Милосављевића за кривоклетство. СПАСОЈЕ: Па зар ни њега није прескочио?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу јој је било више стрепње него радозналости, па сам рекао да имам некога посла. - Није потребно да говориш код куће о томе, знаш. - Знам. Тата ће те убити кад дође!

итд. Хтео сам да је питам да ли би он то био и да има нешто ужа рамена, али има ствари које није згодно да питате некога, чак и онда ако вам је тај неко сестра. Она је говорила и онда сам чуо да се врата испод нас отварају.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

царніс) — врста полупрозирног камена ружичасте боје касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности каснар — благајник цауса литис (лат.

цомме ил фаут) како треба, као што треба куратор (лат. цуратор) — старатељ, тутор курентирати — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао Кутузов — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал

цуратор) — старатељ, тутор курентирати — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао Кутузов — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на

) — међусобна измена не ствара једнакост Натарош, нотарош — бележник, општински чиновник натентати — навести некога на нешто, наговорити нах Париз (нем. нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем.

— парница, судски спор, поступак процес наследствени — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога пунцта дентри (лат.) — срж ствари, главно у нечему пунш (енг.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Исакович виде како се чун, велик и црн, приближава, како га заобрћу веслима да би узео ток воде, сасвим мрачне, до некога дрвећа, где је светлуцала варош.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.“ Урећи некога или нешто значи, дакле, својим погледом, завишћу, речју или поступком магијски нанети, односно покварити нешто што је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који беже од тебе као од шуге, било кога од њих, чим га додирнеш, бићеш мање сам — твоја срамота и

суседног стола дохвати таблицу на којој пише: РЕСЕРВÉ и стави је тамо где претпоставља да му се налази срце: – Чекам некога … промуца и запали цигарету ознојеним прстима. – Онда, ништа...

За леђима им остају феуди некадашњих херцега и експлозије мина — то некога укопавају, па динамитом разбијају камен за раку. У крају мојих предака, наиме.

Почео је да боји косу. Ни његова бивша жена не изгледа лоше. Кажу да има некога. Понекад се виђају да се договоре око отплате кредита.

— Много вам хвала на услузи... — захвали се церемонијално. — Две недеље чекамо некога да наручи царске мрвице. Јер, једно је теоријска основа, а сасвим друго пракса, разуме се...

Где сам била, нигде, шта сам радила, ништа! Прође воз! – По свему судећи, време је да нађеш некога. Ти си заиста у дубокој кризи. – Ко ти каже да га већ нисам нашла? – Опа! – Шта сад, опа?!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Пишите о нечему другом, свакодневнијем, обичнијем, вама ближем, ако већ хоћете некога да уверите да сте срећни и слободни. Ви ово писмо нећете прочитати; понеко од ваших наставника хоће.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

— Ма залуд је, већ га неста. И пред дворе он излете, Ма ту стаде, даље не те. На све стране плао гледа, Кô некога да изгледа. Она стиже, погледа га, И обамре сва ње снага. „Боже, Боже, шта је тебе? Шта је, шта је? Дођи себе!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Самарџија се тужно осмијехну. — Има човјек душу, а. А је ли, Раде, јеси ли ти икад чуо да је коњ некога преварио? Заклео се у душу, у вјеру, у шта хоћеш, па опет слагао ко пас?

— Шта ће ми? — поникну Сава. — Па и ја сам, да речемо, жив створ, пожелим се разговора, па би рад имати некога свог, болећега ...

Видиш како сам ја дошао. — Видим, видим, стари. — Па опет ја овдје могу некога од њих срести, зашто не би. Завириш само иза лијеске, а оно дјечак, неки плавојко, као зрео јечам.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Можда би мало шербета? ХАСАНАГИНИЦА: Ни у соби не смем сама да останем. Стално као да има некога. Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.

више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже... А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.

би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога. (Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа.

није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Па се онда пусте и збрате и тврду веру даду један другоме да ће братински живети. После некога времена рече Стојша змају: — Шта чекаш оне змајеве што беже у ону јазбину? Хајде ти да ми ударимо на њих и пре рока.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му

Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду, а љуску завије у мараму. После некога времена идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.

Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело.

После некога времена дође ђаво и запита дете: — Шта си научио? А оно му одговори: — Нисам још ништа. И тако прођу три године

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа.

Да знате, у његовој кави има седам казана дуката. Ти су дукати били некога цара. Да зна онај бербер па да подигне само једну плочу, дукати би се указали. Онда се бербер не би нако патио.

После некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа. Ако ти нећеш, идем ја сам; и тако сам докторов ђак. ИСАЈЛО: Остави сад, ево некога. ПОЗОРИЈЕ 3. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Ко седи овде, момци? ИСАЈЛО: Г<осподин> доктор.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на прстима): Шта, устала и обукла се јошт?

Што му драго, ја ћу да се возам, а она кад дође, нека обуче друге аљине; знам да није спала само на ове. Ево опет некога. (Навуче вал.) ПОЗОРИЈЕ 3. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШНА ПЕРСИДА: Таки ће готово бити, милостива госпођа.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Како угасити ону унутрашњу музику, топ-листу са најприватнијег грамофона? Како ме претворити у конструктивну особу? У некога ко пристаје да онај изнад њега мора данима богомдано право да га масира, шетајући се дуж цртаћих столова: „Опет сте

уопште, што јес, јес, радовао се када ме сретне на улици, није да му не би било драго, али никада онако као кад сретне некога ко му нешто значи у животу и кога може треснути по рамену и упитати: „На чему сада радиш?

И мада нико никада није видео некога да тамо игра голф или нешто слично, читава ствар се ипак зове „Голф-клуб“. Питам се само зашто?

Е, у томе и јесте штос, помислих! Како човек може да има поверење у некога ко носи зелену кравату на тамноплавој кошуљи?

Невероватно! Смак света! Зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира; може ми позлити, а могу некога и да уцмекам пепељаром, кад чујем оне недотупавне, оне шкрипаве, оне уњкаве, оне кроз нос, оне гласове који данас

Жене и деца циче од среће, кад патер фамилиас престигне некога или профура кроз црвено светло, а бакуте из гепека само се крсте и гледају како ће све то да се заврши.

Чарлије. Али, шта сам могла да радим када моји не подносе животиње? Кад год види некога са псом, матори шкргуће зубима и каже да „људи немају леба, а ови овде вуку џукце !“ Знаш ли шта је једанпут направио?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Код кога идете на острво? — Никога не познајем. Мислим да преноћим у гостионици, ако је има, и да потражим некога ко би ме превезао ујутру рано у Ескалону. — Ја почињем рад у седам.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Не бива, боме! АГАТОН: Ама, закон, знам ја да је то закон, али бар да има некога реда у том закону. Зар је баш он био на реду? ТАНАСИЈЕ: Одиста, такав човек. АГАТОН: Такви се људи не рађају двапут.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Гледам Јанкуља како мљаска једући жив кукуруз. Када га поједе, окрете се око себе као да некога тражи — размахну клипом и удари Крсту возара по врату.

Погледају војници лево и десно. Одмеравају растојање. Неки претрчавају мењајући место, да су уз некога пријатеља или друга. Командири примају последња наређења и после тога приђоше стрељачком строју. Војници се узврдаше.

На лицима људи су се још дуго оцртавали отисци камења, или некога бусена а очи им биле црвене и очни капци надувени. Возари су утрошили и последњу резерву зоби, а за људе није било

Дојадило ми је да гледам увек иста лица. А Милан је ишао од шатора до шатора, мешајући карте, и тражио некога „џентлмена“ који би му изишао на мегдан јуначки: од фарбла, преко ајнца, све до рауба. Шта ко воли...

Али губе везу, покушавају да се испењу на насип, и тада их дочекује псовка некога командира. Преплашени, остају збијени по страни, зверајући кроз ноћ не би ли своје негде видели.

Нас се то не тиче. Има ваљда некога ко о томе води рачуна. Наше је да погинемо, а када нас је та чаша мимоишла, и непријатељ је сада далеко, онда уживамо

Видимо двојицу, сигурно су лакше рањени, како разапињу шаторско крило о точкове топа, и онда преносе некога свога друга. Чује се јаук... Једноме превијају главу...

Неки се већ дижу и неодлучно прилазе топовима. Онда се одмичу, као да некога траже. Ево... једнога воде, нешто разговарају... Двојица дохватише лафет!... Окрећу топ! Да ли је могуће...

Истина, много пута је он нахранио целу батерију на тај начин. Али кад некога војника ухвате у крађи и спроведу стражарно у батерију, онда је Траило са највећим задовољством лично ударао батине.

Александар напућио усне и шиче кроз поткресане бркове. Онако покисао, а уз то и необријан, личио је на некога реконвалесцента из душевне болнице. Заколута Александар очима и викну: — Овам’ са њима!

— Господине мајоре, ја сам водник другога вода. — Аха! — он се насмеја. — Знаш, питам да нису пратили некога који набавља фураж. Добро, добро! — Па се окрете: — Ордонанс!... Води наредника код командира четврте чете.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах

А она, гле, корача одважно, подигнуте главе И на лицу јој игра руменило, као да некога изазива на бој, као јутрос у селу... Он не види, али осећа да је тако. Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац.

Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. — Хајдемо брже... шта чекаш!... Не знаш да ћемо у Америку.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

- неговати, подићи, отхранити узмучити се - узнемирити се урок - поглед или чин који по народном веровању може на некога да навуче несрећу, недаћу, зло; мађија или проклетство Фермен - део старе народне ношње, врста прслука од чохе,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Зашто кажете: ако би преживео? СИМКА: Да ли ви можда познајете некога ко се вратио из оних њихових подрума? ВАСИЛИЈЕ: Мислите да ће га стрељати? СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће!

Ево их, долазе довде! А одавде се настављају... и иду горе уз реку! ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем! То би било превише компликовано за његову памет! ТОМАНИЈА: Зашто се онда шуња овуда?

СОФИЈА: Сигурно си травар! ДРОБАЦ: Травар? СОФИЈА: Лечиш болесне људе помоћу цвећа! ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А сад само ћути, и као да сања, и у сну гута некога жудним погледом... Шта је ово ?!... Коса пође тетки, па тек застаде...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога. Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се

Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле. Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.

Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.

политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.

Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута. Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. Биће да је ово последње.

Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? — Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван!

— Нема више механџилак, нема старо време; беше му! Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер к себи звао. Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Запали су и они јамачно ту да прихвате некога и да га дарују врелијем зрном из пушке, јали оштрицом иза ушију. Тај би дар и од њих кога могао допанути, али та

За њим још тројица. Онај први поглêдаше на све стране; видјело се да некога тражи. „Ево нас Његуши! Прилазите слободно!“ викну Оташ. „А јесте ли ту Озринићи?“ поврни онај први.

Дјеца се тргоше и поплашише, али умах умирише кад хрт стаде лискати по руци некога од дружине, машући својим танким репом.

“ Дијете се зачуди откуда странац зна име његову бившем учитељу. Маломе се учини као да гледа некога врачара. „Нећу више никад!“ прошапта у страху. И осталој дјеци приону страх.

Гроф викну некога високог старог послужитеља, који бјеше одјевен на полак војнички, та му у страном некоме језику заповиђе нешто.

Кад јесен наста и донесе вјетрове и даждеве, морадоше растати се. Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао око двора, те им уручивао књиге и писамца од стрика.

Удри!“ И оно мртво пухало ражести се некога јада, те стаде млатити што је јаче и хитрије могао, али залуду, Јан му сваки пут одбије ударац, па га убоде и викне:

Тај особењак бијаше такођер „второрођени“ Пшенеловић. У здравље некога стрица, протопопа у златноме Прагу, Павле сврши тамо велику школу.

„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросило му чело. „Тата, тата!

„Ево ово несретно момче, он је крив, а Бог зна је ли и крив!“ То рекавши изведе из гомиле некога младића, који без оружја и оборене главе стаде испред њих. „Казуј како је било!“ викну Владика.

“ „У данашњи дан сам кренуо отуда!“ одговори медик. „Био зар неђе, видио некога, па сврнуо староме знанцу на пиће?“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну.

Спасоје се нећкао, испричавао да не умије, да је прозебао итд. као што је већ обичај, кад некога нукају. Па кад га се већ сити намолише, узе их и стаде гудјети без појана. „Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству

И тако се дијете мало поумири и остане у пећини. Послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину

Кад послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може ли сад ишчупати букву

Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан | у који

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му

” Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. | После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат!

После некога времена рече Стојша змају: „Шта чекаш оне змајеве што беже у ону јазбину? Хајде ти да ми ударимо на њих и прије рока.

” После некога времена дође ђаво и запита дете: „Шта си научио?” А оно одговори: „Нисам још ништа.” И тако прођу три године дана, и

После некога времена | чује он да се стари његов господар спрема на галији преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчић

” Тако змијица скупи сватове и одведе цареву кћер те се венча с њоме. После некога времена змијина жена затрудни. Онда је стане питати мати, стану је питати сестре и сви њезини: „Како ти са змијом

Једно вече молећи се тако уздахне и рече: „Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!” После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати

И тако је даду за старца и старац је одведе својој кући. После некога времена отиде најстарији брат сестри у походе, кад тамо, а то кућа велика не може боља бити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А пиће уобичајеном чашом по закону да се пода. Ако ли се слави какав празник некога од братије, то нека буде са знањем игумана и тада да се не чува ово правило за вечером, него како слављеник хоће, тако

А за обућу остављам игуману или економу да се одлуче за калиге или нешто друго, те када виде некога да нема да му дају. Најпре црквењаци да су неизоставно у калигама, а у ноћном руху ако буде манастиру могуће.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала. ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије. А не би ме чудило ни да је некога клепио... ЦМИЉА: Због чега с робије?

ЦМИЉА: Пита те Иконија што не уђеш! ПРОСЈАК: Само да привирим, тражим једног... ЦМИЉА: Каже само да привири, некога тражи... ИКОНИЈА: Кога тражи? ЦМИЉА: Пита Иконија кога тражиш! ПРОСЈАК: Ма једног, није важно... А!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога Стефана Микашиновића. С овим мој тетак Никола учинио [је] особито познанство; казао му је да је наумио, кад се добро

заборављати; кад ето ти моја звезда, која је другојаче са мном наумила била, по месецу дана донесе из Срема у Тамишвар некога момка калпагџију, именом Тодора.

О овом послу ја сам већ читао био некога Максима Пелопонисиотскога књигу на влашком језику и знао сам је као наизуст, и могао сам се о том дишпутати да се

Ужасне се мој љубими Новаковић кад ме види тако слаба и преображена; и имајући у својој парохији некога доброга свештеника Леонтија из Фрушке Горе за магистра, советује мене да се наместим у лепом месту при здравој и

Из Косова пређем у манастир Драговић, гди сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео

причастне, навале око двадесет калуђера с[а] сандучићи и с костима у њима просити; међу којима зачудим се кад угледам некога древнега Исаију Дечанца којега сам јоште у детињству мојему у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше, познао

Десет дана по нашем пришествију, старешине места определе послати некога попа Ђику у Примет и у друга неколика места к неким албанеским агама ради општи[х] своји[х] дела, ибо Хормовити имаду

Ја сам наблизо две године после тога у Венецији познао некога попа Теодора, учитеља мосхополскога, који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами; али с овима

и хитрост Андрејеву”, одговорим; „купио хаљину и платио, пак је сакрио на дно сандука под бискот, као да је украо од некога.

Једна је Јованка, кћи чиче Лазе. Ова се уда за некога који роди с њом (не памтим добро) једно или двоје деце, пак је онда остави, оде некуд и степе се и за неколико година

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да проба себе, да куша некога и нешто, да види да ли он може онако како то његови вршњаци причају да раде; док причају, он ћути, црвени.

Ђорђе мамуран седи на кревету и чека је. — Што си тако весела, курво? Погачу би испекла на образима. — Некога си доброг бикоњу нашла. Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она.

У кафани, у којој раније није одседао, узео је собу „на дуже“ и страховао да не сретне познаника, некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он ради сада ту, у Београду.

Морам да пођем. Али нешто никако да разберем: неко целог живота тражи благо, као на прилику ја, па га не нађе; а некога, као на прилику тебе, Адаме, донесе ветар у златне рачве, семце зарије жилице у њих, па се златом храни.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

замисао, требало придобити то мноштво различитог света: лекаре и штампаре, племиће и занатлије, трговце и свештенике? Некога више, некога мање, некога брже, некога спорије. Сви су му били потребни.

Некога више, некога мање, некога брже, некога спорије. Сви су му били потребни. Оправдање је било уверљиво, само га Рига од Фере није

Некога више, некога мање, некога брже, некога спорије. Сви су му били потребни. Оправдање је било уверљиво, само га Рига од Фере није прихватао: оно, у

Некога више, некога мање, некога брже, некога спорије. Сви су му били потребни. Оправдање је било уверљиво, само га Рига од Фере није прихватао: оно, у ствари и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

како стоји непомично као кип, рече номофилаксу: „На Акрополи атенској видех једну стару статуу, заветни поклон некога Ромбоса, која потпуно личи на овога роба са телетом; једина разлика што је она истесана из мермера“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Крив сам ти, брате, што сам млађи од некога. Па онда ударим у кас право друмом у другу батерију. — То си ти, ваљда помислио у себи, Стеване?

Официр један, блед и нервозан, који је у рукама држао Рат и мир, и седео одвојено од осталих, тражио је некога очима. — Чкоњо, иди сместа уби оно псето што урла горе! — Разуем, гос’ капетане!

— Сањао? Шта? Кога си сањао? Он подиже очи као да би хтео да се сети. — Баш хоћеш да знаш? — Хоћу, да. — Некога кога не волим, онога, ти знаш, што ти се некад удварао, пре него што сам те познао. — Кога, кога, брзо!

радом неких сила које не познаје, ни сам не знајући шта се то с њим догађа, везује и одлучује своју судбину за некога, за личност коју први пут види.

А тај утисак тицао ме се зато, што сам желео да моја смрт што је могуће више и јаче заболи некога. Уобразио сам још да се у таквом случају и много више поштовања има за тога човека, јер се и о његовој дубини и о

Да то извршим што пре храбрио ме је и давао нарочиту одлучност један недавни случај самоубиства некога младога официра, потпоручника, кога са крвавом рупицом на срцу нађоше у једној од скривених алеја парка у Кошутњаку.

Збогом! Збогом! Збогом! Кад сам оно јутро примио писмо мога пријатеља и то преко некога грбавог дечка, чистача обуће доле негде око железничке станице, ја сам, убеђен да је већ све и сва доцкан, ипак пошао

Они ми, морам признати, са великом предусретљивошћу, одговорише, да у чаршији постоје два фијакера, па чак свратише некога дечка који случајно туда прође и наредише му да сопственика једнога од њих пронађе и доведе.

И вазда, у таквим несрећним приликама, ја сам јасно и разговетно осећао како на свако такво лице остављам утисак не некога који се представља Лазар Пардон, већ некога који се представља именом Лазар, који се извињава.

сам јасно и разговетно осећао како на свако такво лице остављам утисак не некога који се представља Лазар Пардон, већ некога који се представља именом Лазар, који се извињава.

Превртао сам се то на једну то на другу страну и у полусну слушао приповедање некога Црногорца из оближњих села, који је ту стражарио с нашим коморџијама.

А онога истога датума кад Илија Васић, на своме алату Цветку, чију је интелигенцију увек нечувено узносио (па чак некога попа у суседном селу убедио како је тај исти коњ Цветко толико од природе бистар и обдарен да је и сам часловац

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

сестрица у бјелини проноси некакву чинију; сељак с торбом о рамену ено разговара с вратаром, можда му препоручује некога свога — вратар је највиши до кога његова препорука може да допре.

Страшно је бдјети уз бок некога који спава. То је одувијек рађало у мени неки панични провалијски несразмјер. Присуство нијемих дубина подсвијести, у

којима ће шкрипутати даске пода у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених очију: изгледало је: сад-на некога је тамо у соби својим рукама задавио.

Кад би ко наишао, он је улазио или силазио, правио запослено лице и завиривао у таблице на вратима — човјек тобоже некога тражи.

Тада сам први пут искусио што значи доживљавати сваку ствар не само за се него и с обзиром на још некога, стајати пред сваком појавом у животу у исти мах у своје и још нечије име.

Та не разговара се, на концу конца, увијек и само зато да би неко некога о нечему увјерио или разувјерио! Разговор може да буде угодан, па и чисто души потребан, и без тога — пуко и без задње

Као што ни ређање, алтернирање, супротстављање тема у некој симфонији не бива зато да би на крају неко некога о нечему увјерио, неко некоме нешто доказао.

На старчеву лицу као да се породио трачак наде. — А како онда гласи твој одговор на то питање? — За некога ко ме позна као ви, мој оче, мислим да се мој одговор да лако предвидјети: бога у исти мах и има и нема.

је дјело, па према томе и живот, по човјечанство од несравњиво веће вриједности него живот обичног просјечног човјека, некога од оних „каквих има највише”? У првом реду та је предност призната шефовима држава.

Али кад за некога није „зелена грана“, она ће се и под најмањом, макар и птичјом тежином скршити. Еклога је потрајала свега неколико

Не, то не ваља. Треба бити онакав какав си. Дакако, за некога „бити онакав какав си” значи имати вољу, јаку вољу. И тад, тај нека је има!

као наметнуту споља, пришапнуту од неког не-ја; додуше много паметнијег и, надасве, много разборитијег од мене; али од некога коме је лако бити паметан и разборит јер није у питању његова кожа, од некога кога не тишти оно што тишти мене, који

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом

— Ваљано, побро! Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. — Беспослица! Какво венчање... — рече Вујо. За сваку лудост да навлачиш беду на врат.

Ђурица познаде попа. — Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја

лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. — Што није свакад овако ?

Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.

Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога... Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша.

Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му

Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.

Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се

Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело.

Једно вече, молећи се тако, уздахне и рече: — Та дај ми, боже, од срца порода, да би и љута змија била! После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа.

Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству

И тако је даду за старца и старац је одведе својој кући. После некога времена отиде најстарији брат сестри у походе; кад тамо, а то кућа велика, не може боља бити.

После некога времена отиде средњи брат сестри у походе; али и он прође као и онај први: и њега пошље зет онако по траву, а он кад,

После некога времена отиде и најмлађи брат. Сестра, кад га угледа, врло се обрадује, па му рече: — Само, брате, немој да учиниш

Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају) узме кључеве па отвори сандук и почне по њему

После некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1904. КАКО МИ ЈЕ... И Од некога доба изгледа ми као Да ће се моје замутити око; Душа и желе и све што сам знао Губи се, пашће у мрачно, дубоко.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Само у нади да ћу некога преобратити својим поукама и уверењима, подсетићу на једно или два од њих. Пре извесног времена сам се враћао у свој

Током пута највећи део времена сам проводио на крми брода, вребајући могућност да некога спасем из водене гробнице, не помишљајући ни најмање на опасност.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Видео сам овог старог човека како стоји поред пута, очигледно некога очекујући. Када сам му пришао, дао ми је знак да станем, што сам учинио, а он ми се онда обратио речима: - Професоре,

Ћипико, Иво - Приповетке

Пожурила би доље к њима, и сигурно међу њима нашла би некога с пријиним осмијехом, и умирила би се... Па онда би помогла уморном друштву потезати мреже, гледала би у њихове тешке

Стариј и ђаци показивали су му ту жену кад би је у путу срели. Гледао је на своје очи батинање некога ђака због крађе јела из кухиње. Ту одвратну слику, којој су фратри присуствовали, дуго је имао пред очима.

Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

У поезији се, уосталом, снагом синегдохе увек може поменути целина уместо некога њој подређеног дела, што по правилу има знатан песнички учинак.

небо прекршена је, према томе, забрана на множину; ова синтагма, наиме, подразумева вредносну хијерархију унутар некога мноштва.

Она вредносна хијерархија унутар некога мноштва коју смо у вези са Попином синтагмом помињали, и то као узрок прекршаја забране коју савремено језичко стање

Овде се критичари смењују, а песници остају. Ако би сада у овако одређене „изузетне критичаре“ требало уврстити некога од српских послератних критичара, онда би Зоран Мишић без двоумљења и пре свих морао да буде уврштен.

инерцији, не пружају себи праве разлоге, проглашавамо конструкцијама експерименталног, алегоријскога, параболичког или некога другог кова.

активира се извесна акумулисана енергија – буди се нечујна „музика“ из нарушених, померених језичких конвенција као из некога колективног памћења.

Имате ли (и) таквих искустава: које је за Вас најдраже од ововековних дела? Није нимало згодно кад од некога ко се професионално бави књижевношћу тражите да саопшти које му је дело, независно од његове вредности, интимно

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

како да се изразим, ин кестион д во сантиман ентим!2... Само, ако ме питате за савет, боље вам је узети некога који је већ испрактициран. ЖИВКА: Ама, како испрактициран?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је, са јачим контрастирањем, са осетно убрзанијим говорним темпом; најзад, као да се чује и глас који у исти мах некога уверава и правда се. А то је, дабоме, глас Магдин.

полазећи од врло једноставне разлике: у књижевном се тексту просторни односи могу приказивати уопштено, као са некога и невидљивог места; али се они могу дати и конкретно, као њихово опажање са извеснога разговетно назначеног места.

Ова је појава утолико више занимљива што иначе Станковићеви ликови обично некога воле, а несрећа долази од туђе, поглавито родитељске, породичне одлуке, изричите или прећутне, која онемогућава љубав.

лик себе и своје тело са стране посматра, као да су му чула и свест стављени наспрам тела, он на себе гледа као на некога другог, и тело своје види као туђе тело.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

да пребаци ни себи ни добром арнаутском закону: покојника је правилно положио, млин зауставио да не клепће и послао некога божјака, какви се вазда лако налазе око ханова, ковачница и млинова, да јави Касалима за жалосни случај.

године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца. Тада средиште за Стару Србију беше Приштина с митрополијом н консулатом.

Ја сам моју бабовину уватија зубима, ете овако, и жив од ње не се одвајам. И сад... и сад... не плачите, а да нађемо некога ко ће као ја да легне снажно на њу, да је ухвати зубима и да је тако не испушта док не дође она... одозго...

Купио себи коња добра, ударио му ките и ресе, исправио се и осилио. Од невоље, не из некога пустога јунаштва... Па се отпочело. Чекали су га по заседама, гађали. Грабили његова стада, уби– јали сељаке.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.

ИИИ ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ Некога света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога

XВ МАГИСТРАЛЕ Нека ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?

Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и чувати се ослепљења и заслепљења. Нисам први који се плашим да не ослепим забринут за дубину свога ока кад

Петровић, Растко - АФРИКА

Потребно је неколико година, често, да се покажу симптоми. Код некога болест иде лагано, локализује се и сасвим, код неког напада одмах на органе, и срце.

У овој последњој он страшно виче на некога, а онда видим две-три наге жене како излећу оданде и беже преко дворишта; за њима видим Фонтенову ногу која се још

Пре но што ће сести у кола он хоће лично да види некога црнца, кога зову Коњушар и који треба да ме служи док сам у Сикасоу.

Гледам са ким остајем. Мој нови бој, Коњушар, личи на некога свеца са бизантских икона; то је први матори бој. Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом

Црни који има да га терају чекају већ четири дана некога друга из Бобоа, и чекаће га тако ко зна још колико. Изузев онога камиона којим је требало да ја пођем из Бобоа није

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

На први поглед цела борба чини утисак некога неизмерног хаоса, где се само пуца и громи, халаче и убија. Но мало помало почињеш се разазнавати, и што дуже гледаш,

Но мало помало почињеш се разазнавати, и што дуже гледаш, све јасније увиђаш да у ономе метежу има некога реда и правилности.

пива, и кад му поднесоше чашу пенушавог пића, он узвикну радосно: — Ах, то сте ви, Хлудове, (Хлудов је татина маза некога богатога рускога купца, и присни пријатељ Черњајева) виновник овога доброга напитка?

Ђенералу дође телеграм од аустро-угарског конзула у Београду, у коме конзул јавља да је дознао како је некога аустријскога лаћмана, дописника »Нове слободне пресе« (заборавио сам му часно име), који је био у турском табору,

« па онда упаднемо у ону расуту масу наших пешака и почнемо их впаћати. Мало милом, мало силом, некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице — тек ми наше пешаке

Мало милом, мало силом, некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице — тек ми наше пешаке вратисмо. »А де! а бре!

Мало милом, мало силом, некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице — тек ми наше пешаке вратисмо. »А де! а бре!

— Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити. Наиђосмо амо на ограду некога јадника, па кад навали војник, ви'ш, ка' и виор диже све за тили часак. Остаде сам чистац.

Затим наједанпут скочи, отрже се од мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред њега, милује по глави и рече: — Ћути, ћути, Стојанко. Ето Турци у село, да нас не чују. Ћути...

То не стоји никако. Напротив, наши су одношаји врло затегнути. Ја сам у последње време покушавао да се дође до некога споразума и нешто је учињено заиста. Али то је врло незнатно.

— Тако и ја мислим, само не знам да ли би ме хтео примити митрополит. Знате ли ви да мене држе за некога револуцијонара? — О, знам, знам; ви сте амо дошли управо из апсане. Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?!

Ја бих вашу формулу раширио само унеколико, а имено: кад год нема другога излацка, народ има право да се буни против некога поретка који га гњечи, који га одржава у ропству и сиротињи.... ...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сазнао сам тако да се иза наших леђа, на врху, налази седми пук... Командант одреда тражи од некога команданта артиљерије да прати осматраче код нас, у ров. Овај доказује како је тешко дејствовати кроз маглу.

Ја пропадох у неки бездан. Осећам како налећу на мене, батргам по води да бих се извукао. Ухватио сам се за некога, који ме подиже, и готово несвестан потрчах напред, као да ме вуче она маса.

Тама. Так-тук, так, тук... Ду-ду-ду-ду--ду... Фи-у! Неко је силазио. Накашљао сам се да бих му ставио до знања да некога има унутра. — А, ви сте ту? — проговори Драган. — Зашто у мраку? Рекох му да не знам где се налази светиљка.

Ракетла блесну. Ја се сагох, као да се кријем од некога. — Слободно, сад нема опасности. Саобраћајница је довољно дубока.

3а њим груну наш рововац. — Шта је ово сад? — запитао сам војника. — Закачили се нешто — вели равнодушно. — Видели некога... или копају земљу. После једно пет минута ватра поче да успорава, чују се појединачни пуцњи и све се утиша.

— Аух, мајко моја, што су кукали!... Војници су наилазили. Командир је гледао у правцу отвора, као да некога очекује. Онда се обрати војницима: — Где је наредник Драган? Језиво ћутање.

А кажу, господин доктор Жерар био је страховито ружан човек. Она се љутила што јој намећу некога на кога она и не мисли. Хтела је да изиђе из собе, али је „Шарл“ задржа.

Ја сам командир вода на Кајмакчалану. Одазвали смо се радо његовој жељи. Имаћемо бар некога да нам објасни положаје. На средини кајмакчаланског платоа видела се нека купаста зграда, а поред ње још једна, бело

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у Драгољубу за 1845, у целини гласи: СРПКИЊА СРБЉИНУ Српски сине, Срб сиви соколе!

1959, 270) епиграф којем је аутор Луције Аније, а чија се два стиха налазе данас у Латеранском музеју, на саркофагу некога Октавија Валеријана; ти стихови гласе: Еуаси еффугі. Спеѕ ет фортуна уалете, Нил михи уоуіѕцум еѕт, лудифицате аилос.

стр. 421). О песми В. Недић казује ово: „Знамо њену најближу предисторију. Ранивши у тренутку мрачне свести некога учитеља цртања, Мркаљ је био затворен.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Изда неком лажан сточни пасош, напије се; натера некога да плати дуг који не признаје, напије се. Е па, брате, то не вреди тако, за ситне ствари.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога. То је очево место. Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку.

Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман. Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.

Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа... А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. Она престала да плаче. Зинула и гледала.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

коју је Ева дала Адаму. На њој се још види пет бразда од Евиних прстију (ЗНЖОЈС, 16, 40). Кад ко некога хоће да позове на мегдан, пошаље му ј., коју овај, ако прима позив, поједе (СЕЗ, 8, 292). Ј.

(ЗНЖОЈС, 23, 190). Упор. и пословицу »утерати некога у злу тикву« (= »унесрећити«, ЗНЖОЈС, 6, 145). Код девојачке куће, кад је свадба, обесе т.

Смоква. Употребљава се и у љубавном гатању и врачању. У Каставштини, уочи Ивањдана, девојка, мислећи на некога младића, откине лист са смокве и метне га на прозор: ако сутрадан ујутру перо буде свеже и зелено, то значи да је

Ћипико, Иво - Пауци

Газда познаје добро браћу Смиљаниће; чуо је и за оца им, покојнога Раду, који се био, убивши ради преорања земље некога комшију, одметнуо у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.

Маша, коју је поп Вране позвао да спреми ручак, донесе чорбу. Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.

А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и

Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и јјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.

Тек што се је удесио, упути се к њима. Биће да је било око једанаест сати. У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина. Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.

А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио. Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.

нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једва смо чекали да се вратимо у Вратимље. Имали смо некога ко нас очекује и било нам је лакше да подносимо пасји војнички живот по непроходним шумама и стрмим кланцима.

Не знам како се обрео у Вратимљу. Чуо је од некога, ваљда, да старој цркви, бело окречених зидова, недостаје живопис, па је дошао да га наслика.

Шапнуо ми је: „Припази на ово овде.“ Ништа више, само то. Видео сам да је неспокојан. Подсећао је на некога ко је тек изронио из воде и халапљиво хвата устима ваздух.

Поменем му ја, опрено и издалека, наравно, да бисмо могли заклати и некога од тих његових коња, а да сачувамо за црне дане неколико крава.

Пошто није јењавала, Макарије одлучи да пошаље некога у Митровачку пећину не би ли оданде довео, милом или силом, нашега испосника и покајника Никанора.

људе, бићемо нешто, имамо ли затуцане занесењаке, остаћемо сиротињско свратиште, вазда ћемо зависити од милостиње некога моћника а он ће нам је давати са презиром. Тада сам потегао најјаче оружје.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Пропе се на једно окно, а кмету буктињу даде, Ал' отуд нагло се сроза и доле пред кмета паде. „Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка главом.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Али најгори људски осећај то је поштовање. То је најхладнији, најтежи осећај. Поштовати некога значи да је тај већи, бољи од тебе. Али зато, са поштовањем, упоредо иде и мржња.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једног дана је замолио некога да му напише писмо за Секу, јер он не види. Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и

Успут дарне својом грубом ципелетином кочијаша у леђа, да стане, да некога приме и повезу.] — Мене је често возила до циглане, па и до бостана мога, који баш није био успут.

— Волео је став и господство. Као многи економи старога кова, предавао се радо, тако да кажемо, култу некога култа. Наравно, код њега је све то било више ствар естетике и форме, него интелекта и идеје.

А Шваби зато све и иде што га српска рука држи и води. Кад Србин некога прихвати, он му даје најбољи залогај... А Срба мој, не може бити друкчије, тргнуће се, прионуће да буде човек и он, и

Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у

Шта може бити? Није још сувише касно. — Одјекну још пуцањ из пушке, и онда ништа више. — Ко ти зна. Можда је само некога плашио, а можда је неко изгубио главу. Тиса бледи неким сухим белилом.

— Свеједно, дај штап. — После је господин Тома исто то казао и кад је некога дана морао да узме два штапа. — Не мари, може се и тако живети.

Увек иста: прионе уз неко дрво, и вазда стиснутих песница гледа око себе као да некога или нешто чека. Аврам мисли у себи: „Борила се ту јака крв с јаким духом, и једно је друго појело...

И две „отмјене” породице су присутне дају тон, и старају се да некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце... Све плесниво.

И све остаје како је било. Ако некога од умрлих житеља пронесу кроз западну гробљанску капију, погреб мора да прође крај Влаовића, који су ту дошли са села,

Отуда и особит тон у кући у којој је она била домаћица. Она је говорила углавном општа места, али увек с нагласком некога свога искуства, и тешко је било противречити јој са успехом.

То благородно дете никада се другарицама није жалило оптужујући некога или нешто директно. Кад ју је једном Сока из својих увек јасних наслућивања запитала: „А да ли тебе твој тата воли?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

), умножавање НАБЉУДАВАТИ — посматрати, пазити некога, старати се око нечега, показивати нарочито интересовање НАВАЛИЦЕ — вредно; хотимично, намерно НАДЕЖДА — нада

) — полулево (војна команда) XАЛБПЕXТЦ (нем.) — полудесно ХОДАТАЈСТВО — усрдно заузимање, залагање, молба за некога ХОЛЕРИК (из новолат.) — колерик, човек раздражљив, »жучан« ХОНЕР (фр.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у

Професор је у недостатку глобуса употребљавао главу једнога нашега друга, некога Сретена Јовића, који је одиста био тако глават да је представљао прави покретни глобус. — Изиђи, Срето, овамо!

Тако, на пример, једном кад нам је објашњавао помрачење, извео је нас тројицу испред клупе. Најпре је позвао некога Живка, највећега ђака мећу нама, коме су већ и бркови пробили и кога су сви професори саветовали да се жени.

И сад, да би ту тако јасну представу побркала, долази физика и натера вас да о клатну научите ово: 1) време клаћења некога клатна изврнуто је сразмерно квадратном корену из убрзања земљине теже; 2) убрзања на разним местима имају се као

Можда на мало чудан начин, али сам се ипак измирио. У последње време, један млади подузетник некога новог погребног предузећа, којега и не познајем, почео је необично срдачно да ми се јавља.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Како, како? — запита некога телефониста. — Погинули?... Колико рањених? — окрете се потпуковнику: — Јављвају из шесте да је изгинула послуга

Силазили смо ка селу. Широко отворених очију зверао сам лево и десно, страхујући да не плане пушка иза некога жбуна. Изгледа да је иста мисао и остале мучила. Батерија је журно ишла. А већ од села настајао је друм.

Застали смо у недоумици. Краљ као да некога тражи, обрати се мени: — Шта ти чекаш, што не полазиш?... Води у пешачки ров!

Онда се одвајале чете да попуне празнину. Разуме се, увек бајонетом и бомбом... Ако би сада запитао некога пешака да ти по реду исприча на којим је све положајима био, уверавам те, тај се не би сетио.

Око топова леже мртви наши војници. Остали се распрштали на све стране... Један Бугарин нишани пушком некога. Мени притрчаше неколико војника. То је била слика за оно неколико секунада... — Спасавајте се!

Па ваљда знају шта раде. Из мрака се помаљају групе. Опет заостају. Као да некога дозивају. Гомила нарасте. — Збор! — викну одлучно потпуковник Петар. Маса потрча, разреди се, и дивизион стаде.

А ваљда ће и они челни једном стати, и тако ће најзад стићи своје другове. Ако се на преноћишту утврди да некога нема, обично веле: „Стићи ће“... Јер где би иначе?... Истим путем да се врати назад?!...

А кад тамо, дваестина кукурузних бусенова, можда једина драгоцена имовина некога Црногорца. Каже нам потпуковник Петар: — Слушао сам раније како жене у овим крајевима обрађују земљу, док људи носе

Један отресит младић, сигурно болничар или медицинар, приђе ми. — Ви тражите, господине потпоручниче, некога? Одговорих му нешто, затим га полако запитах, од чега болују ови војници. — Од свачега...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И ништа не значи грижа савести што сам некога убио или му подвалио, јер мене често мучи савест и што некога нисам убио или осветио му се.

И ништа не значи грижа савести што сам некога убио или му подвалио, јер мене често мучи савест и што некога нисам убио или осветио му се.

) зар није могуће да и то ново издвајање новог света из оног старог није извршено по нарочитом закону некога општег! Ево једне тачке мог додира са фатализмом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Одмах се почело певати да је побуда тога дела у томе што је Милош од некога своме господару опаднут. Омиљени научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији деспотовој, писаној

СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ Вино пију Новак и Радивој а код Босне, код воде студене, код некога кнеза Богосава.

8 Реч побратим означава веома важан и у народним песмама често помињан однос међу људима. Човек или жена побратими некога кад му у каквој невољи (у сну или на јави) каже: „Да си ми по богу брат!“ или „Братимим те богом и светим Јованом!

са дугим рукавима и обично са огрлицом од самура Биограци — Београђани бирдем — одмах бити до кољена — бити први уз некога бити у ријечи — говорити Бишће — Бихаћ Бјелопавлићи — племе у црногорским Брдима, у долини Зете благо без хесапа —

тврдоглав, ћудљив душман, душманин — непријатељ ђаконија — разноврсне понуде ђаур — неверник ђе — где ђевери (некога) — узима за девера ђевери (дјевери) — сведоци при двобоју ђевер уз ђевојку — неко од младожењина рода (најчешће

кумај — једва кума куми (некога) — узима за кума кумаш — врста свилене тканине Кунар — (по Вуку) гора између Лике и Котара Кунара — в.

муштулук — добар глас, награда за радосну вест набрекивати — викати бре некоме, натресати се набрекнути — дозвати некога речју бре навалија — некаква одлична сабља навришко — одмах надвор — напоље надó — челик назорице — издалека

бре навалија — некаква одлична сабља навришко — одмах надвор — напоље надó — челик назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље — најпосле накалити — усијано гвожђе нагло расхладити

потавњети — потамнети потаја — скривеност, тајна: из потаје ђогат — скривен белац (за кога се не зна) потворити (на некога) — обедити (некога) потле — после потно — знојно потпрашити (пушку) — подасути барутом потрусити — оскрнавити

потаја — скривеност, тајна: из потаје ђогат — скривен белац (за кога се не зна) потворити (на некога) — обедити (некога) потле — после потно — знојно потпрашити (пушку) — подасути барутом потрусити — оскрнавити потходити — (можда)

даска која је богато украшена сачмали-кошуља — веома навезена кошуља са шта — због чега свагђе — свакад свати (некога) — узима за старога свата световати — саветовати свилај — в.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Чујете ли само? Негдје на ивици Гаја чуше се пушке и неразумљиви повици. Лана поблиједи. — Ето их! Гоне некога. — Сакријте се у нашу пећину — промуца Јованче узбуђено. — Какву пећину? — прену се Николетина. — Нашу пећину.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ »На сокаку видео сам велике Артемиде богиње, њезину главу у руци некога просјака, где продаваше...« »Ако је бог златан, то опет он ваља сиротињи потребној за храну!

Нађе при мору прилично широко место, хубаво, на прозору свим странама. Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља Византа, спраљен издавна.

) И разљути се врло на то цар мнећи му да је доиста тако и јер на некога право онде његова бољарина пророк тужбу чини.

А један цигло рђавац измеђ војске такав нађе се и од намере самосам зажели и узе скупу ствар из некога дућана. Со тим врло се затаја да нико жив за то не прозна. Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде.

Ето, такав је у оно доби суд бивао за законопреступање људско. О ГРИЖИ САВЕСТИ Некога цара што је био кухар му подмићен и ктео је да га отрује, носећи му јело на астал преко на њега погледну цар.

Него ли јоште некога незнанога бога казује по људи да верују и многе је људе за собом привукао на ту веру, те су сваки своје првашње богове

Што кћаху то чињаху. А у то доби и грчка сила је била спала и изнемогла; снага им је омалаксала кроз некога злочеста сурова и зла бујна људетину, што је с једнога исто проста војака на грчко царство био пре Ираклија постао;

4. Солунски катана Једанпут опседоше неки варвари Солун и налегоше да га узму. Прогна их и град ослободи. И некога сулуда бујна јепископа штоно и финичаски Јелини пишу да су одсланици или да речем просто протераници, и њега они

Чуђаше се његовој мудрости и разуму пак даде му за седиште у Фриоли горе Београд. Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију. Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога.

Чудна некога дивљовепарскога тога житка! Од Бога давату сваком своју срећу и храну ктели бисмо забранити или прејагмити или прекраст

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Ама, била си дè, ама саг, ете, неси! — Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу! Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо. Ако треба да се бијем с патролу, — ласно за тој! Ће се бијем, а ти сал да сеириш.

је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар или, још боље, као нека „Златна домаћа књига“; јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик.

долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности