Употреба речи неколико у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

О, никад, никад, пријатељу! Па и опет, ја их се радо сећам; радо спомињем та три добра дана, то неколико срећних тренутака; они су мени оно што је путнику, који је у мрачној ноћи залутао, огањ што издалека тиња...

Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака шаљу смрт

У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам врло

Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива разваљенога шпитаља. И неколико јастука и других лаких ситница изнесоше бујни таласи и играху се њима; пандури, који су с оне стране опасности

Тако је Јагодина изгледала за време поплаве. То је врло кратак нацрт, неколико тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства са сиротом Банаћанком, тужном јунакињом

Беху то бледа, увела лица. Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе. Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?...

“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. До старице смештено беше још неколико болесника.

Те јесени дигосмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!... Година шесет друга беше мршава претходница страховитој

Ах, господине, они не знају шта је то глад! После неколико дана дође опет чича Марко. Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата,

У нашем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села наместе по неколико казана који ће гладнима кувати јела да не скапају од глади. Али је и то било као с брашном.

“ Ја јој пружих неколико од најлепших колачића што су се у врећи нашли... Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати:

“ И он ми дркћућом руком пружи један мали завежљај хартијица... То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико сексера и једна форинта... То беше све благо за које је своју поштену крв пролио!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

да су вреднији и јуначнији од лавова, а лав неће то нипошто да призна, но напротив утврждава да је један лав јачи од неколико људи.

Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити.

А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу коју ловци лавом и медведом стављају, из које лав не могући размрсити се

Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи б л а г о

Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато? Ево како о овом пре неколико хиљада година старац Исиод мудрује: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη εστίν

” Напоји га, умије му лице и прохлади га, нити је хотео одступити од њега у све време болести његове. По неколико дана почне се монах попридизати. Ал' ево невоље, пређе огњуштина на дервиша.

А кад је већ ова басна за калуђере споменула, и ја ћу нешто о њима проговорити, који сам неколико година гледао што у Далмацији, у Босни, у Херцеговини и у Албанији и на сваком месту, гди могу и смеду, чине.

Навластито у Далмацији, гди за каменита места не имаду људи ни земље за орање, гди више него половина народа по неколико месеци гладује и с којекаквим корењем живи: кад му оно мало жита доспе, навале не само домаћи него и са страна

Неки проигуман Макарије из Далмације, који је неколико реди сву Мађарску обиграо, иштући најпре на Драговић, а потом на Хилендар, кад се врати у Далмацију, питали га други

Хунгарији, Славонији и Банату желе да се манастири на школе и хоспитале употребе, да је народу полза од њих, а не по неколико људи у њима да се инате и кољу целому народу на соблазан.

Један шаљив игуман мољаше Викентија Јоановича, белиградскога митрополита, да га учини владиком, ако ће барем за неколико дана. „А нашто ти то?” — рече му митрополит. — „Како нашто?

Оно о чем су се прекрасни, просвештени умови неколико хиљада година трудили, све у огањ! Шест месеци све народње бање с оним књигама су затопљавали за које би данас

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

МИКЕНА По дебелим зидинама беле се, напросто процвале, ученице из Енглеске! Захвата их неколико хоризоната одједном, точкови камења, камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата

и мрак (како се смркло, тако је и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних неколико усамљених кућа, на оном далеком планинском превоју, пао?

Зашто је, у овом угашеном свету, пре него што се угаси и сам, баш оних неколико напуштених кућа, да их за трен обасја, изабрао?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Они одма даду ми за 100 људи оружје, те ја одем и наместим страже покрај Саве од Палежа до Ушћа, а ја с неколико пандура и Турака покаткад прођем и страже обиђем.

Чардаклија и Ђикић и Влајко некако побегну, но неколико од њи’овог друштва Турци у’вате, па су им све од луча цепке под нокте ударали, док и’ с тим мукама нису поморили.

растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у Ваљево и чету скупљајте и држите у скупу; ја ћу вам послати једнога фендрика с неколико фрајкора и чувајте народ, да се не пороби, а и мене ће скоро цар послати, да на Забрежју шанац начиним и топове

Такав ага узме неколико момака, дође у село које му се допадне, сазове сељаке и каже им : „Рајо, ја сам царев син и ага, дајте, продајте ми се

Ту је био послао султан Селим неколико низамске војске у зеленом мундиру, јер је Селим први почео низам уводити. Но напослетку Пасман-огла истури своју

Да видите, децо, да је попа цели дан говорио, не би тако ућуткао као мог оца неколико речи. Сви ућуте као да водом сваког залијеш.

које ја памтим, овако су бивале: сва три кнеза, мој отац Алекса, Никола Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или

У мешћеми председава по неколико стари̓ Турака, ага, они тефтере виде и кад признаду да су тефтери упутни, онда кадија потврди својим муром.

Чујемо ми у Бранковини тај несрећни глас. Одма мој стриц Јаков, зет Живко Дабић и ближњи̓ неколико кметова отрче у Ваљево, и заједно са старим Турцима Ваљевцима — јербо су сви ваљевски Турци мога оца и Бирчанина

Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао. Запитам ја Саву: „Шта ћемо ми сад радити?

Оно је све отишло кућама, и Јаков једва с неколико одвојио се, а кметови отишли и однели у Ваљево Пореч-Алији заиру”. — „Доиста Весо?” — „Баш доиста, прото!

Питам га: „Камо ти војска?” А он ми каже: „Црна ти војска! Дођоше неколико њи̓ те све покварише, и ја сам се једва спасао, а они букачи одоше са кнез-Пејом, те Пореч-Алији однеше заиру и

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину.

чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.

— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи... То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци!

— Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа... Ваљало би њега како друкчије заварчити.

Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни! — Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину.

Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи. У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села. Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом.

ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година. Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.

Ђуко спреман чека код кола. Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође. Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.

Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.

Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет. Уз то још урачуни и неколико слава. Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката. А то је заувар. — Заувар, јакако!

која снаша код Ставре у дућан да пазари, и обично, немајући новаца, донесе по две-три оке граха, или оку вуне, или неколико повесма тежине, или кануру пређе, па за то купује што јој треба: за две-три оке граха, вуне или за кануру-две пређе

— Е јеси луд, није вајде! — Вала, Витомире, не знам ко је од нас двојице луђи. И теби је већ неколико пута подваљивао, па опет му идеш. — Оно јес'... ето није ми још платио ни она кола врљика што му ономад дотерах.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина... Станко Јуришић први дође к себи. Он притрча своме имењаку. — Имењаче!... Имењаче!...

— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. — Лазар! — викну неколико њих. Станко трљаше очи... Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. — Ама, кажите ми, људи, шта ово би!

И он пусти кораке... Али... наједанпут застаде... На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде. Он диже главу и виде пред собом човека...

– Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам. Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. — Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!...

— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу... За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара.

– Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било... Прође неколико тренутака у ћутању... Обома беше врло тешко. Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?... – Ја, ето.

Дан је био облачан. Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. Људи се наједанпут дигоше. Жубор прође кроз њих. Попа и кмет јавише се на доксату. — Браћо! — поче кмет.

Смени стражу, па да се леже!... у млађега поговора нема. Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. — Станко!

— рече. — Спремни смо! — Полази! Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко... Збогом!... — Збогом пошли! И за неколико тренутака неста хајдука у гори. Јован и Јовица се стадоше праштати. — Сад ћете! — рече Зеко.

— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана. Треба да свршимо неки посао. — Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. — Знамо ми то...

— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви. Ти си Србин. Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву. Сад пази!...

и другим лудима... А ја идем Станку. — А где је он? — Они су сви на Подинама... Ту је и харамбаша. Дошли су пре неколико дана. Идем да кажем: више се не може трпети... Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Слаби је мислио на ропство, и био је тужан, а јаки је мислио на слободу, и био је ведар. Јаки је хтео неколико пута да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.

Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених стећака, можда гробови какве патаренске господе.

Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна. Мефисто сеђаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и

Она није знала ко је он. Али је задржала његов златник који јој је требао да купи неколико капи отрова. Сутрадан, тридесет племића у црном носили су на рукама ковчег на коме су били грбови кнежева и победиоца

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски. Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене чохе.

Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.

Долазио је често без прстења, без сахата и без златна силаја. Доносио је други пут и по два три сахата и по неколико прстенова.

Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући. Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им каве (а сутрадан показује по

свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им каве (а сутрадан показује по неколико дуката што је надобијао напојнице).

Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро. Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав.

По њему разбацане карте, испреваљиване шоље, пуно трина и пепела од дувана. Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле.

— Ето ја, — рече капетан — ја први дајем... — он стаде претурати шпагове, али нађе само неколико крајцара — ја ево дајем сахат и ланац. На! — Хвала, господин-капетане!

— Хвала, браћо! Држи, тата! — Ево ти да купиш дувана! — рече Маринко магазаџија, и пружи му неколико дуката. Војник, с муком придржавајући штаку, скиде капу и подметну је магазаџији да тури у њу новце. — Хвала, браћо!

— Има, богами, и више! — Има, хвала богу! Па да ако се она једина поведе за другом децом! — Дај боже! На неколико дана после тога казала је Анока једној својој другарици: „Знала сам ја да све мора бити по мојој вољи!

Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка. Ђеда угледа неколико њих у двору: — Хајд овамо, ви! Што се не умивате? Ви'ш, Анока чека да полива!

Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати. Не може више ни хљеба да замијеси. „Хоће — вели — душа на нос да ми искочи!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.

Једно чудо... — О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија. — Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару...

« и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле да се и он баш својски гурао кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака, па чак и неколико сексера.

веле да се и он баш својски гурао кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака, па чак и неколико сексера.

Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!... Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене

Аркадија је баш свакојаких чуда видео: с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним мест а, био посредник између угодника божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад

Дође му тако па се усићи, не знаш ни зашто и ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.

просјачења, па га поп Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!

« А да се путник прекрстио неколико пута, потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу прекопута од Великог крста.

А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту. Једном речи, то и није била она права биртија,

Ушавши у цркву, поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за

што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета напамет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и празника, али онима, старим мртвацима, који су већ и по неколико пута прекопавани, њима се само тада, на задушници, износи и раздаје, јер веле: они, онако стари, одавна умрли, већ и

Као да је био неки њихов старешина, или владика им. Нагунтан: са по неколико пари одела на себи, у неким широким, чоханим чакширама, доламама, опасан појасевима...

И тај јој расковник дошао главе. После неколико година дрвари је нашли у тој огради од камења, њеном жељкарнику, мртву, згрчену.

Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред неколико снаха, толико слугу, слушкиња, још не дâ да је ко у Парапути одмени.

од стида што ће је ко видети и познати, склањајући се од света, брижно, преплашено, трудећи се да јој не измакне, по неколико дана иде тако за њим. Чак и по селима прати га, јури за њим. То, докле је она, мајка му, била жива.

Тад је био бесан, и све — трговце, хаџије, па и самог владику и пашу псовао, по неколико дана долазио испред њихових кућа и дућана да се дере тражећи да му врате његов новац.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави. Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.

Остајем вас нижајше љ . . . не смем да испишем — ваш на неки Љуба Чекмеџијић После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо: Почитајеми господар Чекмеџијић! Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.

Обрече да ће доћи. Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења. Прођу два три дана, Љуба још иште термина. Прођу две три недеље, мати га гони, чантра.

То је било писмо од матере оне богате партије. Љуба остане код куће. Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости. Опет размишља и реши се да стару љубав обнови. Коју стару љубав?

Барони не долазе да их узму, јер барони и баронски мираз траже, а не неколико хиљада шајна. Такова треба да има толико да сама од свога новца слугу, коње и каруце држати може.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и озбиљно излазили и улазили министри и важни људи, стрчавајући низ и устрчавајући уз степенице, хватајући их све по неколико од једанпут, хиљаде фантастичних вести и свакојаких комбинација, циркулисало је пуном паром, па је све то примано за

као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури просто са неколико речи.

И та га магла стаде гушити, пити му душу, што је само пре неколико часова, још то пре подне, требала да буде гоњена једној радости какву раније никад није познала.

Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја на други. Под његовим тешким корацима шкрипао је и угибао се иструлио патос.

Хиљаду пута лакше је њему погинути него регулисати једну обичну, малу меницу од неколико стотина динара. Јер заметно је то и сувише регулисати менице и памтити њихове рокове; заметно је то куповати,

А око њега у шљивару, на полеглој и угаженој трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке па су са раширеним рукама изгледали као крстови.

Па све то по неколико пута прочитава Христић, Док му руке дрхте, а сав се окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да

па га чак ватрено, са свим искрено пожелила, и звала да дође, све док није понова и дошао, да убрзо, само после неколико дана, испољи опет све своје ружне, простачке особине једнога грубијана, геака од главе до пете, варварина.

Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки. Онда неколико тренутака настаде дубока, страховита тишина, па се он ухвати за главу, и викну: — Јелена, и ти поред мене...

На глави је имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих, сребрних длака. Образи су јој били као кувани шкембићи, а брчићи прилични.

Онда вода избаци и човека, који пун ужаса, загушен неким ружним криком, замлатара неколико пута рукама па се поново изгуби.

Тако је Јуришићев командир одговорио оцу његовом истога дана кад је примио писмо у коме га овај моли за неколико речи о сину.

Африка

Кад заврши размишљање, које траје сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби неколико минута, а која за неколико тренутака пређу просторе.

Кад заврши размишљање, које траје сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби неколико минута, а која за неколико тренутака пређу просторе.

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују необично.

На понекоме је, (дословце) и по неколико кила григриа (талисмана). Григри против змија, ножа, куршума, злог погледа, зле мисли, речи, за добар пут, добар лов,

После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи

Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују. Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао.

Најпре најнежније боје, зарђало црвене, љубичасте, сепија, и сви тонови зеленог, стапале су се иза неколико невидљивих ваздушних велова плавила. Тиме почињу Обале Слоноваче.

који су можда последњи људождери на самој обали Океана; бродови који настављају на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села.

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Таб

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника.

Само неколико бенгалоа за станове чиновника, баш као да је то каква летња бања усред Америке. Посета лабораторијуму за агрикултуру,

Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико дана предузети мора, пасош извадио и сад га без печата налазим. МИШИЋ (разгледа пасош): Хе, хе, хе!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Око Команде прилепило се било неколико трактира и школа, као и Театар који је био чувен. Поред цркава била је палата команданта тврђаве фелдмаршал‑лајтнанта

У рескрипту, који је добио, писало је да нежењене војнике има просто да расели, а неколико официра, који су намерни да се буне, да повеша.

је Вијени скретао пажњу на то, да је ђенерал Шевич, који је у Росију отишао из војске аустријске, већ и до сада одвео неколико официра, својих рођака, и да се мољакање за апшит, из аустријске војске, наставља.

Тај део куће још се осветљавао из пушкарница, а ложио кроз старе земљане пећи, цепаницама, споља. Неколико соба са патосом изгризеним од пацова и мишева, ту, служило је за затворе официра.

Жена Енгелсхофеновог профоза била је ту засадила неколико сунцокрета и покрила зид мрежом ладолежа. Двориште, у кругу, између старих, топовских, ђулади, од камена, било је

Уза зид било је постављено свега неколико чамових дасака, као клупа. Гарсули је затражио да се доведу официри, ту, из затвора.

Био је то човек глават, космат, запуштен, помало и одрпан. Гарсули је знао да Трифун има неколико рана, али уместо да то изазове сажаљење, код Грка је то изазвало жељу да га мучи. Зар такав несрећник, па да се буни?

Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина. Гарсули је и сам био као занемео.

Полк негда славног оберста Вука, што ће рећи Влка, Волфганга, Исаковича, био је спао на неколико стотина војника. Они су били формирани у колону, заогрнути својим црвеним, сербским, гуњевима.

Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана. За тренут, стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и

Видело се да, на челу полка, иду кола Енгелсхофенова, а иза њих маршује полк, у највећем реду. Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију.

Био је гологлав и дисао је тешко. Кад је угледао Грка, он застаде и задржа на њему поглед својих великих очију, неколико тренутака.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

ГЛАВА: НАРОЧИТЕ СТРУЈЕ ОСЕЋАЊА И МИШЉЕЊА 100 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА: ВАРИЈЕТЕТИ ЦЕНТРАЛНОГА ТИПА 117 ДВАНАЕСТА ГЛАВА: НЕКОЛИКО ЕТНИЧКИХ ГРУПА 128 ЧЕТВРТИ ДЕО: ИСТОЧНОБАЛКАНСКИ ТИП 170 ТРИНАЕСТА ГЛАВА: ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ИСТОЧНОБАЛКАНСКОМ

особине нису начете страним утицајима и новим културама, као што је то мање-више случај у другим областима, изузевши неколико изолованих оаза, нарочито у источном делу Полуострва.

Код њих нема великих вароши, доскора није било ниједне која би имала 100.000 становника. Превлађују мале вароши са неколико хиљада становника, поглавито пореклом са села и једним делом сеоског занимања.

Од великог су утицаја на народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине, интермитентни извори

повољних и мистичних прилика успео да га у Црној Гори сматрају као руског цара Петра ИИИ и да влада Црном Гором неколико година. У ову врсту спада и то, што се пред катастрофу 1813. год. по Србији пронео глас да сандук, тј.

Треба се сетити 1813. године и пада Србије после деветогодишње борбе: већ после неколико месеци јавља се такав отпор да се паша није усуђивао изићи из београдске тврђаве.

Врло витки пужу се као козе. Изненадимо се кад их видимо како се после неколико тренутака појаве с једног брда на друго. Могли би се такмичити са најизвежбанијим спортистима.

У сваком племену има по неколико старих сродних родова који чине племенско језгро. Око овог језгра су се груписали нови досељеници сасвим друкчијег

Три главна пута који из Лике воде према Јадранском мору, пењу се на висину од неколико стотина метара и пролазе кроз пределе у којима дува сењска бура, најопаснија на јадранској обали, која често у току

И поред сталних претњи они су у све већем броју ступали у редове српске војске. Неколико од најенергичнијих српско-хрватских родољуба родом су из Лике.

Њихови су ме бегови опомињали на једног арбанашког бега са обала Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда

Патријархални ступањ, карактеристичан за динарски није у овој области распрострањен, изузевши неколико планинских области у којима се његова организација донекле очувала.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

главу док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и узвикну: — Аха, сјетио сам се!

Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео, па му се може опростити ова његова халапљивост.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи. Жена, међутим, млада, воли живот, захтева пажњу, усрдност. ПАВЛЕ: И то ће све постићи разарајући брак,

? XВ ЉУБОМИР ПРОТИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЉУБОМИР (доноси неколико бројева разних новина. Он је блед и врло збуњен): шта је ово; шта је ово, забога?! (Сети се.) Пардон, госпођо!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

С гађењем помислих на две главне улице и неколико прашњивих уличица које је неко назвао градом. Идиот! И то идиот који није стигао да види како у том граду једино

Зграбио ме је за ревере капутића и сада сам знао шта је на дневном реду. Увукао сам главу у рамена и следећих неколико тренутака чуло се само ударање и Веснин плач.

Отац је, у сваком случају, имао богатији речник, али је ипак излазило на једно, досадно до лудила. Постојавши неколико минута, изађох напоље, опет звиждучући да бих привукао пажњу на себе. И јесам скренуо, тако ми Бога!

својим натапираним тиквицама и грудима шиљастим као сам враг, оне су нас увек гледале тако као да виде неког иза нас. Неколико њих би нас понекад и погледале право у лице на школским игранкама, али то су биле обично оне које су играле као

Познавао сам оних неколико улица нанизаних око Погаче као свој џеп, мада нисам познавао самога себе. Зар си ти то могао да урадиш, Слободане

Јасмина је касније причала како сам хтео да га удавим, али мислим да то није тачно. Тачно је да сам му оставио неколико модрица око њушке и да ме је он отворивши врата избацио напоље, па за мном и моју торбу.

Били су голуждрави и пиштали су, док је сарка упаничено лупала крилима неколико метара даље. Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе!

Махнули смо и неколико нам је руку отпоздравило. Била је то нека екскурзија за Минхен. Помислих на све оне километре брдовите и равничарске

Ја звиждим божанствено. Жабе су то масовно осећале, јер је убрзо на моје звиждање одговорио хор од неколико стотина крекетуша. А вечер је падала као слатка киша. Нисам чуо Рашиду кад је дошла, али не мислите да сам глув.

- Ти знаш шта је то? Потребно нам је само да направимо руксак, нешто као шатор, порцију за јело, неколико конзерви и термос. Остало ћемо већ пронаћи, Рашида! - А ако не пронађемо?

Сада је ходао насипом између прагова. Затим смо видели како се неколико десетина метара даље, на рампи, пали светло. - Знаш ли колико је сати?

Кроз три минута одазвало му се неколико стотина барских лепотица. Месец је био једва неколико сантиметара издигнут изнад шевара и његова светлост бојила је

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ето профита! — Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. — Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. — Ни то не сме фалити.

Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова? Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се

— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по

На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.

Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици. Путују лагано, и дођу у Кошицу. Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху.

Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина. Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.

— Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика. Колико хоћеш? — Треба ми неколико холби. — Нашто ти толико? — Имам велику башту — смеши се и пали лулу. — Ти си, Перо, нешто добре воље!

Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати. Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.

Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати. Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.

Сечка, трава, детелина, све то није доста. Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше. Па како су мирни ти коњи!

Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи. Сравњава Кошицу са Млецима! После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.

Већ кад је у Сан-Паолу, посетиће најпре стародревну цркву Сан Гіованні Пауло. Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Ріва деі Сцхіавоні”, „Пијачету”, „Маркову пијацу”, „Понте

Црњански, Милош - Сеобе 1

Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао. Тада кинувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек

Међу њима, два Циганина, скоро сасвим гола, са конопљом на грудима, покушаваху да оглођу неколико опрљених папака, које нико није хтео да понесе.

Наредио је да окрену кола, растерао љубазно свет, даривајући скоро свакога ко му је пришао руци. Рекавши још неколико речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју

се лепило перје, чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела трзају неколико тренутака у шаци.

Чело ње, дуж зида било је у мраку полегало неколико њих, бежећи од потера, избивши ту, на главни трг, обасјан цео месечином, празан и пуст Сат, огроман, са гвозденим

Делили су лој за чишћење пушака, пиштоља и ножева. Запали се неколико стотина лула и намаза неколико стотина бркова. Роса их је била све овлажила, а у чупавим косама понесоше из шатора

Делили су лој за чишћење пушака, пиштоља и ножева. Запали се неколико стотина лула и намаза неколико стотина бркова. Роса их је била све овлажила, а у чупавим косама понесоше из шатора сламке.

Те куће које је видео само на неколико часака, ноћу, није се уопште сећао више. Запамтио је био само неку крезубу бабу која се тресла од плача, док се он

Потресен мишљу да ће тај бедник, кроз неколико часака, можда бити слеп и узет, притера коња ближе. Сагнувши се из седла, тако да скоро превали коња, виде да је

Долазећи неколико пута к себи, скакао је по трави од ужасних болова. Све се то свршило за неколико тренутака и фелчер га је онако

Долазећи неколико пута к себи, скакао је по трави од ужасних болова. Све се то свршило за неколико тренутака и фелчер га је онако онесвеслог прао и везивао, не могавши да му нађе ни нос, ни уста, ни очи, ни уши.

Непрестано је тешко, бесно дахтао. Знајући да пати од загуши и стомака, отпасаше му неколико каишева и раздрљише му груди, где међу чипкама кошуље нађоше као траву, густе маље, обасуте крупним грашцима зноја.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и понеколико кашика зађевене“.

У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде

Пред венчање невеста извади из огња неколико „живих угљенова“ (жеравица) и онда их угаси водом. Ако жели да нема деце извесно време, она онда погашено угљевље

Кад жена роди слабо, болешљиво дете, па се уплаши да ће умрети, она му онда прелије преко главе унакрст неколико капи воде освећене на Богојављење.¹⁰⁵ Чим се дете роди, обичај је да прво падне на голу земљу.

“¹¹⁹ Поред свих ових многобројних чини да се дете одржи, постоји свега неколико табуа чија је сврха да се очува дечји живот.

Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне.

црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне. С десне стране одвоји јадан прамен косе и метне га у уста.

Уз ове и неке друге поступке, мајка често одлази у комшилук на неколико дана док дете не заборави на сису. Одбијајући дете од дојке, извештава Манојло Кордунаш, врше се и ове магијске радње:

изговара следеће речи: „Да је живо и срећно; да је срећна стрижба, да је д’лговечна; сад на стрижбу да играмо а кроз неколико година на свадбу, да Бог дâ!

оне две гранчице на ватри напарити да буду виткије кад их савија, па ће их у полукругу примаћи штапу, да штап с њима у неколико личи на штаку владичанску или на врх шпаде (...

Народно искуство о различитим факторима који одређују човеков психички развој концентрисано је у неколико „гроздова“ пословица неједнаке величине и лепоте, који се односе на поједине детерминанте развоја.

У овим дечјим дружинама, у току игре за неколико минута, само захваљујући сопственој спретности, умешности, снази или лукавству, Трља постаје цар, ловац постане зец (и

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За свачије мишљење детињасто и јеретично. ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Царе Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула

За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не било ни бога ни демона.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Постоје, наиме, такве девојке другари којима заувек остајемо дужници. Следе по неколико година какво друштванце, а онда заостају, губе се у времену, ишчезавају у споредној улици... Европа, та стара курва!

У ваздуху су непокретно лебдели милиони водених капи из поливачких кола и неколико минута прашина им није могла ништа. Онда је замишљени Бел Ами приметио како тамна боја асфалта постаје бледа, а мало

иза биоскопа »Империјал« и учинило да сваки поглед бачен на трамвајске жице буде пресечен њиховим свирепим сјајем. Неколико сати касније, он и Пуфко су били једини гости кафане на тротоару.

Девојка улази у сенку излога гледајући испред себе. Неколико часака касније, улицом корачају две девојке; једна тротоаром, друга огледалима продавнице оптичких инструмената.

издалека пратио њен ход улицама, познавао је начин на који носи књиге или забацује косу нервозним покретом главе, а неколико пута њене очи у пролазу задржаће се дуже него што је природно на њему, насмешене и испитивачке (или му се то само

На неколико корака од девојке зачу четири ударца, а затим би обмотан лепљивом грмљавином саксофона који су започињали уводну тему

Није могао ни да се игра кључевима, јер их није имао. Да их скрсти на грудима, није му се дало — неколико момака стајало је у тој пози око њега, а он није желео да се понавља. – Лепо је… — рече девојка зиркајући по сали.

Требало је лећи на сноп кукурузовине и покрити се другим снопом неколико метара испред мреже. Хајка вам се приближавала с леђа; сељаци су ударали моткама у лонце и пуцали из сачмарица.

Устао је и натоварио своје пруће на плећа, одбио да узме новац који су му нудили, није узео ништа друго до неколико цигара и тада се окренуо професору, рекавши: — Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека

За људе из кола, група доконих стараца на зиду само је успутна слика која не траје више од неколико секунди — део споредног пута, ништа — наравно, под условом да срећно савладају окуку и стигну тамо где су наумили.

Али, опет! Било је тамо неколико драгих фотографија, које више никада неће моћи да буду снимљене. Његова слика са шестим три разредом, где сви дечаци

То, никако, не! Спустио се до железничке станице. На улазу у станичну зграду пресрете га неколико жена. Видећи га неодлучног, како стоји са кофером у руци, нудиле су му гракћући преноћиште.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Владика отиде у своју ћелију, а младићи у трпезарију. Кад Јанко послије уђе к владици, он му дода осам дуката и неколико цванцика рекав: — Ево ти да дариваш невјесту. Ово је твоја мјесечна плата!

Јанко сјеђаше под орахом у дворишту. Пошто му људи цјеливали руку и пошто им изјави сажаљење, додавши неколико дирљивих ријечи о Крцуну, владика отиде ка свом писару, загрли га и сједе поред њега.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Животиња — завитла га неколико пута око себе, и баци га далеко од шуме у којој је, као ждероња, избио на рђав глас. При оном заошијавању и бацању

То није било то! Примера ради, ево неколико библиографских јединица који не обећавају уживање: Глодари Берберије (1928), Обичаји зеца (1948 Зечеви и кунићи

уједанпут силне послове обавља: пише сад лирске, сад сатиричне, сад пригодне, сад дечје песме, преводи и адаптира са неколико језика, уређује листове које често сам самцат испуњава. И тако све до смрти, без одмора и застанка.

(И сад, у старијим годинама, ја једном годишње посећујем Буенос Аирес; пре но што сам видео Москву, посетио сам је неколико пута.

Поповић: Гардијски потпоручник Рибанац) Ове јесени, кад нисмо богзна шта очекивали од издавача, долази, ево, неколико ваљаних књига за децу.

Александар Поповић (1929—1996) ми је рекао да је већ заборавио и садржај своје књиге. Подсетићу вас, у неколико речи, премда је ПРИЛИЧНО узалудно препричавати овакав роман.

Трећа девојчица, опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута тајанствено прошетао низ прозор поред њеног кревета.

Погледајмо заједно; навешћу неколико одломака из ваших састава: ...У бескрајном плаветнилу нашег неба, на модрим таласима Јадранског мора, уз гранит

(Неколико година касније Пражић ће трагично завршити живот.) Године 1975. есејистички део књиге је објављен у Нолиту под наслово

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Молим, господине Лепршићу, ови маџарски протоколи уведени су од неколико година, јелте? ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем.

И која се српска кћи сме тога одрицати? Ја би сама узела на себе неколико баталиона женске војске организирати, да се није друга идеја у мени породила.

ЛЕПРШИЋ: Какво друштво? ЗЕЛЕНИЋКА: Већ сад не питајте. За неколико дана тако ће вам и овај Гавриловић и други маџарони постати родољупци, те ће и турске кокарде поређати.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца). Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана.

Оно што је било духовнога живота у српском народу то је било код оно неколико стотина хиљада бегунаца који су се настанили у пустим равницама јужне Угарске.

Али када је аустријско продирање заустављено, и када је аустријска војска после неколико неуспеха у Старој Србији стала узмицати, за Србе су дошли тешки тренуци.

искушења и борби, Срби у Аустрији на крају XВИИИ века су задобили верску равноправност и грађанска права, и после неколико буна и исељавања дошли су до сношљивијега живота.

и луди и штетни обичаји царују: вера у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се окрећу у оргије које трају по неколико дана; појаве двоженства су доста честе, као што су морални односи врло расклиматани.

Митрополити су на своју руку чинили неколико покушаја: такве су биле школе Максима Суворова у Карловцима и у Београду 1726.

1791. грчки штампар и патриот у Бечу Маркидес Пуљо, у друштву са неколико српских трговаца у Бечу, кренуо је први српски лист Сербскïя повседневныя новины, који се доцније краће звао Сербскія

У другој половини тога века пишу се неколико карактеристичних родослова српских, врднички из 1764, пећки из истога доба, троношки из 1791, у којима је народна

Језик старе српске књижевности живео је још у почетку XВИИИ века, и у Угарској се јављају неколико писаца који су покушавали прилагођавање старе, калуђерске српске писмености новом добу.

Из реда тих Рачана, који су тако настављали стару српску писменост, јавило се неколико писаца који чине прелаз ка новој писмености.

Ту је прикупио око себе неколико добро писмених калуђера и отпочео »в велицеј бури и метежу« преписивати књиге за оскудне српске цркве, у исти мах

Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети. И од њега се сачувало неколико преписа црквених књига, али главни његов посао је његов путопис у Свету земљу, први путопис у новој српској

Милићевић, Вук - Беспуће

Топао вјетар дигне покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по

и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударајући се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на

Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи. Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком. Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред

Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана. Лагано га је болила глава. Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом.

Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар

жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину

и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао

Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве

узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а

Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.

џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ. И не смједе да оде.

се четица људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Кад је дознао, он се иселио од Ристе пушкара, и место једне сталне и главне канцеларије, имао је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.

стазом добродјетељи, или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и напослетку се реши да удари овом последњом. Неколико дана после тога, могла се читати изјава у тадашњем полузваничном органу којом прелази у странку која је на влади.

После ове своје штампане изјаве послао је Јова и неколико дописа. Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу »Одговорима уредништва« нашао нешто и

»А Јенглезима мерак на »Делиград« због жестоке јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао. Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, узвицима: »Пошто, рођаче, дрва?

Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову, или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио, али онај бут

Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и спомињати. Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа.

Пољопривредни календар, и шта ће баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа, Јова никаква зеленила није имао)? И сасвим је тако.

Тако је стајала та група неколико тренутака. Јова начинио што равнодушније лице, а госпођа Каја утолико беше умиљатија и дражеснија.

Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину. И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.

Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља. Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се

После краве поређао је још неколико домаћих животиња. Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.

Учитељ рече још неколико речи, па заврши. Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

се вода са камена слива, Кад ко легне да слађе почива, А ко тражи за весеље цвеће — Заман тражи, ту га наћи неће. Неколико овде је дрвета, Ал' де расту, то су места света, Њи је тужно посадило доба, Свако с' вије више једног гроба, По

Боже мили, да вељега чуда! Што почини неколико тића, А још веће што за дуго није, Већ од скора, од Ђурђева дана, Па већ каквих оста двора пустих, Каквих ага

Умакло је неколико, Ма то ј' скоро николико; Откидоше змији главу, С њом узеше свету страву; Реп се миче и превија, Ма реп јоште

О, не би могô сад описат речма Што срце њему сада осећа; И сам он не зна шта му сада бива. Пре неколико магновења ока У срцу њему није било светло Кô сад — не велим да је био мрак; То беше ноћ, на небу сјаше месец, Од

Итд. за тим9 у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се. Певац се оће и с10 другим да опрости.

“ Ја накитим што сам боље могâ И себека и коњица свога, Скупим друга неколико тада, Пођем Раду... Ао моји јада!... Кога год сам путем сукобио, Сваки грдну реч је говорио, Свак вељаше за

Паде од њи јоште неколико, Али што је, да је још толико: Десет Срба, Турак' две стотине — Шта ће један на две десетине?

Ала, Бого, ко да те не фали! Што страшиво, веће пољем бежи, Што слободно, на земљици лежи, Још се само неколико бране, Ал' ниједан није ту без ране, „Довде рука њина је отела, Сада нека и одбрани бела“, Тако сваки себика је

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти ... Савин свијет простире се до Бихаћа, јер је чича неколико пута тамо лежао у апсу, али чак ни ти простори не могу да разувјере мог дједа. — Хм, Бихаћа!

Ту опет застаде, на неколико метара подаље од сликара, и прокашља се. — Хајде, стари, приђи, приђи — позва га брадоња не прекидајући посао.

Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, али ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и

Смјештрна је у споредној зградици, у дну пространа сељачког дворишта, на неколико корака од велике старе куће. Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту.

Е, баш је нашао кад ће да стане. Прије свега неколико дана Илија је добио тај сат од командира чете, први свој часовник у животу.

Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико дана, а кад се вратио, заједно с њим стиже и глас: — Ухватили Јазбеца. Марко га пронашао.

АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ Већ неколико дана радио кркља да је Берлин пао и Њемачка капитулирала. Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се

Еј, ви тамо, дајте брзо један завој. Ошамућена старица зачуђено је гледала у свој окрвављени рукав и тек послије неколико тренутака дође до ријечи. — Јес ти видио алчака, па баш по матери. Ето какви сте ви, синови.

Недалеко од ње, укривена у љескар, налази се колиба с неколико стражара обучених полувојнички-полусељачки, партизански. Командир им је добродушни дугајлија Пантелија Хинић.

богами, то ти је — искрено признаде Видак, стара коњокрадица, давнашњи познаник и жандармерије и милиције, који је већ неколико дана чечао ту у станици, осумњичен за неко саучесништво у краћи коња, па се већ толико одомаћио да је около слободно

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Иш’о је у исцепаним чакширама, које беху искрпљене белим концима; у масним, прљавим минтанима; опасан с неколико појасева; на ногама свињски опанци из којих стрчаше навек слама место обојака.

Па кад доста накупи, онда се враћа и свакој кући у махали даје по неколико стручака. Био је син неке просјакиње Назе. Она је умрла одмах чим га је родила.

“ И пошао сам. Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе? Ти пре неколико дана не избиваше од нас. С мајком спремаше ми ствари.

улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије

Кад се све искупише, дођоше њих неколико у собу, код мене, те пробудише матер. Једна донесе воде, друга јој намести шамију, трећа је поли и убриса пешкиром.

И од тога дана за неколико месеца Стојан се поправио, замиловао са женом и отпочео да живи кô други ожењени луди. Седео је код куће, надгледао

Колико му је пута моја мати давала спаваће одело, али он то одмах однесе, прода и попије. После неколико година умре ми мати. Да бисмо њој гроб ископали, морали смо стринин раскопавати.

Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је. Причају да је пред саму смрт побегао из болнице, а чувари га нашли мртва на путу ка гробљу.

Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће. Били смо у свађи. Посвађали смо се пре неколико дана, кад је долазила код нас, на бунар, а од мојих нико није био.

Само пази да Циганке... јер се сад, та вера размилела, па... Пођох. На крају винограда, до међе, било је неколико већ сувих вишања, а око њих се увиле лозе са сочним лишћем, дебелим прућем.

И заиста. Ено старојко и још неколико њих устали. Држе се за столице; хтели би оро, али као да им је жао да прекидају песму, па само стоје, заносе се по

А оро већ почело. Њих неколико издвојили се, извадили марамице, пешкире, и, погнути, пазећи да не погреше, почели да играју, али полако, тешко и

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати му дрзновеније и показати му да се находе људи који желе, што добро, српски на штампи видити.

Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда. Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио. Ако ли и то буде, нећу се

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' ако му була не буде на крилу Док не стигне зора преходницу чилу, честит ће вас паша лепо да обдари: коцева добрих неколико пари, коцева добрих да чачкате зубе и још мало ватре на то тамно кубе, да вам се Види читати опела: ето то је, Влаше,

Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледилом смртним кô да речи

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вукове српске народне песме дошле су у прави час и на право тло, као пролећна сетва на јесењу угару. Само неколико година од појаве његове Песнарице (издате 1814 г.), српски десетерац летео је Европом као својом баштином.

Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815).

Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори:

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па како изиђе

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу

Онда најстарији син рече оцу: — Дај ми блага, једну галију и неколико момака, па ја идем да тражим ту воду, да ако је нађем.

Онда приступи други син к оцу па му рече: — Кад брат мој толико не долази, дај и мени блага и галију и неколико момака, па идем ја да тражим тај град и ту воду.

Ни један од моје браће не долази натраг. Дај и мени блага и галију и неколико момака, да идем и ја да тражим воду. Може бог дати те ћу наћи и браћу и воду.

Дошавши до оба брата окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико хуке, него она поткријепи себе, те онамо ђе је пала балота.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син

— упита краљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили и ја ћу ти помоћ насјећ! — па јами за сјекиру и неколико насијече, онда рече Грби: — Ја мислим да ће бит доста. — И ја мислим, — рече Грбо.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

То и желиш, мили. За неколико месеца можеш бити доктор философије. МАНОЈЛО: Доктор? доктор, као ви? Еј Исајло, чујеш ли?

Он како је забораван, неће ни знати да нема разума. МАНОЈЛО: Е, како то говориш; а да се сети после неколико дана, па још горе. Боље да му кажемо сад. А, може бити, да га је гдигод сакрио, пак смо се бадава уплашили само.

МАНОЈЛО: Хм! добро би било, те би бар и ја научио. ДОКТОР: Остаје још да о грађанском земљеописанију неколико речи рашчленим.

ПОЗОРИЈЕ З. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор. Ово су ми дали, да вама предам. (Да му неколико печатаних листова, које Доктор узме и почне читати.) ШАЉИВАЦ (Исајлу): Ако онај стран човек дође, пустићеш га унутра.

ШАЉИВАЦ: Сад после басне требало би да сљедује нравоученије, но мислим да је остало у разуму. ДОКТОР (прође неколико пута по соби тарући чело): Не, ако ја овако оставим, јошт ће горе безобразници нападати на мене.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

у својој школи, док се нека од њених дела, рађених кредом и зграфитом, изведених техником гребања, још увек налазе на неколико зграда у најпрометнијим улицама нашег главног града.

После његове смрти у септембру 1965. припала су ми тестаментом сва одликовања која је исподобијао. Неколико година доцније уфураше у моду беџеви и разне ситне џиџе.

Где ти је кућа? Рекох му, а он ме, држећи се мог увета ко пијан плота одведе право кући, где свима присутним одржа неколико дајџестираних приказа новије српске историје. Тек тада сазнадох каква је зверка био мој излапели дедица Гаврило.

Понуде под шифру: „Псећи живот“. Неколико следећих дана профура нам у чистом глуварењу. И баш када сам размишљала о томе да ли да на Ади Циганлији отворим

Пошто ми је укратко изнео неколико поучних примера из свог живота, друг Топ развезао томе како су у његово време млади одлазили не знам ти ни ја где,

— Да вам право кажем, докторе, не знам шта људи уопште налазе у тим смешним покретима? одговорих, начинивши успут неколико грчевитих трзаја левим углом усана и крајичком ока.

Дакле, један српски бик, тежине неколико тона, добије гомилу златних и сребрних медаља као најрасније говече у целој Европи.

Зар ниси читао да добијају тикове када се родитељи свађају пред њима? Заиста, ја изненада добијем неколико љупких тикова.

Осећам да сам ту сувишна и излазим из собе на врховима прстију. ГЛАВА XВИИИ Историја неколико удара који су потресли Анину породицу.

), матори је инстиктивно осетио да треба брисати из дома свог. За ту прилику аранжирао је неколико неодгодивих састанака са личностима од обостраног значаја. — Баш ми је жао што не могу да вам се придружим...

Тражила сам од поште да ми промене број и једнога јутра, пре неколико година, јавише нам да је промењен. У тој промени не би било ничега кобног да наш нови број није годинама пре тога

Друга ствар — на таквим журкама нико никог под милим богом не познаје, то јест познају се само оних неколико главних који се стално опаљују по раменима и говоре у скраћеницама и шифрама, а пију из илегалних флашијановића, док

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Између трију бреза с њене доње стране углављено је неколико дрвених клупа и столова. Иза њих, обрастао у високу траву, стоји расушен чамац, пун бачене стакларије, махом поломљене

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Али славенски треба и мене да научиш. АЛЕКСА: То је лако; само употребљавај често „понеже“, „дондеже и по неколико баталиона „ахова“ и „ихова“ парадирати пусти, пак те неће ни најбољи Славјанин разумети.

Гди се на трошак не гледи, ту се лако може што и научити. ЈЕЛИЦА: Апропо! кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом тагбуху забележила.

ЈЕЛИЦА (с оцем одлази). МИТА: Ког си врага радио, те ниси задржао прстен; бар би поштено неколико дана поживили. АЛЕКСА: Ћути, дедаче, овако ће боље бити. Не видиш ли да су ово мáме?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза. Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село.

Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде? — Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро. Само сврате у наше село. Имају мотор и тада долазе са гостима.

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде.

Чекао сам ипак у друштву механичара, кога сам прво срео на обали. Гледао сам оно неколико расушених барки насуканих на шевар; оне су пљоснате, примитивне, налик на велика корита.

Куће су једноспратне, зидане у средњем веку, иза њих је уличица, с чије друге стране су такође куће; и то је све. Оно неколико корачаја идемо том уличицом. Пред сваком кућом седе старице, старци, млађе жене и рибари.

Ова је двоспратна и пред њом једна клупа и више столица. Неколико младих људи стоје и разговарају. — Ово је моја мала, — каже жена за девојчицу која јој се баца у сукње.

— Чуо сам да је врло велика. — Заиста је све тако лепо удешено. Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона. — Срећа је за село да је један напуштени манастир претворен у замак.

Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте. Долазе сваке године. Дођу само на неколико дана, лове по језеру, прелазе моторним чамцима на обалу а оданде праве излете аутомобилима.

— Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да пређем тих неколико километара преко леда. Не смета вам што ћете јести са свима нама? — Напротив, биће ми врло пријатно.

Пред крчмом нема више никога и улица је сасвим пуста. Идем на мали моло, који је саграђен тиме што је између неколико пободених коља набацано камење. Гледам у апсолутну тамнину воде.

Остајем тако десет или петнаест минута, када чујем јасан шум весала по језеру; затим чујем и гласове, неколико мушких гласова, али не чујем речи. Најзад разазнајем и по коју реч, јасну и усамљену као звезда: — Не, кажем ти да не!

То је призор који ме увек искрено узбуди: неколико година играо сам то у Палилули: — Шта се догађа, пријатељи? — Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

светлости клизи пење се отшелник литицом Закона Сенка се плотна домогла Атона Овога јутра већ неколико пута Раздаљине између човека и Творца прво су расле споро, онда вртоглаво брзо.

И лебдење сваког неутопљеника спасеног његовим погледом. Онда он замахне руком, отвара поноре, дели мора. На дну, неколико људи, не грешних, не вечитих, али у њиховим љуштурама дубље тајновање, двосмисленост речи, топли мириси одласка у

страну уз мале жртве мени разуме се бог не може ништа ни данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла.

ПРОКА: Оставите сад то зашто је ко дошао; него шта велиш, Агатоне, је л' да пођеш ти до адвоката? НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Треба, дабоме! АГАТОН: Па кад велите, 'ајд да пођем!

кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ како гласи тестамент? НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било! АГАТОН: Пробао сам ја то, није да нисам пробао, али не иде.

У записнику на коме је изјавио жељу да се тестамент отвори после четрдесет дана, додао је и ово неколико речи: „сем ако старалац нађе за неопходно да другаче поступи”.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Људи су мртви — Говорио је командир често војницима. Иако су војници поступали по његовом наређењу, ипак, после неколико дана марша, примећено је како су груди неких коња рањаве.

спремна за паљбу! Низ кичму проструја хладан жмарац. Вероватно под мучним утисцима, људи се колебали неколико тренутака, а када се прибраше, журно приђоше оруђима и почеше скидати кожне навлаке са појединих делова.

Већ су близу, и голим оком се виде. Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја... Забезекнути посматрамо светао крст, тај симбол вечне трагедије људске.

Али они су се постарали за све људе, који су промрзли, и који би са највећим задовољством попили сада неколико топлих гутљаја. А и потпоручник Александар и ми остали такође. И мало спуштеним гласом он запита: — Шта вам је то?

Али ноћи нам дојадише. По неколико пута се дижемо и отварамо ватру. Пешачка паљба обично почне негде на левом крилу, затим се распе целом дужином фронта.

И онда обично јављају пешаци: „Отварајте паљбу, изгибосмо!“ Или: „Непријатељ креће у напад“... Али после неколико шрапнела, пуцњи пушака нагло престају, сем оних истакнутих предстража, које по целе ноћи „кевћу“.

Већ чујемо жагор људи, неко дозивање, још неколико окука па се нађох на малом проширеном простору. — Је ли ту командир? — запита неке војнике ордонанс. — Ко пита?

“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем. И када бацимо бомбе, онда они распале гранатама, и на крају неколико мртвих и рањених. А зашто?... Да се узнемири непријатељ! Ето... ми њега, а он нас. А они људи у позадини спавају.

— Митраљез у заклон! — Ала они у батерији гњаве... — Брже, брже! — довикујем Танасију. Ах, Боже, подржи још неколико секунди...

Целе су ноћи праштале пушке и бомбе, непријатељска артиљерија је гађала наше ровове, а командант дивизије у неколико махова тражио је обавештење.

видиш — прича нам љутито Радојко — када они из позадине нареде „да се непријатељ узнемирава“, па падну три мртва и неколико рањених, онда никоме ништа.

Виде себе раскопчана, а другови му бришу уста од крви. Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив? Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало подаље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.

да... нарочито је мени за земљопис... — Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада. — А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.

Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи. Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав,

Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна. — Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш?

Веља им објасни куда ће проћи, па се потом, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше. Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад

се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова. — Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.

Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.

«... И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу. Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци. Ради се озбиљно и својски...

Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли: осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару.

кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутеља пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.

Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега : писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити. Тешко!...

А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту. Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Испред ракојског подрума неколико буради и понеки сандук са флашама. На зиду висе две-три натеге. Зидови прекривени немачким објавама, наредбама,

То су заиста били срећни дани! Ја сам имала прекрасну женску улогу... (Прекине је снажна пуцњава: чује се неколико рафала из аутомата) ГИНА: Боже, шта ли то пуца? БЛАГОЈЕ: Машингевер!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ово је неком и доручак, и ручак, и вечера! СОФИЈА: И то за последњих неколико дана! СИМКА: Шта кажете? ЈЕЛИСАВЕТА: Кажем да сјајно мирише! СИМКА: Окупацијска гозба!...

БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг! (Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније. Одједном се смрачило, месечина је нестала. Дува ветар. Са сцене су отишли сви осим Софије.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Данте, Иго, Хајне, Мајаковски, да споменем неколико великих песника, још су интересантнији у својим политичким стиховима ако се зна нешто биографских података о њима.

У детињству имао сам неколико његових рукописа. То ме је подстицало да и ја пишем. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархелију.

После неколико месеци добио сам одговор, кратак, округло, на ћоше. Драма је била у стиховима (као и Ла Принцессе Лоинтаине) а звала

Међу хрватским песницима тог времена највише сам волео Марина Сабића, кога сам, после неколико година, упознао у кући свећеника, на острву Вису. Био је заборављен и скоро сасвим ослепео.

Два прстена од гвожђа; у њима смрдљиве лампе на петролеј, то је домаће огњиште. Неколико парадајза и кромпира и флаше, које се нарочито штеде. Један тигањ и чанак, опет на једним одрпаним чакширама.

Мрежу над водом држи неколико флаша што плове по површини. Море је прешло у боју дубоког ултрамарина. Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и

Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се.

Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање. Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером.

Ја сам тада био у петом разреду и онда сам, сваке године, проводио неколико дана на селу. И тада ми је још личило на идилу.

(Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.) На неколико корака одатле био је театар, у Јозефштату, и један мали ресторан, где су се хранили глумци и глумице, кад без пара

Били смо се договорили да проведемо лето на мору, код Трста (Мирамаре). Пре тога, хтео сам да проведем неколико дана у Новом Саду, код брата.

преживео – да сам се окупао, при уласку у болницу, у Вуковару, у води, у којој се, пре мене, већ била окупала – после неколико месеци – петорица. Обријане длаке пливале су у басену.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб“.

Нисам пошао ни неколико корака, док одједном а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.

Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари. Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по глупом

Шеф нареди те ми на брзу руку метуше две-три звезде, једну ленту; три-четири ордена обесише ми о врат, неколико прикачише на капут а, сем тога, дометнуше још дваестак разних медаља и споменица. — Тако, брате!

Никад боље!... Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! — изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.

Ви сте, на сваки начин, бивали већ неколико пута до сада министар? — Нисам никада. — Никад!... — узвикну он забезекнуто од чуда.

— Нисам никада. — Никад!... — узвикну он забезекнуто од чуда. — Онда на каквом високом положају, са неколико плата? — Никад. Виши чиновник као да онеме од чуда.

Сутрадан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, бар са неколико ордена, те тако нико не обраћаше пажњу на мене.

даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сада радо чита чланке о сточарству; и како мисли да набави неколико крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи. — На ком језику највише читате? — упитам.

— Нисам их никад јео. — Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада. Ванредно добра ствар...

са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара;

само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Но гле, Видроња све више узмиче, што то!... Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.

Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију...

Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... Неколико њих стадоше се смејати. — Даћу му надницу, ако ми каже који је ово...

Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну. И тада се све утиша. Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...

»Цензори« су кажњавани најстрожом казном, ако би врата стајала отворена неколико секунада, кад је соба загрејана, а о проветравању, разуме се, није смело бити ни говора.

»Да продам ову моју златну слободу за неколико тренутака уживања, — мислио је он, — да нестане ове моје тихе, но пријатне самоће, да нестане оних дивних вечерњих

Али мало затим, кад то стање достиже врхунац, наста, природно је, реакција, и њему би лакше. За неколико тренутака облада њиме неко душевно задовољство, коме се и сâм зачуди.

га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близу себе; и калауз трговачки с неколико дуката у џепу ратосиљао се живота, кад је полазио на пут; и свештеник, одлазећи да однесе последњу утеху самртнику и

Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст. Капетан разгледа оружје и људе, па стаде.

Показаше му Ђокића и Љубишу. Он их погледа пажљиво, па се окрете Ђокићу: — Да ми је оваквих неколико, не бих ја кретао толика села. Пази, јуначе, покажи се!

Једва се успесмо на другу страну, те да'нусмо душом кад почесмо слободније да корачамо. Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити на чисту и глатку рудину.

Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опет, па пођосмо даље. Неколико слободнијих луди пређе пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива. Опет зађосмо у шуму и сиђосмо у једну јаругу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А писао је о многоме којечему. Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.

Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао. Тада није ништа из новина читао, само оно његово.

Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.

Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.

Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући. Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу. Него га се и боје, па му баш ништа не могу. — Аха! боје га се!

А има још и других слика. Једна баш врло жалостива. То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.

Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као: Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име.

Тако је већ неколико пута било. Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. И ето такав човек који је могао свакоме да угове

Кад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна. Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.

Већ је пола једанаест увече. Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. Срета узе »збогом« и оде. Оде и Мића и оно неколико сељака. Остаде ћир Ђорђе и Ташула. — Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже.

У њој је и други Сретин допис из овога села. На жељно ишчекивану прилику није дуго чекао. Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.

Ту ће бити и капетан. — Капетан?! — Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме слушајте, не будите брзи: Поставићу вам неколико питања О томе, шта ко највише мрзи. Шта мрзи кондуктер Кузман, прво је питање.

БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА Почетком априла, у воћњаку, бива Да сељак посече неколико шљива Натрулих, чији је век временит Премашио животни зенит.

Проклет час кад у везу с њима ступих, Не има краја мојим мукама!” Неколико пролазника, мало глупих Стоје, с новчићима у рукама.

Око ње ће се, у неколико наредних дана, сабрати читава збирка тзв. дечје поезије. Није моје да процењујем вредност тих песама ни по апсолутним

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Та су се питања успела решити тек у последње време и скинута су са дневног реда тек пре неколико година. Онај што их је решио, посветио им је сав свој живот; решио их је невероватном истрајношћу, дуготрајним

Оно је било тако провидно, да се у чашици воде, у коју је стављено неколико десетина таквих животињица, није ни једна могла видети.

та ларва, дугачка 75 милиметара као и оне у Месинском Заливу, допрла из тога залива до Фероерских Острва удаљених на неколико хиљада километара, борећи се са сасвим супротним морским струјама и да је тако обишла целу западну Европу, а да остане

Испитивања са тим бродом почела су од острва Фероер. Одатле се ишло на југ; брод се неколико недеља задржавао на Саргаском Мору и испод Бермудских Острва, продужио одатле за Антиле и код острва Светог Томе

Али при томе путовању Шмит је открио и неколико плодишта у Тихом и Индиском Океану, за јегуље што долазе из слатких вода које утичу у те океане.

»Понекад, пише професор Луј Рул, велики француски ихтиолог, такав кордон има дужину од неколико километара, а ширину од једног метра; он је непрекидан и састављен од многих милиона груписаних ситних јегуљица.

Такав је један покушај учињен крајем прошлога века у Сави и Дунаву, у које је бачено неколико хиљада комада одраслих јегуља.

Крљушти су врло ситне и неправилне; свака је од њих састављена из неколико зона што опкољавају једна другу. По броју тих зона природњаци распознају старост јегуље.

у Струги, на излазу Охридског језера у Дрим, хватало се за време мрачних, кишних и ветровитих јесенских ноћи по неколико хиљада килограма за једну ноћ, кад је добар лов. Крајем новембра ове 1938.

Пре неколико година прорадила је у Билфелду, у Немачкој, фабрика у којој се разноврсне израђевине добијају искључиво од рибљих кожа,

Напротив, женке могу живети још доста дуго време, па и неколико деценија. Хватано је таквих јегуља које су имале и по 40—50 година. Јегуље од 45 година старости, ухваћене 1932.

Али ипак и ту није потпун мрак. Кад се у гњурачком апарату, а у дубини од неколико стотина метара, до које не допиру сунчани зраци, угаси електрична светлост, пред очима се укаже, као у мрачној ноћи

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.

По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба. О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало. Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.

Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.

Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су биле или бојом или кројем изишле из ношње.

из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.

болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима,

да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети. И она, када остарела, никада овамо више није долазила.

Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са

У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана. Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.

Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста. Кроз неколико дана враћали би се кући. Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.

И Софка се сећа да су ти дани били најгори. Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уби|јена, а то све зато што је једино она све знала.

Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени. Од винове лозе ни трага, до само голи и рачвасти

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Али све прође, простије но када Лист ових бреза, у дубоку јесен, За неколико тренутака пада, И бива жут, и труо, и однесен.

Убледеле звезде жалостиво сјáје Саучешћем, док се, нечујно од света, Живота нашег трилогија даје, Велика, дуга неколико лêта.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Већ око подне народ се разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се к црногорскијем вратима.

Млаз студена вјетра фијукну испод свода, врх њиховијех глава; помрачи се; неколико капи љосну на калдрму, ама крупнијех као љешници. „Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко.

Није чуо како га они пред њим већ издалека дозивљу, и Бог зна, колико би он тако стајао да неколико студенијех капаља не падоше на његово вруће чело.

Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.

“ рече сердар, па натегну јуначки. Пошто испи чашу, наслони десну мишку на кољено, лијевим дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и оста тако не мичући се, мало зинутијем устима и гледајући

морало је јако у очи ударити то што међу толиком простотом, да не речемо сиротињом, налазаше се полошке наслагано неколико танкијех пушака, и јатагана од велике вриједности.

Од осталога покућства не бјеше у кући ништа до два проста дрвена кревета, неколико сточева на три ноге, дрвенијех судова за воду, земљаног посуђа за готовљење јела.

Разумјете каквих некрштењака? Не анатемњака, (анатема их било!) но курјака. Неколико њих, вријеме је шћерало с планине, па се мотаху по обронцима.

воду и леђан), и столица једна дрвена са три ноге и наслонцем; више главе икона богородичина; за вратијем о клинцима неколико аљина. Под је застрт био простим, дебелим ћилимом.

Затијем свечано рече: „На добро ти дошло ново љето, Господару, сретно било теби и Црној Гори!“ Затијем покупи неколико цјепаница из нугла, сложи их на огањ па клекнувши стаде снажнијем дахом да распирује огањ. „Зима је, Владико свети!

зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и наслони изрезано по укусу прошлога вијека. Неколико насловача, наличнијех дивану и неколико дрвенијех столица бијаше наређено свуд у наоколо.

Неколико насловача, наличнијех дивану и неколико дрвенијех столица бијаше наређено свуд у наоколо. Цијела соба дисаше неком ванредном тишином и збиљом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА Стихована казивања јављају се у неколико основних видова: као творевине одраслих, у првом реду за децу; затим као нека врста дечјих стационираних остварења, —

— Кад је некакав велики помор био, запита неко попа мру ли људи, а он ну одговори да мируцају; али кад послије неколико дана умре и попадија, одговори поп на таково питање: — „Помрије сав свијет“.

Ови што се окладио пође за њом (послије неколико времена) и запита је: „Бабо, у које си доба?“, а она одговори: „Осам ми мањка, а девету ћерам“.

На то домишљан као најпаметнији рекне: „Њешто њешто изјело и од њешта кости остале“. Одступите неколико, много вас је. — Приповиједа се да је рекао некакав пијан човјек који је пошавши да узјаше на коња рекао: „Помозите

Видећи се на невољи, сети се свога заштитника св. Климентија, и позва га неколико пута у помоћ, али помоћи никакве, већ га вода све даље носи. Када се нађе на невољи, он се сети и св.

— За кућом некаквога човјека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом сунчала.

На то се расрди март, па узајмивши од фебруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамене и баба и њезини јарићи.

ЈАСИКА Света Богородица, бежећи с Христом од Јевреја, уђе у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у којих је лист тако трептао да се она није ту могла склонити.

Продужи свети Саво пут даље и, одмакавши се неколико стотина корака, застане, прекрсти штапом и прокуне онога чобанина. Онда рекне ђаку: — Ђаче, ђе оно би сијено и

Кад дође на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекирицу у кладу, па легло на леђа те спава: кад духне из себе, онда се гране узвијају у висину,

СТЕФАН У народу се нашему приповиједа да је Високи Стефан по смрти оца својега побјегао у Московију, па послије неколико година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с Турцима се био — и надвладавши их и претјеравши преко мора,

сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће неколико окршаја. У плећу страна од крста вазда се нагла бројила, а поље турско; но видиш ли ове барјаке испод раскршћа?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Човек узме траву, те остави у торбу, па се опрости с побратимом, и растанусе. — Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао ђаво у њу.

у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже, да је и он љекар, и да има траву, којом је он до сад ишћерао неколико ђавола. Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу.

“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу!

мајстори раде, дође на дућан, ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат; | па га почне учити, и научи за неколико дана; па онда оплете сам једну рогожину, те је однесу говедару, и кажу му, да је царев син научио занат, и да је то

ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН. Орао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје, а Еро путем ћерао неколико коња натоварени. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: „Ћа шароња, ћа! и ти имаш памет, а Еро је нема.

захвални пријатељ Вук Стеф. Караџић ПРЕДГОВОР Године 1821 ја сам у Давидовићевијем новинама наштампао неколико нашијех народнијех приповиједака и загонетака, уз које сам ово казао: „Ја сам прије неколике године дана хтио да

— Познато је да је Г. Ђорђије К. Стефановић још прије неколико година скупио подоста нашијех народнијех приповиједака и послао их Матици Српској да их она наштампа, а она их предала

” Међедовић му стане казивати како је он појео све што је било приправљено за неколико стотина ратара, „а шта ће сад у једноме ручку бити мени шта ли ће теби?” У томе ето ти ђевојке с ручком.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па како изиђе

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и треи син пође у лов, не би ли и браћу

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Цмиља носи отворен кишобран и запаљену свећу. Затамњење.) ИИИ СЛИКА (Улица пред кафаном. Неколико каиши за ђубре, посмртне плакате по зидовима и огради. Плакате за циркусе, бокс-мечеве, фудбалске утакмице.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Сви су твоја деца. И не због тебе, него због ње, Васке, нећу после, кад опет одеш и кад те опет по неколико година нема, да они због тога, због тебе, што ти само њу гледаш, њу почну да мрзе, попреко да... ЈОВЧА Кога да мрзе?

ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може. Али, морао сам... СОФИЈА и ВЕЛА (доносе послужење за владику, служе њега и Јовчу, па се измичу).

И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се. Узима од дрва неколико најтањих и пошто их о колено преломи и уситни, улази у кућу). Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Наша сестра, од свију нас најмлађа, именем Јулијанка, остала [је] у Семартону у дому дедову, гди по неколико месеци преставила се.

Моја глава, напуњена будући пустињами непроходимими и пештерами, ништа друго | није могла у себе примати. На неколико дана после овога разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у Турску, чујући од њега да у

На неколико година после овога прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједан

” Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изда[х]нути. Полежао сам као у несвести. Кад сам се по неколико опет у себе вратио, дошло ми је велико раскајаније што се од те миле земље удаљујем.

Сутрадан, видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка беза за пар кошуља, и за јело нешто на пут спремила; плачући и љубећи испратила ме из села.

Сутрадан, неки Карловчанин, враћајући се с празни[х] кочија дома, довезе нас за неколико грошића у Карловце, гди преноћимо и рано ујутру почнемо путовати по пожељеној Фрушкој Гори.

При свем том, читање књига, од дан до дан, све ми је то милије бивало. Житија сва, не само сам очитао неколико крат, него и свако | сам накратко исписивао; и на ови начин знао сам и[х] сва као наизуст; после тога, „Обед духовни”,

мном разговарао, похваљивао би ми науку и жалио би што не зна латински језик, којега је почео био мало учити и знао је неколико дијалога илити разговора, пак би и[х] све преда мном говорио и толмачио би ми их.

Теби је добро познато прикљученије које се је пре неколико година једном цариградском патријарху случило, који је хотео пост Петров и рождества Христова од седам дана учинити,

Казивао сам ти пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га

ме да му у нашем взаимном писма соответствованију назначујем што знања достојније од мојих догађаја, које ја од неколико времена и исполњавам.

не маре за моја прикљученија, сматрајући на причину која ме к томе убеждава, неће за безместно судити што ћу јоште на неколико табака о себи писати, не могући на други начин свештенејшу благодарности моје дужност показати и исполнити.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.) Брдо ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд скрива уз руб шуме?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Она ми очима измери снагу и виде да сам крупан и здрав, па јој не беше право. А само после неколико дана закључи жена да ми је нарав зла, јер ни с ким нисам разговарао сем с њом, ретко и увек строго.

Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико имање, изградити читава варош у авлији и дуговима за гушу држати неколико села.

се само трговином за неколико година купити толико имање, изградити читава варош у авлији и дуговима за гушу држати неколико села.

Аћимови политички душмани верују да сам главни четовођа Тимочке буне, који је побио неколико среских капетана и официра, побегао са стрељања и склонио се код радикала, у крај у којем га нико не познаје, и постао

Због такве, најопасније сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам

Одувек су те шарене очи изазивале нелагодност у њему. Сад се постидео и зато што га гледа одоздо. Стајао је неколико тренутака, рабаџије су луњале по дућанима и сви су понешто куповали. „Продајемо шећер, тамјан и свеће.

„Ишчупај неколико длака из главе да остану код мене док се не вратиш. Тада ћу да ти кажем шта треба да радиш.“ Послушао је, тако је

Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих. Одавно је из њега ишчилела радост од њиховог жутог светлуцања и танког, чистог звука.

Мрзи он те пругасте, шарене свиње, и момцима је рекао да такве не купујер се „слабо гоје“. Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену главу.

Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих.

Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то. Сви ће они мене надживети. Може посао наопако да ми пође. Изгубићу све што сам до сада стекао.

Чим би се поздравили, почео би да се жали на умор, стално је понављао да неколико ноћи није спавао. После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан,

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једино што је покретима руку замолила било је да је повремено пусте да види старицу. Би јој обећано да ће се за неколико дана вратити кући. Али, само што је Златопрста ушла у дворац, за њом су се залупила тешка гвоздена врата.

Личили су на лептире, и брзо нестајали. Придржавајући се за зидове, девојчица покуша да начини неколико корака, без успеха. Мајка ће се тек пред вече вратити с посла. Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта!

— малишан спусти повређену птицу на руб кревета, а девојчица од страха завуче главу под јастук. Али већ након неколико тренутака њен страх прерасте у сажаљење. Птица је једва дисала.

— Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека. Али чим је неколико њих угледало репате рогоње, странци су у широком луку почели да обилазе унесрећени град. Ђисара је била у праву!

— Шта ли то ради ноћу? — питали су се суседи. — Да не врача? Кад радозналост нарасте као поплава, неколико суседа поче да је уходи. Без успеха.

Врећа је била лагана. Од чега се старица повијала? Дечак пође низ стазу, старица за њим. Једва је неколико корака прешао, кад осети како врећа на његовим леђима постаје све тежа. Шта ли то носи у њој?

Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду. Још му се чинило да сања, али није прошло ни неколико дана а мајка опази да ногавице дечакових панталона краћају. — Гле, па наш дечак расте!

— мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа! — рече дечак срдито и само што не заплака. Али не прође ни неколико дана, а он заборави и панталоне и обећање које је дао Златној краби. Ко би још на то мислио? Хај! Хај!

— збуњено саже главу, уверен како већ сви знају да није ни могао видети. Та зар се није тек пре неколико тренутака родио? Од стида талас се згрчи, а стена помисли: »Драг је, али неозбиљан овај малецки.

Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом! — Принц се окрете према кући. Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље. Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја.

Издалека, оно изгледа пусто, али на њему још живи неколико рибарских породица. Остали су давно прешли у град. Тај град дечаци са острва не могу ни да замисле, али је зато острво

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

куги, проклетој морији, која је још уочи Кочине крајине, крајем XВІІІ века, а и касније, чак и после Првог устанка, у неколико наврата продирала у град и харала како је хтела.

Ко xоће може у Француској, како се већ неколико деценија зове Позоришна улица, да ухвати у шаку прегршт те светлосне прашине и да, онда, ослушкује гласове из

(Први пут се а дуго, и Сима терџуман мучи са речима.) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати. На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње.

Терџуман неколико пута, узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи,

зелене бакље (или црвене, њега то не обавезује), тај размак који је, једном, давно, већ претрчао, никако да пређе тих неколико корачаји што га деле од Народног позоришта. Као да је пред њим нека препрека-невидимка.

животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са српским чиновништвом, којих је имао неколико. Турци су Турци. Упознавао их је откако се родио.

Тај пут који се данас пређе за неколико минута, њему је из гледало да траје сатима. Само је тада, и никада више, осетио како га свег натапа страх.

Узун обично прошета неколико пута својом улицом и застане пред сивом кућом, из ХИХ века, са бројем 1, у којој је дуго била Београдска општина.

док је још био нагнут над ћупом, више изненађен него обрадован, осети оно што ће осећати, још неколико пута, и касније: као да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен, заокружује и сав стаје у њега па

Тако је почело. (ОВО ЈЕ ПРИЧА ЗА ТЕБЕ, ТИ ИЗ ОРАНА, У АЛЖИРУ.) Убрзо се уверио да му није тешко да одигра и неколико других, различитих улога.

У њега је улазио мир. О смрти Риге од Фере има неколико верзија и све су сагласне у овоме: прво, да је 9. маја 1798. године, по подне, београдски кајмакам Осман-паша примио,

На почетку једне од тих стаза стоји табла а изнад табле је стрелица која упућује на неколико врло старих, дворишних кућерака.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

О њој нисам имао више да бринем. Истина, требало је неколико месеци док су они оштећени табаци били поново отштампани и сви табаци дела повезани у књиге, а цела година док су прве

Да ме не примете, сакрих се у густ шипраг. Питагора стиже са својом пратњом на неколико корака до мене и седа на камен прекривен меком маховином; његови ученици поразмешташе се по трави око њега.

“ „Та причао сам већ!“ „Али не нама најмлађима!“ „А и ми старији слушаћемо још како радо!“, додадоше неколико њих старијих. Питагора се осмехну.

Неописива радост обузима све житеље, храмови се широм отварају, молитве читају, жртве приносе. „И заиста, већ после неколико дана почиње Нил да буја. Убрзо преплави све спрудове и испуни своје корито до ивице обалских насипа.

Убрзо иза тога увидех да и за бројеве 8, 15, 17 важи исти такав однос. Мало по мало нађох још неколико таквих бројева. „Кад сам сва три таква броја која су сачињавали једну такву групу претставио трима узастопним

Они се дигоше и пођоше низ брег. Неки од њих зграбише неколико камичака и бацише их на Паролоса који је још спавао. Он се трже из сна и појури за њима, поскакујући на левој нози.

Они опазише и препознаше у њему неколико пљоснатих риба, званих ромбоји, видеше доста сиво-плавих леђа морских штука, све више и више црвених барбуна и тамно

И сам високи заштитник закона тргну неколико корака уназад, а израз страха изобличи му лице. Шта се догодило? Иза плота указа се глава неког чудовишта, толико

Он зину и стајаше ту као прикован. Но то трајаше само неколико магновења. Јер, иако је његова мисаона машина била искључена из погона, то не беше случај са његовим музикалним ушима.

„Кад после неколико година одеш опет у Атену, видећеш онде, не један, но неколико кипова Сократових, подигнутих од оних истих атењана који

„Кад после неколико година одеш опет у Атену, видећеш онде, не један, но неколико кипова Сократових, подигнутих од оних истих атењана који га недавно предадоше џелату да га отрује“.

Он размисли још једанпут. Заиста, тако је морало да буде. Он је за неколико тренутака размишљања решио један важан проблем кинематике, проблем релативног кретања и свих његових оптичких

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Измирили смо се, разуме се, после мог љубазног извињавања и умиљавања, па је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно

— Па забаци руку и извади из преграде пљоскаву бочицу с коњаком коју понуди студенткињи. Она наже неколико гутљаја па је пружи другом студенту, али он одби.

Жена је; то сам приметио, неколико пута отворила уста као да је хтела нешто да каже. Али ја нисам сигуран: да ли је одиста имала намеру да нешто

с коњаком, да јој је ову флашу муњевитом брзином додао тако рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи,

А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза који ме је носио за Београд, сећам се како сам био утучен.

И тако смо се растали да се поново видимо тек после неколико година на солунском фронту. Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да

је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире и кад се претња смрти одмара да се, мало после, опет устреми.

Кад сам се мало више успео, угледах неколико коморџија како дахћући вуку збуњене мазге уз оно брдо које сам оставио. Четни наредник, који беше изашао у сусрет

Пошто кроз сузе и журно изменисмо неколико речи ми се, обојица, упутисмо пешке кроз варош све док не стигосмо у касарну.

Ближимо се станици која се распознаје по разбацаним црвеним и жутим светиљкама. „Још неколико секунда па ћу га загрлити.

— пиштао је мршавко. — Не упадајте, чекајте... Нема, дакле упадања? — заграјаше остали. Ја сам се прикупљао и неколико секунада размишљао сам да ли да физички нападнем студента, чији ме свирепи подсмех погледа доводио до беснила.

Али у том напрезању које ми је снајка олакшавала придржавајући га, она и ја додирнусмо се неколико пута н увек се чудно погледасмо.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота.

Пловио је неколико година као заповједник на једрењаку Маргарита, у коме је мој дјед имао највећи број удјела, и заглавио је на мору док

А умрла је нагло, у неколико дана, од упале плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку старији неуморно

Кад се неколико дана касније, у кругу лучке и морнарске чељади на молу, разговарало о догађају с надвојводом, сјећам се како је један

У благоваоници је преко читавог дана боравио, као њен тихи шумски дух, мој болешљиви стриц. Био је неколико година млађи од мог оца: између њих двојице умрла су два брата, у нејаким годинама.

одбио од стола забацивши се леђима на наслон столице, као играч кога не служи карта и који је одлучио да пропусти неколико дијељења без свог учества. Остали би настављали загријано своје расправљање не примјетивши ништа од свега тога.

Једне недјеље случај га је довео с још неколико младих музиканата из трупе на излет у наше мјесто; сасвим накратко, само од јутра до поподнева, јер је навече опет

Мртво, безмјерно вријеме. XВИИ Болничарка која ме двори отишла је на неколико дана кући. Са села је, негдје из околице. Позвали су је због смртног случаја у породици.

О, благодат си силну дао човјеку!... XX Прочитао сам, надохват и без реда, као што све и увијек читам, неколико књига о постанку и повијести религија. То ме питање увијек занимало.

Каткад би кљуцање утихнуло, притајило се; и за дуље вријеме, за неколико сати, за читаво јутро. Или се јављало тако слабо, тако неодређено, да је сумњао: да ли то уопће кљуца или је то само

А тиме некако и ја долазим на свој рачун. XXВ Моја болничарка лијепих руку донијела ми је неколико књига да прекратим вријеме.

Преврнуо сам неколико страница у књигама које ми је донијела, једну сам с муком догурао до краја, па их оставио на страну да одлеже неко

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...

Ђурица не имађаше ни совре ни племена. Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.

— узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет. Ђурица се само одмаче неколико корака. — Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла...

Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади.

Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи. После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.

Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина.

Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: — Даска! — Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако.

Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета. То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме

У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова. Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и

Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.

Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. ВИ После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица

— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро јутро, старче! — каже му Петар.

— Добро, добро, — рече му ашчибаша — хајде унутра, добићеш посла. Ту ти се он сада куриса и намјести и за неколико мјесеци научи занат, и постаде први ашчија иза ашчибаше.

До неколико крену кучка и мачка опет да иду, а он ти се лијепо ухвати штенету за реп, па за њима понајлак побаучке. Нијесу дуго ишл

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити — што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па како изиђе

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао.

А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема.

Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори:

Он им одговори: — Што ћемо ићи на воду кад се може све врело пренијети и за неколико дана можемо га попити? Кад то чују дивови, у страху да не изгубе врело, кажу му да се остави ћорава посла.

Кад се дивови пробуде, шчепају маљеве и ћускије те сваки по неколико пута млатне по ћебету. Самар се сав здроби у мливо, а они уживају како му здробише кости, па ће га сјутра избацити.

Док њих узимадеш, неће ти ништа мањкати. Жена узме кључеве, а везир до неколико дана умре. Син оца лијепо опреми, све по хадету, што се најљепше море. Сваки му је дан ишао на мезар и дову учио.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била. ТИШИНЕ ОРГИЈЕ Пијемо нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет.

Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак. Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али тек у зрелом добу сам схватио да сам изумитељ. За то има неколико узрока. Као прво, имао сам брата који је био изузетно надарен - један од оних ретких појава људске природе коју

тамо пре људи који су пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао коња, не схватајући да је неколико сати лежао на снегу. Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро.

Имао је изванредно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика. Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела.

Кроз неколико секунди ова позадина се прожме великим бројем светлуцавих зелених мрља, распоређених у неколико слојева који полако

Кроз неколико секунди ова позадина се прожме великим бројем светлуцавих зелених мрља, распоређених у неколико слојева који полако иду према мени.

бити дељиви са три и уколико бих погрешио, био сам принуђен да све почнем од почетка, чак и ако је за то било потребно неколико сати. До осме године мој карактер је био слаб и колебљив.

У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам

Читалац ће моћи и сам да просуди уколико наведем неколико примера. Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да уплашим неке другове који су се купали са

уста на даске и успео сам да удахнем мало ваздуха, на несрећу помешаног са капљицама воде које су ме скоро угушиле. Неколико пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није смирило и док се нисам прибрао.

После тога сам неколико пута безуспешно заронио, пошто сам потпуно изгубио оријентацију, али сам коначно успео да изађем из замке када су моји

Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана и требало је да прође неколико недеља да грозница прође и да се опоравим.

Потом сам исекао дугачак штап, нашао неколико мамаца и сишао до потока где је било мноштво жаба. Ниједну нисам успео да уловим, и скоро сам се обесхрабрио, када ми

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Од када се памти, идворски Срби су се сматрали браћом Срба у Србији, који су се налазили само на неколико пушкомета даље од Идвора, на јужној страни Дунава.

На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу.

Саве. Написао је и говор за мене. Мајка је то исправила и проширила и нагнала ме да неколико пута поновим своју беседу. На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања.

Школски распуст дечака поклапао се са одмором добрих, старих волова. И ја сам неколико лета провео на овом занимљивом послу.

Време је да поменем да пашњаци у мом родном месту покривају простор од неколико квадратних миља који би неких година били засејани кукурузом.

У време таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би наслонили ухо на земљу и ослушкивали.

Највише ме је занимало усаглашавање или ”штимовање” гајди. Нисам ни сањао да ћу неколико година касније тај исти посао обављати електричним колима.

године. Прескачући неколико делова ове моје приче, згодно је да поменем сада да је двадесет година после мог открића електричног усаглашавања,

Једном ме позвао својој кући у којој сам затекао неколико његових колега. Један од њих био је и мој пријатељ, прота-песник, а други је био мађарски лутерански свештеник који је

” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам обавештен да Панчево није место за разуздано сељаче као што сам ја, и да морам да се спакујем и вратим у

Пријатно их је изненадило ово моје одушевљење и није било краја разговорима по сличним темама док, после неколико сати, нисмо стигли у Праг. Разговор смо водили на исквареном немачком језику, али смо се одлично споразумевали.

Препричао сам делове неколико песама о Краљевићу Марку које сам чуо од Бабе Батикина, а онда сам, на њихов изричити захтев, морао да им описујем

Ћипико, Иво - Приповетке

По обали шета се неколико момака господске руке — синова месних поседника и трговаца Обучени су у топло одело и огрнути дебелим зимским капутима.

И дућани се затворише. Напокон и из читаонице изиђе их неколико. Надигли су оковратнике од капута све до ушију. Натежу се и правдају ради задње партије; кад се изговорише, раскрсти

— Не казуј ти мени... Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места. Међутим сасвим је заноћило.

Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами једно до другога, прикупљајући се свако своме.

Тако је прошло неколико дана — један лепши од другога. Било је умора и смеха, уздисања и певања. Цвета се веселила: „Ако овако потраје, биће

— опази жупан. . —А да га је ово, — шалио се лекар, уочивши врч што је у рупи у зиду стајао , нагне га и излије неколико капи. Текућина је слична нечистој мутној води. —Окусите, да видите како је добро! — насмеја се жупан.

Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута. —Мало је, господару! — и загледа у шаку. —Колико смо се погодили? —Је... Но није ни толико.

Помисли да је и она крштена душа. Тако на обали, ишчекујући, намери се на неколико Загораца, које је по ношњи познала да су из села што је било подалеко од њене куће.

Сви нагрнуше унутра. На палуби, при улазу, дочекује путнике морнар, за то постављен да од сумњивих тражи билет. Још неколико чељади узастопце укрцају се. И Цвета с Марком одлучи унићи, па догодило се што му драго.

Кад стиже? Бићеш се уморила? Сједни! — и приђе њој. Цвета се тек с неколико речи здрави с дружином и одмах приступи својој деци, те једно за другим изгрли. —А куд је Перо?

данас на цести с њима ради, па су начисту што га је к њима довело: обистинила се њихова слутња; није их ни за шта неколико дана прежао.

Али брат му неће ни да их чује. Каже: „Осман ми засигурно наредио да духан ни од кога не придмам, и ето већ га од неколико дана не купујем”.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Обратићу вам пажњу, и покушаћу нешто о њој и да кажем, колико се то уопште може у неколико дозвољених ми минута, на једну књижевну област за коју држим да нам је мало знана.

Будући да ми је она најближа, навешћу примере из књижевности, са неколико критичких опаски које нипошто не оспоравају књижевне зналце чија имена с поштовањем помињем, али зато ближе

Када су после турских освајања разорене установе старе српске културе, у току неколико векова накнадно је долазило до њенога зближавања с народном културом, до контаминације и узајамног прожимања

бити и то што су лирске народне песме махом кратке, што их чини невелики број стихова и у језгру им се налази свега неколико слика или мотива повезаних у малени лирски сиже.

И управо се они повремено, и што даље то чешће, као густа потка уводе у неколико најбољих песама насталих између 1923. и 1927.

Тако час обнове напослетку постаје час растакања, кад се свет полако празни, а све чврсто и вештаствено прелази „у неколико вечерњих боја“.

Воз одлази – у наговештајима и основним обрисима откривају особити вид поезије по коме ће Драинац постати један између неколико најважнијих српских песника из двадесетих година.

Из прве књиге, Еротикона, осветлићемо мало ближе само неколико стихова у којима се први пут појављују стилске новине, нови песнички поступци, важни за разумевање унутарњег развоја

с којом се у тропима повезују појаве из све удаљенијих подручја, међусобно тешко самерљиве, само је једна између неколико најопштијих особина модерне поезије. Као што је познато, она је постала неисцрпни извор песничких слика.

узети као успели, али то је само један мали, невешти зачетак, готово случајан, који ће Драинац успети да развије у неколико раскошних слика тек у Бандиту или песнику.

Летимично задржавање на неколико из Еротикона истргнутих стихова само је указало на зачетке који ће прерасти у сложену творевину, сложену по чисто

Матићево доста необично уређивање говорнога низа у песми – које смо само летимично и непотпуно успели да опишемо на неколико примера – има далекосежне последице. Поменућемо само неке.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Старо канабе, две фотеље и неколико простих, трпезаријских столица. Троја врата. у дну, десно и лево и један прозор десно.

ЖИВКА: Ти? ЧЕДА: О, те још како! Предњаке вадим по неколико одједанпут, а кутњаке по један, али кад један извадим, све остале заљуљам.

ЖИВКА: Напишите ми баш једно да видим како је то, па ако ми се допадне, ја ћу вам наручити још неколико. НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.

Можда ти, Савка?... СВИ (одмеравају Каленића). САВКА: Ја не знам да је господин из наше фамилије. ДАЦА: Ни ја! НЕКОЛИКО ЊИХ (слежући раменима): Ни ја. КАЛЕНИЋ: Ја сам, знате, род, по женској линији.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Миле тада у неколико магновења погледом хвата како с једне стране Марика, „уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче

зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија књига приповедака,10 него што нас управо њоме Станковић помоћу неколико карактеристичних поступака уводи у свој особит књижевни свет.

Засад се, уз мимогредно осветљавање неколико изразитијих примера, може само начелно указати на њихову природу, на улогу коју у структури приповедног текста имају,

Види се то нарочито јасно у неколико случајева кад постоје, па се могу и поредити, верзије истог текста. Постоје, рецимо, две верзије Увеле руже: рана,

226 Занимљиво је, са становишта књижевног развоја, да су само неколико година раније (1911) сродне слике у Дисовој Тамници критичари одлучно одбијали пре као бесмислене него као

И оба се пута јавља Вуку Исаковичу. Први пут круг са звездом искрсава у оних неколико магновења док се Вук из сна буди, одакле и почиње радња романа: „А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких

како се Вук „дигао из постеље”, пришао вратима, одшкринуо их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек

Вук Исакович не устаје из постеље и не облачи се, него се, напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу,

246 Једном се главни јунак прво пробуди, искочи из постеље, па онда одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута, скаче по земљи и на крају га жена облачи, а други пут: прво одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута и

кихне неколико пута, скаче по земљи и на крају га жена облачи, а други пут: прво одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута и скаче по земљи, да би на крају ускочио у постељу и заспао.

На њу се наслања следећа: „За неколико тренутака, кад је поп појао, стаде иза ковчега, гологлав, и Аранђел Исакович, под неким кровом пуним голубова и обрати

Сва преуређивања синтаксе истородна (по типу) са неколико већ описаних примера биће, разуме се, у начелу већа и разноликија што су метричка ограничења бројнија и строжа.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин. И он се нечему надао. Али ево већ неколико година како су Призренски одговори тужни. Свет почео да се мири са судбином. Тако исто и хајдучки капетан.

Све у стени која је имала свега неколико невеликих отвора. Црква је смештена у најдубље одељење, а иза ње су по другим пећинама распоређени за невољу

И докле је кнез Швиковић са неколико одабраних људи савлађивао узбешњела горштака више молбом но силом, и Уверавао дотрчале Турке да је овај шенуо памећу,

Полуодметнут од цара као некадањи крајишнички диздари, он је са још неколико таквих истих луди силнички заповедао свеколиком Подримом, држао се на пушци и изједна крвио са сваким ко му је по

Везан оваквим обичајима Хамза Вукашиновић је узастопце неколико година много изгубио на виноградима, јер су му остајали непобрани.

Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки

Можда баш због оваке мало видљиве привлачности, Хамза Вукашиновић се на неколико дана пред брање пожалио Дуруту како тешко налази работнике и како ће му ове године виногради остати непобрани.

Чудно озарена и одлучна Богдана брзо дохвати оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата а други са

Насмејао се стари лисац, одобрио му тако витешко држање, па га после неколико дана заједно са Касалом послао у отети млин, да тамо буду настојници и да се на тај начин сачува побратим кад му је

Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане

поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико речи; родила сам ти пет синова и мислим да имам право!.. О, Каримане!

Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука. Поп на брзину искапи неколико чаша, али никако да савлада своје прве утиске и своје разочарање.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Прими ово неколико речи Што узданух при вечном растанку. Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887.

Ђорђе Рајновић (1825—1886), писац многобројних радова о знаменитим Србима, уредник неколико листова (последњи је био Бршљан). ђулисад (тур.), ружичњак. ецетера грека (лат.), и остале тричарије.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: Но, сад видим да си паметан, Васо, с ћуркама и не можеш другојаче него магарећи. Повтори јој јошт неколико пута оне њене кравље речи: мико, мико пак ће и кућу запалити. Ето шта чини мода.

Краков, Станислав - КРИЛА

Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи.

И однекуда извуче читаву гомилу згужваних банкнота, на којима су делфини пливали. Сергије се насмеши. Одабра неколико новијих и стави их себи у џеп. Остале јој поштено врати. Жена је смакла одело са њега.

Опет би стрепња почела да прожима душе, али умор то све руши бацајући сан на ознојена тела. Само неколико људи у групицама шапће. То мајор издаје заповести. Чује се како његов пригушени глас дрхти.

Чу се последње: — Глу—глу... — и празна чутурица паде у руке малога војника. — Само не спавајте ову ноћ, господо... Неколико се руку диже, и додирну тврде ободе шлемова. Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком.

Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу. Још неколико сјајних пруга се вину у зрак.

— Гле, Мије... а шта? рањен... код Битоља?... шта?.. није, код Попадије... Одмах му је саопштио да је Бранко пре неколико дана погинуо над Могленом, а Синиша сломио ногу, и иначе се угрувао под сломљеним апаратом.

Ту је била гозба. На фронту је офанзива отпочела. Срби су запленили тридесет топова и повратили неколико села. Шеф ескадриле похваљен је највишом наредбом за успешно даљно извиђање, те су зато сада приредили свечан ручак.

Дошло је неколико савезничких официра, чак и са знаком сфинкса и лава на јаци, један залутали новинар и две високе даме.

Високо у зраку покоји шрапнел грмне. Ноћ пада. — О... о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред. Неколико стена диже се пред њима.

Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите.

Петровић, Растко - АФРИКА

Кад заврши размишљање, које траје сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби неколико минута, а која за неколико тренутака пређу просторе.

Кад заврши размишљање, које траје сатима, он спрема упутства за чије састављање употреби неколико минута, а која за неколико тренутака пређу просторе.

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују необично.

На понекоме је, (дословце) и по неколико кила григриа (талисмана). Григри против змија, ножа, куршума, злог погледа, зле мисли, речи, за добар пут, добар лов,

После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи

Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују. Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао.

Најпре најнежније боје, зарђало црвене, љубичасте, сепија, и сви тонови зеленог, стапале су се иза неколико невидљивих ваздушних велова плавила. Тиме почињу Обале Слоноваче.

који су можда последњи људождери на самој обали Океана; бродови који настављају на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села.

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Таб

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника.

Само неколико бенгалоа за станове чиновника, баш као да је то каква летња бања усред Америке. Посета лабораторијуму за агрикултуру,

Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Попо, снаша-Ано, Бошко, хајд’. хајд’, хајд’! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље. Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ноћу између 23 и 24 јула подигну Турци на североисточним висовима спрам Зајечара неколико батерија и сутра дан окупе бомбардати варош.

протом Ј. Ј. Напред је ишао Черњајев ца својом свитом, за њим неколико кола, а за њима наше кочије. А у кочијама отац прота ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића,

Ђенерал рече војсци неколико одушевљавајућих речи, па онда пођосмо даље. Грмљава топова и праска пушака бивала је све јаснија.

Од коњаника напред су ишли у расутом строју Черкези, а за њима неколико коњичких колона. Сва је коњица полако касала, а понеки од Черкеза утркивали су се напред.

Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у души после онолике дневне

Командант са својом пратњом изгуби се у кукурузима, а ми пођемо напред. Прођемо кроз село Мрсољ. Оно је још горело. Неколико кућа крај друма могосмо видети изблиза.

Ми потерамо коње уз друм још за десетак минута и ту се зауставимо код једног шумарка. Не потраја дуго, а зачу се неколико пушака. — Ако опет није каква забуна, онда је наш ланац наишао на Турске предстраже, рече један руски официр.

У првим редовима нема ни једнога официра; неколико народних старешина више вичу збуњено, но што командују. Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали спремни с пушком у

Ја хтедох да викнем али се уздржах. Неки помућен осећај необичне горчине пресече ми реч у грлу; причекам неколико тренутака да се успокојим, па онда приђем Комарову и речем му: — Извините, али ја опет морам да обратим вашу пажњу на

Чините вашу дужност. Рекав то он ободе коња, а ми за њиме — и не заустависмо се до Житковца. Ту на друму нађемо неколико наших топова. Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић.

Наше им батерије с алексиначкога виса Гујевице послаше неколико метака. Турски топови с буимирскога виса били су већ Алексинац, а нарочито алексиначке шанчеве.

Батерија потпоручника Ђоке хтеде с алексиначког виса да помогне наше чаркаше око Глоговице и посла неколико метака. Послала би још и више да отуда не јавише: »или бите даље, ако можете, или не удрите никако, јеп бијете у наше

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Само што нас не пољуби. Каже: „Ја њихов вечерашњи налет не бих могао издржати.“ У току борбе ових неколико дана изгубио је две трећине официра и војника. У чети нема више од педесет пушака.

Каже да је официр. Такав нам баш и треба. Умирили смо га и понудили цигаретама. Био је рањен у обе ноге на неколико места. Свукли смо га и превили му ране. Из разговора са њим дознали смо да је резервни официр, студент права.

Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија. Када се буде дао знак за јуриш, ми треба у неколико скокова да упаднемо у њихове ровове. Нарочито ми је нагласио да одржавам непрекидну везу са онима лево и десно.

— Где нађосте тробојке? — пита капетан Радојчић. — Узели смо сигналне барјачиће. А место плеха исекли смо неколико кутија конзерви. У заповести је даље био изложен план нашега напада. У првом борбеном реду биће први батаљон.

Посматрао сам кроз пушкарницу. Види се да је раније око тих жица била велика борба, јер је међу жицама лежало неколико мртвих војника, наших и бугарских. Али се чудим како се онај један уплео као да су га увијали жицом.

— Чуо сам и ја експлозију — упаде Светислав — али нисам знао шта је... — Дах нам је стао. За неколико тренутака замро је готово цео фронт. И док су се Бугари освестили, моји војници сручише се у ров.

„Лези, лези!“... „Не пуцај, можда су наши напред!“... „Чекај!“ „Пази!“ На наше бајонете налетеше неколико непријатељских војника као обезглављени. Коса ми се диже. Један од наших заби Бугарину бајонет у уста. „А-а-а!

Чују се повици: „Стој! Стој!“ — Ко ли то виче? Али замах нас је захватио. Иза једне ограде од камења скочише неколико Бугара. Сјурише се на једног четника и свега га избодоше. Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши.

Иако је непрозирна ноћ, мени се непрестано причињава као да видим неке силуете како промичу. У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми. Али на најмањи шушањ трзао сам се.

Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле. Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров. Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник.

Наступила је и друга ноћ. Замор ме је савладао и ја сам заспао. Али трзао сам се у неколико махова. Једном без икаквог разлога, јер је на мом делу фронта владала тишина.

— запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости. Дојадили смо Богу ратујући непрестано, па је наредио да нас, Србе, протерају на неко острво. — Е, добро..

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих (света их је неколико које то одиста заслужују), колико општи дух којим су се оплођавале њихове ма и чедне уметничке егзистенције; трагајући

То је имало неколико крупних, трајних и одлучујућих последица. Та поезија се развијала, пре свега, без чврстога свога културнога средишта и

ни веома лошу интерпункцију, а ради лакшег разумевања песме, нисам могао оставити недирнуту; мењао сам, иако свега на неколико места, Орфелинов или, боље, штампарев нелогични начин употребе великих и малих слова; и сл.).

Ода је једна од Хорацијевих најпопуларнијих песама, а у доба хорацијевског култа код нас преведена је неколико пута. Најранији превод ове Хорацијеве оде вероватно је онај који је, као додатак к ч. 15.

Будиму, поново у засебној књижици, прештампао „нежнија јуности наставник и учитељ” Михаил Владисављевић, „с придатком неколико нових стихова”, „обојег пола серпској дечици за невину забаву и утеху”.

варијанта Козачинскога химне Викентију Јовановићу, пего безмало (тек у неким безначајним појединостима, и свега на неколико равнодушних места измењен) дослован препис Рајићеве.

право чисте српске лозе, као и моји прадједи. А друго, нас има овде неколико Сербаља који туже са мном заједно за гласом наших свирала, кетеуша, кола, момачке игре, коледа, сватовца, и кумовске н

— Трлајићева песма је штампана (у Летопису) са неколико очевидних штампарских погрешака, које су у овоме препису исправљене; један непотпун стих је овде попуњен, вероватно

одломак, а у непрекинутом низу од неких стотинак стихова и неколико песама (или одломака од неколико песама), тако да се у први мах и не види јасно да су овде издвојених тридесет стихова

одломак, а у непрекинутом низу од неких стотинак стихова и неколико песама (или одломака од неколико песама), тако да се у први мах и не види јасно да су овде издвојених тридесет стихова заправо чврста целина.

је Луку Милованова: „Лука Милованов” — писао је он Светиславу Вуловићу — „показао је песнички таленат, али после неколико лепих песама умукнуо је занавек”: в. Прилози за књижевност XXИИ, 1956, 98.

ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 116). Штампао ју је Вук у својој Народној србској пјеснарици, част втора, Беч 1815, у одељку Неколико нових пјесана које су учени људи састављали, под бр. 11, стр. 248—9, а без ознаке аутора (са очевидним погрешкама у ст.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Опрости, оче, Што слабом телу ломне старости Крепећа санка крадем часове.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Само му вири пјегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по челу. Пред њим на неколико корака пасе Јаблан.

Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана.

— Е, кад си се тако, бате, наруц'о, ето ти па мало 'нако заслади! — вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући.

Већ би се на неколико дана знало кад ће градом минути крдо Реље Кнежевића са Змијања, и чаршилије би се искупиле на ћошковима, и Турци би

Већ неколико дана, од јутра до мрака, она непрестано јадикује и нариче на гробљу, не једући и не пијући ништа. Нуде је јелом и пићем

И све помрије, леже у гроб, осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше

Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке.

Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо! Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква

— Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом

Трже се као иза сна, као иза дубоког, тешког сна, дохвати кутију, смота цигару, припали је и поче пушити. Отпуши неколико димова, па поврже цигару на брвно крај себе, гдје их је још једно десетак лежало, само мало отпушених.

Другог дана јопе' штуц на раме. Испратисмо га ја и Партенија надомак оног моста на Гомјеници. Туј још попише по неколико полића, ижљубише се и алалише.

Јадни Брадара нали плоску и стаде више котла. Почеше пити. — Гавро, брате! — вели Симеун, пошто попи неколико полића. — Гавро, брате, ја се огријеши' о те! Опрости, брате! О, проклете моје ћуди! — Вала, Симеуне, не ваља ти посô.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

СПАСА: Јес'! ЖИКА: Знам, де! Него, не ваља му само што смо ти у фиоци нашли сто и неколико лажних динара. СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи оку вина...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Будући да саме гласовне промене нису биле свуда једнаке то је створило неколико тзв. редакција црквенословенског ( сада више не старословенског) језика - руску, бугарску, српску.

типа с доминантним грчким утицајем (а не руским као код других тадашњих наших писаца), што је дошло до израза у неколико његових раних, за живота необјављених дела (Ижица, Венац од алфавита, Христоитија и др.).

епископ, у својим песмама дидактичне и родољубиве инспирације неговао је класичне песничке форме, а за њим је пошло неколико генерација песника. Патријархална и грађанска култура У првој половини 19. в. проширује се културно подручје.

Око основних питања језика и књижевности између писаца из те средине и Вука Караџића водио се у току неколико деценија прави књижевни рат. Литература се везивала за традицију 18. в., за Доситеја, Видаковића, Мушицког.

је оставио значајне радове из медицине, он је слично осталим био поклоник патријархалног света и његових вредности и у неколико приповедака дао је породичне драме, у којима међусобна љубав и солидарност надвладавају деловање деструктивних сила.

учестало почео да објављује. Најопсежнију ратну слику Босне даће у роману Пролом (1952) иза ког је уследило још неколико. Најважније су, међутим, његове приповетке.

Међу њима је најистакнутији Бранко Миљковић (1934-1961). У брзом - и смрћу прекинутом - развоју од неколико година он тежи обнови мисаоног песништва, које образлаже као спој симболотворне песничке форме и мишљења које

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.

Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје. Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.

На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше. Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих. Хладе се. Младен, као увек, у дућану је.

Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. А она никако да се утеши. Неколико дана трајало је. Дању и којекако. Смирила би се, заборавила у послу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ако жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана пије изјутра наштину. Сем тога, жена ову траву треба да носи уза се (Глüцк у Wіѕѕ. Мітт. Боѕн. Херц.

РЈА, ѕ. в.). На Новом Брду сачувано је од све културе само неколико огромних ј., у које преостали мештани не дирају као у неку светињу (Ст. Дим.). Хеінріцх Марзелл у Хандw. ДА, ѕ. в.

Уочи Ђурђевдана девојке узму неколико зрна ј. и с њима преноће; сутра намене зрна појединим момцима, а једно себи, и онда их на ватри прже: па чије се зрно

Милићевић (ЖСС, 78) спомиње једну гатару која је гатала по к. зрнима: она би узела к. зрна, претурила би их неколико пута из једне шаке у другу, дала би ономе коме гата да то исто учини, па би онда гатала. У килту има к.

У некој купини, поред извора, код Трстена (околина Дубровника) нађена је икона Богородичина: неколико пута се покушало да се икона пренесе у цркву, али би се она увек враћала на своје старо место, у купину (Караџић, 2,

Кад се хоће да види да ли је место које је предвиђено за зидање куће срећно, остави се увече на њему неколико зрна п. и чаша вина; па ако се ујутру то све нађе нетакнуто, место је срећно и може се зидати (ЖСС, 11).

Девојке метну на Ивањдан у лонац земље и ту посеју неколико зрна п., па на Петровдан гледају како је никла: ако су клице савијене као прстен, онда веле да ће се оне године удати

Трешања с пролећа ваља окусити неколико, а не само једну, »јер ће се у противном од једне чаше ракије опити« (СЕЗ, 13, 416). Од т.

У области Заглавку (источна Србија) »свако село има по неколико записа (в. чланак ‹Запис›), и то су махом горостасни храстови са усеченим крстовима у њиховим деблима.

л., и то једно вежу златним, а друго свиленим концем: ако после неколико дана израсте више оно перо што је златом везано, биће у браку срећна (ЗНЖОЈС, 16, 159). Ц. л.

Ц. л. употребљује се и као апотропајон. Кад се зида кућа, обеси се на једном крају неколико главица ц. л., »да би се од куће одбили нечастиви духови« (Браство, 8, 50. Кад је порођај тежак, ваља накадити собу ц.

л., и поучи га да једе само хлеб, а ц. л. да оставља у неко шупље дрво. Слуга послуша. После неколико дана дрво се осуши, а идућег Ђурђевдана слуга пребаци сву стоку и тако је добије (народна прича, СЕЗ, 48, 55).

Ћипико, Иво - Пауци

Први пут, било му је тада дванаестак година, доведе му отац прћијашицу у кућу и леже га с њоме. Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес!

Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади. Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне. У газда—Јова причају, људи да је прескупа и за готов новац, а на дуг не

— Послаћу сјутра сина по њ, — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже, — што ће ти поп? Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ бога!

„Сигурно”, помисли, „и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села! Зашто смо ми живи? Чудо!

Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо; осврћући се да га ко не чује. Редовито, након неколико времена, Васо саопћује човјеку да је старија власт уважила уток и умањила глобу од педесет круна на пет круна ...

—Колико је право! — одговорише сви троје у један глас. Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји. Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их?

Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим а и за неколико дана враћа се кући чилији и гојнији. Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му

Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу. Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме. —Оженио се и ти, Раде? ..... —претргне ћутање жена.

Па стави гуњац под нагнуту плочу, острми га и гледа како се снијег топи. Затим извади из торбе и неколико груда сира и скленицу ракије. Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се.

Илији се душа кидала кад дознаде за продају. Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели.

Послије неколико дана посла газда свога надстојника Васу нека селом пронесе глас да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да

” Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. Илија је на живој муци. Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тако се прича понавља. Поново ми васкрсава у сећању оних неколико месеци по мом доласку у Вратимље. Као и на Доротеја, Прохор је на мене устремио своје канџе.

наредио ми да напишем неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од тридесет оваца и неколико врећа жита. Затим сам почео да радим на преписивању јеванђеља за моравичког епископа Евсавија.

Све смо видели. Ситним корацима, главе забачене уназад, изашао је Прохор, направио неколико корака и онда је чучнуо. Гледао нас је избезумљено док се ослобађао свога мучеништва.

Околишио је најпре као мачка око вреле каше, курвински се око њега окретао неколико дана, док му није издалека ставио до знања како је он ето и од тога вешт, те зна да врати мушкарцу оно што му је

Лауш се разбеснео и наредио да се врач избаци и да му се још поврх свега удари неколико дарги по голој гузици. Но Јевђеније је био човек кога није лако отерати.

Ја сам ту Јању виђао неколико пута и ово овако говорим не по чувењу, него по виђењу. Нисам склон претеривању, забога, па зар нисам монах коме је

Каже да сам се зарекао да ћу седам ноћи преспавати у отвореном гробу пуном трња. Неколико меропаха, који су данас врли манастирску пшеницу, упиташе ме да ли је то тачно. Одговорио сам да јесте.

Кирча Проговорио бих неколико речи о Јањи. Док је боравила међу нама, овде у Лаушевој кули, и док нас је подмиривала, не видесмо у својој простоти

Јелена Не гледа ме. Труди се да ме не гледа. Или мисли како нема зашто да ме гледа. Шта се то изменило за ових неколико година? Сећам се краљеве свадбе у Скопљу.

Отишли смо у Скопље неколико дана пре почетка свечаности. Са свих страна пристизале су поворке, долазио је цвет племства да увелича краљеву свадбу.

Док Доротеј ради на рани, која је како изгледа, већ смирена, Лауш ми у неколико кратких, неповезаних и расутих мисли наговештава садржај писма краљу.

Висио је полунаг о грани великог старог храста изнад раке у којој је провео неколико ноћи, издржавајући завет. Сахранили су га без опела, одмах у ту исту раку, људи који су је и ископали − Митар Питић и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

За три године написао сам и објавио у „Летопису Матице Српске“ тридесетак својих писама која су, са још неколико њих, отштампана 1928 године као засебно дело под насловом „Кроз васиону и векове. Писма једног астронома“.

После неколико недеља, када их је било довољно на окупу, оне су испечене на ватри, па кад су се охладиле, оне су однесене и сложене у

Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном. Ваша страховања да сам се разболео или да сам шта више, заборавио Вас, разагната су, надам се,

Када сам, пре свог поласка из Атине учинио Акрополи своју опроштајну посету, затекао сам онде неколико радника где оправљају и дотерују степенице Пропилеја, затрпане вековима земљом. Под ударцима њиховог длета и чекића.

био довољан да само прелиста све ово песничко и научно благо, но, као за пробу, славни нам библиотекар показује само неколико драгоцених објеката своје библиотеке.

Сем овога, чувају се овде још десетак Еуклидових дела, од којих једно о Музици. Пролазимо кроз неколико великих сала, намењених лепој литератури, и улазимо у астрономско одељење библиотеке, које ме нарочито занима.

Незграпним но јаким потезима, као што је вавилонско клиново писмо, исписаћу овде само неколико слова и симбола, довољних да даду одблес великога доба. Почео сам намерно са три имена: Александар, Хомер, Аристотел.

И цариградске новине објављују мој долазак. Тако ми бар пише један пријатељ са којим сам проживео неколико година у инжењерској пракси.

У краљичиној пратњи било је и неколико научника александриског Музеума, а међу њима астроном Сосиген. Он ме опомиње на календарско питање због којег пишем

Са ово неколико редака мога писма исписано је, у главним потезима, хиљаду година историје астрономије. У њеном развитку надовезују се

“ Руља се тада још више узбеси, шчепа патријарха и неколико храбрих епископа који се искупише око њега да га бране, и потиште, злостављајући их, преко главних степеница право ка

Пред мој полазак из Цариграда поклонио ми је главни секретар, архиграматеус Светога Синода, неколико листића од оне пергаментске хартије на каквој су исписане одлуке нашег конгреса, као успомену на тај историски догађај.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

То нам доказује и чињеница да ју је пола века касније (1818) Михајло Владисављевић прерадио (додавши јој неколико својих стихова) и штампао „обоег пола серпској дечици на невину забаву и утеху“.

“, „Направићу шајку“, „У гори“, „Шалајдалајданом“, „Гусле моје јаворове“. Написао је и спев Краљевић Марко, неколико приповедака и драма, преводио мађарске и француске романтичаре.

Рођен Иво Андрић Петар Деспотовић: роман Две лажне златице Душан Ђурић: Неколико приповедака за српску младеж 1893. Покренут први лист за омладину средњих школа Књижица у Нишу Покренут

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека! Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ. ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо!

И не знаш колико ми се хвалила тобом. Те како је помажеш, како си јој кућу оправио, неколико њива и винограда купио, њену децу као своју гледаш, чуваш, изводиш на пут. МИРОН (као бранећи се): А, то није ништа.

С десне стране, од некадашње толико велике двоспратне куће са читавим редом соба, види се само крај од неколико Ташаниних соба, чији су прозори готово запушени густим решеткама. У те собе пење се степеницама.

И док год он не заспи, она седи крај њега... И тако сваку ноћ, по неколико пута. Па бар, кад није бесан, да је као сваки други, као човек. Него, и онда, леже и изваљује се где стигне.

Односи ђубре и баца. Затим се враћа и пење у кућу). На капиџик улази Мара, девојчица, унука Ташанина, са још неколико комшијских девојчица. МАРА (вукући остале за собом): Ама хајдете! Не бојте се!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

је по столу за кројење, удену десну руку у маказе, прстиће леве руке скупи као плајваз и учини њима у ваздуху неколико потеза као да црта, и онда, одлучно, и некако елегантно, рину маказе у материју.

Сад му раде неколико момака у радионици. И причају да се мајстор прочудачио. Све више шије за господу, па је толико акуратан да нико не

Ристана, наравно, без икакве либљивости, пристаде одмах на све. Газда Спаса је брже-боље испричао неколико лажи о својим предвиђањима, и обећао девојци скромну спрему, коју је, о свадби, лично и донео.

” — „Три мајке умиру у мени.” Мајстор Коста је предао радњу, издао један део куће и увукао се са Срећком у крило. Неколико месеца нису знали шта је с Ристом. Напослетку дође писмо из Румуније, из фабрике код једног рудника.

Тај разбијени труп стегао је и избацио увис неколико крстача мање-више сатрулелих. Све крстаче надгорњава једна, доста очувана, која се усправила као катарка на полупаном

Ако ће само проминути неку од својих њива, веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници то видели и знали да је она ту и да може наићи... Али све је то њој добро стајало...

преведен код Тоше, и код Мађарице која је имала много самилости за његову астму и глувоћу, и на чијим рукама је и умро неколико месеци касније.

Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла. Али после неколико месеца дође погоршање и браћа отпутоваше у санаториум у Штајерску. Тоша се вратио и донео добре вести.

Тоша се вратио и донео добре вести. После неколико месеца, опет погоршање, и хитно путовање Тошино. Сад су почела долазити писма с рђавим вестима, и најзад депеша

Као филиалу, администрирала је и тамо далеко доле кућу своје некадашње породице. Јер, после неколико година брака, и неколико љубавних и новчаних скандала лепе Талијанке, морала је госпа Нола озбиљно посредовати.

Као филиалу, администрирала је и тамо далеко доле кућу своје некадашње породице. Јер, после неколико година брака, и неколико љубавних и новчаних скандала лепе Талијанке, морала је госпа Нола озбиљно посредовати.

Госпа Нола се трже, али се поново занесе. Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког времена то му исто с интересом враћају; уче га тужити се на рђава времена, уверавати да је

с особитим приљежанијем гоји сина свога, свака три месеца даје га мерити, и ако се ишчисли да му је синовно крмче с неколико фунти теже него што је пређе било, сва фамилија весељем торжествује.

кад узму најпосле на расужденије да млоги не само спавајући, него и будни спавају, зашт’ не би и нашем јунаку неколико часова на тај конац определили; особито што у романима и трагедијама (као што је познато) само се онда спава кад која

Најбоље је дело оставити на неколико дана. Обично списатељи, под изговором мненија о своји дели добити, обичествују пре времена фалити се и сочиненија

Почем се неколико удале, јави наша амазонкиња своме суђенику да су опасност избегли и да слободно отпочивати могу. Она како легне, таки

изваде, нежел’ да је правим именом вичу, И тако у овој ревности толико је успела да јој је само јошт пет (у којима се неколико достопамјатни развалина наођаше) остало.

Со тим баци се на њега буздованом, и за неколико магновенија грдна ова звериња сасвим умртвљена буде, за које време девојка му се изгуби.

чаробна интервенција; трен, тренутак; у исто магновеније »у истоме трену«, у овом магновенију »у овоме трену«, за неколико магновенија »за неколико тренутака« МАЗУР — мазурка, пољски народни плес, а некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ —

трен, тренутак; у исто магновеније »у истоме трену«, у овом магновенију »у овоме трену«, за неколико магновенија »за неколико тренутака« МАЗУР — мазурка, пољски народни плес, а некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино:

аqуа Тофана) — злогласни отров, вероватно на бази арсеника, чијих је неколико капи убијало споро али сигурно. Назван је по Теофанији ди Адамо, италијанској тровачици погубљеној 1633, у Палерму

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па, како сваки академик мора да изради своју аутобиографију — и како је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о

до кад човек остари па забада нос у своју младост“, ја ипак то чиним, по ономе нагону који код дављеника, за оно неколико тренутака растајања од живота, изазива пред очима слику прошлости, па чак и далеке младости.

никако могла бити удовица; па онда, у разочарењу професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ неколико година бележи фразе за посмртни говор који намерава да ми одржи пред црквом; и најзад, у многим и многим другим

“ Гости су, разуме се, као што је и ред, утешили са неколико речи ојађене родитеље. Тако, на пример, наш комшија, иначе бакалин, рекао је: „Мало је несташан, али то не мари.

То су ситна посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара. А тако ти је и шећер и брашно и све остало.

мало овса додаш у кафу мало ситних црних шљунака, сипаш у петролеум мало воде, — али шта је све то; не зарадиш ни неколико динара дневно. А не вреди му ни галантериста да буде, јер мери на метар а муштерији оволике очи.

Јер, кад смо већ освојили неколико ровова ниже гимназије, пред нама се уздизало огромно утврђење више гимназије, наоружано најмодернијим справама за

А шта смо ми, једна тако рећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?

То је ето несвршена мисао и ту дође неколико тачака! А таквих изненађења, као што је судар возова, има често у животу, те према томе знак више тачака одиста може

лопов завуче руке у туђу касу а наиђе изненада полиција; то је онда одиста недовршена мисао, која се означава са неколико тачака...

И то је недовршена мисао, која се означава са неколико тачака.... Или увуче се господин код младе жене кад јој муж није код куће и таман млада госпођа села у крило

И ту је мисао недовршена и та се реченица у животу свршава са неколико тачака, а гдекад можда и са неколико удивителних.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ!

— вели поручник Бранко, враћајући се. — Док сам молио, викао, претио, нико да мрдне. Али када сам преломио неколико штапова и потегао револвер, све је скочило на ноге јуначке. — А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике.

А овако... Морали смо да застанемо. Ипак, добили смо мало ваздуха, бар за неколико дана. Дотле су се наше трупе журно повлачиле, и када смо добили нешто простора, онда кретосмо и ми.

Остали се распрштали на све стране... Један Бугарин нишани пушком некога. Мени притрчаше неколико војника. То је била слика за оно неколико секунада... — Спасавајте се! — викнем, па потрчимо сви низбрдо.

Један Бугарин нишани пушком некога. Мени притрчаше неколико војника. То је била слика за оно неколико секунада... — Спасавајте се! — викнем, па потрчимо сви низбрдо. Наиђосмо и на побијену запрегу предњака.

Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно. Неколико живота мање.

А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно. Неколико живота мање. На граници смо отаџбине. Пређосмо пругу. Издужене шине, као опружене мртвачке руке, остадоше пусте.

Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца. Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци.

Дедер натегни! — говорио је простосрдачно црногорски командант. Опет онај са чашом вина. Узех чашу и прогутах неколико гутљаја, па се обазрех где да је оставим. — Слушај, нијесмо се натезали у животу, да ми враћаш пуну чашу. Попиј!

Случајно сам био на челу. Да се прво испењем ја, па онда да повучем и коња? Али, кратак је дизгин. Одлучим да у неколико скокова устрчим, водећи и коња за собом...

Разговарају војници да ли је боље да то парче грицкају, или у неколико залогаја да прогутају. — Помало, а поваздан — вели један. — А-ја...

Било се сакупило још неколико Арнаута. Нису хтели ни да чују. Тражили су злато. — А мени се нешто смрче пред очима и викнем војницима: „На готовс!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Седела је пред мајком, седела неколико хиљада година, Онда јој рекла: - Ако ти је промаја у мојој соби, Што не идеш у своју? А мајка узвикнула: - О, кћери!

Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека. Али, где живи он од неколико љубазних речи Као од мало зрна лана; У пролеће му се душа дрветима лечи, У јесен је већ уморна и онда је сама.

себи да не остварујем велику уметност већ само велику екстазу, разумем врло добро; и задовољан сам што сам написао ово неколико песама, и што пишем још увек ову књижицу, које можда неће одговарати ни вашим ни мојим појмовима о уметности али које

од чега то одлази већ у линије; Цео овај ред зграда што сам, од детињства да изникну, пустио, Сада гледам како се у неколико вечерњих боја развије.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Микики-Мики-Но! рече. Гости су у чуду трљали очи. И дечаков отац протрља очи. Све је било као и неколико тренутака раније, али докле је око допирало и ухо чуло Микики-Мики-Но!

Откину Старац неколико листића и спусти их себи у џеп, мислећи: »Када се пробудим, ово ће опет бити врбово лишће!« Кад, одједном, Софроније

Разболела му се млада жена, на коцки благо изгубио, а ничег нема на продају, сем неколико стотина оваца... — затресе косом Варалица, а трговац се почеша по челу и предложи: за шест стотина златника он ће му

Венац окупљених људи узрујано се заталаса. — Дај ми је, дај! — повика неколико гласова. — Хоћу и ја испед своје куће да почистим! — људи су се гурали, свађали, отимали о метлицу, а ђубре је расло.

— А паркови, а тргови, а игралишта? — потдсети га други. — Е, то се нас не тиче! — јави се неколико гласова. — Нека неко други о томе брине. — Па, не може се тако, људи! — чу се глас неког дедице.

Суну у небо прасак пушака. Неколико птица окрвављена перја паде, а звоно као да се помами. Његова јека сада је потресала и земљу и небо.

— шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку. Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и помери скакача неколико пола унапред. Срећа је, изгледа, била на његовој страни. Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се!

У чуду су га гледали видари и лекари. Мајка је од запрепашћења трљала очи. Дечак је само неколико дана раније био прозирнији од стакла. Шта га је толико променило? Откуд та трка у дечаковој соби? Откуд смех?

Како потамне дечаково лице, угаси се његов смех: Мицко је све ређе долазио, а игре њихове трајале су једва неколико тренутака кад би старица некуд изашла или мајка била одсутна. Чим би се зачули кораци у ходнику Мицко би одлазио.

— Нека је и дим, задржаћу га! — младић стисну шаку, али када је, након неколико тренутака, отвори — виде да је празна. »Вероватно сам све то сањао!« помисли младић, кад му нога о нешто запе.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

се ломи, а с високих кука Нага дјеца скачу и с виком се купљу, Док најмање једно по пруду се ваља Галебови круже. Неколико праља Пратљачама млате, и о гребен греда Разбија се ехо, мре.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али овде можемо да укажемо само на неколико значајних чињеница које је истакао Бранислав Ђурђев. Пре свега, треба имати у виду да је турска владавина од почетка

петог или шестог и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га

и код Плочника 1386. Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су

Први узрок је јако наглашен у неколико песама, а нарочито у песмама: Бановић Страхиња и Косанчић Иван уходи Турке. Турска војска је кажу ове песме

Душмани ти под ногама били како Шарцу под копита чавли! Такав је јунак коме је народ дао да живи неколико векова, од Душановог до хајдучког времена, да другује са свима јунацима и да им буде старешина.

Но Марко има и једну веома ружну црту у свом карактеру. Из неколико песама види се да је он спреман и на то да учини безразложан злочин.

су до израза и таква схватања народног певача која су данас застарела и назадна, али која су била сасвим природна пре неколико столећа. То су, углавном, схватања о држави и цркви.

у Сегедину (1444) Турци су вратили Ђурђу читаву његову област (и градове Голубац и Крушевац) и ослепљене синове. Неколико година затим дошло је опет до рата између Мађара и Турака. Мађарска војска, под заповедништвом Ј.

хајдуци под харамбашом Делирадићем нападали су комору Хусревбегове војске при њеном повратку из победничког похода. Неколико година касније у пределу горњег дела Дрине и Лима било је тако много хајдука да су Турци морали сталним стражама на

У Србији је за владе турске готово у свакој кнежини био по један буљубаша (Турчин) са неколико пандура (међу којима је било и Срба и Турака) који су гонили хајдуке, а кадшто, кад би се хајдука много појавило и

Иронија судбине је хтела да за неколико десетина мерица жита изгуби главу човек који је, као мало ко у његово време, задао јада Турцима“. И године 1612.

Ко то не може, с тим неће да другује. Више воли неколико добрих другова него непоуздану чету. Способан је да сам удари на читаву војску, чак и онда кад му се друштво уплаши и

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

везивање снопља У околини Сланкамена Бацају камена с рамена Та љубав тешка Можда је историјска грешка А можда је неколико гамена Увело моду бацања камена У околини Сиска Баве се бацањем диска Та љубав претерана Можда им је остала од

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

од машица, доња коњска вилица, јагњеће крзно, точак са колица и са шиваће машине као и неке огромне мамузе, затим неколико потковица, обичних и „турских“, па разне куке, ланци, кутија од сата будилника, неко старо прошупљено суђе и још

Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже! Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало, Стриц на крају мудро

Николица је морао још неколико пута да се окреће и да јој издалека довикује: — Мир, Жуја, ето мене сутра! Богами долазим, не варам те!

Отискивала се и котрљала неколико метара низ тијесно гротло понора и најзад се нашла на дну јаме, у густој хладној тами.

А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново. На Жујиној кућици, на примјер, већ неколико дана кочила се глатка плоча с натписом: „Колибица кује Жује. Нек се види, нек се чује.

Код кога се послије тога рока нађе какво оружје биће стријељан.“ Јованче, Мачак и Стриц већ су по неколико пута неписменим сељацима прочитали тај оглас, кад однекле испаде Николетина Бурсаћ.

Прва група усташа дојурила је у село Липово изненада. Пресрели су уз пут неколико изненађених сељака, поскидали с њих војничке цокуле и кошуље, испретурали неколико кућа, а двојицу момака отјерали у

Пресрели су уз пут неколико изненађених сељака, поскидали с њих војничке цокуле и кошуље, испретурали неколико кућа, а двојицу момака отјерали у варошки затвор под сумњом да крију оружје.

Пред Ланиним очима указа се нова новцата пушка и неколико картонских кутија с муницијом. — Пушка?! — у невјерици прошапута учитељица. — Да, да, пушка, карабин!

Нико није имао ни даха ни ријечи. — Ево га опет! — тек послије неколико тренутака прошишта Мачак. Бомбардер поново језиво заурла изнад попадалих дјечака као да брише под собом сва брда,

Поче да шмрца и Мачак, Потрк сакри лице у лишће, заплака и ћутљиви Ник, а мали Николица само их је неколико тренутака ћутке и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и

Сви се унезвјерено окренуше на ту страну. — Ено неког! — повика Ник послије неколико тренутака. Кроза шуму је лудачки јурио некакав чича с натуреним шеширом. Једва га препознаше. — Па то је пољар Лијан!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

хоће што да беседи и навала му је приспела беседљива на уста, мучно му је то све једним махом изговорити, него и неколико дана вала да разреди да и сам облакша те не смета језика, и људма нека је наслатко слушати и примати разбирајући им по

прокуца га и избије достапут отац, пак опет учи и светује га, много пут га кара и прети му, и опет га промлата и неколико пут.

Забрину се зато Татархан, таки поизбирну неколико својих брзокоњика и оде сам ш њима на ушће к великом мору, указујући се е да би га смотрили Перси да похите скорије

Одоше они с опроштењем се од оца и матере им с неколико катана јоште пратилаца им на добри коњи. А кад стигоше тамо доћи, нека је, лепо их дочека цар и прихвати их с поштењем

Ама што да чини, ако баш и најслабије што има, опет уклапље му сису у уста бар с чиме год да га тек неколико забави. А дијете, што зна има ли што млека, нејма ли ништа, хеле, оно сиса и вуче са студени му устанци разгрева

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И не један паша — него неколико њих! Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и

Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи-Замфир.

И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију. Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле

У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон“, истина старога

Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.

По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!“, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздра

— Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива и један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом

А и сам епитет, управо епитети, сведоче то. У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија.

Мане је био као луд неколико дана. Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити

А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало по мало, па се смирило и утишало.

Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће — фамилијарно веће од родбине,

за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор Мане кујунџија. Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће.