Употреба речи неком у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Погдекад би се задрмало и само начелство, кад таласи неком кладом лупе о ребра горостаснога здања. А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади.

“ Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ Сад дође и на мене ред. И мени се учини да ме с неком особитом пажњом онај црномањасти господин од пете до главе мери...

Ја брата Светозара не само да познајем, него га и високо поштујем. Он је оно што би сви народи са неком узбуњеношћу поштовали... Он је карактер!... Он је!... — Па да није и ова депеша од њега?... — прекиде ми реч г.

— Донео сам ти од оне животне водице што сам те и лане њоме лечио... — И он извади иза појаса једно стакленце са неком загаситом, руменом течношћу... — Многима је ова водица повратила живот, те ваљда ће и теби, добри мој Богдане!

Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице. — А никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео... А гле мене јадника!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва. Древни Египтјани изображавали су судију без очију, говорећи да њему није

Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва. Древни Египтјани изображавали су судију без очију, говорећи да њему није потреба гледати на

Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва. Древни Египтјани изображавали су судију без очију, говорећи да њему није потреба гледати на оне који се

Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће, као у неком восхиштенију восклицавајући: „Боже, благодарим ти што си оволике сласти за човека створио!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И гледам како тај храст, отад олује, шумни бог, бог коме сунце изгрева из круне, освиће у неком зимском јутру као нарамак дрва крај фуруне.

снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да сам у неком другом вилајету!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја не останем дуго у Ашањи, јер мој отац заповеди те одем у Купиново неком Игњату Сабову, старцу од 70 година. Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно

Но по неком времену, кад г. Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813.

И дуго сам чувао мој мундир, руску кожушку, капу и чизме мачком постављене. По неком времену саставимо скупштину неки̓ други̓ послова ради, молимо се Богу у Врелу код цркве, народа много.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...« Боже мој, каква ли је то граја у

По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе. Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком. — Ама јес ти...

Што га, сиромаха, снађе беда! Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео... Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.

Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи

Милун подува мало, про'ука и промаха главом, па се онда диже и он; рече неком од чељади да каже Сретену чим дође да одмах одлази из његове куће, да га није затекао, па оде наниже, кући Видаковој...

— 'А'де, 'а'де, море! — салети га ћир Трпко, те сврати пред механу. Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија! Пред пашина мајка ће се не стиди!

А што му иде свашта од руке — чудо је! Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком сланицу, неком тучак, неком преслицу...

Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком сланицу, неком тучак, неком преслицу... Поваздан тако дељка и мајсторише, што се тиче на прилику, као мајстор.

Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком сланицу, неком тучак, неком преслицу... Поваздан тако дељка и мајсторише, што се тиче на прилику, као мајстор.

Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком сланицу, неком тучак, неком преслицу... Поваздан тако дељка и мајсторише, што се тиче на прилику, као мајстор.

А неком и начини понешто ако имаде залишна времена. Осим тога, учитељ је Грујица умео вешто пунити тице. Сву је собу окитио св

Салетеше га ту и ухватише; али једнога од њих добро огребе. Опет га везаше неком узицом и доведоше општини. Ћата Живан намисли да пошаље ту звер начелству.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана

Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан... Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами

Да му се ниси заверила, несрећнице?... Јелици јурну крв у главу. Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. — Говори!... Говори!... Да се ниси заверила, а?... О...

Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. — Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...

— Па оно је добра цура. — Добра. — Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. Ивану оде памет. Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. — Па гледаћемо... — А, то мораш учинити!...

Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд. Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру. Па кад тамо, нигде никог... Цела зима прође у томе витлању. Боже!...

Опет га беху спопали они чудни снови... Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. Сви су били као у неком полусну. Пандури су спавали у хану крај огњишта. Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће...

— упита Станко. — Чекаћемо те. Станко зовну Зеку и Заврзана. — Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу. Очи су му севале као у мачке... Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи. Али се Заврзан и томе досети.

Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти,

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да ли је могао проћи Мој праг у замрклој цести? Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести. ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије. Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је?

Све ће под небом даље сјати, А сен и човек, два близанца, На раскршћу ће неком стати Да оба збаце терет ланца... Но тражиће се, док дан сија, Две судбе вечно сједињене: Сенка од земље

ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао звуке.

Сто очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада на узглављу једном.

ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила.

Својих решења и идеја, Својих начела имате и ви — Кад год се неком руши стреја, И гаси свећа где ко живи. Све се купује и све прода.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога

Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко! Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе. Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.

Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. Ја сам с мамом слатко вечерао. У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у

Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу!

Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу!

— Добро ће бити, ако бог да. Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди. Очи се још јаче отворише.

— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију?

И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо

И то као да и девојку донекле умири. А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали

Или можда?... Којешта! И ту ноћ сам сањао. Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд

Он пође полако напред. За њим пристаде капетаница с мајком и дететом, па онда остали свет, сви ћутећки као у неком свечаном спроводу. У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани!

Детињско неко достојанство царствоваше на његову лицу. — Сви, сви! Свима ће она, сирота, полити! А да она неком рекне: „Полиј ми!”, било би триста чуда!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: »Пишите, — вели, —: Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се богу да се и он нама

Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад

па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.

запленио је све, кажем вам све, од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која, служећи у неком виду цркви и олтару, олакшава службу и Аркадији, и која је стрчала да је све тутњало кад им дође и рече неко да је

И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. Обоје стоје тако и с неком као родитељском милотом гледају гушчиће који се гурају и падају на тртице око чанка с кашом. — А где је мати?

А и он сам као да је добро знао да га поред имена Марко још и тако зову. Јер чим би чуо реч »лопов«, па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао

Јер чим би чуо реч »лопов«, па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво

био намењен на медецину; зато је и дат у гимназију, али је већ из четврте »латинске« био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.

А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и птичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко

Затутњила Ержа онако босонога, и отвори капију кроз која улазе кола, а у њима поп Ћира, сав прашан, у неком старом шеширу који је још ђаком купио. — Добро дошли! — Боље вас наш’о — рече поп Ћира, скидајући се с кола.

По путу никога; по њивама никога, а дудови оголели, па им се црне покисле гране. Тек на неком видиш врану или парче репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је

је најчудније, оба се попа не растадоше на излазу из епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком... Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Био већ остарео, сав црн, крупан, мастан. Као увек, био је само у кошуљи а огрнут неком дебелом, улепљеном поњавом. Пригрћујући ту поњаву, торбу и кошуљу око себе ишао је као увек немарно, упадајући посред

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Изволите сести. Седну обојица, Љуба врло пажљиво, да не искрши капут. — Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра.

Алка умукну, даје му за право. Кад у Пешту, неко их одведе старом неком фишкалу Бабоњи. Бабоња их понуди да седну. — Молим, приповедајте целу ствар. Јефта му пружи акције.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

неко снажно осећање поуздања и чудно неко задовољство слично оном кад се човек налази на великој висини и кад влада неком великом снагом.

Сав занесен неким новим, чарним сном и утонуо у овај нагли прелаз из језиво леденог у у жар, Христић је, опијен неком мистичном милином у чудној органској успомени утисака што му прођоше кроз све жиле, наједном стао осећати нешто као

у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком ужасно мирном и мртвачком ставу савршене непомичности клатнâ.

И тако обавијен неком срамном маглом и њоме одвојен од оних осталих правих рањеника око њега, што су му се у оној њиховој скромности чинили

Или је све то била само једна глупа, непојамна заблуда. Јер заиста, цео онај кратки живот и прошао је као у неком бунилу. Цећала се онога дана кад га је први пут видела. То је било прошлога рата и он је био у униформи.

Па и ја певам, пијем, ждерем, играм, и све радим у неком бунилу, а осећам добро како живот плете и мрси нешто око мене страшно, непојмљиво и фатално.

А, можда, ништа од свега тога и нема, и само сам ја један нитков, једна покварена душа као и она жена, па сумњам по неком свом урођеном неповерењу и каљам ону лепоту над лепотама.

ВИ. Оне ноћи кад је Јуришић без ичијег знања, у неком пустахиском наступу, напустио војнике и батерију и фронт и све послао до ђавола па на коњу појурио негде ка Солуну,

пева Ц'еѕт ла валѕе ду брун, о рђавој менажи која много кошта (а ту присуствује и шеф менаже и прави се луд), и о неком пешаку што се сам ранио па су поми— њали и Христића.

се они искрено згражавају због оног поступка Хрустићевог, па мисли: како се из њихове коже, у којој су они најмање неком својом заслугом, онај поступак заиста мора чинити гнусним, те изгледа природно што они енергично траже да Христића

Само се Јуришић грозно мучи у неком махнитом и бурном узбуђењу. Гуши се Јуришић, и осећа страшну жеђ и како се онај велики црни црв ускомешао у мозгу, а

као, као у неком од мојих претходних живота. Да ли ме појмиш? А оно време кад смо заједно били, (заборавила сам онај последњи дан), оне

Африка

Изглед тог младића ипак био је сасвим мучан; видело се одмах да је неком несрећом која га је задесила сав поломљен. Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату,

За време вечере разговор, са пола речи, између ова два младића каже ми да је Н. имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност.

имају изглед чудноватих кртих кула које су повезане између себе зидовима, тако да свака породица живи за себе као у неком градићу.

се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне трзавице. Било је величанствених, нагих девојачких тела која су остајала уз мене.

Ујутру налазим близу колибе један камион који се спрема да се врати у Бобо Ђуласо. Камион припада неком белцу у Бобоу, али је на њему сад само његов шофер црнац.

При повратку, на уласку у Бобо, на једној широкој заравни као на неком тргу, там–там девојчица које се забављају саме између себе.

Провлачећи се тако између колиба наилазим на читав скуп стараца поседалих по асурама у неком уском дворишту. Једва показују да ме примећују.

После вечере идем сам у шетњу, губим пут, налазим га, забављам се тако до миле воље. На неком проширењу седам под огроман фромаже и слушам живот села око себе. Све је радосно што је сунце најзад отишло.

Данас црнац са Сенегала представља чудо размажености, неваспитања и самоуверења. Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим становницима Дакара и Св.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је, тог јутра, решио да се разговара са њима на неком чудном језику, који је био мешавина немачког, словинског, који је у Млецима био научио, и руског, који је са Крфа

Зар такав несрећник, па да се буни? Трифун је стајао погурен, са неком кривом, турском сабљом у руци, велике главе, бркат, а из уста су му мало вирили дуги, коњски, зуби.

Ицх wерде Еуцх дас нацх Москоу реисен вергессенд мацхен.“ Гарсули је говорио неком мешавином немачког језика, који је био немачки са Крфа.

Варвара је имала лик кипова који се, као у неком сну, смеше. „Петре! Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!

Па сте га сама самцита оставили. Ето то је!“ Петрова жена је говорила неком мешавином свих наречја која су се чула у Исаковича, и њиховом друштву. Она је имала обичај да све што каже, тужно каже.

Сад је то већ био миран, ћутљив, човек, зашао у педесету, и другу, па је сваку несрећу сносио неком чудноватом, безбрижном, меланхолијом. Којом човек у тим годинама, у таквим временима, посматра људски живот.

Ходао је по кући, и око куће, размишљајући, шта да ради, као у неком бунилу. Седео је на својој чатрњи, снужден, не знајући куда ће. Живот му је био постао мрзак.

Она је полазила на Бегеј другим колима. На тој чатрњи, као на неком чардаку, у ладолежу, откуда се сва Махала видела, било је иначе постављено неколико миндера, и столова, са џезвама и

Ти редовни порођаји, у браку, били су за Трифуна нешто природно, и разумљиво. Ту није било потребе за улепшавањем, за неком глорификацијом оца, или матере. Нити за неку сузу дирљиву. Трифун је то малтене схватао као неку милитарну акцију.

Седео је као и сад, у диму, као у неком мрачном облаку. Каткад би се смешкао. Што је госпожу Кумру, љутило. Све до оног дана, кад су његови Махалчани хтели да

А нарочито, што има тако лепу децу. Једног јутра јој рече и то, да он са њом разговара као са неком сестром и да другаче не би ни могао. Он у својим сународницама, каже, никад не види женско, ни швалерку, него сестру.

Трандафил се Исаковичу смејао. Исакович, каже, стално, јаше на неком облаку. Зар не види како је пролеће лепо, дан леп; зар не види да има лепих жена на свету?

Теодосије - ЖИТИЈА

И ово се неће сакрити од МНОгих, и неком борбом чудеса, макар и малима, покренyће их ка добродетељи. Овако или онако, тек — задржа се и не потече.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се изврше антрополошка мерења на неком броју људи у ком било крају без обзира на њихово порекло (тј. одакле су дошли), показују се за Јужне Словене

Динарски људи обавијају своје најдубље народне идеале, као велом, неком сјајном мистиком. Познато је са колико су такве мистике оденули и украсили у причама рођење и живот Краљевића Марка.

Он је опростио Бановић Секули само зато што је нећак његова пријатеља. Старовласи лако схватају оно што је битно у неком питању, али не улазе увек у појединости и не предвиђају последице.

— Показује се у томе што су скоро код свију хришћана развијени страх и плашљивост. Кад се у неком крају појаве мухамедански насилници и разбојници, читаве области су често месецима у паници.

и лече. Сви су прожети неком старом и дубоком побожношћу. Често прилажу црквама знатне дарове или зидају цркве о своме трошку.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Био је ту оглас једног чиче који је јављао да је негдје у ракији изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена

Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова. Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на нос, а мени се, како видиш, просу по леђима.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: Па ипак, погрешили сте. Ето, баш знам један случај са неком Саветом Томић. То је једна честита, али сирота жена. Ради тако по кућама и издржава се.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

је стајао испред свих оних шашавих географских карти, мали и округао, с главом која би била најидеалнији глобус кад би неком пало на памет да уцрта меридијане и упореднике, и понављао: - Зашто?

Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и дугачке ноге преко којих се сви у кући саплићемо, али је

Хтео сам да кажем мами да сам га видео. Они су се као деца играли на неком сада напуштеном салашу и мислим да га је волела, али нисам био баш сасвим сигуран да је то био он и нисам рекао ништа,

мали с нечим врапчијим у покретима, говорио је о Татјанином писму Оњегину а лице му је изгледало занесено и као неком невидљивом батеријском лампом осветљено изнутра. Чини ми се како је убеђен да је он Евгеније Оњегин. Он? Боже драги!

” Правој Весни нисам смео да кажем ни речи о томе, јер објашњавати неком да си га убио зато што ниси знао шта с њим даље да радиш у роману, није нарочито пријатно.

Моја мајка је ту јединствена. Од ње никада нећете чути да неком замера нешто или га осуђује. Она је чиста и не претпоставља да постоји ђубре у другоме. Да ли је и њу мој отац...?

Игранка почиње тек за сат и по. - И ти мислиш да читав тај сат преседимо овде, Рашида? - Зашто да не? Ту или на неком другом месту. Важно је само да будемо на таквом месту на које мој отац неће имати храбрости да дође!

- Ово није место за те ствари! - бранила се жена, али онај глас, сада већ сличан неком гласу који сам знао, наређивао је молећи. Уши су почињале да ми расту као печурке после кише.

Грета би лежала непомично, чекајући, на месту где смоје оставили. Узалуд сам прижељкивао да одлута, или да неком падне на памет да је украде.

Она је била ту, као нека врста моје таште, на плажи, у мом собичку, или већ на неком другом шашавом месту на коме смо били Рашида и ја.

Била су то, углавном, писма која би се могла написати било којој жени у Каранову или неком проклетом сличном месту, али се са мном догађало нешто што нисам могао себи да протумачим.

Па ти си луд! Шта би ти могао рећи неком као Меланија? - Рашида ме је гледала широм отворених очију чешкајући Грету по оклопу, па рекла да сам изгубљен за овај

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ранг) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај рајтерај — јахање, дворана за јахање рајфрек — женска хаљина са високим

Црњански, Милош - Сеобе 1

Непрегледне врхове врбака, пуне шибља. А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не

Кад слуге раскрилише врата трпезарије и показаше седишта за богатим столом, Исакович се трже и неком медвеђом снагом устаде на ноге. Очни капци беху му сасвим помодрели.

Не, овога пута, неће се више вратити. Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у

Ратујући годинама, он је био давно навикао да се вози у битке, тако, у колима, без смисла и без разлога, у неком неизбежном реду, по вољи туђој, крај земаља туђих.

Село, у које би могао сићи, назирао је ускоро, у долини, само као збрку камена у неком исушеном кориту потока. Са густом шумом што се спуштала на њега, предвођена појединим, разбарушеним дрвећем, које је

пук је сада пешачио без прекида, цео дан, ручајући на трговима у малим стрмим варошицама, а вечерао већ далеко, у неком мрачном брђанском селу, где се крај свег замора играло на месечини. Багремови су мирисали и бубе зујале сву ноћ.

преласка преко брда и река, кроз баре и плотове, засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне

Договорив се, пред зору, са Исаковичем о препаду, он се удаљи да нађе чамце. Док су војници лежали, у неком шумарку, Исакович сиђе пред њима у песак, на воду.

Колиба му беше потпуно утонула, међу жбуњем, у жабокречину, а над њом је шуштала трска. У неком полубудном стању, што му се већ чињаше као и умирање, примао је официре и гласнике које му дотураше Беренклау, са

Исакович је освануо, поспан, на пушкомет испред вароши, под брдом, у неком тору пуном оваца. Ухода аустријска, која га је водила, довела га је непримећеног сасвим до француских предстража.

Сатима је тада држаше у наручју, као у неком пријатном заносу. Не беше више снажна, али јој колена никако није могао да заборави.

Хтео је да поживи, као под неком зеленом, бескрајном водом, у којој би ублажена била светлост дана, у којој би му тело кретало се као у сну, по којој

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

типично је да је у њима изразита симболика преокрета, тачније, окретања у супротно, Вршећи стварне промене на неком предмету који је у замишљеној вези са порођајем, они верују да ће, по принципу имитативне магије, изазвати промену у

⁵⁴ Када се у Црној Гори и Херцеговини неком рађају само кћери, онда кум „када се враћа са крштења презује опанке с лијеве ноге на десну, да би жена родила мушко

многих обичаја и обреда за лак порођај састоји се у томе да се извођењем извесних операција (дрешење, истресање) на неком моделу (одећа, обућа, коса) потпомогне и олакша процес рађања.

Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња се посвећивала управо томе да се разним симболичким поступцима

Ако се дете роди као ружно, биће касније, кад одрасте — лепо.⁶⁰ Када се дете роди са неком белегом, рецимо са младежом, биће срећно.

“ Пошто седне поред породиље, она умешену погачу да прво неком детету да је оно начне, а тај први залогај узме породиља, стави га у недра и чува га.

установљен је обичај да се помоћу једноставног обреда кумство привремено раскине у време док су кумови заједно на неком пословном путу, када постоји реална опасност да се један другоме замере.

Ако жена нема довољно млека, она обнесе око стоке мало соли и траве повратича, па затим то измеша у неком јелу и поједе говорећи: „Једем јело лавски, млеко иде кравски!

“; „Сутрашњи дан не дочекао!“; „Ако сам траг ми се утро!“) и праве заклетве неком узвишеном вредношћу („Тако ми образа!“, „Живота ми!“; „Тако ми душе!“ итд.).

“, „Живота ми!“; „Тако ми душе!“ итд.). Функција заклетве је најчешће да васпостави и осигура, неком клетвом или сумњом, нарушену социјалну и психолошку равнотежу, а често служи и за то да обезбеди чврстину нове везе

Нема, нити је било, ни цивилизованих народа ни „примитивних“ племена који не би знали за породицу (у неком облику). Породица је универзални, људски, културни изум, баш као што су то и говор, употреба оруђа или ватра.

Пошто се деца прибојавају строгог оца, када дете не слуша, мајка се користи оцем као неком врстом „страшила“ да заплаши и натера дете на послушност.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

историјске књижевности, а на почетку наше сопствене – безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму. Сами смо против свих.

кога све није додиривао. одакле све није био избачен са својим власником, тај стари сиви џемпер! Једанпут, на неком дугом путовању, поче да ми недостаје. Не знам шта бих све дао само да је поново на мени!

Видео сам како су на једном тргу играли козарачко коло и како су се неком војнику откачиле две бомбе са појаса док је занесено скакао у кругу.

И увек су покрај њих, као по неком правилу, били неки задовољни и ухрањени дрипци у твиду, са брзим колима, златним сатовима на длакавим рукама: говорили

ГЛУВАРЕЊЕ Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се догодило, прославио се, па сад дошао да се

), то је, каже, Кеба, има две леве ноге! Показује нас дами као да је у неком јебеном зоолошком врту. Шта се дешава? Написао момак сценарио за филм и згрнуо грдну лову!

— па су врло брзо дигли руке од ње, чекајући расплет, баш као што се чека хепиенд у неком дуго најављиваном скупом филму, а она се вртела по Граду, ни сама не знајући шта чека.

Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу

Личило је то на завиривање кроз кључаоницу у сопствену дечију собу која је данас изнајмљена неком туђинцу: то је она иста боја зидова, прозор што гледа на кестен у дворишту, патос пребојен уљаном бојом за подове, и

Одлазио сам да га гледам како се мува по позорници. Једне ноћи увукох се на галерију и видех га како у неком балету (не сећам се више како се звала та представа сваки балет личи ми на неки други балет, и обрнуто!

На исти изненадан начин на који су стигле, птице једним покретом крила, по неком прећутном птичијем договору, крећу натраг — свако јато своме правцу, свака птица своме јату. Старац не гледа за њима.

сусрет са професором вечно увученог стомака што ужива у својој надмоћи правећи чучњеве и доскоке испружених руку у неком, само њему разумљивом, гимнастичком ритуалу. Све те ствари Бел Ами нити је волео нити разумео.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

усмена књижевност, успаванке и популарни роман вреде колико и било која друга форма књижевног изражавања, те могу, на неком заокрету развоја, показати грумен злата који ће нас изненадити, подарити нам часак миља, одјекнути до тада нечувеном

продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким јеком И божанском силом неком Спајајући век са веком И човека са човеком.

Петлићи су подељени на певања; у Кочи епизоде носе наслове, завршавајући се, најчешће, шеснаестерачким катренима, неком врстом резимеа: Коча никад није био плашљивица, кукавица, У сваку ће хладну воду као жаба он да скочи, Али овде,

фикција, друго име књижевног посла — изгледа сувишно. Он је, давно, у неком претходном животу, у другом свету, био песник; књижевно стварање се своди на присећање и призивање окончаних

пантеиста, Ћопић све своје сељаке, ма колики особењаци иначе били, посматра као једнодушни колектив који се држи на неком старом закону и вечном реду.

(„Чуо Раде, насмијао се и опростио као што би, ваљда и драги бог учинио”.) По неком древном науку деда Раде увек зна шта се пристоји, а шта се часну човеку не пристоји.

глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком у потоку, (Пролеће) понекад се сведе на народско поређење, са нотом обавезног претеривања: - Друже, у оније'

које сам издвојио при читању неких прича; тумачења су моја, па, можда, нису увек најтачнија: незнајша (човек невичан неком послу, или који се таквим прави); осук година (буљук година, лавина година); љутито узрикити (у нечије лице се

романа уза све то остају чудесно нестварни: сваки њихов поступак, свако прегнуће, све, па и имена сама, обавијено је неком измаглицом.

Није се, дакле, чудити што је писац овакве биографије уснио сан о неком далеком острву, где човек сам самцат проводи свој живот, голим рукама отимајући од природе оно што му по праву рођења

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Онакав какав је био у животу, природан, кротак, питом, човекољубив, такав је и у свом писању. Он се читаоцу обраћа са неком братском или очинском нежношћу, и у своје писање уноси толико »сладости«, како је још један сувременик запазио.

»тајних друштава«, одвојен од породице која се у оскудици налазила у Бечу, он је провео осам месеци у Земуну, као у неком полузаточењу.

Милићевић, Вук - Беспуће

До године је није више нашао. ГЛАВА ТРЕЋА Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.

— Е, па, рођаче, баш ми је мило. Велим, боље своме да дам паре него неком туђину. Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори!

— О молим, молим, прико! — брани се полаженик. — Сваки је Србин војник!... И ја сам војник, разуме се, у неком виду. Ја сам у административном особљу: истина, то је неборачка јединица, ама свеједно, не можемо сви ни војници бити!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Све је мирно, ка у каком гробу, Све се нада неком страшном добу. Та погледај само, од заода Већ се диже нека непогода.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш ...

Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком згодом тамо намро страха.

Тако би, на примјер, неком косматом вучјем свецу утрапио у руке ловачку пушку или карабин умјесто крста. Вјери неће нашкодити, мислио је, а на

спазио неког човјека како искаче кроз прозор од његове жене и надао је за њим грдну вику јер је мислио да се ради о неком лопову.

Уграбе, тако, неком домаћину волове, а он — ко јаднији, ко жалоснији! — запути се већ сљедећег јутра у Дренову Увалу.

То су други прије њега примијетили и скренули му пажњу. Па шта ћемо сад? — оте се неком од укућана. Дјед је тужно зурио у испошћена коња и најзад невесело закључи: — Нека га, ово је његова кућа.

Окреће се затим Рожљики, гледа га право у очи и каже му пријекорно и поучно као неком драгом а недораслом: — Ето те, болан, у свијет си кренуо, али све ти је бан-бадава, опет си остао сељачина.

Неког истуку — дај штаб, деси се крађа — тражи војну патролу, учињена неком неправда — нек војска пресуди. Пита се само пушка и опасач, а цивила нико не зарезује као да га мајка ни родила није.

— Радоје, кућо моја, па зар се ми не знамо толике године — лисичи осумњичени бркица, и кад год се обраћа неком од испитивача, он га ословљава родбински, по имену и, као из милоште, мало му измијени и подмлади име: није Раде већ

Иду ћутке, прилично уредно, па неком, доље у јарку, паде на ум да би то лако могли да буду и сами Нијемци, нека њихова јединица у повлачењу.

Мјесто иза шанка, његова дугогодишња бусија и заклон, сад му испаде као неки обиљежен истурен подијум са кога ваља неком због нечег одговарати.

одједном смјести у срце то неочекивано богатство од жбуња, увала и бројних лога, од којих свака може да буде скровиште неком лукавом дјечаку. — Видиш, сви данас кажу, луд је чича, какви дјечаци! Е, мој друже, зна стари шта ради.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Шта је сад нашла да изводи? Немам намеру да вепра чекам у кориту! Није мене мој покојни отац неком вепру за вечеру спремо! Дижи се одатле, па д идемо!

Ал баш и немам пуно времена. Чекам госта, зато сам и навратио, да вас обавестим. ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, ајде! Не мораш ми одма бибер у очи! Овог пута је озбиљно! Разумеш?

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева! ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује!

Па и да оно што је најбоље имаш у највећим количинама, опет нећеш имати све. Завидећеш и неком сиромаху што има плаву закрпу, а ти немаш. Завидан ти је човек као проклет. Никад му ничег доста, никад срећан.

СУЉО: Сад, кажу, из Новог отишо у Имотски, кажу неком хитњом, па ће, као, из Имотског да изађе у сусрет сватовима. МУСА: Све ми то личи на неко измицање.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави. Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу у твоју „бошчу“

Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом. — ’Бро јутро, ’аџике! Радите ли? И пошто њој пољуби руку, приђе к мени. — А како си ми ти?

— А што? — Па не ваља се. Млад си. Изиђох. Она издахну. Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном

Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан.

Шта ти нису радили, само да га замилују са женом, али ништа не помаже. Прскали га неком водом, чини ми се од татуле, давали му биља, водили манастирима и међу врачаре, али он никако да постане разговорнији,

С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча. Не „чочек“. Другу, тежу, топлију игру. Полако, као издалека, с неком слутњом и раскошном језом. За њом су ишле више као сенке, пратећи је у кораку, девојке.

На студеном и мутном обзорју избио месец и једва пробијајући кроз влажне облаке осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу. А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера.

Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен. Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом. А остало — као да није болестан.

Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио. А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду. Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу

Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да

Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе.

— и најпослије га и из магазе истјера. Хамал онако тужан оде па стане замишљен на неком ћошету, ће га види нека ханума са пенџера те пошље слушкињу по њега. Слушкиња дође к њему и каже му да га зове ханума.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ШАЉИВАЦ. Јесте ли ви дали у новине, г<осподин> доктор, објавленије о неком изгубљеном разуму? МАНОЈЛО: Јесмо. ШАЉИВАЦ: Боже мој, такву ствар, па не чувати!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

7 Једном, кад дуго била си на путу По неком поднебљу што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писано је, Када по дан би стао у

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Кад је свима дојадило са својим пићем, одлуче да га излече у Швајцарској неком санаторијуму, где је главни штос да човека изненада баце у базен пун леда.

Шта су урадили твоји родитељи за тебе? Треба ли да цркнем од захвалности што ме ниси оставио на степеницама пред неком црквом? У ствари, кад зрело размислим, можда би и било боље да си ме оставио...

“ Како једанпут не укапираш да ме ти фазони савршено не занимају. Нећу да се протежем по тамо неком губеру! Баш ми се допада да седим и буљим у ову једну те исту проклету страницу, испуњену од почетла до краја туцетима

Кад већ хоћеш да чујеш шта мислим о томе, рећи ћу ти: само без аплауза, молим! Нећу да утуцам овај свој животић у неком непрестаном чекању. Шта радиш целог боговетног дана, само нешто чекаш?

“ —тако некако, штатијазнам! А онда, сасвим случајно, натрапате једнога дана на нешто њихово, штампано у неком бедном штреберском средњешколском листићу и удари вас начисто шлог на лицу места!

познатих“, „Тамо-амо по граду“, „Где су, шта раде“, „Иза екрана“, „Из горњег ракурса“, „Новости о познатима“ или на неком сличном месту. Е, онда је наишао један страшан шмекер.

па сада треба да ми разбуђују машту), а онда један такав клинац, кога облачи кева сваког јутра, пита лежерно, као у неком филму: „Виски или џин-тоник?

Захваљујући том типу из киоска, могла сам у огромним количинама да укокавам досаду чак и на летовању, чак и на неком блесавом пустом острву усред среде океана.

се чаша замагли када се у њу налије хладна пивчуга са белом крагном, и што може да се до бесвести база улицама и виче неком леваку: „Ћао!

Али шта? Онај фини господин ме није више слушао, већ прилазио неком другом фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом правцу, казао да сам

Стизали смо, дакле, пешаком и чистили блато са ципела травом у тамо неком жбуњу. Онда бих дала Мишелину кључеве од свог подрума да звецка, као, њима док уфуравамо у огромним количинама у стару

Хоћу да кажем, када бих, на пример, издржала десет година на неком пустом острву клопајући само банане са оног нацртаног дрвета из вицева и када би ме, најзад, онако изгладнелу и

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и најзад стиже пропланку неком.

радити шапе, севати зуби ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће неком, задајем веру, узети ноћас прописну меру.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

И колико може да попије! Је ли вам причао о Енглезу? — Говорио ми је о неком Енглезу. — Пазите када вам понова прича, како ће се Енглез убити.

Треба ми чистог ваздуха. Пустите тату, он ваљда најбоље зна шта ми треба, — рече Пипо уморно, с неком грдном љубављу према оцу. Можда га је одједном заволео због тога свежег таласа ваздуха.

— Не, идем у Панкорбу. Добру ноћ! — Добру ноћ, господине. Наилазим на читаву групу младежи која седи на неком зиду и певуши. Испред једног дела слободног неба видим два-три оштра, чаробна девојачка лика.

— Желим најискреније да имате много среће. — Да сам живела у неком другом месту где бих видела још других људи, можда би неко од њих учинио да на њега заборавим.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба. Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

главу преко чела и укће; Симка наслонила главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету.

Жуљала ме постеља, окретао сам се, опет сам спавао, али чини ми се непрестано у неком полубуновном стању. А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали.

— И Траило се окрете на другу страну... ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат. Уморан од пута, а ненавикнут на овако рано устајање, тешко сам се будио. Траило се већ обукао и дрмао ме.

Понеки пут смо имали утисак као да учествујемо на неком маневру. Трубе су на маршу свирале, служба се обављала по мирнодопским правилима.

Наједном као да се прену. Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!...

Вучку возару пали камути у блато, и он је био очајан што не може у мраку да их распреми. А неком возару првог вода украли ћебе, па псује на сав глас и прети да ће лопову коске поломити, ако га само ухвати. — Куш!...

Сретосмо кола са рањеницима. — Бре, друже, да ти човек позавиди! — обрати се један од послужиоца неком рањенику. — Ти си пребринуо бригу... — Не дао ти бог! — Из кога сте пука? — Петог прекобројног. — Како је тамо?

Непријатно ми је, али ме нешто вуче баш тамо. Идем као у неком бунилу за осталима и, задржавајући дах, гледам са ивице пута у јаругу.

А ипак, целе ноћи гурали су топове. Ишли смо кроз неку шуму, силазили, пели се, и тако до зоре, када застадосмо на неком камењару. Више се није могло даље.

Запреге су пришле и батерија је кренула лагано, као при неком погребу, да се не би одала. Зауставили смо се у једном кукурузишту.

Поред те врзине виде се свежи ровови. Одатле се пружају десно посред једне њиве, онда ивицом кукурузишта и губе се у неком забрану. Даље, они се протежу поред стогова сламе, после су заломљени у цикцак и нестаје их у да-љини.

А, међутим, успављује га прасак пушака. Чини ми се да сам заспао. Али непрекидно сам се чешао и као у неком бунилу превртао. У неко доба се вратио и Танасије и чујем где прича да је ишао читав километар и једва нашао прекид.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ... — Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао памет, а неком, место памети, зализану главу...

— Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ... — Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао памет, а неком, место памети, зализану главу...

Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност! ... Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.

Међутим Гојко је досад спокојно шетао по трави, и тек кад је ну спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу. Она му приђе слободно, као да су стари познаници, и смешећи се поздрави га: — Добро јутро! Како у новом стану?

воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом

Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог... Туњав сам, није вајде«. И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше

Ко ће разумети женску душу!... После пређе разговор на плату. Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити

С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу. Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне...

запита Љубица узбуђеним уздрхталим гласом. — Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу. Тешко нама! Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао

Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не дâ !«... И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.

»А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... Да ли могу бити људи толико дволични ?«...

Другови из гимназије, па се чине да се не познају. Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи »из гимназије«...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац! ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници!

Није везана за корито, ко ја! ВАСИЛИЈЕ: А за Филипа не знам да ли је у Елсинору, или у Венецији, или на неком спахијском имању у Русији! ГИНА: У Русији? ВАСИЛИЈЕ: Нисам мислио буквално, у правој Русији...

У почетку. А све што на почетку није знао, на крају зна! БЛАГОЈЕ: Ја мојом главом гарантујем да не зна! ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме?

БЛАГОЈЕ: Ја мојом главом гарантујем да не зна! ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме?

Ставља је на сто.) СИМКА: Ово би се, за невољу, могло назвати чак и ручком! ЈЕЛИСАВЕТА: Ово је неком и доручак, и ручак, и вечера! СОФИЈА: И то за последњих неколико дана! СИМКА: Шта кажете?

ЈЕЛИСАВЕТА: Тамо су перике! (Из куће излази Симка) ВАСИЛИЈЕ (Софији): Помози јој да потражи! Мора да су у неком од оних сандука! (Софија улази у кућу) СИМКА: То пакујете за представу? ВАСИЛИЈЕ: За представу.

Ко зна на шта можемо да налетимо! А ти, Гино, ти ћеш нас чекати овде! ГИНА: Командуј ти неком другом, а не мени! Моје је дете у питању! ТОМАНИЈА: Постоји нешто што је изнад тога! ГИНА: За мене не постоји!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању? А плач ми само враћа се, порфиру једног зрна, што виси, о дрхћућем, жарком, концу, у свитању?

Остао сам тако без новца и упознао живот у надземаљској атмосфери глади, као у неком Хамсуновом роману. Ја сам у то доба био играч клуба „Викторија“, на Сушаку, па сам се преселио из пансиона поменуте

Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету. Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна.

У болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у неком сну. Сестре Церњајски биле су и сад лепе, и снажне као атлети, али су у болници биле бледе и тужне.

Тај човек, леп, црн, снажан, велики јунак, који је узимао митраљез на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио са њом децу, и није могао, од капетана, даље. Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку.

сам у официрском оделу и храним се са неколико стотина официра у официрској мензи, ми смо као испали из рата, и на неком другом свету. До нас стижу прве вести о катастрофи аустријској на Балкану, али ми на то више и не мислимо.

Зар не видиш како је Паја Путник тамо прошао? Зар не видиш да си оголио и да је рат неком брат, а нама рат. Идеш у несрећу, а мене остављаш саму.

А звезда никад нема. Из стења тече нешто, црвено као крв, а стене су посуте неком жутом маглом, која гуши, страшна као сумпор. Шест дана ћутим и живим у мраку.

Две недеље лутам тако, седим по станицама, са старцима у одрпану оделу, и женама, у црним сукњама, и тешим их. У неком лудом заносу, чим одем у туђину, једнако наилазим на бића која милујем, и једнако говорим да је све у вези.

велико је то да осећам да дишу они који за нама иду, и да ће их увек бити, који су готови да положе живот, тако, на неком ћошку. Живот ће бити увек нешто више од литературе.

Нисам ни сањао да је мој повратак у Београд, тако, близу. У Министарству војном (Мин. Во.), у Београду, међутим, неком је пало на памет да можда није)баш сасвим добро што су толики бивши аустријски официри одбијени кад су хтели да уђу у

Дух ми је изгубио, тако, снагу. а тело се испунило неком ломношћу. Зажелео сам да милујем руком пругу видика, бистру и благу.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

живео у тој пустињи, где није било људи, осим што би понекад залутао какав пастир са својим стадом и зауставио се на неком пропланку, да напасе овце, па одлазио даље.

извукла се — хвала Богу!... КУКАВИЦА Једног дана, о неком празнику, дође Исус у Јерусалим и уђе у храм да учи народ.

СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам: — Какве будалаштине? — Свакојаке — одговори овај с неком досадом, и зену равнодушно. — дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?...

Тек, на сваки начин, има доста прихода, доста, без сумње! — рече министар са убеђењем и неком стручњачком важношћу. У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави

Када сам обишао све министре, наумим да обиђем и Народну скупштину. Народна се зове по неком заосталом обичају, а, у ствари, посланике поставља министар полиције.

после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаше по штошта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге. Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да

Неком обећаше положај, неком велику зараду, тек сваки доби награду за тако крупне услуге влади, којој је стало до тога да скупштина колико-толико

и трговци и лиферанти и чиновници и пензионери и свештеници, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању. На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.

Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја. Где је и кад је ово било, то се, мислим, не тиче

Главно је да ви мени верујете да је ово било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али мало-помало,

Али тврд је човечији живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на обалу.

Одједанпут се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој

Провирим напоље, кад ал' имам шта видети; један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у шареном оделу, јаше једног другог човека у врло богату оделу обичног, грађанског

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао... Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда,

И тада се све утиша. Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао... Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.

Прејурисмо чистину, прескочисмо јалак, па врзину, сјурисмо се у једну јаругу, истрчасмо из ње и нађосмо се пред неком густом пшеницом. Ту нас заустави кмет.

Пуче још неколико пушака. Да ли од страха или радозналости, тек ми за час истрчасмо уза страну и нађосмо се у неком густом трњаку без горе. Почесмо да идемо пажљивије. Чује се викање од ланца, који је пред нама.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Јеси ли ти о томе говорио са господином начелником? ЈОВИЦА: Нисам! ЈЕВРЕМ: А јеси ли говорио другом неком? ЈОВИЦА: Нисам, рекох прво да разговарам с тобом, па онда... ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. По дуварима кафане пуно свакојаких слика.

!« Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.

!« Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало. Био је човек патриота.

А то је Сретина заслуга била. ГЛАВА ДЕСЕТА У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно)

Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.

Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

стари професор низ улицу, Деца, крај лопте у центру, утонуше у ћутање, Само је ветар пиркао у танку фрулицу, У неком врту, на крају неке путање. Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је!

ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК У соби, крај прозора, мачор тугује Са неком тајном муком другује; Мутан, ко сунце после олује, Неизрециви бол болује. Годинама мачор самује. Шта ли му је?

Спреда — среда, И отпозади — среда. И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да. И броји деда: Једна среда И друга среда, и трећа среда ... Има ту некаквог реда.

Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду.

Видех месингану браву са месинганим кључем, Таблу, креду и мапу, катедру са постољем Укосо, према небу, у свету неком бољем: Све је лебдело у ваздуху, у висини трећег спрата; Беше час самоће и туге, и минут кад ноћ се хвата.

А шта ли би Бетовен, Моцарт, Лист или Брамс о Карађорђу мислили? И да ли би у неком хану покрај Мораве Разменили мисли, поклоне и поздраве?

„Тја, свет...!” (Деда ружно опсова) „Некоме маћеха, неком мати! Да сам однекуд са Косова Нагрнули би делегати, И министри спољних послова И Шеста флота у фрегати, Сви би

(Простите што у пола речи зевнух!), Овај би био добар за харем Као службено лице, то јест, евнух. Треба га дати неком Турчину, А Турци ће знати шта с њим да учину!” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло. Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два

је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу. Грдан је новац морао да дâ док се венчали.

на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. Чакшире мало уске, без гајтанâ, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.

У неком је великом послу. Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...

Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.

чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.

Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда: — Капију, бре, затварајте, капију замандаљујте, да нико,

Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.

Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.

И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и сама већ одвратно на ђубришту неком трули С целим својим дивним светом од обмана равним нули. Ћутиш?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Неколико насловача, наличнијех дивану и неколико дрвенијех столица бијаше наређено свуд у наоколо. Цијела соба дисаше неком ванредном тишином и збиљом. Тај њен свечани изглед, зачиња је мирис од тамјана што је напунаше.

земљу, учиње му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по узаном и кршевитом неком путићу. Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака.

Павле, тужно насмијавши се, поведе их низ друге степенице, што сводише низ наличје двора. При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка.

Јан — чисто као да га нека невидовна сила понесе, ускочи у Француску. Знао није што се с њим догађа, но је био у неком бунилу, те ни сам, можда, не би умио повиједати како је тамо допр’о.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Не буди свакој птици кобац! — Не може једна врана на сто колаца. — Некоме и гвожђа плутају, а неком и плута тону. — Нема лоја у роговима, ни памети у брковима. — Не откини прст при меду!

Ни хвали Херака, Нит’ куди Петака, — Оба су једнака. Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа.

Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа.

Пастир пристане, и дјевојка се створи змијом, те је плазила по неком штапу да пољуби пастира. Но пастир, чим би се змија привукла његовом лицу, сваки пут би је стресао.

Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а тебе ће господ Бог сваком срећом!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у неком граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо и видео да му је воде из њега, да се окупа и умије; и како је

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А нека буде и ово: Ако игуман штогод није слободан, јер се умножило братство, нека заповеди коме год од јереја, или неком од поштованих међу браћом. Нека примају мисли многих и неразумних — мисли које нас у данима и у часовима муте.

Ако ли ко усхте некада, у неко време, било под којим начином да поработи ово, или да учини под неком влашћу, било од црквених људи, или од световних, или сам игуман, или ко од братије у њему, покренут демонским

И ако буде понешто радио, дозвољено му је давати неком другом од монаха да му ради. Нека вам је и ово знано: Било игуман, било економ ако шта стекне живећи у манастиру, и

Ако се ови речени помени неком од братије догоде у дан недељни или на празник Господњи, то немој остављати због празника, него пој или пре празника

колико год сазнате успомена да се стекло у једној истој недељи, да обухватите једном панихидом, ако се не догоди помен неком игуману вашем, јер њему припада засебан помен, као што сви треба тада да појете.

Манастир свети овај са игуманом поверавам ономе који влада овом земљом, великом краљу који буде у неком времену; њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право.

Исуса Христа и од Пресвете Владичице наше Госпође Богородице Доброчинитељке, да не буде овде игуман постављен по неком наговору, или подмићивањем, а да не буде достојан.

Када је овај блажени отац наш у вечни покој прешао, заветом оставивши манастир мени грешном у скромном неком стању, у којем ми отиде, и неког преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане реченице чују у кафани само онда кад неко отвори врата.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Одем; а кад се вратим, нађем посао горе него кад сам пошао. Каже ми мој Харалампије, будући да се није могао успех у неком надејемом претпријатију имати, више ми се не може дати од триста ф[оринти], то значи, 500 мање 200. Зафалим и откажем.

Овај б’јаше млад човек около 25 година возраста, званијем секретар при неком|господину, пријатељ Мг. Ливин, к[а] којему често долазаше, и ту сам се с њим познао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

?... Штиј фра-Брне! Брне поче: „Кад господин оће да педипше И у гниву да нас за гри’ кара, Неком шаље ружне, ником липше, Једног болес, другог муња пара...“ — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

(Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена. Где сам: још у трави ил на неком спрату? Песак који време неуморно броји Да ли је у мени ил пешчаном сату?

Како је изгледа мали корак тек Потребан нама (или барем неком) Да или схватимо одједанпут век Или се с нашом сударимо јеком.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тврде, бесловесници, да сам мајстор што прави сребрне динаре неком справом смештеном у подруму, у који нико, сем мене и газде, не улази.

Да се није спетљао с неком од оних белосветских? Чула је она да трговци имају по варошима жене које плаћају поклонима и новцем.

санкама и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим припаљује цигару, немоћан пред неком слутњом. Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове!

Анђа поче отегнуто и једва чујно, као по дужности и неком морању, да нариче, мучећи се што не може мртвог именом да ослови: што ни имена нема, још више јој га жао.

Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију!

Покојном оцу много пута сам смрт зажелела. Није ме волео. Копао је бунаре и ја сам много пута зажелела да у неком остане затрпан земљом. Говорио ми је да личим на мајку и да ћу и ја бити курва као она.

Није разумела, па је питала: „А шта Ђорђе ради?“ „Наш је газда у Београду. Спанђао се с неком собарицом и живи у кафани.“ Она је претрнула, а Никола се радовао: „Та ће њему смрсити конце због пара.

Лакше их мењају него кошуље.“ Одсутно је слушала месећи тесто у великим наћвама, а Милунка је причала о неком Спаси, и он је газда што дуго није имао деце, па је хтео жену да истера.

Можда је у неком од њих и Вукашин? Скренуо је и пошао низ стрму улицу с једним фењером. Кошава му збацила шубару, једва је нашао и,

“ Ја не верујем ушима да то Ђорђе Катић, чувени трговац, говори, и крстим се. „Хоћеш ли да потпишеш да знаш да је неком Румуну дао сто дуката, и ништа више?“ А Ђорђе из места: „Хоћу, господине капетане.

Бићеш сила и све ћеш моћи. Ако пропаднеш, останеш голаћ, нико и ништа, а то се, по неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме

На крају Прерова нећу стати: тамо Мијат, звиждећи, вуче воду и меси блато. Прави кућу, миш. И ожениће се сада неком удовицом. Много их оста у овом помору. Дуго ћу стајати на обали. Пре много година ту сам ја по младом леду прешао реку.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— наговарали су старца. — Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је свако дрво штитило. Много пута, у неком опасном чекању, наслањао се на стабло, образ уз кору.

пролазио, дизали су је и други ухапшеници, иза и око њега, сивкаста и густа, улазила му је у крв, у дах и слегала се у неком прамраку што се, свуда, отварао у њему.

Кад је излазио на мегдан неком од турских силника, нико се није сећао да је он бивао и трговац марвом, а кад су га слушали на скупштинама, мало је ко

И не само војску из тог шанца, и не само своје Гружане: све је помагао. Гледао је, са неком радошћу, како се његов иметак, ипак, троши у праву сврху.

Последњих дана и ноћи све ређе и све слабије. У почетку битке причинило му се да је у неком од оних снова што се понављају: опет је седео иза оног шанца, опет се око њега пуцало и псовало, јаукало и гинуло,

Ако је из дома руског изасланика изашао са неком тмином у себи, Доситеј је, чим је ушао у свој дом, опазио како се у њему поново издваја, као расветљење, измаглица

понекад су имали утисак како се он нада да ће це Анастасијевић, још млад а луд од смелости, ипак изгубити на неком од многих својих путовања. Међутим, није.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он погледа, присиљен над том невидљивом неком силом, у вис, у принцезу. Она дочека његов усплахирени поглед љупким осмејком својих ружичастих усана.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па ипак, ова је карта учинила крај мојој агонији, повратила ме. Јер све до ње провео сам у неком бунилу и тек сад осећам да сам дошао к себи.

Јер забадава се није говорило: како је на фронту имао везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала.

1915. кантоновао пук у селу неком до Ваљева. Па се ослободиле сељанке, за оно неколико дана док су Швабе биле, и тако се сви лепо проводе.

И зато што лажеш, јешћеш и калдрму. — Ја не лажем, небеса ми. А шта фали теби? Имаш кућу ортачки с неком Јеврејком и две краве. Продајеш млеко, газда си па опет просиш. — Лажеш!

И у селу неком пуном дивљих паса и људи, зауставила се ова колона скелета да преноћи. Око огромне ватре, као ломаче, поседали

нешта необично, мило, пространо, огромно, тамо преко зелених, рајских дубрава, и засени те испуни груди као новом неком надом, вољом да се живи и заборавом свега.

— Пљаскам ја по барицама, корачам и размишљам о бесмртности душе, кад се изненада сукобих, главом у главу, са неком приликом такође под капуљачом. То је био карамбол, господо!

Тада му се наједанпут учинило као да се све око њега завртело около, у неком чудном нечујном вихору и усред неког језивог каламбура, што му је намах испунио главу, као да је неко рекао:

И зашто бих ја сад натраг у земљу?... Али о неком новом плану мислио сам јуче: радити на науци, или тако шта. Али је то бедна, ужасна утеха.

умире, запињао да покрене оловне ноге, да се спасе, обузет страшном тескобом и ужасом и гоњен принудном и невидљивом неком силом, али је био немоћан да умакне и да се ма где сакрије, јер је сваки заклон постајао жалосно бедан и дебели,

су се несложни, уздржани нечији гласови пред вратима, па тежак, велики кључ што се, уз звекет других кључева, са неком језивом претњом, окретао и вртео у брави, као каса, гломазних врата његове ћелије. Онда уђоше неки људи и окружише га.

је из суседних ћелија и сливало се у један једини уздах, нешто као ропац, док су два искривљена ока са страшном неком злобом звирила кроз решетку. А болови су били намртво онесвешћени и крв је капала по бетону у пени.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кроз притворене капке провукао се сноп зрака и одразио на бијелом стропу слику вањског свијета: видим као на неком екрану изврнуте фигуре пролазника, умањене али у правим бојама, потпуне и живе: сестрица у бјелини проноси некакву

привиђали су ми се као сићушни атом твари у нокту малог прста неког огромног звијера; који, са себи сличним бићима, у неком вишем, своме свијету, са врућицама својих жудњи и с понорима свога бола и с буктињама својих радости, и са својим

Школске теке и сликовнице дјетета умрлог у спазмусима менингитиса у неком мемљивом заводу деценијама чаме заковане у сандучићима, у прашини и паучини поткровља; предати их доброј

На једном од мојих истраживачких похода наиђем на њу. С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке. Нагонско тражење лежи у немирним дјетињим прстима.

Органски, као на оног паука између двије греде. И чинило ми се да је живахна, жустра, бљештава музика само у неком тобожњем, конвенционалном, вањском смислу весела, жива и бљештава, али да је она, у својој интимнијој бити, увијек, и

) Тек негдје, у неком мирном кутку, за сваки случај, куња млађи дежурни лијечник, и у досади учи енглески. У ово недјељно поподне и

И све редом пипају прстима. А није то само зато да се увјере јесу ли зреле: томе, бар дијелом, узрок лежи у неком дефекту, или у специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису својим прстима такнуле и опипале, не постоји у

И чисто ћутилно осјећам како се, неком чудном транссупстанцијацијом, та тишина претвара у вријеме. Мртво, безмјерно вријеме.

Можда и за њену фину, грациозну игру руку над највулгарнијим дневним предметима, сличну неком малом балету, негдје неко плаћа оловном тежином у можданима.

Мој се дјед, мучен ишијасом, тада налазио на сумпорним купкама, а доначелник је био на неком увиђају у околици и враћао се лађом тек у сат по подне. Сјећам се да сам био сретан што ми дјед није у мјесту.

И врло често, кад се нађу у алтернативи да неком свом поступку накнадно даду или такво тумачење по коме, додуше, испадају зли, безобзирни, цинични, но мужевни и

Послије дуљег или краћег времена ошамућености, младић креће напријед. Обиљежен је тим искуством као неком ахмедијом око чела. Уљепшан својим болом, фатално означен својом кривицом.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе,

— Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола. Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни

Сад треба стићи на место, па чекати. Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити ; дуго је до зоре«.

Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.

Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се,

према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.

део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.

Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе. Надао се у тврдо, и ако је видео да му

С оружјем... знаш. А ти, Станка, ходи овамо. Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. — Седи, одмори се... видим да си се много уморила. Станка се осврте и седе на столицу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

384 РЕЧНИК 385 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА БЕКСТВО ОД СМРТИ У неком селу живљаше један човек, који имађаше сина Петра.

Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да

Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе.

— Од то двоје јест нешто тудијер; а може бити и обоје, иншалах. РАВНОДУШНОСТ У неком граду био један кадија, коме бијаше драго мита узети, па у чем било.

ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ У неком селу у војничкој крајини, приповиједа се, био је њеки капрал Маркеља. Био је у свом сеоцу мјесни заповједник, капрал

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Небитно је да ли ћемо известан терет спустити вертикално наниже, или ћемо га на нижи ниво снети неком заобилазном путањом, количина рада остаје иста.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

После ове рецитације, учитељ би покушавао да специјалним начином говора кроз нос у неком извештаченом, свечаном тону, допуни излагања старијег ђака.

После ове рецитације, учитељ би покушавао да специјалним начином говора кроз нос у неком извештаченом, свечаном тону, допуни излагања старијег ђака.

Имају и банку, наставио је он, која успешно послује у неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци,

Сваки новајлија је код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по новцу који има, нити по његовом одевању већ по његовим личним особинама, угледу његове породице и

Према српским обичајима мужа крава је само женски посао. Један други господин, Швајцарац, пословођа на неком пољском добру у делаверуЩ понудио ми је посао кочијаша и чувара мазги, а главни посао би ми био да превозим ђубриво и

да би идеје плутократизма, социјализма, комунизма, или било каква друга неамеричка идеологија могла икада настати у неком америчком колеџу, а најмање у Колумбији тих дана, и да одатле нађе свој пут у америчко друштво.

из групе студената који су се са мном довезли из Будимпеште, прешао сам у други брод који је изгледао као натоварен неком сватовском поворком.

” Али зар нису ова знања и ове академске почасти у неком раскораку са појмовима старога Идвора? Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у

из групе студената који су се са мном довезли из Будимпеште, прешао сам у други брод који је изгледао као натоварен неком сватовском поворком.

” Али зар нису ова знања и ове академске почасти у неком раскораку са појмовима старога Идвора? Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у

И Нивен и Браунинг су ме уверавали да је сада сувише касно очекивати да ћу наћи место за становање у неком колеџу и да смештај треба да тражим негде у граду, најмање за једну школску годину.

Једном приликом сам рекао неком пријатељу из Кембриџа да моја газдарица, Рут и веслање потпуно одређују мој живот. Он ме је схватио и потврдио да ове

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Различит однос према будућности код оба саговорника можемо упоредити са неком од оних стотину нога које наша метафоричка стонога аутоматски покреће, а право изненађење и откриће наступа онда кад

Оно је изузетак, који се у неком другом, аналогном облику у народној лирици уопште не појављује. О митолошким песмама Видо Латковић између осталог

земља на којој се ја налазим налази управо изнад небеског свода који је бескрајно дубок испод мене, и да сам ја само неком магнетичношћу припојен леђима уз земљу као уз доњу страну каквог огромног поклопца.

Касније су и мајка земља и отац громовник потиснути у задњи план. Али они нису ишчезли, него, као на неком замисливоме песничком палимпсесту, прелазе у доњи слој, који повремено „провирује“ и повремено изнутра „просијава“.

Измиче нам, међутим, пажњи да је тиме заправо одбачен стих као изражајна и формотворна јединица. Она се мора заменити неком новом. И чиме ју је Матић заменио? Заменио ју је синтаксичким јединицама као и неки други песници.

не разумем неке своје пријатеље или само познанике који се с извесном немарношћу мире с овим губитком, као да се то неком другом народу дешава. Човек се плаши да ће и нека лична пријатељства дубоко у себи, интимно, покопати.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

На студеном и мутном обзорју избио месец, и једва пробијајући кроз влажне облаке, осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу”.

Наравно, више нехотично него хотимично, и више према утиску него са неком теоријском помишљу. Невоља, међутим, није у томе што се проблем спонтано назирао, него што се Станковићевој синтакси,

П. ) неком кућу продао”. 102 Учитавање се затим све више појачава, редом се преноси на остале ликове, па и на догађаје који се у

зид једнако клече или леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње, и све се то спаја уједно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.

циганске песме одбаци маску одмереног, сигурног понашања, њему се из дубине отме необична слутња: „Понеки пут, у неком гласу, отргнутом звуку, као да наиђе на то: - А! де то! - И ништа више не да до само то.

Најдубље потиснута, најнеодређенија чежња, коју је Јовча налазио тек у „неком гласу”, „отргнутом звуку, и коју је могао именовати само као „то”, води дакле у најстроже забрањену област - у инцест.

Занимљиво је, међутим, да се та чежња, премда би морала бити усмерена ка нечему или неком ван саме јунакиње, у извесном смислу посувраћује.

У првој верзији, док приповеда о свом детињству и Паси, Коста се не обраћа читаоцу, као што би се очекивало, него неком неименованом сабеседнику, кога откривамо тек у средини приповетке.

У једном случају: „Ја сам покушао да заспим, али је тешко ишло, он ми је једнако шапутао, а сваки час сам као у неком огледалу видео, над својом главом, сам своје лице. Била је то чудна ноћ.

из сна буди, одакле и почиње радња романа: „А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не

Може се посумњати да је у њу положен ма какав унапред смишљен план, и да је заснована на неком строжем поретку. А ипак, она је прецизно грађена као целина.

Сасвим је извесно, а једино је то овде и занимљиво, да стиха уопште не би било кад се говорни низ не би према неком препознатљивоме параметру накнадно рашчлањавао на међусобно самерљиве (барем приближно изометричне) чланке.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују гочеви и зурне, и то не циганске но праве горанске, направљене по неком из далекога Анадола донетом препочетку. Средина је дивнога планинскога лета, а сутра је Пантелејица.

Ти би желио да те као рајетин молим из авлије за милост. Да насладиш душу, па да доцније намигнеш неком да ме као залуталу псину дотуче... Е, нећеш, Божја вјера! Нити ћу бјежати!..

То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед.

Родио се Христос, али не за оне Што немају вере у Божију правду, Који се клањају страшилу свакоме Као неком диву, неком несавладу. Родио се Христос, који ће да куша Је л’ нам вера тврда, п’ онда да спасава.

Родио се Христос, али не за оне Што немају вере у Божију правду, Који се клањају страшилу свакоме Као неком диву, неком несавладу. Родио се Христос, који ће да куша Је л’ нам вера тврда, п’ онда да спасава.

кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој Као муњом неком, стенам’ и одјеком. Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!

Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил некој чудној речи. Ја после сна тог не знам куда сад.

ће са нама бити Запевају ли ствари Ни две речи се више Међусобно не слажу Песме ако су лепе Бестидно звуче и лажу На неком месту туђем Прелетајући дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ Ако хоћете

Краков, Станислав - КРИЛА

Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио. Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника.

Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених

То је све прошло кроз главу. Потом као да се хтео потужити неком ко је лежао уз њега, отворио је очи, али у соби није било више ни Боре, ни Сергија, ни болничарке.

Патрљак му је од једном поцрнео, по телу су му избили печати, и он је умро у неком веселом бунилу. ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо.

— Дебела је, бранио се Душко. Из једне ложе пијани руски капетан неком је непрестано претио празном шампањском боцом. — Утешићете се... пријатељу, ето узмите Ивету, моју малу...

Петровић, Растко - АФРИКА

Изглед тог младића ипак био је сасвим мучан; видело се одмах да је неком несрећом која га је задесила сав поломљен. Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату,

За време вечере разговор, са пола речи, између ова два младића каже ми да је Н. имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност.

имају изглед чудноватих кртих кула које су повезане између себе зидовима, тако да свака породица живи за себе као у неком градићу.

се обгрлити такво задихано тело, привући са свим уз себе, а да се ово нити предаје, нити одбија, живећи и даље у неком продужетку вреле ритмичне трзавице. Било је величанствених, нагих девојачких тела која су остајала уз мене.

Ујутру налазим близу колибе један камион који се спрема да се врати у Бобо Ђуласо. Камион припада неком белцу у Бобоу, али је на њему сад само његов шофер црнац.

При повратку, на уласку у Бобо, на једној широкој заравни као на неком тргу, там–там девојчица које се забављају саме између себе.

Провлачећи се тако између колиба наилазим на читав скуп стараца поседалих по асурама у неком уском дворишту. Једва показују да ме примећују.

После вечере идем сам у шетњу, губим пут, налазим га, забављам се тако до миле воље. На неком проширењу седам под огроман фромаже и слушам живот села око себе. Све је радосно што је сунце најзад отишло.

Данас црнац са Сенегала представља чудо размажености, неваспитања и самоуверења. Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим становницима Дакара и Св.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

терају Под тврдог ланца тешким теретом, Све паши, тамо до Београда; А он ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном живот

(Главаш са Хаџи-Проданом долази) ГЛАВАШ: Е, добро кад сте ту! А већ сам о злу неком мислио И слутио сам какву несрећу. Ал’, хвала богу!... Је л’ спреман чамац?... РАДАК: Спремно је све.

ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч?

“ ГЛАВАШ (смеје се): „Прими од њега!“... То тако звони Кô да сам неком ја поручио: Да брже дође, скупи поклони У Главаша га давно чекају! Јесте, чекају!... Па нека дође!...

’Ма пашу не цијени колико свога дората! ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!... ПРВИ ТУРЧИН: А ти, што ћутиш, Ћериме?...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Пушке су гроктале као са неком злобом и пакошћу. Кад човек зажмури, и ако може само за тренут да заборави да је ово борба, пушчани пукот учини му се

Како бих сад волео да је Комаров имао право кад ми је рекао да је апсурдно да Турци могу бити тамо. Полако и чисто у неком страху дигнем поглед на косу... Ах!

Најпосле ту је човек у неком раздраженом, готово пијаном стању, па и не опажа цве. Утисци се тако брзо гомилају да се потискују, претрпавају и не

Докле год је у живој борби човек је као у неком заносу, и кад умукне бојна хука он чисто као да се тргне иза сна. Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је

« Код једне гомилице нађосмо средовечна Црногорца. Завезао образ неком прљавом пешкирином, кроз коју му просанула крв, па чачка своју металну симсију.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим у твом оку, Кâ у неком огледалу. Ту је сунце, села, цркве, Ту су врти пуни цвета, — Ту ја гледам, ту ја гледам, Не треба ми друга света.

На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи. У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом. Изгледало нам је као да су се збунили, јер су наједном замукли, и на фронту завлада тишина.

Идемо дотле док не изгинемо. Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!... Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве. Када сам се вратио позвао сам водника и десетаре. Саопштио сам им.

То мора бити неко пред сказање. Хладан ме зној проби. Хтео бих да мислим на нешто друго, али мисли као да су текле по неком кругу и ја се опет сетих змије. Нешто ме дави. Сећам се речи: „Сан је лажа...“ Аја!...

Према светлости месечине видим да је два часа. Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању. Наједном припуцаше пушке десно, све брже, затим митраљези, бомбе, и кроз прасак разлеже се: „Уре!

У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору. Виши официри, из других павиљона, ишли су код управника болнице да се жале. — Шта им могу?

— Газда, дај флашу коњака! Пера „Ђеврек“ причао је тада о неком ловцу, који је пошао у лов на лавове. —... Узме га на око, па нишани... нишани — при том жмири на једно око — и дум!

Ослободе се и они, те изиђу. Ову сцену гледају војници из главних ровова те се и они појаве без оружја. Као по неком договору. И људи ти тако лепо размакну крстила од жица и састану се на оној пољани. Дивота...

Они не припадају више себи. Њихови животи стављени су у руке неком команданту који има само да им одреди кад који треба да умре. Са њима се врше ти војнички експерименти.

Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом. Био је то канал, у коме су се могле комотно размимоићи две мазге. Протезао се у цик-цак.

Па кад су зањакале, као на неком вашару, славу им њину, хтедосмо сви да изгинемо од мерзера. Где си пошао? Рекао сам му.

Командир пређе главни ров, и поче се спуштати једном стрмом саобраћајницом. Застали смо наскоро пред неком подземном пећином, три, четири метра под земљом.

— Имате ли ствари? — Остале су ми у земуници код командира. — Слушај — обрати се неком, који је стајао у мраку — трчи горе и донеси. Тек сам тада приметио његовог посилног. — Шта читате ово?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Међутим... Међутим, несумњиво је и ово. Током столећа, поред свега, и овакав славеносербски испунио се неком садржином, смислом, — животом.

) — Око ове песме било је доста неспоразума. Стојан Новаковић је једно време, зачудо, мислио да се овде ради о неком Кантовом спису о смрти коју би Рајић превео био (в.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити! Неком неће ваљати!... Ти знаш — Свето Писмо каже: „Једно стадо и један пастир“ — љутио би се поп на покојног Мију.

— викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива, ћуд!

Све вам је ово 'вако било, и ово вам је кô једно историческо збитије — заврши Симеун као с неком тугом. Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Лажући сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Изда неком лажан сточни пасош, напије се; натера некога да плати дуг који не признаје, напије се. Е па, брате, то не вреди тако,

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку.

Увек у спрези с неком другом уметношћу - музиком, игром, покретом, мимиком, али са свим тим уметностима заједно, народна лирска песма део је

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају. Нестаје их. Сасвим се губе. Као да је увек

Зато му је било тешко. То је и његова мати као осећала. А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима... И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се..

Само строго стегао усне и као да не дише. Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре.

Што је хтео, сам је наређивао. И сахрана му је била таква. Тиха, стара, строга. Сви су дошли. Сви дотрчали. Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали. »Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178). Ноћу треба собом понети г.

н Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169). Кад је свети Сава путовао из Зете у Будимље, закопао је наврх Коњуха под неком к. сребрне новце, и то се место прозове Сребрница (СЕЗ, 5, 1903, 580).

сваког листа, с горње стране, налази се по једна затвореноцрвена пјега која је најсличнија некој мрљи насталој на неком предмету од капи крви. То је и дало повода лаковјерним женама врачарама у Јању да повјерују у то да је то ̓крв св.

дрво«, под којим се не сме седети, ни пљувати, ни спавати: ако би ко заспао, укочио би се или би се пробудио »на неком другом месту« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа). О ј.

У једној причи: неком Конављанину, док је ноћу уочи Ивањдана путовао, случајно је упао п. цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга

које припадају дивовима), или, најзад, божанствима (храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству)« (Мит и религија у Срба, 6).

дивовима), или, најзад, божанствима (храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству)« (Мит и религија у Срба, 6).

Ћипико, Иво - Пауци

Скрене ка млиновима. У по пута упита се: „Што ћу тамо? “ Али ипак иде, гоњен бесвјесно неком неодољивом радозналошћу.

У дућан униђе млађи му брат Марко. Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. — Стопру је сад дошао...

Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен канџама слепог миша. То ће се све одиграти на неком пропланку са бујном травом, поред сувог дрвета са кога је отпала кора.

Беле белеге, којих је на јарчевој кожи било сијасет, обојили су Пипчеви људи неком непостојаном црном бојом која је тек толико избледела да се могла уочити подвала, иако су се они трудили да

Цветање њене лепоте нисмо више могли пратити, јер се у неком необјашњивом страху стала од нас скривати. Натронтала се у некакве незграпне хаљине, умотавале главу у мараме.

Почео је искрено уживати у послу. Из битке у битку његова вредност је расла. Кад човек прилази неком послу од свег срца, онда се може очекивати да ће постићи највише што се ту може постићи.

мршав, кост и кожа, изнурен несаницом, изгребан трњем, поцепан, прљав, разрогачених очију које су биле упаљене неком сувом светлошћу, бунцао је, горео од врућице.

Неодољиво су га вукли непознати, још невиђени крајеви. Све што је чинио, чинио је са неком детињом безазленошћу, неспособан да било чему прида озбиљност.

Прича се да је Дадара одбегли себар који је у раној младости неком властелину из Превешта завео и обешчастио кћер. Не знам колико истине у томе има.

Наредио нам је да се препустимо спасоносном забораву. Траве су ливадске, као да су биле у неком чудесном дослуху са нашим игуманом, пребрзо прекриле безобличну хумку гроба без белега, а Морава је довршила то

Најкасније за недељу дана вратићемо се доле. Причају о неком разбојничком нападу. Говоре како би сав народ требало склонити у тврђаву док не прође опасност.

Све је ту складно: глава, труп, удови; све је у савршеној сразмери, као да је Прохору неком волшебном силом и умећем пошло за руком да најлепшег мушкарца смањи до величине свога крста, да га одрвени и прикачи

је да га пронађе горе у осталим одајама, но како је време одмицало, а он се није појављивао, око подне је морала неком да повери своје страховање. Глас о његовом нестанку брзо се проширио по Кули.

Наместио га као приплодног пастува, а он препустио омицу неком сметењаку у мантији и почео да рже заповести и да води рат против некакве разбојничке дроње. Киптео сам од беса.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе заношљивих страна, Неком чудном, непознатам свету, Где радошћу све живо мирише И вечитом хармонијом дише. 2.

1891. РЕАЛИСТА Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком, И та бедна амфибија волела се с праљом неком. С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.

Тако једаред пијан дохвати челично длето, И поче резати мрамор, без мисли и без плана, За неком несвесном тежњом. И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога дана. Силвије замишљен стаде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

видљивим задовољством ток гозбе: сви гости једу добро, а пију још боље, ми седимо близу левог крила трпезе, у веселом неком друштву; и Кеплер је ту, у нашој близини.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали. (Наједном скочи): Идем, идем. Не могу сâм. Не смем да сам сâм. (Одлази.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Наравно. није се љутио. Од његово троје здраве деце је потекао израз. С неком сујевером је неговао ту реч. Чинило му се, тај земљотрес, та немирна деца, то је велика његова победа онде где је

Мушкарац! Тек јој смрт повеза женску капу. — Штета што јој Бог не даде да неком буде рођена мајка. — Ту стаде ударати земља по сандуку, и један од оних крај ивице гроба рече гласно и узбуђено: —

Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати. Кад је по неком трговачком послу наишао, неочекивано и за њега, у малу варошицу на граници Србије и Босне, где је живела породица

Радила је у неком старешинском замаху и у кући, и над очевим рачунима, па и над малом својом полусестрицом. И ван куће се девојачки њен

Он је богат човек, послови његови су од сваке врсте, а ја волим да радим, и да служим на неком озбиљном раду. Јака сам, вредна сам, хтела бих да нешто велико дочепам, да се борим, да ђаволу комад из уста искинем,

— Госпа Нола није довршавала ниједну од ових мисли до краја, али се неком мађијом мисли саме продужавале. Она виде себе одједаред у плавој хаљини с чипкама, у финим ципелама, и осети сасвим

једна реч коју у моменту нужде увек нађу јаки људи, они што успостављају своје воље, али пробијају уједно и врата на неком ослобођењу које и оној другој страни годи. Јулица је полако почела такође шапутати.

Изђикају људи као трава, и увену као трава. Једино, слично понеком бусену жуте траве који претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по једна рушевина, нека озебличина, заостала иза оних што су већ сви на гробљу, заостала да бунца о

Дешавају се зато и недоследности: да паланка временом заузме према неком ранијем догађају сасвим супротно становиште, одобрава оно што ју је пре згражавало.

Кроз главу му витлају слике из прошлости... Ко зна, можда ће ипак оздравити. Милан поможе другу: — Јеси ли ти на неком путу, Павле, или си дошао само због мене? — Миланове очи се залише сузама, па и прелише.

Јевреји, крактеристично, имају врло јаке вилице а слабе зубе, што је, између осталог, разлог да све језике говоре с неком типичном јеврејштином, иако су свој језик напустили и заборавили.

Бранко је прилично закаснио. — Извини, молим те. Код нас има старог света, и сваки час неком није добро. Бака моја је измислила да севање у њеном рамену одумине кад јој ја масирам подлактицу.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Не само у месту гди је он пребивао, него 20 миља унаоколо приповедали су људи о њему као о неком чуду, крстећи се и дивећи се је л’ могућно да је то дете.

својој Розинанти размећао да види оће ли се оженити, како гођ наше девојке да виде оћеју ли се удати, и чисто је уском неком путањом јашећи задремао, кад наједанпут особити неки с леве стране шум њега пробуди и вниманије његово на себе обрати.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али, у тренутку кад сам корачио да узмем пару, ње неком мађијском силом нестаде са погаче. Тражили смо је и тражили, али је не нађосмо.

Разумем још знак дивљења, то се још и може употребити. Кад год пишем неком старијем по чину од себе, ја метнем знак дивљења.

– Ја сам само хтео... – хтеде да се правда Паја Адамов. – Па хтео си, али ето, запео си као Сремчева Габријела. Дај неком другом реч, председниче! – брецну се Бора. – Ево ја бих рекô ако ћете чути!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А време нечујно и брзо одмиче. Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се. По неком предању, артиљерац не сме напустити топове до последњег даха.

Седимо поред ватре занемели и тужни. Имамо осећање као да се налазимо у неком усковитланом вртлогу... Земљу напуштамо. Последње остатке државне имовине у Крушевцу народ је разнео.

Као да смо на неком маневру... Командир се наслони лактовима на колено и погледа у земљу, као да се нечега присећа. Ја запалих цигарету.

Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили... То можемо објаснити неком „вишом силом“... Али ако уљудност изгубимо, онда тек настаје највећа опасност — и потпуковник Петар климну замишљено

Али та територија није уступљена непријатељу по неком мировном уговору, већ нам је насилно узета... — Наравно! — добаци капетан Веља. — Виша сила! — допуњује Живадин.

Најзад, било их је који нису ништа мислили. По оном народном: „Где сви Турци, ту и голи Хасан“, привучени као неком магнетном силом од другова и пријатеља, гамизали су за осталима. Вест је прострујала, поља су оживела.

Команданти се препиру. Нека деца плачу. Коњи се омичу у провалију. Војници вичу... Као да смо на неком вашару, и пијана руља навалила без реда, па сад, ко је јачи.

Одмичемо лагано широким друмом. Ни помена о неком маршовању. Како који може, и колико може. У групи, појединачно, развучени, и тек се на неком застанку прикупљамо.

Ни помена о неком маршовању. Како који може, и колико може. У групи, појединачно, развучени, и тек се на неком застанку прикупљамо. А када они челни крену, последњи тек седају да се одморе.

Пред нама се указа равница, кратка, али врло угодна, засађена неком културом и ретким дрвећем. А на крају равнице је село, прилепљено уз брег као птичје гнездо.

Иако малаксали, људи напрежу последњу снагу, па се чак смеју и шале. Дугачка колона развукла се млитаво по неком разривеном путу, као да су по њему хаубице „штеповале“. Коњи све чешће падају.

Као хијене, чекају они подмукло свој плен. Само када наиђе пешадија са пушкама узмичу кришом и, чучећи на неком брегу, посматрају изнурену војску.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ 7 НАЈСЕНТИМЕНТАЛНИЈУ О СИТОСТИ ЛЕГЕНДУ 9 ЛОВЧЕВО БДЕЊЕ 11 ЈЕДРИЛА 13 ВУЧИТРНСКИ МОСТ 16 ПЕСНИК НА

ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ Ај! ај! ај! Сви корачају данас они испод јесењег неба као испод прокислог сурог амрела.

О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у мраку, Збогом! њему је добро и да се обеси У зрелом неком воћњаку Сред мрака Без зрака, Замро.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља. Узалуд је тражио да неком нацепа дрва или истресе тепих и тако заслужи кору хлеба.

С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на

Свира ветар кроз његове ногавице, лепршају рукави као да Страшило неког поздравља, неком маше. Причини се Старцу да то и није Страшило, већ стари пријатељ Софроније који му иде у сусрет.

У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас. Узалуд су се надали да ће неком у сусрет потрчати. Од старости је једва лајао, али је и он покушавао да побегне са Пешчаре.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били руковођени неком коришћу.

У каснија времена, кад би се у неком крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић

Али и ова понављања — утолико пре кад су освежена по неком новом речју — осећају се и као природна и као пријатна. Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет

брата томе да кметује: не смијаху кићени сватови, ел је Максим крвничко колено, — могу њему жао учинити, може неком главу укинути; нема кмета да кметује томе.

Али интернационални карактер мотива у овој или оној песми никако не значи да је она морала бити и испевана према неком страном узору. Прво, сличност или истоветност мотива у две или више књижевности може бити сасвим случајна.

: којих жешћих у Приморју нема), задржавање прве именице у номинативу док се идућа која је с њом у вези употребљава неком другом падежу (нпр.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ДРУГО БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно

Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио бих цео дан У неком дућану РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР Рекоше ми

немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио бих цео дан У неком дућану РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР Рекоше ми буди пекар Или млекар Бићу пекар Ал испадох прави прасац Нисам знао шта

петнаесте ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА Једног зеленог дана Оног зеленог лета Када је бела рада Одлучила да цвета Неко је неком рекао НАЈЛЕПШИ САН САМ СТЕКАО ПОДЕЛИМО ГА НА ДВОЈЕ САД ПОЛА СНА ЈЕ ТВОЈЕ СПАВАЈМО САЊАЈМО И ДОВИЂЕЊА

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Хајде да још једном опробам. Стриц опет зажмури, присјећа се имена свих светаца које је читао у неком старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света

Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима. — Пст, мичу се!

Тамо га чека неугодно изненађење. Ђоко Потрк јавља да мајстор Мачак неће доћи. Задржао га отац да му помогне у неком хитном послу око једних кола. — Онда данас нема ништа од уласка у пећину ожалости се Јованче.

Лијепо се провукла назорице за неким од вас, за неком будалом која се није обзирала да је неко не прати. — Је ли тако, Луњо? — упита Јованче. — За ким си дошла?

Тако је стигла и надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу папрат.

Горе, у густој хладовитој крошњи букве, било им је некако много љепше него на земљи. Били су као у неком зачараном лиснатом царству. Одједном се у близин зачу неко необично цвиљење. Сви се тргоше. — Шта је оно?

То се исто поновило и с осталим именима, али само без врабаца, јер је оно јато већ одавна било у неком кукурузишту. А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и

Можда кува ручак, пере крваве кошуље, плете неком шарен појас или пришива сребрно дугме. Ни највеће јуначине не могу без тих обичних услуга.

— Тако је — сложи се Јованче. — Одсад сви добро пазите кад овамо долазите. Читав тај дан прође дружини у неком нелагодном очекивању. Ником се није играло. Лазар Мачак није се прихваћао никакве нове мајсторије.

Кнез Ваљушко био је наредио да и њу вежу, али је пољар Лијан витешки махнуо патрљком свог штапа као неком сабљом и одбио да изврши наређење: — Пољари не вежу дјевојака, па макар то биле и хајдучице!

Дабогда цркла, кад се онако избечи очима па не знаш куд би побјегао! Стриц је још дуго лупао неком граном око себе, стругао опанцима, чешкао се и мрмљао: — Их, она!

Ако их је било више, некад би се на раскршћу и подијелили, па једни ударили на један крај села, а други у неком другом правцу. Први је задатак, дакле, био опазити их кад се појаве од вароши и одмах обавијестити читаво село.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тко те уразуми, и даде ти видети небо, сунчани ход, и расмотривати многе звезде, и у свем тому, ка у неком многом цвећу, лепу свезу и добар начин имадући времена распрознању?

Налише се сви људи издовоље. САМСОНОВА ВРАТА Храбри Сампсон, кад су га били затекли Филистимљани у неком каштиљу, прозвату Газа, опсели изокола да га ухвате; онде ноћу на спавању и убити га кћаху.

Пак по неком времену Радул бег оде к Богу. Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави

За новце је свак послушан, ал' за душу слабо. Пошаљи твога хлеба и водом, по неком времену хоће ти се к теби с добром повратити. Не знаш то, нашто ће ти кад, омркнути, осванути ли дан.

Ама није да је по неком телесном облику и образу то прознавање њихово; зашто тамо је свим један узраст, та овде био стар, та дететом.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.

5, неком писару, у чијој је кондуит—листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што

је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом прође преко ње тако равнодушним и уморним погледом као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а

А њу је то силно љутило, понос јој вређало. Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом поглêда, — на Манчи се то никад није могло приметити.

После тога није пан Франћишек ништа компоновао. И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што, приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан

Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала... Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају.

јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена“ због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради

друга девојка“, а што би рекао, то би и урадио, јер би свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.

разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да је 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.

Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то како један рече: „Што се смејеш, будало?

Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на

И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и