Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
кола, бачве, противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
неношену повезачу, па сутра пре сунца затресе т. и каже: »Повезача наношена, девојка напрошена, а ливада некошена: повезачу понесоше, ливаду покосише, и девојку запросише«. Цветове што са т.