Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прашина, уопште, најдуже опстаје. Док посматра, гост у том времену што за њега не протиче, те следове кретања и некретања, постојања и непостојања, Чарапић би да призове бар неке од до гађаја који су му, ваљда, испуњавали простор у оном