Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе.
часто задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под пенџером тресну И некто по зиду грозно шаком пљесну. Ја се из' сна тергох, серце во мње дахти, Око не смје на пенџер, кто јест ту да чвахти.