Употреба речи неку у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али просјаку још није уделио... Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с

Петке, хтео прегазити, коњ ми се заплете у некакву разваљену талпу, те стрмоглав па доле у неку јаругу. Онде је и остао, сиромах! А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!...

Ниједан од њих не рече: „Добро вече!“ ил’ тако што, само нас погледаху, отприлике као на неку ствар коју мрзимо или од које се бојимо. И они су нас баш изобиљски мрзели.

прозора беху неке рупице хартијом излепљене, а по хартији уметути црепићи од стаклета, кроз које се могло, као кроз неку кључаницу, гледати у авлију, која је шљивама била засађена.

Стари Сремац скиде с дувара нож и као неку драгоценост положи га пажљиво на астал... — Милисаве, шта си ти наумио са мојом Јелицом?

А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина... Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико мучим!...

а после се подиже, па, пажљиво посматрајући са свију страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је онде неку драгоценост нашао, тури ту нађену стварку у недра, па брзим кораком оде... Стојна је замишљено гледала за њим.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” „Ал' док ја то очитам, проћи ће ме гњев”, вели му цесар. „То ја и хоћу”, одговори учитељ. Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.

Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и понесе неку част бремена, јер иначе он је готов изуахнути.

—„На земљи нико није савршен, и ако ће ко не знам како славан и силан бити, мора имати неку слабост.” „Ха, међер зашо и ми зецови, како чујемо псе да лају, а ми се уплашимо, пак чистац!

αμαυρσύσα και τον έκαστον βίον επισκιαϚούσα: Бедно је невјежество, и многом злу људма виновно, на све као маглуштину неку просипљући, истину очерњавајући и свакога живот потамањавајући!

Приметимо обаче да и верни друг, гди нужда и разум изискује, и за време, од дражајшаго друга може неку тајну (навластито туђу) сакривену чувати; ништа нема без изјатија.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ИВ ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ Крушке, с криве крушке усред жита, жуте му се на плавом тањиру. А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

году, кад смо на Врачар изашли, био је и он онда када је Карађорђе пошао увече, на неку веру београдски̓ Турака, да ће му капију отворити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек! Често је у разговору мешао по неку страну реч. И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост!

— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално... — поче учитељ уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће.

— упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!... Зарони ти он лепо. Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!

законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.

!... Што ће ти то?... Јес баш она — ево окрњена!... Куме, шта ће ти ово? — Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех... — Од Ђуке, је ли? — Ја, он има однекуд. — Молим те, куме, баци то! Тапија!... Каква тапија?...

»Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ. Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.

Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође. Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га

А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару. Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор. Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице,

Људи се више нису жалили на његов рад. На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару. Милун му није оправио бубањ ни нов набавио. Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.

— Што твој кантар? Не виде ли то, а? — рече Трпко и показа му неку крпицу поденуту кроз један ланчић на кантару, и на крају као запечаћену црвеним воском.

« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све напамет! Мало-помало, па и Мојсило завеза неку крај цару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се.

седи! ходи!...« Не можеш му сад кварити атера. И поп Вујица, иако је лепо код своје куће ручао пасуљца и неку лепу паприку из туршије — а вала и то знати да је поп Вујица волео, барем тако се каже, паприке из туршије — заседне с

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Њега нешто текну. Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: — Не вала. И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга... Затим га спопаде страх. „Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли.

Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест... Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије...

Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше. Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...

И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне. Он је слутио неку црну несрећу. Слутио је да се неће наносити главе...

сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом...

Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао... Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје,

Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...

Жене им помагаху у том послу врло ревносно. Обарале су шуму и превртале црну земљу... Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: — Тако, децо, тако!... Алал вам вера!... А чија си ти, снахо?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну неку песму из металног грла. Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла. Тако плава, тужна.

Хтедох да запевам млад дитирамб среће, А ја најтужнију испевах поему; Почнем да се надам, а осетим веће Неку слутњу давну, заспалу и нему.

Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом. И немо и споро ослушкује тада Неку тамну јесен у души, где тако Дан гасне без туге, без свести, полако... И чујем, у мени лист за листом пада.

Ти у којој љубљах своју илузију, Свој сан о љубави и сан о лепоти, И неку реч страшну казану у плоти, А коју ја појмим силније од свију.

У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју. Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.

Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: — Разуме се, дакако! Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. — О томе нема сумње!

Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: — Хајде! Дођосмо. Мама се обесели и устумара.

— Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату. Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе,

хеј!... Боже мој!... Ала се онда живело!... Остари се, па то ти је!... Било је то у неку руку паковање мисли. Он је прибирао, слагао, утуткивао. Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!

Лепо да му кажу: Нâ ти, брате! Хвала теби који си за нас пролевао крв, и таке ствари... Човек је, у неку руку, то се види — како да кажем? — изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије.

Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ на водах”.

Све ћемо то лијепо намјестити. Имам и ја неку цркавицу коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.

Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ научио. Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А у колу кад свира, па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа улево у земљу, па све везе, док се не

На један тако бачен сексер веле да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу, и забо се у њу главачке, и стајао усађен као струк лука.

свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању; тако исто ради и поп Ћира и шаље поп-Спири. А примеру супруга својих следовале су и домаћице.

И поседаше сви. Попови пијуцкају помало и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло

А знате, и ја сам у неку руку пастир, хе-хе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.

неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с

— рече у себи, а једнако ишчекује да чује бар тамбуру. Али свега тога не би. Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму, а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.

Разишли су се задовољни. Шаца је отишао блажен. Био је поетски расположен. Целога дана је преписивао неку песмарицу, и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.

Али Јула је чула, и одмах је скочила из кревета к прозору, па кроз разређене шалукатре видела неку прилику, и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, иако је Шаца, као

Он (тј. Аркадија) био је тамо пред вратима, и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици уз кога да пристане и да сведочи.

Страшно сам се дала у бригу, Спиро! Има три четири дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро! — Е, па кад ’оћеш зета берберина, то ћеш и сневати!

Долазила је често и незвана. Она је поваздан била по туђим кућама. Тек сретне тако неку на сокаку па је заустави. — »За име бога, ум готес вилен, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула), та

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

све „пустињско“ одело, што су му жене од умрлих мужева и синова давале. Чак је имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје и прућа, да у тој, као некој соби, само он

јаче и боље учврстила прућем и земљом; изнутра почистила, па однекуд набавила и судове, посуђе, те је уредила као неку кућу. Чак му је и јело готовила. И тако они двоје почели су да живе мирно, лепо.

— Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град... — А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава. — Како вам град тада дође мали, мали; само се црни. Гледам, па иако је ноћ, све видим.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Дед свирај, девојко! Сад фрајла седне код клавира и почне свирати. Свира неку фантазију од Талберга. Комад је тежак, врло заплетено испада.

Сад и они седну, а фрајла опет поче неку фантазију свирати. Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да му она може нешто помоћи.

Ја не знам и никад ништа не могу знати. Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи.

зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у себи неку велику и чудну моћ. „Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић.

Али му се, у исто време, учини: да се тамо, с оне стране, све било скупило у неку страшну невидљиву и претећу звер. „Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са

У том тренутку једно чудно таласање на његовом мрачном и ужаснутом лицу одавало је неку страшну решеност. Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу

влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио са образа и цело лице преображавало у неку ружну маску која је шмрктала кроз нос и кезила се гадно.

Ни у друштву не пази шта говори, изражава се просто, те она мора да црвени пред светом. Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.

са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима придржавао неку нарочиту, велику кутију од плеха. Јуришић је седео до прозора у правцу у коме се воз кретао.

што мени изгледа добро у оном тамо мистичном ужасу само је једна којештарија, јер се мени чини, да сви они што траже неку срећу света треба једном од свега тога да дигну руке.

Умро 1903 на Благовести. Капетановао он годинама по разним срезовима и носио неку ђуду као маџарски магнати. А кад се у срезу појави ајдук он скине ђуду и лично иде у потеру.

Седео сваке боговетне ноћи док не осване и читао и преводио неку велику књижурину. И капао над оном књижурином и сушио се и кашљао па кад је ону књигу превео он умро и није ни дочекао

Па и бабин мали унук гимназист коракнуо подобро у живот. И њега ја гледам и поредим са собом, па почињем осећати неку завист према оној лепој, свежој глави, на којој поносно стоје густи црни залисци, док се моја коса са свим проредила

Африка

Почеше певати неку енглеску песму, било какву, сасвим глупу, али од њих самих савршено ритмично разрађену; са безброј упадања, синкопа,

Како инсекат није успео да савршено миметира цвет, цвет је од своје стране почео миметирати инсекат, добио неку врсту ножица, и тако одбијао од себе лептире који су га уништавали.

Петнаестог вечера од оног када сам се укрцао у Марсељу посетио ме је Вуије, да ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи

Само због једног дана жеђи усне ми сасвим испуцале и грло потпуно упаљено. Срећом бој доноси кувани ситронис, неку врсту врелога накиселога теја, кога је понео без мога знања.

Распоређују се за неку замршену игру, али се распрште кад нас виде. Тек на позив Самбе они се поново скупљају и изјављују да састављају

Кад се појавим, оне у хору почињу неку тужбалицу пуну јецања. Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево

Да бисмо заташкали збуњеност, проналазимо за њих неку алву у конзервама коју сам понео из Марсеља. Понашамо се са њима као са обичном децом, и ово их унеколико и

Иди је осећао неку јеткост што ја тако лако, и као од шале, комбинујем свој пут кроз крајеве у којима они, колонијалци, иначе толико трпе.

како ће њима да пређе са доњега на горњи спрат, начинио је отвор у зиду испод таванице; иза отвора је начинио као неку кутију од дрвета, из које се тек као из каквог трапа допирало у горњу одају.

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању, ми не вршимо детаљан преглед његове спољашњости да бисмо пронашли која

Дочекан сам раширених руку и одведен одмах из просторије што служи за радионицу, кантину, магацин и трговину, на неку врсту покривене веранде. Иза веранде је белчев лични стан и онда двориште пуно рада и вике црнаца.

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он

Црњански, Милош - Сеобе 2

У рупу, где је био кабао, имали су сад играчи да спусте своје удове, а на уд да привежу конац, или неку врпцу. Те врпце би висиле, под троношцем, који би се тада покрио.

Била је лом официра у Петроварадину, док се није удала, а сад је, поред лепог и младог мужа, показивала неку чудновату наклоност према Павлу, коју није крила и у којој није било ничег скарадног.

Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала. Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и

Оно што је он рекао том шкопцу са Крфа, казали би му и сви они из Махале. Павлу се чинило да чак чује, као неку грмљавину, у даљини, Трифунове војнике. Или да их пусте у далеку Росију, или да се врате у Турке.

брат, сав у плавој чохи, сребру, сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку милост чини: „Није ти Павле крив, дебели! Крив ти је Гарсули! Нисмо ми јобађи, па да питамо смемо ли се селити.

То није био човек, хвалисавац, који тражи разлог за тучу. Он никада није трошио речи, пре напада. Кад би побеснео на неку неправду, почео би само да одмахује руком, затим да мрмља, да шкргуће зубима, да рокће, а кад би насрнуо, као вепар,

Она је у десној руци била понела неку корпу са воћем и сад није знала шта ће. Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе.

ни да чује да се сели у Росију, која је намеравала да се одупре, и оружјем, Темишвару, а селидбу Исаковича сматрала за неку, официрску, измишљотину.

Ту није било потребе за улепшавањем, за неком глорификацијом оца, или матере. Нити за неку сузу дирљиву. Трифун је то малтене схватао као неку милитарну акцију.

Нити за неку сузу дирљиву. Трифун је то малтене схватао као неку милитарну акцију. Што се њега тиче, он је мислио да је за удату жену сасвим у реду да ниже децу, као што се ђердан у

Није више ни леп, ни заносан, ни нежан. А та мисао, да треба сад отићи некуд, далеко, у неку хладну, завејану земљу, чинила се госпожи Кумри сасвим луда.

та жена из подунавске милиције, већ после неколико недеља, пројаха, као да за матер није имала Анђу Павловичеву, него неку амазону! Оставила је за собом и жену Ђурђеву.

Теодосије - ЖИТИЈА

беспомоћне и заузевши држаху их, смештени и по градовима у околини Солуна, и Охрид држећи, благочастиви Стефан придоби неку загорску властелу, што тада држаше оне гра дове, за овог Стреза као сродника царева и свога брата, те са градовима к

и то врло великој, сматрајући то за гнев Божји, говораше да се од њих окренуо његов свети отац Симеон, и очекиваше неку казну са неба. Помишљаше на грех свој и испитиваше савест.

Ганут, рече светоме: — Твоје речи, оче, уносе у душу моју неку неицказану жељу да те волим. А xоћy, ако се не гнушаш мене, да те по Светоме Духу узмем за оца и учитеља, да ти

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Пошто су била на територији под турским суверенитетом и имала неку врсту аутономије, могла су проширивати свој домен, утолико пре што се турска управа готово није бринула о овим

Али се по свему чини да међу њима највише има оних који су у неку руку морално неутрални. Људи централног типа имају много такта и обазривости.

народни сабори и да се око њих налази у народу на вишу оданост цркви и српској народности, на боље опхођење и на неку нарочиту питомину.

Људи ових крајева су повучени у себе и бар по изгледу су духовно троми; међутим када ухвате неку мисао или покрет врло су упорни у њихову извођењу.

Уопште се лако прилагођавају. Маријово, које је у Турско доба имало неку врсту самоуправе, планинска је област погодна за сточарство и доста слична мијачкој.

Учинило ми се да имају промућурности и такта. Област није играла неку нарочито знатну улогу у историји, нити је могла створити неке више творевине, по којима би се могле оценити колективне

Та се нова црква назвала „егзархат“. Под окриљем егзархата су се Бугари брзо организовали у неку врсту верске странке.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Послије кратког времена чујем шкрипу врата и осјетим примамљив мирис чађаве сланине. Значи, стигли смо у неку кућу. Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и развеза га.

Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кровом, а кад су већ били у дворишту, мачак Тошо командова: — Јаши ме, Мишу пророче, тако ћемо брзо бјежати!

До виђења, пријатељи, али никако више у џаку! Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам — не знам им број.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Углавном она се мене боји. АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА Наказице моја лепа! Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом бити, ко зна, лепотице моја грозна?

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ВУКИЦА: Немојте ми, тетка, молим вас ни помињати то венчање. (Оде сточићу и нађе тамо себи неку забаву.) СПАСОЈЕ: Па, дабоме, најбоље је не помињати га.

Тај се човек завукао тамо негде, у неки тајанствени кут Европе, у неку фабрику вели, а ја бих рекао у неку интернационалну разарачку ћелију.

Тај се човек завукао тамо негде, у неки тајанствени кут Европе, у неку фабрику вели, а ја бих рекао у неку интернационалну разарачку ћелију. Ко зна чему се он тамо научио; ко зна какве су му све идеје замаглиле здрав разум?

СПАСОЈЕ: Је л' онако кô што сам ти рекао? АНТА (даје му ковертић): Ево! СПАСОЈЕ (вади из ковертића неку фотографију): Јесте, сасвим добро! Где нађе, бога ти! АНТА: Не питај, муке сам видео.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

) то је готово невероватно, али чињеница је да Весна дели и колаче и батине са мном. Понекад неку своју тајну. Та није ништа нарочито. Реч је обично о ту или тамо дигнутом цвећу или јабукама. - На!

- Ја сам данас избачен са часа, Рашида - рекох, а она одговори да зна. - Бацио си неку књигу, тако нешто? Ја понекад пожелим да побацам све књиге. Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане?

о ономе што је Багрицки говорио, али су ми стално на памет падале мачке које сам једно поподне, отишавши да му однесем неку поруку свога оца, видео како леже по његовим ногама, грудима и свему.

зграда, а онда сам је видео како седи на клупи крај водоскока, који је радио хонорарно свако вече један сат, држећи неку торбу поред себе.

Ипак је, из дна душе, мрзео филм: копродукције посебно, јер је за неку идиотску копродукцијску лимунаду било потребно двадесетак риђих момака, а Влада није чак морао ни да се боји да би

и трезним зубима, али они су били пријатељи још из колевке, ваљда, и тако је мој очух обавестио Голдмана за тамо неку комисију, па је ствар легла. Из католичке цркве излазили су девојчурци у белом, с малим молитвеницима у рукама.

Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то није представљало неку нарочиту трагедију за њега. Нешто даље, опет је ударио у кукњаву: „Кад ће већ једном крај часа?

- Остављао сам њену књигу у страну, као неку утеху самоме себи, решен да од сада учим из ње, иако сам унапред знао да та решеност неће бити дугог века.

Ми нисмо видели ништа. Соба је била сасвим празна н столице су биле празне, али, кад год бисмо хтели да седнемо на неку од њих, Бароница би нас готово дршћући упитала зар не видимо да ту већ седи госпођа њена мајка, нли мали Емилијан или

Иза сваког споменика чучао је по један љубавни пар. На самом излазу готово се сударисмо с Хаџи-Николовим. Водио је неку малу из Економске, и објашњавао јој законе аеродинамике клизећи шаком низ њезин струк.

Атаман је схватио знак и дотрчао. Коса и леђа и све били су му пуни блата, јер су Тома Снагатор и он изводили неку утакмицу у дубинском роњењу, а роњење у дубину Тисе било је роњење у муљ. Рашида га је погледала задивљено.

осећао сам како ми чланци пуцкетају а испод глатке и свеже коже листова поигравају мишићи као да се спремам за неку велику трку. Да сам мало дуже размишљао о томе, схватио бих да то и јесте био почетак трке, али ја нисам размишљао.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца. Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.

Путују лагано, и дођу у Кошицу. Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.

Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео! Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу. Но шта ће почети? Ваљда дућан? Боже сачувај! Пера је био сасвим од другог калупа човек.

Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.

Црњански, Милош - Сеобе 1

целу ноћ понављао: савете за њену сеобу к брату, у Земун, савете за купање млађег детета, мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и,

Те куће које је видео само на неколико часака, ноћу, није се уопште сећао више. Запамтио је био само неку крезубу бабу која се тресла од плача, док се он праштао са женом.

да се за њих троје постави у соби, изнад капеле, на јужном углу дворца, где је иначе смештао, да спава, своју сестру и неку тетку, кад су му долазиле у госте.

повраћања жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.

Дојдосмо здраво и у спокоју. На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...

Одмах потом утону главачке у неку бездан жуту, зелену тамну, па сасвим мрачну и ледену, што се склопи над њим. Кад се опет појави, у светлости над

међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке.

У неизмерној досади те године, док је дојила дете, она први пут осети да је он гледа као и неку ствар у кући, као постељу, пећ, њен сандук са хаљинама, својим жутим, светлим очима. Свему је био крив његов отац.

При тој помисли, ипак, не само да није осећала неко нарочито задовољство, него је наслутила чак и неку жалост. Чињаше јој се свеједно да ли припада једном брату, или другом, а што се ње тиче, учини јој се, то послеподне,

Тако се угледа, у сну, страшни неки медвед, кад се бежећи из шуме, од вукова, изненада, истрчи пред неку стену. Тако паде и госпожа Дафина, треснувши рукама у мрак, одмах првог дана прељубе, повредивши у себи пород.

Моћ неку натприродну осетио је и у својим талирима, јер где је њих истресао из кесе, ту су застајале лађе и куће су постајале

испред њега и освртала се за својим сукњама, нашавши увек нешто, у његовој соби, да са њих брижљиво скида, пахуљицу, неку трунку, нешто другима невидљиво.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹ Много је, међутим, чешће да гатара намерно изведе неку врсту пробе или „теста“, када јој резултат овог манипулисања (одређеним предметима, поступцима и појавама), симболички

Заправо, ко се усуди да изазива љубавне чини, хтео то он или не, склапа неку врсту прећутног пакта са нечистим, мрачним силама, односно са самим ђаволом. А то, наравно, може бити кобно...

Крајини, на пример, када млада иде са венчања, ако жели да не рађа никако, она закључа катанац, па када наиђе на неку воду, баци га у њу.

Али ова ирационалност, односно непознавање разлога да се нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају.

света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку врсту апотропајског средства, односно амајлије.

са мушким породом), као и о овим табуима и препорукама како ваља задојити дете, указује на то да постоји веровање у неку врсту магијског утискивања пожељних особина у дете путем обредног дојења које се обавља на посебан начин.

) На Кордуну се верује да „ако направиш неку увреду или штету кумовској кући, ђаволи ће почети господарити у твојој и ништа ти неће ићи од руке“.

Тако, рецимо, у Гњилану мајка, док се у цркви обавља крштење, чита неку књигу да би јој дете било паметно и учено. У Хомољу мајка шара по земљи (тобож пише) или нешто сече бритвом или броји

“, „У вјетар се станиле!“¹⁵⁶ Неке магијске речи могу бити поуздано заштитно средство када се за неку жену посумња да је вештица.

). Заклетву можемо одредити као говорну творевину изречену у првом лицу којом, позивањем на неку апсолутну вредност (част, со и хлеб, децу, душу итд.

За неку децу сматрају да су „по природи“ (или по „Божјој вољи“) добра или, пак, зла, па да батина није потребна или не помаже.

мобилност, тако лака и муњевита проходност из нижег у виши друштвени слој (и обрнуто) као у дружини која игра неку агоналну игру.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из рукава, изговоре неку чаролију, и све скрију.

су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку своју, малу, свећу, за људе до зуба наоружане на рогове пужа кад налећу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

октобар«? Шта радиш? — питају ме познаници. Шта да им кажем? Да тражим неку реч, а не могу никако да је нађем? Све што су тражили, то су и нашли, зато што и нису хтели ништа нарочито.

годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.

Хелен, Лу или Меги кажу да треба свакако послати неку причу. Не могу ништа да обећају док не виде о чему се ради. Пошаљи свакако! Њен тата припада највишим...

— упита. — Је ли је то често хвата? – Није јој добро... – Зашто је не одведете у неку ... шта ја знам? – Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица.

Бацили би ручник, оставили лежаљку, душек на надувавање или неку ситницу, коју су остали могли да препознају као њихов знак. То је моје место!

То је моје место! – говорили су за комадић обале, за неку стену згодну да се на њу наслони глава, за део мола или лантерну. Ово је моје место! Али, ко може да поседује море?

испод лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина Дарела или неку сличну књигу, дебелу и светлу. Али не, није манастир за мене, и заиста је крајње време да се пакујем!

Кидао је занесено прстима лажне жице од конопца на свом контрабасу од картона, уживљавајући се у неку само њему познату мелодију, и ја сам је чуо: било је у њој грмљавине звука и речи које допиру до дечака кад не успе да

Могао сам изићи из кола и додирнути неки зид, неку травку, неки камен, неку руку, лице, а нисам — јер да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из

Могао сам изићи из кола и додирнути неки зид, неку травку, неки камен, неку руку, лице, а нисам — јер да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из таме рече том човеку:

), тако да је мало-помало подигао читаву грађевину помоћу те непознате особе, неку врсту зида којим је успевао да се заштити од сопственог града.

— Видим једну раку, и то женску — рече њен син окрећући плећку према светлу. — Видим и неку чељад, ко да су се нешто расула, свако гледа на своју страну...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

рода воде васпитачи; на овом подручју они су се од почетка осећали најслободније, полажући на дечју књижевност неку врсту наследног права.

Намножили су се недаровити писци који су слободна формална ограничења изворних стваралаца претворили у неку врсту конвенције. Тако је почела масовна производња књига за децу.

Свака књижевно необразована ленштина у стању је да искаже своје мишљење о Плавом чуперку, и да притом не рекне неку очигледну глупост. Озбиљна књижевност, ако држи до себе, покреће важна друштвена питања.

Лажна књижевност је веома практична: неупућени њоме лако рукују. Много је простије објаснити деци неку рђаву родољубиву песмицу, „за децу”, него ли једну ваљану строфу Лазе Костића или Ујевића.

песме, са опуштеношћу која дечјој песми прирођена, и захваљујући којој чак овакви, декларативни стихови, поседују неку драж, или се, барем, могу поднети: Највећим делом света данас крекећу паре, Уместо плодних њива дремају смрдљиве

Глас из детињства (наслов једне лирске овог приповедног круга) јавља се као мутно полуслепог старца, који призива неку непојамну доброту живота, као светлост што одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада кроз склопљене

Ћопић те утиске не уграђује у неку јачу конструкцију трагања за изгубљеним временом; он остаје у границама лирске анегдоте.

Има, затим, и смеха од обести: живот је одвећ несхватљив и заносан да нас не би терао у неку врсту лудог засмејавања.

Кад бисмо се јаче споречкали, волео је да се нашали „Мало поштовања, молим! Ја сам само неку годину млађи од твоје мајке...

Да лије то произвољност? У неку руку јесте, у оној мери у којој је то потребно игри; али у тим произвољностима увек постоји мера неопходног реда.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

обећање да се могу груписати на једном простору, у такозваној »Малој Влашкој«, између Саве и Дунава, и да ту уживају неку врсту политичке аутономије.

учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а Козачински са осталима оснује у Карловцима »Латинску школу«, неку врсту богословско-учитељског училишта.

Са једним од карловачких руских учитеља бачки владика Висарион Павловић оснује неку врсту мале богословије. Доцније, у српске крајеве, у поједине веће општине, често долазе за учитеље Руси, »Московити«

Његове књиге су у неку руку одбране тих идеја и рефорама код Срба. у Бечу и у Немачкој Обрадовић је дошао под утицај немачке културе и

Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимном

песама могао одабирати најлепше, но и зато што је био уређивач који је имао и укуса и смисла за тај посао, био у неку руку и сарадник народних певача.

Око половине XИX века почиње цео један култ Вука Караџића. Ђуро Даничић га је сматрао за неку врсту националног Месије, и 1849.

Каткада дâ слику села и сеоског живота, и пружа неку илузију стварности и известан фолклорни интерес. Језик му је гладак и чист, и поједине приповетке његове дају се

до смрти написао је још само шест приповедака — с времена на време објавио је по неку приповетку по разним часописима и календарима. 1891.

»Треба само љубави према свему што гледаш, па ћеш лако све разумети, и кад неку ствар разумеш, онда о њој можеш писати и говорити.

Он поезију схвата као неку врсту примењене метафизике, нерадо описује спољни свет и општа људска осећања, но, у тежњи »да се од чисто спољних

поезију нешто ново и више, заузевши одмах једно од првих места у сувременој српској књижевности, створивши одмах неку врсту песничке школе.

Милићевић, Вук - Беспуће

Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзајући се сваки час, намијештајући се и

И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко

Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе. Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној

Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сестре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не

рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из Граца.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост. Питају један другога: »Пошто прасе?

Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе

Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс. Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако.

Ја сам увек био човек спрама жиранта! А примићу много више. Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду

Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара.

Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли беше сред лужине

Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли беше сред лужине ове, Ал' сад не знам какôно

Језде гором они обадвоје — Ал' је нешто чудан Радивоје, Вас се нешто јунак променио, У мисао неку заронио, Баш у неку мутну и немилу, Мало збори и то кâ на силу, Мучно језди украј побратима, А све жешће унапред

Језде гором они обадвоје — Ал' је нешто чудан Радивоје, Вас се нешто јунак променио, У мисао неку заронио, Баш у неку мутну и немилу, Мало збори и то кâ на силу, Мучно језди украј побратима, А све жешће унапред се прима, Кâ од њега

Мени се чини: на нешто се спрема, На тајну неку, а та је голема. И када све ја поприватим ближе, Мени се чини, тајна крају стиже, Јер до сад скрива с' на дому

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна слутња: видим неку ноћ, прохладну, са звијездама од леда, кроз коју ме одводе незнано куд. Ко су ти тамни џелати у људском лику?

Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе. Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми.

Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се знало. Сумњало се на неку Микачу, гром-бабу, удовичетину, која је знала и косити барабар с мушкарцима, а иначе није имала узла на језику.

Нема ко, нема снаге, не стиже се. Дође нови најменик, а то сваком у кући донесе неку промјену и сад ти се ваља њој прилагођаваш.

Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова слава, свјетлуцајући потамњелом позлатом.

Пуф, никакве вајде, осумњичени је страховито баздио на цријемушу, неку врсту дивљег лука. Није, дакле, пијан. Интендант, најзад, и сам избаци посљедњи адут: — Жао ми било, друже политички.

Авион се тек диже са Залужана, доље негдје испод Бање Луке, а опрезни интендант већ мерка неку погодну јаругу и гунђа: — Ето њега, проклетника, ја ти кажем. Дај ти да се ми декујемо док има цајта.

Понио је уза се неку торбицу, џакче, а можда и врећу, нек се нађе при руци. Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима не

Он је, у неку руку, врло озбиљна конкуренција правом службеном интенданту, зато га је Вачкоња тако брзо и открио својим професионални

А самом Илији, откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је само дигне у висину очију и — гле!

Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...Е, мој Васкрсије, ти нас данас баш лијепо разговори, хвала ти ко брату.

Предсједник стиже на десетак минута прије наиласка брзог воза. Путује и он, опет на неку од оних безброј них конференција. У ћутљивој гомили одмах је препознао свог ратног друга. — Стево, и ти некуд на пут?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Много си ти то накитио. ЈУСУФ: Ништа ја нисам накитио. Мого би нешто крупно да ти прикачи. Наћи ће неку велику кривицу, из више разлога: већу је кривицу лакше доказати, а већом кривицом и оптужбом, и већом казном, лакше

Кола носе и невидљиви точкови... Али дај боже да си ти у праву... ХАСАНАГА: Можеш ли ти мени неку чињеницу, нешто као нож, бакрач, конопац, лонче, да ја то опипам? ЈУСУФ: Не може се то само прстима...

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: На пример, шта? ХАСАНАГИНИЦА: На пример, да пред светом учиним неку срамоту! На пример, да се попнем на софру, пред сватове, да се разголитим, да питам како им изгледам!

Никог мањег, него Имотског кадију! ЈУСУФ: Ја сам ти рекао да бег вреба неку велику зверку. Добар камен углавио у темељ! ХАСАНАГА: Нисам га видео... па има, богами, одавно...

Не само у тешком, него и деликатном. Окрњен му је углед, како ће онда моћи да просперира? Моро је играти на неку јачу карту. А кадија је ко родна година! Знаш ли ти шта значи: кадија?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и други су га накарађивали. Узму па му пола главе обрију, уцрне га чађу или другом којом бојом, прикаче му остраг неку крпу, реп од животиње, или нешто друго. А он им се смеје и гледа их мило кад му кажу како је леп.

Најзад попа, у споразуму са виђенијим људима из комшилука, договори се, те му одреди као неку плату, којом му се куповаше одело.

Докопа се за чело и косу и поче се грепсти тако јако, да крв потече. И он се све више и више драо, осећајући као неку насладу у топлини крви која га поче обливати по лицу.

не имађасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку милост и тиме своју дужност испуњава... И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.

И, онако малена, она се још више згури и прошапта: — Не знам, ’аџике. Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.

— Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога?

Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо! Жене се згурише и прошапташе: — Сирота. Чула да је дошао, па га зове.

А Нушка им коловођа. Кад само разастре црне косе, разузури се и обујми неку, а нарочито ону која се плаши од тмине и ноћне влаге, па се с њом вине у башту.

А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика. Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда.

Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу. Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову

томе је налазила као неку утеху. И заиста, толико је радила, чистила, намештала, трудила се да угоди мужу. Све до ситнице угађала му, не из

жена, људи. Дао јој — не име, већ нешто више, јаче, дао јој неку одређеност, а не као пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа ко зна шта може

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ако су живи, и данас им је добро. АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од памтивека није работана.

Једном идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару

Кад он то видје, зграби брже неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци је опаку мртву у језеро, па се онда успуже на врх онога јаблана, гдје је било

Доведе у кућу неку удовицу која је такође имала једног сина. Маћеха је за неко вријеме пазила свог пасторка као и сина, али кад он мало

Кад доби мараму, од велике радости не знаде шта да ради! Тако идући наиђе у неку густу шуму, па га ту и ноћ ухвати, те науми да ту преноћи. Тако и учини.

Онда ућутка којекако дијете па оде у лов. Идући тако наиђе у планини код једног извора на неку лијепу и здраву жену која захвата воде, у дванаест тикава.

Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут. Путујући тако нађе крај мора неку децу која су била изнела мачка да га убију и у море баце.

А да се ниси што наљутио, Ћосо? — Па и нисам, Угурсузе. Сутрадан пошаљу они њега у село да потражи неку ствар коју нису имали, али само зато да добију времена да се договоре како ће га скинути с врата.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Чекајте, док ми само разум дође... Но да, шта је учињено с разумом? ШАЉИВАЦ: Он има неку особиту судбину. Кад сам отишао у Заведеније сиђени с памети, нађем гди га један из тог заведенија држи у руци.

Ене, како сам ручала. ЉУБА: Сама си крива, мајка, што ниси јела. СТАНИЈА: Како ћу да јем, дала си ми неку чорбу, нит је слатка ни кисела; препесте ме горе, дадосте ми неке виле да се убодем.

ЉУБА: Ал’ беседи Анђелија: Божи био млад делија, И пије се текелија, И љуби се Анђелија. СТАНИЈА: Боље узми неку књигу, те читај. ЉУБА: да ме опет караш. СТАНИЈА: За добро се не кара. ЉУБА (узме књигу): Сад читам Робове.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Шта је радила? Читала неку књижицу у којој су сакупљене разне шале и смешила се онако, сама за себе. Била је огрнута старим, очигледно већ

Сетих се деда Гаврилових гвожђурија и тако окачим на своју црну џемперишку неку звезду са два мача. Ма нисам савила окуку ни иза ћошка своје улице, а већ ме је зауставио један веома стари госн

књиге, уопште стил земље из које је таква мода стигла овамо, на крај света; оне ће јаднице само да се упишу у неку врсту модних емиграната, па ће тако уобразити како су изнад своје околине, јер ће се остали свет окретати за њима као

Ескивирајте их баш у оном тренутку када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву сличну глупост,

За почетак, уфурам у телефонску говорницу и обрнем неку Љиљу. Није код куће! Поново петобанак и Оливерин број: „Извини, срце, али управо излазим на вечеру!

Што је најгоре, моја школа важи за отмену и све су то силни момци што баш иду у такву школу, а не у неку периферијску. Као да су они заслужни што су им се родитељи успели да убаце у сами центар?

Чинило ми се некако да седим са звечећом аутоматском касом на улазу у неку велику самопослугу, или да ми је неко уградио таксиметар директно у главу; мислим, све ствари које би споменуо коштале

Пристанете, дакле, да се тако помазите с неким од њих и знате ли шта вас сутрадан чека? Одведу вас у неку позајмљену гајбу која начисто базди на туђ свет. Швалерска гајба, није него!

Хоћу да кажем, човек је могао да му најмирније пружи неку ствар до које му је нарочито стало, а да не крепава од страха да ће је разбити или покварити.

нафраканим мачкама из „Грације“ и зечићима из „Плејбоја“, увек некако као замишљен и као малчице одсутан — као да чува неку тајну. Баш тако. И што је најзанимљивије, нико није знао у које време долази на посао; мора да је стизао још по ноћи.

мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме човека хвата лумбаго од укочености истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са равним наслоном а онда, што је занимљиво, ти исти сељаци који су већ једанпут продали

ти исти сељаци који су већ једанпут продали своју рођену кућу на селу, ђутуре са дединим и бабиним костима, купују сад неку другу кућу изван Београда, и тако се круг затвара. И где је онда ту логика? И зашто су уопште продавали ону прву кућу?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из дрена сува

“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост. „Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи.

Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку другу.“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред царским

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

кад сунце провуче руку кроз крзно облака и на брду ми се причини осветљен двор или на крају падине море те викнем неку жену, а мислим на луку.

тренутак је обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Силазећи.) Па ти, брате Агатоне, одсад кад хоћеш да држиш фамилијарни збор, а ти засвирај у неку трубу или удри у добош, па да се зберемо.

(Осталима.) Зар ви не видите да он само хоће да нас избаци а он да остане, зар не видите да је сад измислио и неку тајну?... СВИ: Нећемо да идемо!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Гледајући онај правилно „упаркирани“ челик, она строга лица, слушајући одсечне команде, имао сам утисак као да тонем у неку дубину, безнадежно, неповратно.

Ни сами не знају куда ће. До првога мрака ићи ће тако, онда ће скренути на неку утрину, разапеће поњаве, као черге, и седеће поред ватре, ослушкујући пуцње топова.

Наскоро скретосмо десно, затим кроз неку шуму, преко ровова, па узбрдо, обичним сеоским путем, да су коњи бректали. Потом смо дуго силазили и стигосмо у једну

Патроле се не виде, али стрељачки строј наступа обазриво. Нико не заостаје. Десно крило прескаче неку врзину, те мало заломи. Центар наиђе на шљивар. Видимо како појединци у пролазу ломе гране са шљивама.

А по разбојишту се размилели и Јанкуљ, и Вучко, и Танасије... Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку.

Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове. Ишли смо кроз неку шуму, силазили, пели се, и тако до зоре, када застадосмо на неком камењару. Више се није могло даље.

Ја бих мобилизацију протегнуо и на жене. Ми дајемо животе, па нека и оне приложе нешто. Пук је скретао са пута на неку ливаду. Вратих се у свој вод.

Нико више и не пита на коју ћемо страну. Са нама трапуља полако и пешадија у бескрајној колони. Наиђосмо и на неку комору и коморџије се сручише са стране пута, док прође артиљерија.

Гађала је непријатељска батерија с повећањем даљине и талас челика се постепено приближавао. Осећамо неку ломљаву на осматрачници команданта дивизиона.

Утрчао је сигурно у неку кућу, где су коморџије спремале вечеру и дигао пун бакрач, колико да му се нађе у невољи. И оде тако, са купусом.

Али нису одмакли далеко. Бојали су се да не наиђу на неку од наших јединица које лутају по пољима, и онда би се покрвили међу собом.

Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу. Ров је дубок до висине човека, а над главом се натквесила избачена земља као планина.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу. Тек тада опази чобане, који га пажљиво посматраху.

Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу. Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак. Људи почеше долазити.

Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.

Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени : у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.

— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, престиже га и сама рече : истина, није углађен ни...

Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.

Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу. Тамо на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.

У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он

Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса. Учитељ отегао неку дугачку песму, па све сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.

Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом. Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.

Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина... — Аха, понео сам га... ево!...

— Аха, понео сам га... ево!... И писар, дрхћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу. Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: То се односило на једну кућу у Бургоњи, у Француској! СИМКА: Где? ЈЕЛИСАВЕТА: Филип има неку врсту позоришног лудила! Дајте му ашов, он ће да уобрази да је гробар!

ВАСИЛИЈЕ: Доказ сте појели, али имам ове сведоке! МИЛУН: Јесте ли ви видели да ми је овај дао неку дозволу? ГИНА: Нисмо! Милун: Да ли се овде уопште појавила нека дозвола? ГИНА: Није!

ГИНА: Није! МИЛУН (Благоју): Јеси ти видео да сам ја овде поцепо неку дозволу? ГИНА: Није видео! Милун: А, кад сам је поцепо, да сам је појео?

А нећемо имати ни Симки да платимо кирију! ЈЕЛИСАВЕТА: Па не можемо се убити, ако немамо! Даћу јој неку од мојих хаљина из „Вишњика”. Ионако не играмо руске комаде.

Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом сунцу, уједају, зевају и умиру... ЈЕЛИСАВЕТА: Колко може да има сати?

Василије брише зној, пали цигарету. Јелисавета укочено седи на коферу, као да је загледана у неку тачку која не постоји.) ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја, значи, била без разлога онако узнемирена!

Замало да заборавим да вам кажем! Оног Дропца, батинаша, нашли обешеног! Обесио се на Татинцу, о неку крушку! Једна велика јерибасма, рађа по вагон! Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да ли си осетила да свуд то боли не само код нас: бити млад. И носити у души неку мутну сету што све, а да помоћи може, воли? И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба?

Већ давно приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.

Већ давно приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.

А, место свог живота, давно живим, буре и сенке грозних винограда. Настављам судбу, већ и код нас прошлу, болесну неку младост, без престанка; тек рођењем дошлу, са расутим лишћем, што, са гроба Бранка, на мој живот пада.

Његова кућа, у Иланчи, личила је на неку епизоду из Тургењева. Његов средњи син, Лаза, учио је школе католичких фратара у Мађарској, а био је леп, чувен

Због тога је изгубио службу и послат за писара у Чонград, у Мађарској, неку врсту тадашњег чиновничког Сибира. Тома је, у другом браку, био ожењен ћерком граничарског официра, варошког капетана

Отуда, тврдио је, његова снага. Био је чувен играч, и са педесет година. Са игранки, ваљда, био је сачувао неку изванредно лепу врсту понашања. Био је необично љубазан и према непознатима. Али је био плаховит, изненада.

Прешао сам дакле у Београд и остао. Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца. Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул.

Кад бих погледао неку другу жену у Бечу, она би рекла: ,,Ла цхаронге.“ А ја, реч коју је, кажу, на Ватерлоу Камброн рекао.

Била је конфинирана на Ријеци, до краја рата. Моја је мати имала, и на Ријеци, како рекох, неку рођаку, удату за трговца Вују, и они су измолили да ме из Вуковара преместе на Ријеку.

осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку мрачну снагу. Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку.

Ми смо дотле били навикли на шрапнеле, и гранате, засебно. У то време, Руси су били добили неку нову муницију, бризантних граната, које су стизале и распадале се.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Тако он, по примеру других, разда имање сиротињи а себи задржи само један крчаг па оде у неку велику, пусту планину, нађе тамо једну пећину и склони се у њу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ја заћутах не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину: — Шта мислите, које је ово дело?

Председник се узе објашњавати с њим надугачко и нашироко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату лиферацију где се може много зарадити. — Но, хвала богу!

Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.

Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта. Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па

Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. Једног сам упитао шта му је учинио тај научник.

Ишао сам тако врло много година, и отишао некуд тако далеко, далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не зна, и која се сигурно само у сну може сањати.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко. Певачице утањише и друштво се крену.

« — ово је била његова омиљена реченица, којом је за тренутак прекидао нагомилане мисли. Утом осети неку лакост у души; као да му је с том реченицом, која је случајно сишла с језика, спао и сав терет с намучене душе.

Легао је онако обучен у кревет. Пред њим је чкиљила димљива лампа и бацала неку плашљиву светлост на суморне и суре зидове његове собе.

Збиља је осећао неку малаксалост и затупљеност у свему телу, али је зато душа била тако опажљива, тако напрегнута, да се и најмањи осећајни

месту, где су буктале огњене страсти, остала је шака врела пепела, којим се титра животни поветарац, те каткад распири неку неутуљену жишчицу и ја мислим: ето ватре, живота, љубави... ал' поветарац стане, и око жишчице се нахвата пу'ор...

Сви ућуташе. Звезде побледеле. По небу се осула нека неодређена белина, која му заклања чисто плаветнило и даје му неку суру нејасну боју. Зора се помаља. Предмети су све виднији и јаснији; још мало, па ће се појавити румен на истоку.

— Дакле? — запита професор очекујући одговор. Пера га погледа зачуђено, па после тога чуђење пређе у забуну и неку нејасну зебњу... Он стаде да мисли, и наједаред, као муња, засветли му цело питање у свести.

каза нам, да се господин капетан помео кад је слао писмо у новине: место написане и готове исправке он савио и послао неку своју хартију, у коју је бележио по нешто, да не заборави, а исправку нађе сад у столу...

С ким се год сретнеш, било мушко или женско, све ти изазива неку живу симпатију према себи, и ти мораш заволети ова добра и блага лица.

Кад огреја сунце, прођох кроз Београд. Опазивши неку гомилу на ђумруку, сиђем тамо и видим да су то све трговци. Од једнога дознам да су сви поднели поновне декларације за

Стога што се то догодило... тај велики догађај... Повуче опет за уже, и кад се поново разлеже громки глас, он осети неку страшну празнину у грудима и осети се одједном тако сам и тако несрећан, како се никад није осећао.

болести јавила, која га није остављала за време целог боловања, па ево и сад му она лебди у памети и навлачи му неку сетну замишљеност на очи и бледо, исписано многим борама чело... »Кад се то зачело?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

хоћу, на пример, да разговарам нешто са господином Сретом што ти не треба да чујеш, зато изађи из ове собе па иди у неку трећу. ДАНИЦА (радосно): Да изађем у ходник? ЈЕВРЕМ: Дабоме, да изађеш! ДАНИЦА (весело отрчи).

Па кад ми дође, а ја тек: „Е, грлице моја, ти канда имаш неку процену, а? А, овај, за кога ти, препелице моја, мислиш да гласаш, је ли за газда-Јеврема Прокића. а?

у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда... (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: То остави... него други, туђини.

ЈЕВРЕМ: Па то сам хтео да кажем. Као народни посланик имам право да добијем неку концесију, рецимо: да сечем шуму или да градим нови железнички крак, или тако нешто...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. — А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. — Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?! А не знаш како ми је сад криво.

« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!

кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким.

а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини.

— Нема више механџилак, нема старо време; беше му! Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам

Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му! А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!

Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! Нећу о њима више да говорим. Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до

— вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република!

Извуче га као да је Дон-Педров присталица. А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПРИКРИВАЊЕ Да сачува главу глупу Свак је нашо неку рупу: Једни беже у Дрлупу, Ћопић у Босанску Крупу, А трећи се обезбеде Од несреће и од беде Само кад су на окупу.

Шта то би? Да ли чух предзнак Среће, ил коби? Ништа! Тек мува Зујну у соби, Ко да се кроз опну неку проби. ИНСЕКТИ Капљице зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске

” „Још ћу ухватити неку прехладу: Већ ми побољева помало глава! Боже, видиш ли ову неправду, Ово гажење основних људских права?

Писао сам крај отвореног прозора, али не о ономе што се видело кроз прозор. Машта је, поново, била у Београду. Неку годину касније добићу и своју прву децу, којој ћу посветити ту књигу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница. Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.

се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.

Не може још да дође. Закасао у неку трговину. У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде. И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не

И за чудо, опази како сада ништа не осећа: Ни страх, ни бојазан, ни гнев. Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.

Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — и осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганима дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.

Затим би узимала мужа к себи, јер није хтала да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је неко више штеди и жали.

Томча наводаџије дочека не може бити боље. Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку | срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.

Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку...

Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку... А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса. „Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи.

За неколико није се могао одвојити од огледала, па се трже те истрча и уз трећи низ скала, у неку пространу дворану. Дјевојка трчаше к њему раширенијех руку те се загрлише и привише једно уз друго.

Тако су ишли некијех двјеста корака, док стигоше у неку лијепу дугодолину. На сред ње Оташ се устави па махну својима да похитају. Наврста их дуж њи а он стаде у сриједи.

Гроф извуче из џепа неку књигу, а кад је расклопи дјеца, зинуше од чуда. Ту бјеху живо насликане животиње свакојаке, а редаху се најприје

Слуга, на то, отвори неку тезу, из које истрча по авлији читава јата и крда паунова, фараунака, чуднијех некијех кокошију и интуша, па бијелијех

Видар изабра неку цијев што се завршивала ниском и неку кутију, па извади још дугачки усукани стијењ; све остало опет помињиво сложи и

Видар изабра неку цијев што се завршивала ниском и неку кутију, па извади још дугачки усукани стијењ; све остало опет помињиво сложи и стави у торбу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Та познавам ју још кад беше пиштољ. — Приповиједа се како је Циганин био сведок за неку пушку, па да би боље осведочио и потврдио да он познаје ту пушку рекао је: „Та познајем ју још кад беше пиштољ“.

ЈАСИКА Света Богородица, бежећи с Христом од Јевреја, уђе у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у којих је лист тако трептао да се она није ту могла

Једном у старо време копало је руду у окнима кучајнским око шесет окнара. Копајући тако наиђу у земљи на неку ствар која је изгледала мртва и сијала се као јарко сунце; глава је у те ствари била од самога сребра.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

краде, или развраћа братију, осим онога уставом указаног, или игуманове православне заповести одриче, или манастирску неку тајну разглашава, или штогод у уставу нарушава и своју намећући вољу, или све то помешано са показивањем телесних

То ако се догоди, да му одреди игуман казну. ГЛАВА 32 О онима који работају манастиру Они који су на неку службу постављени, економ рецимо, и еклисијарх и параеконом и други многи који држе манастирске работе, пажљиво и

Јер друго је одрицање и приношење, а друго дар и давање милостиње и поклон. Јер дар тиме има наду и као неку куповину потребних полаже за неке сагласности речене и световне куповине.

А што је мираз у небеским надама и давањима садржан, онај ко даје да не мисли да има неку предност због тога над осталом братијом, него раван да буде са свима, по важећем закону манастира.

И опет, да се не избаци постављени овде, ако не буде имао неку кривицу већу, и укорен пред свима и да се не може исправити, или да се због тога не може покајати. Одежде.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Нађиде ми оне комовице, да држим! ЈАГОДА: Треба да се нађем с вереником, чекаће ме на углу Кондине, излазимо на неку вечеру, са таксијем! А пре тога морам још и на станицу, шаље ми цимерка пакет са гардеробом!

О конопцу, везаном око великог исцепаног капута, виси му лимено лонче. У руци држи неку најлон кесу. У првом тренутку се осврће око себе, не знајући коме да се обрати.

Дај те шкембиће! И не мораш увек палац думочиш! Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина!

СКИТНИЦА: Радила она ту ко куварица. А нека родна година, родило КО пред неку несрећу! јесен, брање шљива, кување пекмеза! Шљиве маџарке, пожегаче, белошљиве, раношљиве, дудови бели и црни!

Прозори опет не дихтују! То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир! (Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је моје, да накупујем суботом новина, па

АНЂЕЛКО: Је л ти се пали сијалица на улицу? ИКОНИЈА: Пали се, пали, ал свако вече разбију! АНЂЕЛКО: Имаш ли неку батеринску лампу? ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било!

ЦМИЉА: Па то је онај матори! АНЂЕЛКО: Познајете га? ИКОНИЈА: Свраћо вечерас! Распитиво се за неку жену! Куку мене, ал су га избубетали! АНЂЕЛКО: Погледај само колика му је чворуга!

ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове! ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше!

ТАНАСКО: Не би ја скидо ока соне тамо! Кад год је сретнем, држи свећу и амрел! Да ми је да је одведем у Мачву, у неку мачванску креветчину, фарбану жуто! А на креветчини...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе... ВЛАДИКА А Васка ти је, нека је, хвала Богу, жива и здрава, што нико нема.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ме од всегдашњег плашења и дати ми дерзновеније, почео се са мном разговарати, казујући ми узрок зашто је он принужден неку од деце наказивати и бити, и да добра деца, покорна и прилежна, не имају се ничеса бојати ни страшити.

А притом, имајући неку природну склоност што ново научити, кад би[х] год био у цркви, сакрио би[х] се у олтар, дочепао би[х] се влашког

” Једва принудим честнога свештеника Радула да узме неку багателу од мене за споменути и[х] на служби. „Ја би[х] њи[х] и без тога споменуо”, рече ми добри свештеник, „али да

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Са стране: само трске и баре Са жабљим и гуштерским скоком. Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето. О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето.

Нога би да крене — ал јој санта не да. У белу ме неку пустињу сакрили. Покаткад крај мене црна врана сине И ја зурим у њу прљав од белине.

Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ далеку. И тек само у ноћ неку Урликне над мирним градом Сетивши се ко је, шта је.

КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица, негде на рафу, у зиду?

Тоне у сан и соба И влага, дуња, рука: Преспавај ово доба. КРЛЕТКА Ко у крлетку неку стару Увлачим се и с песмом новом: О ваздух ми се руке тару, Свијам се ко под ниским кровом.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест. Она, сигурно, нешто зна чим ћути. Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана

Па кад се Анђа, уморена батргањем и виком, смири у отегнутом јечању, које га је подсећало на неку зверку што се чује само ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који

Пази како намигује овај десни! Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети. Миражџику неку дебелу он ће да здипи. А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа. Ни ти, ни Бог.

Знао је да ни сви чудотворци ни сви манастири на свету не могу Симки да помогну, а године га притисне уз неку другу даску, тврђу од оне креветске, под њеним кикотом.

— Човек који се понеки пут не напије није човек. Само да она војска не направи неку несрећу. У Прерово је отишла. — Ћути! ... — Док сване, у селу си.

Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра путује на даљину од

Аћим је свом учитељу плаћао: јављао му кад и на ком месту на Морави жене испирају конопљу. Неку годину касније разумео је, и њихову тајну ћутао. Гаврил му је крстио Вукашина.

— Твом унуку неће да се позна ако мени дате неколико ари од великог шљивика. Ту бих кућицу направио, па бих нашао неку жену, да и мени овако заплаче. — Иде поред кобиле Мијат а главу подигао и гледа у Аћима. — Сутра о томе.

“ А Аћим је, стојећи више њега, говорио мирно и тако Тихо даје у кукњави и уздасима једва разабрао по неку реч: „Чујте, хоћу ово да вам кажем: не мокрите више! Срамота је да тако дрљави и попишаних брада висите на пијаци.

Ти си у бојном строју стајао последњи, а овај ће бити челник. Није на тебе растом. Није на вас, Катиће. Бацио се на неку другу сорту.“ „Боље да буде висок.“ „Право збориш. Газдински хлеб једе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш

— Шта је то што ћемо видети? Да нећеш полетети, можда? Да нећеш уловити неку рибу? — И полетећу! И уловићу! — прасну најмлађи брат. — И бићу боли летач од свих вас! Читаво јато се насмеја.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда је хајдук. Ако треба, кад је књаз Милош у немилости, код Порте задобити неку милост, опет иде Јован. Онда је дипломата.

Усправљена и у старости, лепа, умрла је пре неку годину. Назире је Господар Јован и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка Музеју: чека да

Зна шта ће му, у пролазу, рећи та млада луда: да је њему, сада, лако да одмахује главом, јер имао је цео век и неку деценију више да размишља о свему што се догодило; њему младом терџуману, није било тако лако, ни трен није имао за

У ствари, тако усредсређен, Стојан би почињао да игра неку од својих улога које као да су, све, имале исти циљ: да други човек изађе из коже а да Стојан завири и под своју.

Иза те његове наде, као ослонац, била се згуснула одлука да, ако изгубе, нађе смрт. Носио је у себи неку прозрачну ведрину која их је, све, храбрила. Онда је почело. Одолевали су седамнаест дана а борба је била безизгледна.

Као да су се, у њему, дрешиле прастаре стеге и он је, још у плачу, осећао неку лаку слободу. Било је добро што се отвара баш ту, незнан, између тих лица која су му, сва, била страна, као и те

Добрача је, не без чуђења, налазио у себи неку опрезну суровост у којој је и уживао. Оних месеци пред буну када је Карађорђе, први, почео из потаје да пресреће Турке

Био је, наравно, потпуно заборављен и наравно, у потпуној беди, мада му је, неку годину пред крај, Милош Обреновић био одредио неку малу пензију.

наравно, потпуно заборављен и наравно, у потпуној беди, мада му је, неку годину пред крај, Милош Обреновић био одредио неку малу пензију.

што га је испуњавало и што је, у њему, покретало све енергије: то задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања.

је постао толико лукав и толико вешт у изазивању различитих обличја у себи да му се понекад чинило да се претвара у неку опаку, многоглаву митолошку зверку.

И почело је да стиже, не полако него брзо. Неку недељу после разговора са Вучићем, тек што је, са ГосподарЈевремом, стала уз Уставобранитеље, показало се: разболео се

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

као други, да забаве тражим Рад једног дана заборава само, Да успомену страдања ублажим Одох на неку светковину тамо.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се светлуца на месечини.

Зар не би, у оваквом случају, сваки наш суд била, у неку руку, пресуда, донесена у отсуству једног од парничара? Но, да видимо!

У своје доба оне су биле потиснуте у страну учењима платонско-аристотелских школа које су тражиле у сваком збивању неку одређену сврху и целисходност.

Он погледа уплашено око себе као какав бродоломац који тражи неку стену да се о њу окачи. Поглед му паде на његову таблу која је висила ту близу њега на зиду, отетура се до ње и зграби

„Како ми није згодно? Ја сам, иначе, намеравао да потражим неку бољу гостионицу, јер осећам, и то врло убедљиво, глад и жеђ; а у друштву ће ми јело и пиће два пута више пријати“.

„Дабоме!“ „О то је врло занимљиво, шта више, дивно! И ја сам, у неку руку, ученик Сер Исака, иако нисам имао срећу да слушам његова предавања“.

ишли су даље, они су доказивали да се таквим незнатним, случајним променама може једна врста преобразити у другу неку врсту, па, шта више, да се цело садање животињско и биљно царство развило на тај начин из најпримитивнијих организама“.

често претходи постепена дуга облачност која ствара у мозгу генијална човека довољан електрични напон, потребан да, у неку руку, створи кратки спој, а њиме отвори пречац изван уобичајених колосека мисли“.

„Јесте. Имате право!“ „Али има појава које се одигравају тако да се једна сила промени у неку другу. Тако можемо хемијске силе претворити у електричну струју или, обрнуто, ову струју претворити у хемиску силу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

о... о... осветника Ко... Ко... Косова!... Зна он да није престолонаследник онај коме кличе, али то представља неку врсту бунта, за који му се ништа не сме, и зато у инат и неуморно наставља: — Живио престолонаследник а... а... а...

Па јурим тако између комора, кроз неку пешадију што маршује форсирано, прескачем ровове пуне лешева, изломљених пушака, разбацане искрвављене спреме, стижем

Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам. Одем у Београд за еспап, неку меку робу да узмем, знаш. Па друство, знаш како је кад се сортира, све млади људи. „Ајде“, каже, „на Булевару да идемо.

И још јуче, ето, осетио сам потајну неку жељу да се рат настави. Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових

па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну радост Највећег Празника.

Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене. Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух стао фијукати, звиждати, зујати, и тако бесно

Иде то тако па тек осетим како се онај танки маглени вео почиње да стеже и да скупља све више, све више, у неку све мању и мању гужву, док из њега не остане само један једини лепршави прамичак.

Говорило се, после тога, да је он себе казнио зато што је, у првом додиру са женом, задобио неку гадну болест. Он је нађен усред цвећа, на једној красној узвишици боровог парка, где се убио при заласку сунца.

И заиста наиђе он врло брзо на неку велику кућерину што се зидала у близини његова стана. И пошто се пажљиво обазрео око себе и уверио се да је сам он уђе.

А кад ме пронађоше пренеше ме носилима у конак. Онда ме пажљиво завише у неку ћебад и целу ме ноћ не оставише. Тек кад је, после неколико дана, све прошло, казаше ми дрско да сам у сну пао са

А тамо ми се она рана све више ширила, па ми и празници код деде преседоше, јер сам у души стално осећао неку горчину и понижење због оне разлике између малога Павла и мене, разлике тако упадљиве чак и у очима једнога човека

Па чак ни у Малом Мокром Лугу не можеш ни чокања ракије да нађеш, и ја морам сваку такву параду, као неку праву маларију, да одболујем, и три дана не могу као човек да се Овакви су, отприлике, погледи и назори Меденичини О

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

година!“, да је на радијатору малко укриво положена плитица с облозима, добивају неку посебну важност по томе што су то факти, дијелови истинске стварности — и што их ја, ето, уочавам.

сви бисмо се разбјежали да се што прије дохватимо по једне јабуке на вратима; ко би остао без ње, морао је да врши неку обредну радњу или одређену казну.

(Рођен сам у поморачкој обитељи, а ево ни дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност.

А то, све ми се чини, не би баш могло да се назове стварним, па ни здравим; то би, штовише, био у неку руку идеализам.

) Ко зна, можда је моја болећивост пружала неку утјеху њеном дуго запостављеном поносу, неку накнаду за богзна какве и колике тајне повреде, и готово неку побједничку

) Ко зна, можда је моја болећивост пружала неку утјеху њеном дуго запостављеном поносу, неку накнаду за богзна какве и колике тајне повреде, и готово неку побједничку одмазду за дједову цјеложивотну глуху

пружала неку утјеху њеном дуго запостављеном поносу, неку накнаду за богзна какве и колике тајне повреде, и готово неку побједничку одмазду за дједову цјеложивотну глуху бешћутност, или за његову, у изузетним часовима крупне њежности,

надодатна али нипошто незначајна, лежала је у томе што је она прва корист била успјешно маскирана овом другом; то су у неку руку биле као камате на моралним, нематеријалним добрима, које се такође исплаћују у истоврсној валути, то јест опет у

И као што увијек бива да нека банална асоцијација надође да нам поквари и на свој неукусни начин уобличи неку нашу непосредну и свјежу импресију, тако ми се и та слика мајке с расплетеном косом стопила с илустрацијом на

у сребро окованом бизантинском мадоницом коју је донио с Леванта још његов дјед, скромни вођа палубе, молио је у себи неку своју кратку бродовласничку молитву.

До конца је сачувао присебност. Можда је налазио неко више задовољство, као неку супериорност, у тој својој нерањивости, у том стању без нужда и жеља. ИX Данас је тмуран дан.

нијемих дубина подсвијести, у којима се биће спаја са праисконским, помало исплива на површину, и у нама буди неку језу антидилувијалне пустоши. То је можда једна од најболнијих страна брака.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.

Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.

Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе. Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану

пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње

Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца. И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило...

— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. — Ене де!

у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост.

Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.

сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.

Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока

и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. — Дајте младенце!

— рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос. Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље. Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек

Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару

Не потраја дуго, а он зачује неку јаку јеку и писку, па потрчи да види шта је и како је. Када дође над једну долину, има шта и видјети.

АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од памтивека није работана. Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак

Ти знаш да је пред мојом кућом био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке године по седам акова вина, а ето, неку ноћ, бог га сатро, дође неки враг, украде ми га и ја остадох без њега.

Кад он то видје, зграби брже неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци онако мртву у језеро, па се онда успуже на врх оног јаблана, гдје је било

Нигде нема клина, да обесим торбу! ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ Ишло дванаест Ера путем, па дођу на неку воду, и ту угледају криву врбу нагнуту над водом.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси. У тренутку једном не знам шта се деси...

БОЛ И СТИД Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку.

Остависмо будућност далеку, Дан вечности, покрајину вила, Места кондор где развија крила, Да би стигли на игранку неку. Уиђосмо у дворану журно. С наших лица још се небо сија. Нисмо знали за живот и звона.

Каткад само у тишину равну Ветар стреса шум и шапат с грања; Видим неку силуету тавну, Траг прошлости, залазак сећања И све речи да с обликом стају Ту, преда ме, где се распадају.

Ал' почех волети твоје око тавно, И правилне црте к'о појаву неку Велику и нежну за поднебље јавно. Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Убрзо после тога, почео сам да правим неку врсту пуцаљке која се састојала од шупље цеви једног клипа и два кудељна запушача.

Није прошло дуго и Авердек се јавио рекао ми да он осећа неку зебњу и да мора о овоме да обавести вишег инспектора Хиронимуса (Хиеронимус) и да ја треба да сачекам његову одлуку.

увек сматрао идеалним научником је то рекао, и ако је то заиста било тачно, осетио сам да треба да се усредсредим на неку велику идеју. Једног дана док сам лутао по планини потражио сам склониште од олује која је наилазила.

града где су служили укусно 12%-но алкохолно пиће које би сада човек могао да добије једино ако отпутује у Европу у неку сиромашну и опустошену земљу.

Било је то у време мајчине смрти. Био сам потпуно исцрпљен од бола и дугог бдења и једне ноћи су ме одвели у неку зграду, два блока од наше куће.

Религиозне догме се више не прихватају у своме ортодоксном значењу, али сваки човек је склон да верује у неку врсту више силе.

помоћу данашњих бежичних постројења могућно је лансирати авион који треба да следи приближно одређени курс и изврши неку операцију на удаљености од неколико стотина миља.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

С времена на време, запевале би младе жене по неку песму која је била у вези са поменутим догађајима. На пример, када би неки од старијих људи завршио беседу о Карађорђу

Пред крај седељки Баба Батикин би издекламовао неку од старих српских јуначких песама од којих је многе знао напамет.

Моји учитељи у Панчеву помогли су ми да решим неку од загонетки ове врсте на које сам наилазио у својим размишљањима.

се да ће у Њујорку бити нешто свежије, ако дуне поветарац са северног Атлантика, па пошто се расхладим, да потражим неку од многобројних лепих прилика које пружа та метропола, која је, како ми се чинило, када сам се искрцавао у Хобокену,

У том тренутку из мени непознатих разлога, Кристијан је све ово узимао као неку шалу, мада ми је искрено честитао на мом уметничком успеху.

Одређен сам да са једном групом младића и девојака стављам ознаке на неку специјалну врсту двопека. Посао није изискивао неки физички напор, али је зато била потребна извежбана рука.

Трећа би исплазила језик на мене или би направила неку ружну гримасу. То је био одговор на моје бесне погледе које сам им упућивао.

Воле нас, драги мој, али чувај се да те то не одведе у неку глупост. Угледај се на мене. Ја увек лепо с њима већ двадесет година и као што видиш, још сам нежења и то мало

Творница у Кортланд улици била је у неку руку колеџ а Џим њен катихета. Она је имала и свога професора о коме би требало проговорити коју реч.

Тако непокретан у средини пустог и тамног дворишта личио сам на неку утвару. Замишљао сам великог Њутна, највећег од свих професора Тринити колеџа, који је пре две стотине година пролазио

- Идем у цркву, мој сине, - рекла је она - не само зато што очекујем да ће ми свештеник открити неку божанску истину, већ и зато да бих посматрала иконе светаца.

Стари Грци су жртвовали сто волова кадагод би неки од њихових филозофа открио неку нову теорему из геометрије, а успомена на филозофа се вечно славила.

Ћипико, Иво - Приповетке

Цура, по причању других, замишљала је море као неку чудну, голему, немирну локву, али ово што јој је сада на догледу беше, преко чуда, нешто чиста, жива, сјајна, што се

Узбуђен, обилажаше око њих, тражећи неку сиротицу коју је често гледао. Нађе је саму и загледа се у њу. Гледајући је, данас му се учини њено лице и светлије,

После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула. Прође кроз неку голему капију, па се спет нађе у муслиманском кварту.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

„Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је дато да игра неку улогу у светској култури“. Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва култура је

Лингвисти све ове јединице посматрају као засебан систем у језичком систему, као неку врсту језика у језику. Зато познавање граматике и речника страног језика није довољно да бисмо разумели његову

Била је то у неку руку и општа тежња нових песника, којом су се разликовали од предратних. Али одмах ваља додати да све границе које у

као и у довољно исцрпноме избору Критика песничког искуства79, који је сам аутор сачинио као последњу своју књигу и неку врсту свога завештања.

Прво, никакво нам критичарево и теоријско објашњење не може помоћи до ваљано доживимо неку поетску поруку ако за такву врсту поруке немамо „поетско ухо“.

повратна заменица се, као атонална, може у низу да заузме положај пре глаголског облика уз који иде, везујући се за неку другу акцентовану реч, а може исто тако и после самога глаголског облика. У првом стиху је први случај: читава се ...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

не осећа само у сразмери с његовом учесталошћу него и зависно од места које понављана јединица добија у тексту - у неку руку може предвидети.

са својом гордом, хаџијском самосвешћу; најзад и од оне повремене, заводљиве игре сопственом вољом: учиниће, канда, неку лудост (пркосиће, кренуће кривим путем, подаће се некоме и никад се неће удати) за коју унапред зна да је не сме

Чим се померила с прозора и стала се кретати, Софка је почела „осећати неку драж, и то драж у покретима тела”, а по томе је „знала да ће је одмах почети да подузима оно њено”.

Али он уистину нема ликова који би исповедали неку идеју, заступали неко уверење или били поборници ма каквог става од ширег друштвеног значаја.

Мало је вероватно да му и у следећем свом роману, кад га је већ увео, није дао неку важнију улогу. Друго, сан се појављује на самим оквирима Сеоба, на предњој и задњој граници.

Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата. Први пут приметих неку огромну промену у свету”.

Аутор у Сеобама не говори ни „ја”, ни „ми”, уопште не упућује на неку своју замисливу субјективност; он се потпуно повукао, поставши невидљив.

међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушавао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Закамени, па само дај ракије!.. Богдана се уздржа, јер виде да га ракија још није потпуно освојила. Додаде му још неку чашу, и сама попи још једну па му пријатељски седе уз колено.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ А сад дланом очи кријеш... „Жао ми је ђав’ла свог.“ Имаш право, имаш право, Ти већ стижеш неку цел. „Мозак пећи то је здраво, То већ видиш и ти, је л’?“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице. ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери?

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом би бол због потреса био јачи и он би јечао. Најзад су угледали неку малу светлост у ноћи. Стигли су. Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим. Лаки рањеници долажаху сами.

— А он се сећао само оне црне масе мрака и јуришне вике, удара и бодља. Но лекар је већ прегледао неку размрскану главу. Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати.

Студент је о томе у ”Ратном дневнику” читао. Већ су били пијани, када је посилни капетана Дановића доносио неку шарену боцу. — Хоћете ли малаге? Узмите, добио сам дивну из Солуна, нудио их је гостољубиви капетан.

су коморџије крај ватре разговарале: — Ма како то, људи, кад је Бог стварао земљу да сваком команданту створи по неку стену? На потоку се указао официр, и вода је пљуштала увис око ногу његовога коња.

Петровић, Растко - АФРИКА

Почеше певати неку енглеску песму, било какву, сасвим глупу, али од њих самих савршено ритмично разрађену; са безброј упадања, синкопа,

Како инсекат није успео да савршено миметира цвет, цвет је од своје стране почео миметирати инсекат, добио неку врсту ножица, и тако одбијао од себе лептире који су га уништавали.

Петнаестог вечера од оног када сам се укрцао у Марсељу посетио ме је Вуије, да ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи

Само због једног дана жеђи усне ми сасвим испуцале и грло потпуно упаљено. Срећом бој доноси кувани ситронис, неку врсту врелога накиселога теја, кога је понео без мога знања.

Распоређују се за неку замршену игру, али се распрште кад нас виде. Тек на позив Самбе они се поново скупљају и изјављују да састављају

Кад се појавим, оне у хору почињу неку тужбалицу пуну јецања. Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево

Да бисмо заташкали збуњеност, проналазимо за њих неку алву у конзервама коју сам понео из Марсеља. Понашамо се са њима као са обичном децом, и ово их унеколико и

Иди је осећао неку јеткост што ја тако лако, и као од шале, комбинујем свој пут кроз крајеве у којима они, колонијалци, иначе толико трпе.

како ће њима да пређе са доњега на горњи спрат, начинио је отвор у зиду испод таванице; иза отвора је начинио као неку кутију од дрвета, из које се тек као из каквог трапа допирало у горњу одају.

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању, ми не вршимо детаљан преглед његове спољашњости да бисмо пронашли која

Дочекан сам раширених руку и одведен одмах из просторије што служи за радионицу, кантину, магацин и трговину, на неку врсту покривене веранде. Иза веранде је белчев лични стан и онда двориште пуно рада и вике црнаца.

Било је апсолутно искључено да тражим да губавца однесу на неку другу страну. По свему се видело: по свима оним ситним дроњцима, калбасу са водом и узицама што су око њега, да је он

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: И ти си, ваљда, из Шумадије? ПОРФИРИЈЕ (обзире се плашљиво): А ну!... Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!... Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Но да ли ће Турци хтети да продиру од тимочке стране у Србију, где би имали да воде у неку руку брдски рат, где би им базис операција — Видин — био врло далеко и где је предео уопште врло незгодан за

страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.

(долази псовка Турака), па ако останеш жив и вратиш се у Београд, плати мама-Ани, Јулиној мајци, неку моју подужицу. Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње.

Прво, зашто Ристић даје оставку кад има у скупштини знатну већину? Друго, ово као да су неке нове »моде,« да влада у неку руку пред скупштином даје оставку. Но још новија »мода« имала је да наступи тек сад.

— А зар нема и ратова праведних? — Има, али они тада увек имају на себи карактер револуције. Сваки праведан рат у неку је руку револуција. Комаров ме прекиде: — Наприлику овај наш садашњи, зар је он револуција? — И он.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

То се знало и ишло се тога дана до умирања. Предвече почели смо се пењати уз неку планину. Чули смо још јасније пуцње топова. Бог би знао шта ови артиљерци гађају по ноћи.

Све ми се тада чинило да ми је десна страна нарочито изложена, и окретао сам се не бих ли их угледао. Нагазих на неку јаму. Један опсова нешто. „Откочите пушке!“ наређивао је поднаредник.

“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу. Чујем шум, клопарање, звецкање, жагор, нешто се сломата лево и десно... „Полако бре, куд сте запели?

— Светислав се насмеја, јер је видео да су они околни очекивали нешто друго. — Упутио сам једнога да ми нађе неку пушку. Стотинама је лежало на свима странама. И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен.

Моји војници дохватише бомбе, каписле запуцкараше и одмах затим јекнуле су експлозије. Чујемо неку ломљаву, јаукање. Војници журно пуне пушке и чекају.

Ја почнем скромно: те срце, те невралгија, те слезина, те „стомаци“, па ми и поред тога лекари стално забуше по неку болест. А њему све упали. Лекари су тако закидали Бранку једну болест за другом.

Изишли су чак и мештани са букетима цвећа. Ми смо се испели на неку гомилу камења испод једног платана, да боље видимо, а и да се заклонимо од сунца.

Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу.

И опет „екс“. — Ах, браћец — пао „Фикус“ у занос — широкаја земља Русија... Фјодор поче да пева неку руску песму... — Пст!... Пст! — умирује „Кица“ и показује руком на једну страну, куда сви погледаше.

Наше су жеље остајале пусте. И сада, као да се снебивамо јер нас ово честитање подсећа као на неку изјаву саучешћа. Па ипак, обичаје треба одржавати. Потпуковник Петар нареди да се изнесу бисквити из његовог сандука.

Плашио сам се да не добијем тамо маларични напад. Шта да радим. Чини ми се, лакше бих се осећао да идем у неку пешачку јединицу, са чијим сам радом већ упознат.

Наишли смо на неку папрат. Затим смо пошли благом узбрдицом и код једнога камена застали. — Овде можемо да се одморимо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

); да је писање на два језика у неку руку и опрезно обезбеђивање за случај да један од њих потоне... Битно је: већ у овој појави, хтели-нехтели, морамо

БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку слатку тајницу, Колико се у теби Б’јелих лица опрало! Колико се над тобом Љупких р’јечи казало!

Две се могућности намећу за правилно решење овога питања: или је Флеминг само хармонизовао за мушки хор неку међу студентима већ давно популарну мелодију по којој се Хорацијева ода, а можда и нека друга песма, у тим круговима

епитаф на латинском (у шта је такође тешко веровати, јер мени није познато да би она знала била латински); било пак неку његову, свеједно да ли вернију или слободнију, немачку верзију, — чини ми се да би прави узор њеној песмици заиста

Оно је пак занимљиво не само по ономе што казује о српској народној поезији, него још више стога што, у неку руку, даје прву оцену Пачићеве поезије, — по свој прилици од аутора самог.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ПРВИ СЕРДАР: Тирани! ДРУГИ СЕРДАР: Варвари! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, у тај дух Што по слободи ових кршева, Кô неку светлост своје свемоћи, Широка крила вољно простире, — Поуздавах се, браћо главари!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Право ће бити и Богу и људ'ма да то царевина узме себи кô, рећемо каз'ти неку награду, јер она је мене напасти ослободила.“ — Онда сам имô једну краву, дабру, дебелу краву.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Одржавање конспирације уске групе јесте и главни фактор њиховог опстајања. За ускоке, међутим, неку врсту јатака представљају стране хришћанске државе, Млетачка и Аустрија, у оквиру којих, на територији Крајине, они

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.

је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.

Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна. Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.

узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи.

Сама, као увређена и кријући се. То је било једне ноћи, пред зиму. Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Најбоље се види религијски значај б. л. из чињенице да се он ритуално једе и да се њиме људи у неку руку причешћују о покладама (Караџић, 2, 1900, 100) и о Бадњем вечеру (Караџић, 3, 1901, 64; СЕЗ, 16, 148; 40, 1927,

в.). На Новом Брду сачувано је од све културе само неколико огромних ј., у које преостали мештани не дирају као у неку светињу (Ст. Дим.). Хеінріцх Марзелл у Хандw. ДА, ѕ. в.

март ст. к.) девојке у околини Ђевђелије намењују три струка к. тројици младића: сутрадан ‹свака› позове неку своју другарицу да одвоји један струк, и чији струк одвоји, тај ће оној што пита бити суђеник (СЕЗ, 40, 1927, 46).

Кад је у Пољицама један фратар истеривао ђавола из неке жене, молио га је ђаво да му допусти да иде на неку к. у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к. налази се и вештица (СЕЗ, 41, № 24).

С. је вилинско цвеће. Према једној скаски из Прилепа, свраке иду у неку пусту планину, у коју људи немају приступа, и ту, за виле, беру с.

»За ту траву се прича да има неку силну, тајанствену моћ. Кад се хоће да извади њезин коријен«, он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био

Ћипико, Иво - Пауци

На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку. Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све

Бесвјесно пратијаше их издаље. Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима. Сједе за први сто што га нађе и наручи пива. Заручници се бијаху сместили даље од њега. з.

—Прилично похађају, —рече, констатујући факат. Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Он то сад у вези са оном мојом срамотом кад ме је трбух издао. Сад сам сигурнији него икад да ми је тада сасуо у јело неку слузаву поган која ме је прогнала.

Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале. Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио своје услуге. Не знам како је нањушио за несрећу нашег властелина.

Ивањдан се примицао. Дадара је доводио једну по једну, али је Јевђеније сваку одбијао, налазећи јој неку ману. Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава.

ту равнодушну лутку, тако недодириву и одсутну, било је горе него да је уместо ње крај себе држао највећу ругобу, неку грбаву или кљасту женетину али с мало ватре међу ногама, кадру да задршће на додир мушке руке.

Да, загледали су ме са свих страна као неку ретку чудну зверчицу, и верујем да су сви ти мушки погледи, о које сам се саплитала тих дана, били пуни жудње.

Да ли ти унапред знаш, ако си свемогућ, шта ћу рећи, водиш ли ми мисао, могу ли ипак скрити од тебе неку своју малу тајницу, нешто као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да се промучиш

знаш, ако си свемогућ, шта ћу рећи, водиш ли ми мисао, могу ли ипак скрити од тебе неку своју малу тајницу, нешто као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да се промучиш одгонетајући Прохора, да га по томе

Понудио се Макарију, рекао неку сасвим ниску цену и овај је пристао. Направио је скеле, разместио около своје посуде с бојама и почео да ради.

Но тада су у Вратимље довели неку Јању, војничку курвицу. Кирча је, као и сви остали, с времена на време замицао с њом по ћошковима.

Спавао је данима, а затим је био готово непокретан: нити је шта јео, нити је шта говорио, само је гледао у неку тачку и ћутао. Враћао се из те своје море споро. Трајало је то читаве две године.

Народ је склон претеривању, нарочито кад се ради о омиљеним јунацима. Додаје тада истинитој повести неку голицаву појединост као украс, да буде згодно за причање, машту да разбукти.

облапорност, из сваког његовог покрета, из целог тела избија похота, па то ваљда на жене утиче опојно, осете одједном неку тајновиту малаксалост и опијеност, ослаби им моћ одбране, врлина им поклекне, ђаволак у њима проради, те ошамућене као

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

њину вику, па не знајућ шта је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази целог пакла на царство ми јуришају.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

о младим годинама које сам овде провео, а њих беше тринаест, између моје седамнаесте и моје тридесете године, могао, у неку руку, да конкуришем са мемоарима Казанове, поготову кад бих умео да лажем као он.

Обузе ме жеља да са њом надопуним свој харем наука. Моје бекство у даљ било је, у неку руку, наше свадбено путовање.

И збирке ове сале, и то су Вам, у неку руку, таква родословна стабла, само су овде личности замењене целим врстама, а отац оном врстом из које се уочена

Вегенер је хтео да својим научним испитивањима изврши, у неку руку, попречни пресек Гренланда. Он је навлаш тражио такве задатке каквих се његови претходници нису смели подухватити.

Ти утисци, та трава и тај нагомилани снег и песак, то је наше „ја“. Тако је наше „ја“ у неку руку, ковчежић у којем је смештен архив нашег живота.

“ - „Али, драги пријатељу,“ успротивих се ја, „полетети том брзином значи смрвити и спржити се, претворити се, у неку руку, у садржину овог твога вол-о-вана.

Замисли сада да смо уз наш васионски вагон причврстили један топ, боље рећи неку врсту машинске пушке, па из ове избацивали тане за танетом.

Другим речима, место машинске пушке, ми бисмо употребили неку врсту ракетле. Главно је, при томе, да нам маса избаченог млаза, помножена са половином квадрата његове брзине, дадне

Зато он показује Земљи увек исто лице. Ето зато Месец и Земља играју неку чудну окретну игру. Покушајмо да је и ми поиграмо. Замислите, дакле, драга моја играчице, да сте Ви Земља, а ја Месец.

зиме, није овде, у згради, хладно, јер огледала и безваздушни простор којим је она обложена, претварају ово зданије у неку врсту „термос“флаше која се не хлади.

Оне аморфне маглине биле су, у неку руку, џбуње те шуме, а планетарне маглине њене печурке. Но време је да изађемо из ове прашуме; али како?

Звезде тих јата остале су, као што смо видели, далеко иза нас, у нашем Галактичном систему. Та су јата била, у неку руку, само решетке на прозорима наше куће, кроз које смо сагледали ове далеке светове.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

подаци песника заступљених у овој антологији показују како су готово сви аутори у једном периоду свог живота обављали неку просветну функцију (учитеља, професора, школског надзорника, писца уџбеника или, пак, министра просвете).

Ршумовића који беже „само да се склоне“ „у неку слободу“ и сведочи о снажној актуелности песама за децу Ј. Грчића Миленка.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

А ако не можете због имања, чивлука, света, хаџија, да ме саму са целом кућом затворите, зазидајте ме у неку собу, и на њој да нема ни врата ни прозора.

И зашто онда земљу? (Умиљато): Али иди сада, Парапуто, у комшилук, у другу неку своју кућу. Види се како Парапута одлази мумлајући: »Моја је, моја кућа«.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Пушкари га онда истераше. И тако дечко уђе у своју професију, и то сасвим правилно, на основи талента. Неку анатомију и неку естетику је носио у себи мали калфица. Све што је крива линија, то он тегли и прошива за машину.

И тако дечко уђе у своју професију, и то сасвим правилно, на основи талента. Неку анатомију и неку естетику је носио у себи мали калфица. Све што је крива линија, то он тегли и прошива за машину.

Рукави његови су били чувени, као живи. Мајстор га је ценио; мало мало па звизне неку поруку свом млађем калфи, Костици; или му хитне пакет искројеног комада у крило.

Све је то он носио у себи као неку тајну. Једаред само повери се послужитељу читаонице. „Знаш, кад тако читам о Србији, Босни, Црној Гори, а нарочито о

Дошао је у оне године кад човек још пожели неку жељу, али не жели да се она и испуни. Једне године, о вашару великогоспоинском, који празник је био и слава мајстор

А баш да је и помишљао на прилику неку за удају, мајстор Коста му при том заиста не би долазио на ум. Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино,

Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду. Откако пођоше у школу, мајстор Костина деца зазнаменоваше бригу и страх.

Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су момци оставили полуотворену. Једаред, ушао је да руча, кад тамо, ниједног детета нема на месту.

Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”. Кад падне вече, и сви се разиђу, онда Ристана још има да слуша неку политику. Једном јој био досадио, и она рече, више у шали него с прекором: „Ма, човече, остави се туђих брига.

Риста је, кажу, пронашао неку машину, али баш од ње остао инвалид, и примао од фабрике пензију. — „Не знам шта је сад с њим, а синови његови, знају

Кишобран тамнозелен, огроман, закрпљен с дебелом мотком и пребијеном куком. Ако ће само проминути неку од својих њива, веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници

Знам и то да после ручка никада није спавала. Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја. Па остави све, затвори очи и певуши.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

има код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за оне сочинио који у чепљењу и комплиментирању неку дику траже.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Као први експерименат тога зближења изгледа да сам био ја, представљајући у неку руку персонификацију балканске заједнице.

Кад је већ реч о моме оцу, као шаљивчини, морам поменути да су, како по свему изгледа, и моји даљи преци били у неку руку шаљивчине.

Колена су била излизана од клечања у школи, а од очевих батина толико се истањио и просенио тур да сам стално осећао неку промају која ми је погоршавала ону кијавицу што је већ од крштења вучем.

једанпут сам белу, колмовану, чисту, мал' те не пудровану пудлицу госпође Вујићке, према којој сам пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину дана није могла честито да

Изађе професор на таблу и напише реч црно, па онда почне да развија неку математичку формулу, пратећи је неразумљивим објашњењима: „Старословенско он пред муклим јус претвара се у

Ђак се престрављено обзире лево и десно, па онда почиње поверљиво: — Сањам неку гадну жентурину, са оштрим, гвозденим зубима, змијама место косе, топовским ђулетом место срца, рукама у виду

Ови ће таласи имати неку извесну дужину и време трептаја, па ће према томе бити одређена и висина тонова“. Е, ето молим, па сами искрено

Најзад, покојна мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку тетка-Насту, жену Стеве сапунџије, да ми гаси угљевље.

директор — већ сам ове године двапут кречио та одељења због стихова који се односе на вас, господине катихето, и на неку Росу удовицу. — То су они из трећег разреда, да им...

— Па онда, видите, господине председниче, ја се у неку руку осећам невин, јер ту ми песму није диктовала никаква намера, већ више један нагон.

Мени се први пољубац учинио као чаша пенушавог шампањца, од које на уснама осетиш неку сласт, затим ти узавре и узбуди се крв, засјакте ти очи и замути глава.

Реци да си неписмен, да си само омирисао неку школу и, видећеш, свуд ће те лепо дочекати, свуд прихватити, свуд понудити.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Брже завој! — Јаој, браћо... Гр-р-ру! Гр-р-рру! Гледам као у бунилу како провукоше неку крваву масу. Жмарац ми обузе леву страну тела, па се заустави на левој стопали. Гр-рру! Претрнух: да нисам рањен.

— Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа! Прођох поред једног топа, који ме подсети на неку згрчену животињу, спремну да свакога часа зарије своје зубе. Поред топа су стајале непомичне и тамне прилике војника.

— Брже, нека дођу запреге! — нареди командир нервозно. — Осетио сам ја неку тишину и сад сам баш пратио поднаредника да ухвати везу са пешадијом... Без ларме!

Од непријатељског ескадрона нисмо даље него три стотине метара. Чини ми се, видим тамо и неку ватру. Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света.

Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће. Пред зору смо прешли неку реку. Око подне задржасмо се на багрданским положајима. Још као деца слушали смо од старијих за те положаје.

Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку. Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута.

Дуго смо се држали за руке, без иједне речи. Предосећам да су преживели неку тешку трагедију и страх ме да запитам. Војници се поздрављају са мном срдачно.

Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...

— Жури човек да се смести у неку кућу, а где ћемо ми? — шапућу војници већ забринуто. Још увек се пењемо. Изишли смо из облака и под нама је магла,

А Џамић, редов, убацује још снег у топли чај, не би ли му више испало. — Ипак имамо неку срећу — вели свештеник пука. — Замислите да смо заноћили на оној ледини, где нема ни дрвета.

Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав. Хтео бих да променим положај руке, али се бојим отворићу опет неку рупу на шаторском крилу... А баш и нека се претрпи та рука, кад ми је хладно по целом телу. Нешто мора да се жртвује...

Снаге немам и, чини ми се, као да пропадам кроз оно грање у неку таму и понор... У ПЛАНИНАМА Онако избледели, помодрели и погурени, изгледали су људи као тешки болесници, који сада

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

! Из једног судара возова излазим, Окрвављен мало ево, као први зорин зрак, И смејем се: на девојку неку, што погибе.

Од самог себе ти си образовао један нови космос и нову неку могућност васељенску са законима унутарњим. Али (да ли да узвикнем, авај!

не, та је сензација много сложенија. Кад осећам да ми се нешто фатално мора догодити, добијам неку празнину у стомаку, трбух ми се сваки час упија ка кичми, и нужно ми је да дубље дишем; при том су лучења јача, а

Попнем ли се на планински врх рођења, да сагледам даљине Или руку неку нестварну кад се појави и узбере Наш сан, кога је река требало тек да полази, Међ одблесцима чуда мисао се тек с болом

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У доба кад су стваране песме о Марку било је много нечовечних казни. Можда је народни певач случајно неку од ових казни везао за Марка. Чињеница је да Марка у већини песама одликује висока човечност.

Био је оптужен за више дела: да је опљачкао габелске Турке, запленио неку вуну и кордован; његови „јунаци“ да су починили насиља у Хрватском приморју и, за најтеже дело, да је суделовао у

руку, ну потруди чудо и господство, и поведи мила зета твога, ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће наше, да ми неку пошту учинимо“. Сваком Јуже хатар навршује. Доке тако изредили били, дуго било и вријеме прође, и задуго бане зачамао.

лије воду оли вино, види јој се проз грло бијело; па ни на њу, момче, гледат нећеш, него љубиш призренске ђевојке, неку на част, неку на срамоту? А имаш ли зелену ливаду што је косиш трипут на годину?

оли вино, види јој се проз грло бијело; па ни на њу, момче, гледат нећеш, него љубиш призренске ђевојке, неку на част, неку на срамоту? А имаш ли зелену ливаду што је косиш трипут на годину?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци Само да се склоне У ватру у воду Али ван оквира У неку слободу ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА Пертла се намртво везала Па се нога изнапрезала Чак се и рука трсила Да би

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

узе шеширчину у руке, зналачки је загледа, цокну дватри пута језиком као што то чине одрасли мајстори кад процјењују неку крнтију, а онда замишљено рече: — Хм, хм, хм! — Шта ти значи то твоје „хмкање“? —радознало ће Стриц.

Помијешао бих буве и слонове. Тек пошто му Јованче донесе неку дивљачну биљчицу опора укуса, нађену у процијепу једне стијене, Потрк се разведри. — Е, ово ће већ ићи.

При земљи она се ширила стварајући неку врсту укривена улаза у некакву одају, тунел или бог те пита какву тајанствену рупу. Јованче застаде.

Продужише кроз шуму. Јованче је у себи шапутао: — Сигурно је долазио тако рано да сакрије пушку. Нашао је неку шупљу букву, рупу под камењем или... Дјечак одједном протрну. — А да није случајно напипао нашу пећину?

— Ехеј, Николетина, видиш ли ти авионе? — зовну Јованче крупног момка, који је поправљао неку ограду у заравни подно брежуљка. Николетина је и сам пажљиво ослушкивао, па одмахну главом. — Нијесу оно авиони.

— гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу. Одједном чичи стадоше ноге, стадоше очи, стаде наравно, и читав он заједно с боцом и новим штапом.

Као на неку прећутну команду, сви дјечаци устадоше и скидоше капе. Стајали су тако на ивици шуме, уплакани, озбиљни и тихи, одавал

Од њих двојице ни трага ни гласа. — Док су се њих двојица некуд крадом изгубили, сигурно смишљају неку нову мајсторију — увјерљиво рече Ђоко Потрк. — Ђаволу ти мајсторија! — љутио се Стриц.

— Како нема? — јави се Ник. — Нема. Војска заобилази и опкољава Гај. Ми смо једва промакли кроз неку шикару. Пођемо ли сад напоље, похватаће нас као пилиће. — Па шта ћемо сад? — препаде се Стриц и сједе на земљу.

— Ја по шуштању кукуруза оцијеним да ли је у њиви крава, овца, човјек или је то само обичан вјетар. Погледам ли само неку шикару, одмах знам гдје се, по прилици, крију дјечаци, а гдје сједе дјевојчице забављене брбљањем.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту воћку порицану с неродством, И не исече је из корена без времена, А нека то допусти зимњим

Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена. ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана! Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се.

СУД Код цара Дарија персијского тројица поближих од његових удворника се надмудривали који би похитленију неку беседу од себе изнео пред цара да би га за то у своме царству вишего господина учинио.

« А оне ноћи и убише га слуге му. ВОЈСКА ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у златну оделу војску на коњи, у гвоздени оклопи, у панцири, колчаци жељезни на руку, са штитови и

аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан. ГОРКА ВОДА Кад су пустињом Израиљи жедни путовали, једва неку воду, именом мерру нађоше. Приклекоше је пити, а она ка жуч горка бијаше.

Кроз то је и назваше Капитула, јер кад су је изнова правили, копајући у земљу јој темељ, нађоше доле у дну неку велику човечу главурду — со тога посла именоваше је Капитула, то јест поглаварница; пак римски цесари с великом тафром

Него, у разговору мисли се како би му изтиха наговестио да се сети цар штарад је он дошао к њему. И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!

И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!« Рече цар: »Говори брате слободно о том, видећу ти суд док чујем каква је кривица.« Поче Натан о том беседити.

А саде је божијим попуштањем џамија турска, те хоџе халачу по њој), и тај цар зактеде те искаше неку част да Му пошљу Солуњани од мошти светаго великомученика Димитрија.

Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода. О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ.

Ко га промени, отера ли од себе за неку не малу, ама и велику коју погрешну случену се ствар, тај своју срећу одбије од себе.

Ни куцнуо у врата, ни запитао: слобода ми је ући? Зар си ме тек тако за неку просту девојку а не за марицу мислио да сам?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали,

и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.

понекад; па је можда то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми

његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлијски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и

Па и укућани приметише на дериштету неку промену. Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре

Има си, море, и магаре! Тол’ко му богатство!... Он ће си узне спроти себ’ неку сиротицу измећарку што ћ е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућан, те да си збира пазар и да пази да си селске

и он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици Г, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова“, кад

Заради неку послу... Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи си, дете,

Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију.

Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и

Има нешто! Има неку муку! Али шта је то нешто, и каква је то мука, — то нико у тој гомили не знаде да каже... ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА Ту је

Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико