Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи бело као снег чело; гледам му у велике
кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!...
у мисли: изгледао је тако као да му се већ десила нека несрећа; а корак му беше тром, лен, као у човека који иде некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година,
нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него да идемо некуда у крај“.
— пита је стари Сремац, који од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда по селу и по луговима лута. — Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
једном Ђурђевудне продаде испод руке робу и уступи дућан другоме, покупи новце што их беше раздао под интерес и — оде некуда! Околина само рече: »Хвала богу, кад га однесе ђаво!« Нико није знао ни куд ће ни како ће...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Звера, као да га је стра! Његова мати онда поче нешто да шапуће његовој баби, а баба се на то удаљи некуда и врати са дугим прутом у руци. Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут?
у ту варош, пред собом, Исакович је имао онај луди осећај, који путници у туђини, првог дана, имају – да су стигли некуда, где је све мирно, и где је све сретно. Неки други свет.
Да се јако променио, приметиле су биле, и Ана и Варвара. Прекодан га никад није било у кући, него се скитао некуда. А кад би га питале, куд се то скита, и шта тражи у Кијеву, Павле би им одговорио да тражи једну жену са зеленим очима
Као увек, кад би се на нешто лудо решио, Павле одстаја тренут, два, са прекрштеним ногама, замишљен, загледан некуда, далеко. Шевич, помисли Павле, нема појма о коњу, али Руси, шта је коњ, знају.
А памтила се, у туђим земљама, и лепота, и мушкост тих коњаника, који су долазили, однекуда, прошли, и одлазили некуда, без смисла, са неразумљивим говором, и тужним песмама – без трага. Исаковичи су, из детињства, памтили ту војску.
А што је било најчудноватије, од некуда, и Вишњевски се био, ту, затекао. Он је чак био, онај, који је забранио да се да следства том случају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Скоро половина њих, не могавши да заспи, разбегла се тако, по мраку, некуда према граду. Заситивши се, последњих дана, пред полазак, у општем плачу и кукању, својих жена, при оном метежу и
Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера, мишљаше, док је ознојен
смрти, био је тај грозни осећај да је то дошло тако изненада, да је она умрла без икакве везе са њим, да је нестала некуда, да је сад нигде нема, а кад се врати кући, ако се уопште врати, да је више никад неће видети.
Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде, на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких, горских језера.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мајка је за то време готово непрестано уз дете, а ако ипак мора некуда да оде послом, онда она нипошто не иде ноћу, јер је дете тада најугроженије.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда испред себе у празно. То треба прославити, помисли!
Све то хватало га је љигаво млаким пипцима и вукло некуда дубоко, у таму споредних сокака, низ степеништа за послугу оронулих господарских здања — сада мржњом издељеним
Милићевић, Вук - Беспуће
Старински сат шета и избија. И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.
Он пушташе да га притискује тај сладак терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— насмија се сликар. — Ех, заштитник! — прогунђа озлојеђен Сава. Вала ми се био на главу попео. Пођем увече некуда, тако, по свом послу, шта се кога тиче куда ћу, а он ...
ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ Коначно и Шеста крајишка бригада напушта брда роднога краја, Подгрмеча, и креће некуда према Врбасу, води ладној.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда. Затим, ето ти њега на своме витком и бесном дорату, обучен у војничким, црвеним панталонама, са шајкачом на глави,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најпослије му досади, те стане молити бога да умре. Утоме дође к њему од некуда некакав калуђер, и тек што га види, рече му: — Благо теби, мој болесниче и хришћанине, кад толико болујеш!
Имао чојек тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од некуда навру миши и једну му лубеницу начну, а напану на суве дрењине.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чим ствар опали низбрдо — нигде никог ни од корова! И што је најцрње, оно мало света по улицама журило се некуда као сумануто. Гледајући их, човек би помислио да је у шест сати заказано падање секира.
И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене. Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ал ти нови мртваци нису сањиви: прскају куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине клете —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда. Неки поднаредник викао на војника, који је држао коња на дугачком конопцу и терао укруг.
Уосталом, Мачва је богата, а кукурузи су сазрели, те војници ложе ватрице и пеку клипове... Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце.
Али зачудо, и ја сам нешто спокојан. Можда и зато што нисам видео оца на одру. Све ми се чинило као да је некуда отпутовао. Или сам можда огрезао у грозотама рата, па сам отупео према јадима живота.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури... Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Испод главе потуривши дланове Чекаш га, а он се некуда измако. Дочекао си и испратио многе санове, Ал овај као да неће доћи никако!
Довољно је да поглед ложачев некуда пође, — Она, ко војник у маршу, лоповски склопи очи. Али ложач се прене, не да јој ни да трене, Ко тата кад је љут
Друкчије шуми у септембру, друкчије у мају дрвеће. Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Послије тога дође онај што је гледао из прикрајка да новце ископа, али се уједанпут од некуда обре велики страшан бик и навали на њега да га убоде и он једва утече; потом доведе бика и закоље на оном мјесту и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те је разумела што су Чивути матери казали за њенога брата, па отиде и каже брату: „Брате, данас Чивути одоше некуда и заповедише матери да те испече; него ми да гледамо да бабу туримо у пећ.
“ Онда ти вила некуда полеће и доведе змаја. Кад се сви састадоше и змају казаше све потанко, пиче змај да се сва гора устресе, и рече
И тако ова млада царица затрудни, те њезин муж добави од некуда једну пророчицу и упита је, да му каже, шта ће му жена родити, а она му одговори: „Родиће ти заједно сина и шћер са
“ Они пристану, а он од некуда добави једнога миша, те жива затвори у једној шкатуљици, и рече им: „Ево вам памет овђе, него одмах бјежите дома, и не
Најпослије му досади те стане молити Бога да умре. У томе дође к њему од некуда некакав калуђер, и тек шта га види, рече му: „Благо теби, мој болесниче и Хришћанине, кад толико болујеш!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, сваки пут кад би ка њима пошао, они би некуда нестајали. Тако и зору дочека. Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који промичу, путују, лете некуда, сами самцати, или се врте као вретено, као праве авети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају) узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати.
ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА Путовао некуда поп подаље из своје нурије, па дође у незнано село. Изнад села нађе једно чобанче, па желећи да у добру кућу дође на
— Бели, ни сам не знам што то од страха радим, — доклопи хоџа. НАСРУДИН И ПАС Једном Насрудин-хоџа ишао некуда кроз село, па на њега налети пас његова комшије.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је... —Узми, кад ти дајем!
Спремише се брзо и изиђу. Никоме се од друштва не јавише, јер их је све послао господар некуда на радњу. Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне.
—А љекар? Шта уради он? — питајући гушила се у сузама Цвета. . —Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!... Ћерим гледа, па тек врти главом...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али нисмо ни стигли до њега, а стиже наређење да се стане. Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити.
Пипајући дохватио сам кревет и сео. Изван земунице чуо сам ударе поткованих цокула наших војника, који су некуда одлазили. Сигурно сада поседају ровове. Опет ме мучила осамљеност.
Било је близу осам часова. Чуо сам жагор војника који су некуда ишли. Да неће сада да почну? Изишао сам журно. Ракетла осветли простор као на дану.
Кроз грање видели су се бугарски ровови, те мало убрзасмо. Застајали смо све чешће. Повремено се чују пуцњи пушака. Некуда десно гађала је једна батерија и јаруге су хучале.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је тада некуда био отишао у потрази за хра— ном. Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине
Баш сада. Јер први пут, после толико времена, осећам неку лепу, милу благост у души. Горчина је некуда ишчезла, наједном сам измирен са свим и свачим.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нико не зна какав је мој живот, али пакост тера своје... Што не одох некуда у бели свет, па да слугујем до гроба, али да не гледам очима шор и комшилук.
га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у магистрат, оданде некуда, не увардаше куда, и опет адвокату. Трчи као без душе, шешир га поклопио, изгледа као без главе.
Састао се само са женом, одмах јој рекао да оцу нипошто неће да се врати, и отишао некуда да поново нађе живот. Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је предвече
Црно у зеницама јој се сузи у две оштрице, и поглед некуда утекне. Као да више не гледа, само унутрашњост ради у њој, крв и срце.
Јуличина лепота није више била она прозрачна и фина лепота ваздушастог бића. Узрела је у Јулици девојка. Изгубила се некуда правилност црта и љупкост израза, и утолико јаче истицала егзотика типа.
Јосо! да ли би ти, Јосо, могао да добро ошинеш те коње, и да окренеш сасвим другим путем? некуда тамо где сам се ја родила и одрасла. — Јоса диже руку и узима бич.
која ју је удала како је она мислила да ће бити добро; и напослетку, што је није онако слабу и стаклену послала некуда у свет и оставила на дужем лечењу. — Има у мени нешто грубо и неотесано.
То су били мучни, немирни периоди, и он би тад говорио матери да би морао некуда мало отпутовати. Долазила му потреба авантуре, и неког рашчишћавања затим.
Па се онда јави у њему потреба да промени место становања, да бежи некуда. Тражио је новац од Лексе, и претио јој ако не набави онолико колико њему треба за одлазак у Италију.
свега тога поново исправило придављено частољубље, уједно и нека неурастенична узмениреност: да сад или никад треба некуда јуришати. Првом приликом, ускоро, јавио се на конкурс.
— И девојчица сва блиста, срећна што има и таквог оца и таквог учитеља. Сока, некуда загледана, склања Јани косу с чела.
Па их после апсе, па протерају, па опет у апс, па селе некуда даље, немају своје друштво. — И ја бих волела да сам скитница — барјачи Сока обема рукама.