Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пођем ја и дођем кући у Бранковину, да се спремим за Русију, ал̓ ето ти Дамјана из Кутешице к мени: „Хајде — нели — забога, ено Турака на Дрини и није и̓ врло млого; излазе те пљачкају пак опет на Дрину, а ми седимо на Симину Брду.
„Удари”, нели „Кучук изненада; а ми се почесмо тући а к планини измицати. Ту нам погибе тринаест момака осим рањени̓.
— Опет он сирома заклиње се, нели: „Видиш колика је ова ордија?” Ја кажем да видим и да нигда толике видео нисам. „Видиш ово поље?” — Кажем: „Видим”.
Тек прошло четири — више ли мање ли — сати, дотрча мени у Ваљево момак: „Муштулук, нели, Хаџи-бег ноћас утече натраг на планину”.