Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
широку пред цветом Што носи име твоје увек драго; Ветрић је својим доносио летом Мириса шумских једнодушје благо. Немадох снаге да ускинем цвета, И сагох главу над његовим струком, А као вапај подземнога света Зајеца ветар помамним фијуком..