Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И слика не беше ни најмање ружичасте боје. Село је било, тако рећи, на рубу пропасти! Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
За дугу борбу у животу зала, За слом идеја и неуспех вере, Отрован мозак и срце прозукло, Срам сиромаштва што га немар пере И, некад силно, уздање умукло.
Месечина. Кроз алеје сане Туга веје, и шуморе гране. Ишао сам. Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле
И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С престола среће, задовољства, маште И сна, над којим сијале су сфере; Расплинуће се у визије
Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота. Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То ви мени реците... А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... — Пардон! — викну апотекар.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Умире ветар равнодушне смрти Тамницом звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били врти, Умире тама, као влага, јака.
Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере? Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као опело за мртво пролеће, Као залазак сунца
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех смрти која већ стоји над главом са замахнутом косом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј устаде са троношца, протегну се као да тера из тела немар који је у њему растао из трена у трен и поче да шета тамо-амо по соби попут младог курјака ухваћеног у вучју јаму.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' ти се ломиш? Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш њој, И њен те немар дражи. Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И дохватило је оно њено ваздашње неразумевање богатства, немар за богатство, и као неки страх од новца и имања. „Тај стра' ме је ваљда и нагонио да поузимам гомилу деце, да би