Употреба речи немарно у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.

Утом упаде у авлију онај Енглез. — Их! Ево га опет! — учини начелник и намршти се. — Баш ми досади! Енглез сасвим немарно приђе начелнику и упита: — Има пише, тако тражи?

— и показа му мимиком да сад нема кад с њим разговарати. — Гуд, гуд, сер! — рече му Енглез, па сасвим немарно стаде и он завиривати око оног сандука.

— Их, побогу, зар си жив? — викнуше сви углас од чуда. — А жив, ја! — одговори Страхиња нешто немарно. — Па шта би, брате?... Казуј, казуј!...

— Па она из Овчине — рече баба и окрете се Страхињи. — Теби, синко, пада и као неки род. — Јест — одговори Страхиња немарно, па додаде — Може бити она ће најбоље знати...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле. Макс се искашљаваше кад уђе у собу. Седе немарно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Пригрћујући ту поњаву, торбу и кошуљу око себе ишао је као увек немарно, упадајући посред блата својим дугачким, босим ногама и гледајући у страну, упорно, натмурено.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— гунђа чича окрећући се џаку, а на то се господин џак само мало помакне као да немарно слеже раменима. — Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

МАРИЈА (оде лево). ИИ ПАВЛЕ, И АГЕНТ ПАВЛЕ: Ако се не варам, ви сте из Управе града? И АГЕНТ (немарно): Ствар, додуше, није тако трагична, али моја жена, у првоме узбуђењу, одмах је позвала полицију.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Било шта да мислите, ви сте у праву! - рекао сам, а онда сам почео да се окрећем око себе, прво немарно, а после готово избезумљен. Рашиде није било ни сто километара унаоколо. Ни трага од ње није било.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Владика рече да узмеш коња. — Хајд’мо — прихвати Јанко, готово немарно, па сазу чизме а узе опанке, које бјеше добио на поклон на Његушима.

Милићевић, Вук - Беспуће

Једно ђачко друштво очито се досађивало. Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без занимања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се сврши партија

Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено. У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. Њихови погледи пратили су крупне капље кише која

ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.

И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом, запита, онако немарно, има ли је још много. — Нема. — Нема! — рече он више него жалосно. - Штета, штета! — мрмљаше он.

Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је чула, пропио и живио са својом вешерком, мислећи да

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Нећеш ти, богами, у овој пустињи никога наћи — покушах да га одвратим наоко немарно, али старац поучно диже прст и узви обрвама.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пана, Кад вихор налети јаче он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Добро, имаш дозволу до пет часова по подне. Поздравио сам и немарно се окренуо на другу страну. — Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па се журно вратих стрепећи

Отпоздравио сам га немарно. Био сам тада горд на моје две звездице. При сусрету са војницима нарочито сам их посматрао, да би ме поздравили.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.

— Јаднице!... јадно моје дете! Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.

— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно. — А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио. Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Он гледа стога што иде, иначе би, чини ми се, радије жмурио. Пушку је положио немарно у једној руци, те изгледа да му је она на сметњи. Капетана нигде »ни од корова«.

Он се осврте и стаде немарно да разгледа другове. Један иза њега отвори »преглед садржине«, па разгледа и шапуће у себи: »Ханзански савез...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Одмах укрстише штапове. Јанић, након неколико јаловијех махова, попусти скрози, само што одбијаше — и то немарно — братове ударце, не би ли га онај малко брцнуо. Не мога.

Сви се погледнуше. Пејо му потврди, као да друге ријече није ни очекивао, па и он немарно пушаше даље. „Оваки је сјевер уждио ономлани, баш неђе пре Ђурђевдан, па отрунио у нас пупове на чокотима“, рећи ће

“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?“ запитаће медик, онако као немарно, пошто одби неколико димова. „Оно... јест!“ одврати најближи до њега, отежући те двије ријечи.

“ То рекавши предаде сердару мало платно, објешено о тракама. „Икона, ја шта!“ рече сердар немарно, па је даде Стани. Дјевојка се загледа у Елвирину слику. „Ја бих рад видјети рањеника!

„Чему то слути?“ „Хм — па... ништа!“ рече Петар, као немарно и смигну раменима. „Те даље!“ „Те... — ја, богами, не знам шта би даље... Очепио ме... очепио.

Он им је на лицу пратио трагове мисли, што измијењаху. Па, као немарно запита: „Какво ти је то писмо? Да није из дома?“ „Ово ми је од поочима, о коме сам ти причао...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И одмах да ти кроји, одмах, да... ВАСКА (једва што показује знаке неке радозналости и радости, одлази и силази немарно, уморно). ЈОВЧА (гледа за њом; сав трепти од грозе сећајући се речи владичиних, које понавља): »Не даш је другом!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сви се Јерковићи наслагаше иза њега. — А шта то, Јуре? — пита немарно дујо чешући се по листовима. — Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај...

Знаш ли ти то? — пита Кушмељ гледајући добро у очи сина. — Не знам! — рече Бакоња немарно. — Па шта онда? — Како: па шта онда? — настави кнез. — Знаш ли да ће до Мале госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?

А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин. Е, већ замишљам шта ће бити. — Е, баш ћу тако учинити!

његов мушки понос јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али кад Маша немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека кога, ако ништа друго, мораше сажаљевати, Бакоњи се згади, он се намршти и

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У једном од тих разговора Добрача је, готово немарно, рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква добра школа, по угледу на оне по Пешти и Бечу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања; Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред, и опет спокојно сања. В.

Зар ти мије тешка самоћа и тама? „Прозори су моји отворени вазда. Унутра постеља угодна и мека. Рука ми немарно превлачи врх жица Ал' срце... срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

и изванредно јасно изложену, далеко боље него у она два моја нацрта у којима сам је само скицирао, и то доста немарно“. „Да чудновата случаја!“ „Чудновата, заиста“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Видио сам његове дуге, нескладне руке и раширене ноге, на којима је набадао као на штакама. У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом. Спријатељило нас је одмах и његово смијешно лице. — Хм! Бућко!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима. Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Како брзо све нам прође! 1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се јако.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

додао је немарно да ћу бити ”жутокљунац” дотле док мислим на то. Занимало га је много како изгледа шегртовање у Европи и, када је то

Друга водоноша била је боса, немарно одевена девојка, која није гледала куда ће стати ногом, а иза ње је остајао траг просуте воде из бакарних кофа.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

XВ МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА, ПРЕЂАШЊИ МОМАК: Једно писмо за госпођу Поповићку, министарку. ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку.

Краков, Станислав - КРИЛА

Донеће ти срећу. Оба радосно се смеју и мисле на загрљај такве једне куртизанке са златним зубима. Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама.

— Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше. Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом.

У души је тамно као и на земљи, јер се ближи оно што мора доћи. Али умор понова наилази и гони мисли из главе. Немарно се брише надланицом ознојено чело под тешким шлемом, и пребацује терет ранца са једног рамена на друго.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Палцем десне руке обухватио је закопчано дугме блузе, главу забацио уназад и слушао немарно придике управника болнице. Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен.

Увек на пољу, у рупчагама, или у земуницама. Лука је стајао поред дурбина и немарно, више по навици, сагао се да погледа на двоглед. Уозбиљио се наједном. Као да нешто не верује, одмаче се и протрља очи.

један другоме су придали звучне титуле „грофа“ и „барона“ и себе су изнели на висину Могленских планина, одакле немарно пљују на целу позадину...

Радослав једва процеди: — Шта ово треба да значи?! Капетан Бора завали се немарно у наслон столице и завуче руке у џепове чакшира. Не гледајући Радослава, проговори: — Има то своје значење...

Унутра уђе Џамић, сав згрчен и преплашен. — Господин капетан има нешто да ти нареди! — обрати му се немарно Бора. — Донеси још два литра вина... — Шта!... За нас оволико само два литра вина. Пет! — грмну Бора. Војник истрча.

Гледао сам капетана... Он је стајао спокојно са лулом у устима и посматрао немарно гломазне ратне бродове, који су остајали у луци... Са страхом сам помишљао на пучину...

— Извините, нисам могла одмах доћи... Ви сте мало чекали? — О, ништа! — изустио сам немарно, као да њеним речима не придајем никакав значај. — Чекам свога пријатеља. — Немамо потребе за њим...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

сама — не знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи,

У тебе нема теретних правила, Натеге нема трудно положене, Немарно течеш, лежиш, дишеш, У игри ствараш висока чуда, Јошт наука које није докучила Ни кључа нашло знојно художество.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне. Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања, Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања. 1889. ТУРСКА Кô изумрли давно, преда мном градови леже И мирна, убога села.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (јадикујући): Ето, Ташана, ето већ не могу ни да се дижем. ТАШАНА (љуби га у руку и стаје преда њ понизно, немарно): Благослови, дедо! МИРОН (узрујан): Благословена да си ми! Па како си ми? Како живиш? ТАШАНА (учмало): Па...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

на сва врата редом и свуд затекох људе са обезбеђеним годинама службе и са обезбеђеним подваљком и свуд ти људи немарно завирише у моју диплому и свуд ми рекоше: — Нема потребе. Имамо довољно чиновника!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ми у радионици не дижемо главе с посла. Међутим, једног дана дочекаше га Стриц и Потрк немарно и надувено. — И ми смо ти, брате, много у послу, спремамо се на омладински војнополитички курс.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

предњи, побољи, ил' му по натури или с временом по ћуди што кога нашто нанесе памет, без досећња повратка тамо и срне, немарно трта. А и по своме свиђеном облику, сваки се разликом распрозна какви су који.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности