Употреба речи немарност у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Откуд дакле толика немарност, разве што је како надлежи не познајемо? Жена остроумна, која је управ уверена о сили красоте и пријатности својих,

показали док су по својеј жељи и намјеренију чест или имјеније или достојинство подучили, а потом дошли су у немарност, раслабили су се, иштетили и сасвим другојачи постали.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

И манастирци се, мало-помало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође

— Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се. Фратри пођоше.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Је л' строго? ЈЕРОТИЈЕ: Строго, него шта? И да ми свршиш распис са оним: „За сваку немарност по овој ствари одговараће ми лично председник.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности