Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сава основао; немањићке традиције су врло јаке. Затим настаје владавина зетских Балшића, млетачка владавина, кратка француска и напослетку
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Она је поред осталог утицала на одржавања немањићке традиције у племенској и за дружној традицији, а неки њени високи представници (патријарси и епископи) организовали су
Он наглашава одсуство племенске организације у средишту немањићке државе (заборављајући чак и задругу), а ни речју не помиње да су се у томе средишту, у оквиру отпора турским
не и једина) постојбина паше јуначке поезије уошпте, пошто се у тим крајевима најдуже одржала, дуго и после пропасти немањићке државе, некаква племенска аристократија и уз њу људи „привилеговани или боље обезбијеђени“ — по Зоговићу, једини
То је главна тема, и она има непресушни извор у самом срцу немањићке државе, и неодвојива је од култа те државе као снаге вољне да се супротстави поробљивачу, и потпуно је супротна
Тамо пре и потпуније спада песма коју Зоговић не наводи, Женидба Максима Црнојевића, у којој је некадашња периферија немањићке државе средиште за себе, али у процепу између Млетака и Цариграда, и присиљено да тражи излаз у турчењу: турчи се
географски неодређена, а остале три: Женидба Душанова, Сестра Леке капетана и Бановић Страхиња везане су за средиште немањићке државе (Призрен, Прилеп, Косово, Крушевац).
— не Марко Костадину, него Петар Павлу) истиче поступак према „новим господарима“ (које Зоговић производи у властелу немањићке државе) и према „старим господарима“ (које Зоговић производи у племенску властелу) само као један од три нечовечна
устаничкој Србији, бар толико колико је ова била негација феудалног поретка и ипак наследница (и утолико афирмација) немањићке државе.