Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... Сима је чепркао.
— пита кмет мрко. Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. — Симо, зовни га! Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава. Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... Петра изиде из куће.
И упутише се кући Ивановој. Обојица су ћутали као неми... Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар
Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. Укућани стојаху неми око огњишта. Он не погледа никог него седе на своје место. Тишина овлада. Нико ни да дахне.
Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт... Али се не смеде маћи... Кућа се напуни димом и стаде га гушити...
— Добро! — рече и саже главу. Завлада мртва тишина... Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... И Јелица осети бол у души. По гласу Станковом слутила је да му није право...
Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети. Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило...
Па заћута и заклопи очи. Дисала је тешко и испрекидано. Сви стојаху око ње, неми као гробови... Она опет отвори очи: — Кажу да је мајчин благослов што и божји. Ја вас све благосиљам! — шапутала је.
И што се више приближавала, све страшнија биваше. Ратници стајаху бледи и неми. Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... — Ту су!...
Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су. Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако. Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом.
Све надвиси неми глас који се чека!... НАПОР Када ме замори равнодушно, бедно Време, у часима безбојним и сивим, Рађа ми се жеља:
И страшна раскршћа сунаца, и пути Куд олуј светлости непрекидно иде, Кроз неми предео где влада и ћути Бог који убија очи кад га виде.
Идеја у неми камен увајана; Вера сва у сузи што неће да кâпи; Та заклетва што је у незнан час дана; И највиши закон бола који
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја те обожавам. Зашто си то казао? Зашто се тако мучиш? То твоје лице, тамно и страшно, То страдање, тај неми ужас, раздире ми душу. Разведри се Ја те ништа не кривим.
Африка
Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни. Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама.
Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили
Тако бисмо остали усред пута, изгубивши свакако неколико дана у испетљавању из неприлика. Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као кад човек сусретне некога који има неми осмех лудака. Најзад се појавио и Божич, и госпожа Евдокија, са ћерком. Смејали су се капетану, што је тако поранио.
Веранда је била осветљена, раскошно, а послуживали су Божичеви хусари, као неми. Пси Божичеви лежали су уоколо, не скидајући поглед са Павла, тихо режећи. У башти је, међутим, почела да пада киша.
Бубњи су нам били неми. Помрли су нам били, уз пут, и свирачи. Па ето, пођосмо у Росију, и у Росију, с јесени, кад лишће жути.
Његови људи смирили су се, тек, кад су прешли у Пољску, у туђину, у зиму. А стигли су у Кијев, по зими, мирни, неми, уздишући, као да се ничег не сећају. Филипович је био ослабио. Његове мисли биле су, стално, у Глоговцу.
Међутим, и најгоре пијанице Трифунове биле су сад тихе пијанице, његови болесници били су неми болесници, а прошао је и без туча. Тај транспорт се много намучио при преласку Тисе, скелама.
Кад би заподео разговор, да време прекрати, они су га слушали, понизно, смешећи се, неми. У свом беснилу, да мора да губи време, у тој пустоши, иза леђа божијих, Исакович после, данима, није хтео ни да
Теодосије - ЖИТИЈА
Увек је ишао бос и стекао тврду кожу да се није бојао повреде од камена. Овако чинећи, био је као неки неми лостив и гневан непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности његовој и доброј промени, да је
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због тога се просјачење овде развило готово као занимање. Многи су се претварали као да су глуви, неми, слепи итд. Последњих година су као просјаци одлазили чак у Америку.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Желудац ми је био негде у гркљану. Лежао сам насађен на неми зелениш и неко ми је подметнуо под главу нешто као јастуче.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био? — питају оба, од чуда неми, а затим у глас рекоше сложно: Да му се ноћас заседа спреми!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
з Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили... Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
доста буке и немојте ми се клањати дојадили су и мени национални Пантеони нек најзад дођу до речи рубови неми и белине!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном, војници почеше притрчавати једним колима, онда су застајали неми, погледајући за колима очигледно збуњени и запрепашћени. И као тих јецај прострујао је глас: мртав.
— У заклон! — зачу се команда и људи се сручише у дубоку јаму. Запањени овим догађајем, били смо неми и дрхтали смо при помисли шта све може сада наступити.
— викну Алекса да нас не би приметили са супротне стране. Недалеко угледасмо групу људи како, гологлави, збуњени и неми, стоје. Приђосмо им ћутећи. Између њих, на блатњавој земљи, лежало је тело потпоручника Радојка.
Лежало је шест наших војника са лицем наслоњеним на кундак, као да нишане... Били су неми... и укочени. Један лакше рањен пешак нам објасни да су они погинули још јуче, сви на један мах, од једнога шрапнела,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.
И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ту, опет међу маслинама, у земљи која личи на далматинску, леже они са Уба, Мораве, Ђетиње, тврди и неми, занемели заувек. Крај баровитог мора, испод села Кондокали, зарасла лоза.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сатрвен и сможден, у очима страва — Разјапљена уста, али грло неми — Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! Тако влада она!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И ја се с вама хладном гробу спремам. Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе?
Ту не сија сунце нит’ се леје шире, Ту таласи неми троше чврсте хриди. Стари се дани са нама не мире, И агонија прошлости се види.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема. Кришом око бацам у даљ где се спрема Неми дочек гвожђа, зида, стакла бела. На растанку: мирис жила ме облачи И зелена рука тетоши и драга.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ (1—10) 1 Само ја и једро изнад мртве воде, Неспокојни, мрачни, неми подједнако! Ноћ... Мирисни ветар провејава лако, И облаци тихо и нечујно ходе.
промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи, Сатрвен и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! ...Тако влада она!
Мандушић сања, и тај предео неми Његова љубав кроз сан оживљава. Он ћути додир неког тајног крила - К'о струје ситне у води што спава Што, када цвеће
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали? Онај мали део што је постао бољи заморио се. Он је само неми сведок онога што данас раде они одморни које рат није нимало изменио или боље које је рат утолико изменио што им је
И тек се тргао кад га тешко нешто притисло јако по прстима, глави и стомаку и хаос неки настао. Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
среће, без шума и гласа, Преко тајних снова висинама стреми, Као зора небом зрачно се таласа, Као вече у ноћ губи се и неми.
Погнута дрвета, у знаку ћутања, Стоје к'о кајања, неми ученици Апостола мртвог што поразе сања, Земљу коју носе светли мученици. Одаје се крећу у тишину саму.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Треће име које бих овде поменуо јесте Едвард Хол, амерички антрополог, аутор и код нас врло познате књиге Неми језик. Он је разлучио, као што се зна, три сфере у култури: формалну, неформалну и техничку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
”100 Разуме се, не само што слика људи који целу боговетну ноћ немо седе потиче из дубоког, из дечјег сећања (неми су људи једна од типичних стилизација дечјег сећања), него отуда потиче и страх да ће се кућа изгубити, некоме
Осим што покоју реч изусте, ликови углавном не говоре. Али се зато Софкин неми (или латентни) товор прелама у ауторовоме, а у Софкином се, опет, прелама Тодорин такође неми говор.
Али се зато Софкин неми (или латентни) товор прелама у ауторовоме, а у Софкином се, опет, прелама Тодорин такође неми говор.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПОЗОРИЈЕ 5. ЕВИЦА, РУЖИЧИЋ РУЖИЧИЋ (гледајући час горе, час у Евицу): Шта је живот без љубови Него неми стубови? Него очи без вида, Ил’ девојка без стида. Или дан без сунца, Ил’ ноћ без месеца. (Евици) Благозрачна Хелено.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пошао је напред уздахнувши. Ишли су уском стазом под самим гребеном један за другим, блиски и неми. Све нови лешеви ницаху међ жбуњем. Више шума је излазио зажарени котур сунца, и усијани зраци падали су по камењару.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни. Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама.
Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили
Тако бисмо остали усред пута, изгубивши свакако неколико дана у испетљавању из неприлика. Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А ови клонули лугови били су празни и пусти, неми и жалосни; нигде тичице да прхне, да зацвркуће и овесели гај својом јутрењом песмом.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Стајасмо неми код мртваца близу, — Болови наши онесвеснули су; Обамрло срце, претрнули ваји, Следиле се сузе, смрзли уздисаји.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пала је команда: „Излази!“ Појавили су се изван ровова и застали у клечећем ставу. Били су неми. Није се чуо ни најма њи звекет.
журили својим кућама на „пермисион“, долазећи да се поздраве са нама, ми смо остајали још увек на истоме месту, неми и тужни. Ни куће, ни кућишта...
Утрчали смо у лагум. Онако у шлемовима, са спуштеним каишевима око врата, са опасачима и бомбама, војници су стајали неми. — Јесте ли спремни? — Јесмо! — одговори један за све.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак приступи к Цвет-девојци, Опаше је левом руком, Десном тури младо момче Па повика шупљим гласом: „Отварај се, неми гробе, Ево иде младожења Са лијепом невестицом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој народ дахће, дршће, стреми И дивљим оком бесно лута. Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну. Закрвавише се старе ране.
И као грешник без свести и вере Приносим душу огњу што се пуши. И Бог још један у души се сруши. XXВИ Неми су за мене олтари кô стене, Амвона нема да ми очај чује, Опрости чежњи која себе трује, Да појми душу и идоле њене.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. После ће у цркву.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена им се чинила као дивна шумска вила што је долепршала из небеског плавила на њихов неми позив да их избави из канџи злотвора. И гле, ево је како га деље, ренда и тестерише, како му пије душу на сламку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. НАД БЕОГРАДОМ Спомениче неми прохујалих дана, 3ашто ти је чело суморно и тавно? Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана, Што дигоше у зрак твоје име
Заборав оно даје. Кроз овај мили пољски свет Лахора бледо крило, Ширећи неми, благи лет, Лелуја цвеће мило. Гле, већ је свенô венац мој, Што кити моје власи, И тужно сипа мирис свој, И гордо чело
3. Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили... Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А не бисмо се могли ни споразумети, јер бисмо били савршено неми и глуви. Овај простор око нас не пренаша ни најсилнији звук.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По неком предању, артиљерац не сме напустити топове до последњег даха. Људи су се саживели са том мишљу и стоје неми и укочени поред оруђа, очекујући све што је најгоре. И то свесно.
“ Ветар је дувао из Руговске клисуре. Војници су стајали непомични и неми, онако промрзли и погурени, изгле-дали као залеђени. Они верују своме команданту и својим официрима.
На војницима се опажа уздржаност. Уместо да се радују што се приближују својој земљи, били су неми и хладни. Ратно искуство их је томе научило. Они су на себи осетили превртљивост ратне среће.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
32 Када те једном судбина спреми У гроб пун мрака и студи, Ја ћу ти тада сић у гроб неми И свит се уз твоје груди. Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна!