Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота деца!... Ја не могу гледати да се пород мога брата и сустрадалника од немила до недрага потуца. И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не
Црњански, Милош - Сеобе 2
Помисли да је Махала, заиста, пуна несретног народа из Сервије, који се већ шездесет година потуца од немила до недрага. Лако је трговцима и капамаџијама Темишвара. И сенаторима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — ово рече, И ужета већ пресече. Боже благи, Боже мили, Како чудо за час тили? Мало пређе смрт немила Тако близу, близу била, Већ гавране виде гладне Савр главе своје јадне, Како с' вију и радују, Јер ће скоро да
Две недеље е га огрлила, Па да носи јако смрт немила! Тешки јади срце доватише, Јадно срце сузама облише: „Данци моји, слатки ли ми бисте! Ао сузе моје, горке ли сте!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Француска штампа то зна, и, што је горе, каже. Чувајте се, чекају вас на Дунаву немила изненађења. Досадно је и одвратно наше праскање. Не презирите их, али се угледајте на Чехе.
Од примирја ми, овде, сваки дан, губимо. Чекају нас немила изненађења. Још. Оставите се германофилства, које, у задње доба, све чешће, из наших новина, избија.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Јутро је, ал још свитања нема, С јерусалимских тврдих бедема Још се не диже тама немила: С Истока нема танка бледила Зоре, веснице блискога дана— Још лежи ноћ ко прикована Ко црна крила мртва гаврана.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Да ми је живот лепоте и здравља, Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм; Када се сумња немила не јавља; Јер свет је беда, прљавост и мрак, И невољничка болница и срам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци. Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана. Волим брати по горици цвеће, Нег’ љубити што ми срце неће.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јутро је; ал' још свитања нема; С Јерусалимских Тврдих бедема Још се не диже тама немила; С истока нема танког бледила, Зоре, веснице блискога дана; Још лежи ноћ, к'о прикована, К'о црна крила мртвог гаврана.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
младошћу, оном вечном ведрином младости што опија душу до лудила среће, он је наједанпут осетио како му је изненада немила страва заледила срце. И он јасно осети да се никако не може подићи до ње, да се онако не може радовати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
с те ледине. Сад му је већ дотужило, па већ ни не млати, само тумара. Ишô је сад од немила до недрага, прошô је и кусе и русе док није стигô на једну велику планину, а на тој планини један велики косати,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он сваки час незгодно улази као изненадна и немила компонента у сваковрсне недоличне спојеве са озбиљним и кобајаги дубокомисленим, а категорије јасне и одсечно
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. — Баш нико ништа, Вујо!
Уистину, чини ми се да ову стару и изнемоглу престоницу наши владалаца тишти некаква тешка, немила туробност и страшно проклетство минулих, са'рањених поколења.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његова поема Јавна птица (1926) сматрана је обрасцем чисте поезије. Дединчево сабрано дело Од немила до недрага (1957) сачињено је од помешаних стихова с прозом, лирике с огледима.
Ћипико, Иво - Пауци
Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци. Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Каква је то девојка? завеза, мршава, немила. И писма од девојке још таква нисам читао. Све нешто као по рабошу, прво, друго, треће.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Како је дуго морао Светомир мучити се, од немила до недрага [потуца]ти се, са духовима борити се, за својом љубезном уздисати и тужити.